Univerzitetsko selo.

Mercedes, po naški. Simbol prestiža međ' komšijama. Ko nema Mečku u selo, taj je džaba živeo.

Kad smeš sam da izađeš u susedno selo vikendom uveče.

Trajno napustiti selo.

Jedini u selo što ume s vinamp.

Kad svi idu kod babe na selo,cak i oni sa sela kazu da idu u neku jos vecu vukojebinu kod babe ali kazu da idu na selo,jedino ja umesto blage vukojebine da idem u vecu idem kod babe sa sela u centar grada.

Glavni prdonja u selo!

Rodno selo Freda Astera

Malo, ali jebeno selo u Rumuniji.

Selo poznato po mušici.

Selo, uvijek vas izvlaci.

Ne govorim o tursko-špansko-japanskom sranjoserijalu Asi, već o slengu u vidu skraćenice "da li si". Koristi se isključivo u jednini. Mada, može i množina, kao na foru "aste".
Asi dođe neka vrsta burazera Aće-u.

Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

Svako selo ili grad u predizbornoj kampanji.

Selo u Pomoravlju za koje stanovnici Svilajnca imaju običaj da kažu ''Mi smo za njih Jagodina''.

Selo pored Mladenovca.

Svako selo kroz koje je prošla ulična rasveta.

Najvece i najnaseljenije selo na Balkanu.

Prvo pitanje koje dobije darker kada dodje u selo.

Selo na zapadu Srbije, nedaleko od Užica. E sad, iako samo ime dovoljno govori, ipak treba reći par reči. Zlodol je zapravo ercovska verzija Pukovca. Legenda kaže da su mu ime dali Turci, jer su Zlodolci jednom prilikom navatali oveću grupu Turaka koja je putovala za Bosnu i po kratkom postupku ih sve do jednog skratili za glavu. Oni koji Zlodolce dobro poznaju skloni su da poveruju u ovu priču. Još jedna legenda, doduše manje poznata, jeste da je prvi cepelin koji je ikada poleteo nebom Srbije, tandžarom oborio jedan čiča iz Zlodola jer je mislio da je to lubenica koja leti.
E sad, selo k'o selo, u njemu te neće dočekati miris lavande, već stajskog đubreta, sira i domaće radže, kako je, je li, i red. Tu niko nije čuo za Vladislava Petkovića Disa, ali zato znaju da nabroje sve izvođače čuvenog hita Doćiće ti majko na kapiju žena.
Ljudi su tek priča za sebe. Tu će klinja sa pegicama na licu kome je ćaća kupio kompjuter svog dedu početi da zove Gugl, jer je ovaj mučenik hrom. Ako prolazite kroz Zlodol, nemojte svraćati u kafanu koliko god da ste umorni od puta. Ako ipak rešite da svratite, izdržite poglede koje će vam svi upućivati, sedite mirno i pijte svoju kafu. Nipošto se nemojte buniti ako vam se neko od seljaka iskašlje u kafu. Bolje šlajmara u šolji nego ta ista šolja u dupetu, plus par naprslih rebara. Uvek imajte na umu kako se selo zove i odakle mu to ime.