Kaže se za damu u zrelim godinama, za koju se pouzdano ne može tvrditi "da joj je vreme prošlo".

Rečenica koja se najčešće koristi kada nam je tema o kojoj pričamo neugodna ili se odnosi na nas,takođe se može koristiti i za prekidanje neprijatne tišine.

Predlog za bivšu u blisko postraskidnom periodu kad čak i ako ona ili ti imaš novu vezu jednostavno nije prošlo dovoljno vremena da zaboravite stari dobar seks a novi je suviše nov da bi bio savršen.

Čujete je svakodnevno, ali retko se obazirete na nju, jer dok ne dodje na vas red, kažete samo "Setićeš se već nečega". Ali i vi nekad nešto napišete. Nešto vas muči, leži vam kraj srca i želite da podelite sa nekim.

Uzimate pero i mastilo, pa prenosite svoju dušu na papir. Opet to ali se pojavljuje. Nije lako samo sesti i pisati. Jedna rečenica nekako dodje, pa prodje jer ne svidja vam se kako zvuči. Opet počinjete od početka, nadajući se da ce svi vaši problemi nestati kako mastilo dodirne papir. Ne ide, gužvate taj list i bacate ga u ćošak, sa svim ostalim što ste nekada i pokušali da zapišete. Odustaješ, stavljaš duvan u lulu i polako pokušavaš da se koncentriseš.

Nakon nekog vremena, pocinješ da pišeš. Ovoga puta pišeš i pišeš i pišeš. Inspiracija je tu, reči same izlaze iz tebe uz sva osećanja koja nose. Na trenutak staješ. Pitaš se šta je to uopšte reč. Da li je to samo skup slova koja su, poredjana takvim redosledom da čine jednu celinu, koja sa više takvih čini jednu misao? Zašto je to sada, uopšte, važno? Nastavljaš da pišeš, ali ovog puta pitanja ne puštaju inspiraciju da prodje. Nastaje gužva i prestaješ sa pisanjem. Stavljaš list u fioku da trune i da čeka svoje vreme.

Prošle su godine, deca su otišla svako na svoju stranu, žena je, naravno, pošla da pomogne deci ako išta zatreba. Ostao si sam. Ulaziš u sobu, davno zaključanu, jer nešto te vuče. Prašina je svuda, pala je preko sećanja iz tog, davno prošlog vremena. Iz nekog razloga otvaraš fioku, i nalaziš požuteo papir. Vraća ti se sve, suza je kanula na papir. Brišeš sto i stolicu od prašine, praviš sebi taman toliko prostora da se namestiš lepo. Opet pišeš...

Probudio si se nakon nekog vremena i uvideo da si zaspao za stolom. Sveća koju si upalio je odavno dogorela, i ostao si u mraku. Nemaš snage da nastaviš, fali ti još koja reč, koja bi pokazala kako se osećaš. Ali nema ih, ostaju da lebde u vazduhu i čekaju da ih dohvatiš. Ne zeliš to. Ostavljaš sve za sobom. Zaključavaš ponovo vrata i bacaš ključ. Više ne želiš da iko zna kroz šta si sve prošao. Svoja osećanja, ostavljaš za sebe, duboko zakopana negde u dubini ambisa bez dna.

Jednom kad sam pobegla s casa, a u to vreme sam imala 200 neopravdanih,(koje mi je razredni naravno sve opravdao na kraju i dao 5 iz vladanja,verujte tako je bilo i to nikakva veza nije sudelovala,rekla bih ovde sam samo anonimno govno hahaha)stize mi poruka od keve(koja naravno pizdi sto bezim i kasnim i sprema se da mi udari embargo na zivot)koja glasi: "Donela sam ti domaci iz informatike,izadji ispred skole,cekam te".Verujte,nisam zelela taj domaci ni u bezazlenim situacijama,a kamoli u ovako ozbiljnoj.Ipak moja mama pokusava koliko-toliko da doprinese mojim siromasnim ocenama.
U tom trenutku bila sam 20 minuta hoda udaljena od skole i igrala sony na gajbi decka moje drugarice.Krenula sam histericno da se derem i pricam o zavrsetku svog drustvenog,emotivnog(kao pa da ga imam) i internetskog zivota.Suze su pocele da padaju na gore(i mene je Arkan voleo) i pratio ih je pomahnitali histericni smeh.Bacila sam joystick i ZAHTEVALA od drugarice da mi kaze sta koj moj da radim!?(samo da vam priznam dodala sam igranje sonija,to nije bilo taj put kad smo isli kod njega na gajbu,ali docaravanje dramaticnosti je u pitanju)Brzom brzinom odgovorih mami: "Mama nemam danas informatiku,molim te idi i ne vracaj se".A mama mi je odgovorila:"Sta je pisac hteo?"To me je jos vise preplasilo.
Tako ja jos jednom odlucim da pogledam istini u oci(citaj:smrtonosoj SMS poruci)i uverim se u surovost njenog sadrzaja.I imala sam sta da vidim-neotvorenu poruku svog bivseg decka i nikakvih naznaka bilo kakve poruke od mame.Onda me je oblio litar znoja i zabrinuh se ozbiljno za svoje mentalno zdravlje(ne po prvi put).I ne zamerite vi sitnicavi ljudi,nisam sigurna da li tacka stoji u zagradi ili posle nje i znam da povremeno pisem mala slova gde ne bi trebalo.
Krenem ja da preturam po svom skromnom inboxu i nigde ne vidim mamu.Onda pogledah malo bolje i videh da je njena poruka bila odmah iznad ove neprocitane mog bivseg nosatog decka(sto bi znacilo poslednja u inboxu od pre jedno mesec dana).Procitah je opet i shvatih sta je pisac hteo.

Misli se na pogrebnu povorku koja te (pešice) prati dok se ti voziš u kovčegu.

Lagani bol u međunožju, da ne kažem pucanje kurca. Jebe mi se.

Konstatacija muškarca koji bi seksualno vaspitanje svoje dece pre prepustio pornografskim sadržajima nego savetima njegove lepše polovine sa burnim i promiskuitetnim seksualnim dosijeom.

Најповољнија мушка клетва.

Najbolji odgovor na pitanje nekog govneta od čoveka za šta je kriv, ili šta je uradio.

Ovo koristimo kada nas neko uporno davi i smara da mu odradimo nesto, i hoce odmah, a nas mrzi da to radimo, pa pokusavamo da "ukrademo" jos malo vremena, i da ga ostavimo za kasnije...

Floskula koja se koristi kada kažemo nekom da mu niko ne može ništa loše učiniti, da mogu samo da gunđaju i da ga mrze, ili što bi naš narod rekao mogu da ti pljunu pod prozor.

"Ne može ti niko ništa jači si od sudbine...."

Још један израз мотивационог карактера, сличан оном кад може Дачић.
Разлика је у томе што се Дачић користи као наговор на почетак посла, док се Шешељ користи негде пред крај работе, кад човек посустане у намерама и пожели да обустави радњу па му је потребно мало психичке стимулације.

Psovka svih psovki, epilog u jebavanju familije, skidanju stvari i pojava sa nebesa i njihovo nabijanje na onu stvar. U jednoj tako kratkoj izjavi sažeto je sve: od psovanja sitnog zrna, do ćerke prababine sestre. Kad nestane ideja o načinu jebavanja, ljut si idalje, al' više zbog toga što više nemaš šta da opsuješ, bez obzira na to što se i rodbina i komšiluk iz trećeg sela prevrće u grobu; ''da ti jebem'' tada omogućava njihovo ponovno psovanje, ali ovaj put uz olakšavanje duše...

To ti je kada kreneš na put bez stvarne potrebe, plana i cilja.

Drogoš neki.
Osušio se kao trska, nama ga dva grama. Samo odeća od njega.
Ne ide peške preko mosta, plaši se da ga vetar ne odnese.

Zvezda vodilja "komentatora" na, već sakatim, internet portalima. Želja za izražavanjem svog, nekompetentnog, mišljenja je obrnuto proporcionalna znanju koje isti o zadatoj temi poseduje.

Poslednji način za teranje dosadnog gosta iz kuće, koji se primenjuje kada ni svako suptilno signaliziranje, paljenje televizora, radija, kuvanja kafe sikteruše, donošenja rakije sikteruše, priče o predstojećem ustajanju sa prvim petlovima i živopisnog gledanja u sat- ne upale.

Nisi ti još zreo za to. Ne kažem da ne trebaš to da radiš. Jednostavno, neke stvari dolaze godinama. Potrebno je vreme.

Govori se drugarima koji su ti se popeli na vrh polnog organa i ne planiraju da sidju sa njega, kao da su dosli na kampovanje. Toliko su ti dragi da bi ih sve lepo oterao u tri lepe pi*ke materine.