- Ustao jutros, gabor u krevetu, ne znam ni gde sam, ne znam gde je auto, ne odem na posao, krenem kući, zvekne pljusak, počnem da kijam i kašljem, nemam ključ od kuće, mokar se okliznem niz stepenice, slomim mogu, zovu me da se i ne pojavljujem na poslu.... govno.

- A onaj Miloš iz ulaza što je završio andragogiju i nema posla, zamisli juče, usred onog pljuska se izgubi u nekim pizdićima, pokupi neku devojku u ćaletovom fići usput, odveze je do kuće, ona sva fina, da se tata zahvali.... jutros priča, ovom profi fali neki stručnjak na temu nekih kurac palac istraživanja. Ode čovek u Švajcarsku da proučava ljudologiju.

:u isti glas:
- Eto, kad đavo sere, sere na istu gomilu.

- 'Oće li, prijatelju?
- Ma mora nekako, gura se iako sranja sa svih strana.
- Da, znam, čuo sam. Iskopao si se iz ljubavnog trougla u koji si upao?
- Nekako. Bilo je zajebano, ali sam uspeo.
- Dakle, doneo si odluku.
- Jesam. Ostao sam kod žene, šutnuo švalerku.
- Priznajem da sam iznenađen. Švalerka ti i mlađa i bolje izgleda, a usput te i obožava.
- Jeste, ali ova je đavo koga poznajem. A i red je posle toliko godina braka. Ko sada ponovo da se navikava i prilagođava? Kad sam već preživeo tolike godine, ne smem da rizikujem. Jebiga, potpisao sam svojom krvlju kod matičara i šta sad…

Primjer 1:

Dolaziš kući gladan ko mrmot, pitaš kevu...

- Gdje su ona jaja sto sam vidio u frizu jutros?
- Pa pojela sestra.
- E bem ti, a gdje je kobasica od juce?
- Tata jeo prije posla.
- Nemoj mi sad reci da je i baba pojela sve palačinke od sinoć.
- Nije baba, bila komšinica Nada jutros.
- Znači odnio djavo i tavu i jaja...

Primjer 2 (dešava se samo u Banjaluci):

- Ej druže može pitanje?
- Ma može...
- Slušaj, treba mi marka - dvije, evo baš smo ostali bez cigara...
- Ma čuj, nemam para, nemam ništa, idem kuci...
- Pa daj, nemoj zezati... Moraš imati nešto
...
- Druže nemoj da te pretresam sad i da nađem!
...
- Ma koga ti da pretresaš?
...

I sad dok oni kontaju šta će, ti se premišljaš i kontaš kako je đavo odnio i tavu i jaja.

- Ej, pa gdje si ti? Nema te, ne dolaziš, ne javljaš se... Je li sve okej?
- A ne pitaj me ništa. U bolnici sam od petka. Prvo sam imala alergijsku reakciju na vodu, pa me na putu do bolnice ubola pčela i onda sam i na to imala alergijsku reakciju, pa je u bolnici izbio požar, a kako smo se svi razbježali napolje, ja ti padnem na onaj travnjak i slomim gležanj i onda me još i ujede zmija. Ovde su mi našli kamen u bubregu i neke čudne mladeže, pa će i to da ispitaju. Ne mogu ni da mrdnem, a trebalo je da idem za Francusku juče sa trupom. A da, i šef me otpustio jer nisam u mogućnosti da idem na posao. E, svaki đavo, pa na mene. Kurva sudbina.

Pariz, 7.1.2015
- Dobar dan.
- Dobar dan. Izvolite?
- Ovaj, samo da proverim jer nisam siguran da li sam na pravom mestu... Da li je ovo redakcija časopisa "Šarli Ebdo"?
- Da, izvolite?
- Pa, ovaj, kako da Vam kažem... U vezi nekih karikatura koje ste objavili...
- Ah, i Vama su se dopale?
- Pa, ne baš, znate...
- Izvinite, ali mislim da Vam ta jakna smeta. Da nije malo pretoplo za nju, a i do grla ste je zakopčali, baš je glomazna... Zašto je ne biste skinuli?
- Neka, neka zasad, ali doći ćemo i na to... Vidite, ima ljudi koji te karikature smatraju jako uvredljivim...
- Ih, pa nemojte, molim Vas! Kome je škodilo malo humora?!
- Imam predstavu o tome...
- Eto, i Vi delujete kao neko arapskog porekla, pa nemojte mi reći da ne podnosite malo šale?!
- Ono su, vidite, uvrede i neki ljudi su me poslali do Vas da bih Vam objasnio da nije smešno, te da malo prodiskutujemo o tome!
- Nije valjda da Vam je zbog toga došlo dotle da puknete od muke?!
- Tako nešto, hehehe... ALAHU EKBAR!!!
..........
Pariz, 13.11.2015
- Žak, strašno je ovo što Rusi rade u Siriji!
- Zaista, Žan. Gnusno! Kako samo mogu da bombarduju fin svet koji mi finansiramo i učimo?!
- Eh, a kako smo samo mi humano bombardovali u Srbiji...
- Da, a ne ovo... Zamisli! Mi ih štitimo, a onda tamo neki necivilizovani Rusi da ih tamane!
- Sacrebleu! Mi smo na pravoj strani!
- Apsolutno! Dovoljno je samo da se osvrneš i vidiš to! Eno, onaj mladić tamo izgleda kao da je iz tih krajeva i baš fino deluje!
- Koji?
- Eno, onaj što se umešao u masu... Ma, onaj što drži neki čudni mobilni žicom povezan sa rancem koji mu je na leđima i slobodno viče nešto oko svojih verskih ubeđenja na arapskom...
..........
Braćo Francuzi, dokle će đavo da vam bude kriv?

-Нек се носи све дођавола!
-Ђаво га је узео под своје...
-Дођавола све, дођавола са мном...

-Да ти кажем нешто, много висиш на тој Вукајлији. Претерујеш га сад већ.
-Дај бре шта паламудиш, ја то само завирим на кратко из досаде.
-Слушај, немој да те ђаво лизне да почнеш и да се упознајеш са тим људима.
-Па да л' ти, мајке ти, личим на неког ко би ишао на такве скупове?
-Не знам ја, много ти мени нешто врдаш.
-Умишљаш. Никад нигде не идем без тебе. Само ћу овог викенда без тебе до Аде да прош...
-???
-Са сестром, наравно.

-Znaš li matamatiku?
-Znam
-Znaš đavola!

- Који ти је ђаво?!

-Дедер, додај ми оно на столу.
-Које?
-Ма онај ђаво јебо те да пребацим програм не могу гледат овај пинк.

Djavo je on, ne veruj mu!
Lukav je ko Djavo.
Djavo je on zna to, poslušaj ga.

Džavolčiču, odmori malo, pa potamanićeš me naprosto!

U redu za kupovinu ulaznica na stadionu:

- Ima li još karata?
- Ima đavola!

When the Jews return to Zion
And a comet rips the sky
And the Holy Roman Empire rises
Then You and I must die.
From the eternal sea he rises,
Creating armies on either shore,
Turning man against his brother
'Til man exists no more.

THE OMEN