Ranije su to bili šuškavci i air max. Posle toga one šarene trenerke u kojima izgledaš kao papagaj u sezoni paranja. Sada su međutim to kerovi. Poenta je imati što besnijeg psa, po mogućstvu pit bula i onda su ultra giga mega opasan. Još ako te prati reputacija opasnog lika kada se slikaš zagrljen sa njim to će izmamiti barem 30 lajkova na fejsu. To što tog kera hrani majka, kod veterinara vodi ćale a ti ga šetaš samo kad nosiš fotoaparat nema veze jer si ultra zajeban i uvek možeš da kažeš da to nije istina i da si ti oduvek voleo tu rasu kerova i da uopšte nisi primetio kako se sada svi lože na njih. Kada te prođe taj period verovatno ćeš ga poslati na selo.

-Da zida veću kuću od komšije a kad ga pitaju zašto, da kaže da će da moča na njega odozgo

-Da ima ozidani poljski wc

-Da kupi IMT 560 sa tegovima napred (ili ZETOR CRYSTAL) kad komšija kupi IMT 539 i da vadi druge iz blata

-Da slaže koliko je višanja nabrao ove godine i kako je sve odmah naplatio

-Da okači što veći kasetofon na krov kad povezuje maije

-Da obavezno jedno dete pošalje na Višu pedagošku, da se školuje za učitelja (u slučaju da to ili drugo dete nije primljeno na Vojnu akademiju)

-Da sipa vodu u mleko da bi predao najviše u selo, bez obzira što plaćaju po jedinici masnoće

-Da bude precednik mesne zajednice i klepa u klepalo kad i za šta mu se digne

-Da za svog mandata očisti groblje, nasipe put ili slično kako bi ostavio nešto iza sebe...

Mnogo promiskuitetan covek

Chovek chije su seksualne navike neuskladjene sa navikama ostatka populacije.Seksualni manijak.

1. Podrstrekači samoubistva -"Jebem ti život"
Ova kategorija je postojala i u SFRJ, ali ni podizanje standarda i kvaliteta života nije bilo dovoljno našim rediteljima da nas poštede svratišta za kamiondžije, kaznenih ustanova, birtija kakvih teško da pamti neka nacionalna kinematografija. Još kad se na to doda ratno stanje, bude još "veselije" (Tango argentino, Tamna je noć, Kaži zašto me ostavi, Vukovar-jedna priča)
2. Podstrekači nasilja i zločina - "Naću ću vas i jebaću vam kevu!"
Često reklamirani kao urnebesna komedija, i u većini možemo videti Batu Životinju. Posle onoliko legendarnih filmova, Bata je u 90-tim stao pred svaku uključenu kameru u Srbiji, i bio deo nekih užasnih projekata koji mu nisu dostojni. Podžanr su i filmovi koje su neke pevaljke snimale o sebi. (Slatko od snova, Hajde da se volimo, Svemirci su krivi za sve, Dama koja ubija, Velika frka,Tajna porodičnog blaga)
3. Urbani - "Duva se gandža"
Eeee... pa nije sve u Srbiji selo. Prvi film je bio Crni bombarder, koji je utabao put svim ostalima koji zrače urbanošću. Šteta je samo što u svim filmovima ovog žanra ne igra Sergej Trifunović koji je oličenje urbanosti. Dalje, stičemo utisak da je Beograd pun omladine evropskije od evropske. Na mladima svet ostaje. (Dorćol menheten, Munje, Ringeraja, Tri palme...)
4. Tranzicioni
Ovi filmovi su namenjeni da na nekom festivalu pokažu kako je sada kod nas. Obično se radi o nekom tipu koji se muči i želi da ode preko, jer se ne pronalazi ovde. Nema se para za leba, ali pije se samo strano pivo. Nekada je film realan (Bure baruta, Ni na nebu ni na zemlji), nekad je samo plud bujne mašte autora (Točkovi,
Mehanizam, Lavirint)

Izraz za veliku sramotu koja se dogodila nekome iz vase okoline.

Na prvi pogled jako bezazlena stvar no, kad se malo bolje razmisli, jebenija situacija od bare pred kućom. Ili tesnih gaća. Toliko komplikovana da se lagano može uvesti kao Olimpijska disciplina zbog prevelikog uloga koji je u igri. K'o Ruski rulet, bre. Mnogo popijenih korpi i batina mora da bude iza tebe da bi iole znao nešto o ovome.

Naime, problem je u tome što se kod muvanja devojaka pod šatorom najmanje koriste reči, valjda zbog glasne muzike. Samo pantomima i kojekakvi gestovi kojima ćeš zarumeneloj seljančici dati do znaja šta oćeš. A 'oćeš da jebeš normalno. Dizanje obrva je level expert, ali je tanka nit između postizanja cilja i prosute Golf kole po glavi, jer će se zabagrela snajka istripovati da oćeš da je siluješ. Mada htela bi ona i to, al' se brine šta će selo da kaže ako neko vidi.

Očajnički pokušaj je da se uhvatiš u kolo do one koju si zameračio i da joj onako treseš ruku oštro dok igrate. To je, naravno, početak, opipavanje situacije da vidiš kako će da reaguje i da li je spremna da joj krneš srednjak u šaku. Ako prođe - završio si posao. Ostaje ti još da se ispustiš iz kola i izađeš u mrak, misliće da si otišao da pišaš ili da se umiješ na bunaru. Ona će da izađe kad se kolo završi i misliće da je otišla da popravi šminku u kući, tj. - u kupatilu. Ako 'oće kurca naći će te sigurno. Tvoje je da nađeš 'de je sadenuto seno u avliji ili da poneseš ključeve od Golfa koji je naravno od ortaka. Nisi debil da voziš Golfa.

Mora da se napomene da je rizik prevelik uvek, ali zbog pičke su se vodili ratovi, te šta je naspram toga jedan život. Pa, nek' je i tvoj.

Predratni sistem urbanističkog planiranja Nemaca i Mađara u Vojvodini i sličnim krajevima pretpostavljao je mrežu puteva koji se seku pod pravim uglovima i podelu na kvartove. U manjim mestima, gde nije postojala potreba za takvim sistemom, seljani su gradili kuće na delu svog imanja koje graniči sa putem. To je proizvodilo nizove kuća čija ekonomska dvorišta se direktno otvaraju ka ostatku njive.

Posledično, nastajala su sela tipa Lugova (pred Somborom) koja imaju magistralni put i niz kuća duž njega, a ni jednu poprečnu ili zabačenu ulicu. Svi oglasi navode da se prodaje kuća pored glavnog puta i sve su adrese Lugovo broj taj-i-taj.

Kao nuspojava, poštar koji dobije takvo selo kao svoju deonicu krene ujutro s jednom stranom (što bi kaz'o Balašević), dođe do kraja i okrene s drugom stranom i pravac kući. Nema traženja, nema lutanja, nema vrludanja. Poštarska nirvana.

U doba kada je retkost da platiš originalni CD da bi slušao neku pesmu jer je imaš na dohvat ruke na netu, u određenim situacijama još uvek se neguje keširanje za gušt. Doduše, ne originalnim autorima...

Naš čovek, koji je u najboljim godinama otišo iz zemlje, i otišao u Evropu(najčešće Nemačka, Austrija, Francuska) Postao je neko i nešto jer su mu roditelji obezbedili sve u životu. Postao je direktor firme sa svega 20 godina, nije se mučio u životu, dobijao je sve zdravo za gotovo. Trut, što bi naši ljudi rekli izelica, samo jede spava i gleda tv! Kada se vrati u domovinu, razbacuje se novcem, naravno ne njegovim, kojeg su njegovi roditelji krvavo stekli. Misli da sve moze kupiti novcem. Po inteligenciji nije dorastao ni čobaninu koji ima 20 ovaca! Gedza bio, gedza ostao!

Nenametljivo svešteno lice od kojeg se ne očekuje ništa više osim da vam osvešta vodicu i preseče slavski kolač za normalnu cenu.

Često i iz neposnatih razloga zapostavljeno biće od strane svojih unuka.

Ono sto nam roditelji kazu kad idemo negde, da ih ne brukamo i tako to.

Ne, nije to ni Šarićev narko klan niti zemunski klan. To je muška ekipa školaraca koja konstanto sedi na poslednjim sedistima u autobusu na liniji selo-grad. Kada je mafija na okupu, odnosno u svom najjačem sastavu, verovatno ne biste želeli da se vozite tada autobusom. Kada je u autobusu gužva svi se trude da stoje sto bliže vozaču kako bi se osećali bezbednije. Zamišljenu liniju polovine autobusa ne prelazi niko osim onih najhrabrijih i nekih novajlija koji još uvek ne znaju za tu pojavu. E upravo su te novajlije najčešće žrtve ovih vragolana-svoje-sorte. Oni su izloženi raznim vidovima maltretiranja počevši od verbalnih opaski pa čak i do fizičkih obračuna zbog toga što je mali, naivan, neupućeni gospodin presao na njihovu teritoriju.

Odgovor već jebane ćerke svojoj majci.

predrasuda u selima naseg juga da je devojka, koja se nije udala u svom selu, izuzetno promiskuitetna, pa je morala da bezi sto dalje, tamo gde je ne znaju. Ne znam zasto je uzet Banat za gornju granicu, u to vreme se, valjda, nije puno putovalo. Povezano je sa izrekom "Dobra devojka i dobra krava ne idu iz sela." Takodje ne znam ni zasto devojku porede bas sa kravom.

Napuniti protivničku mrežu metodom trpaj ko u čardak.

sveukupnost, jedan od atributa lepote po T. Akvinskom

Pored standardne funkcije koja u Srbiji i okruženju nikada nije naišla na preterani odjek, saobraćajni znakovi mnogo inventivniju i prihvatljiviju upotrebu ostvaruju kao:
- Zakrpa na krovu od šupe, kokošarnika, svinjca..... pa zašto ne reći- i kuće
- Plotna za pečenje paprika s jeseni ( da se ne isprlja šporet)
- Za privezivanje antene
- Ispred Smederevca, da žiške koje slučajno izlete ne progore itison
- Od stubova može se napraviti lepa i dugotrajna ograda
- U mraku, „mačije oči“ i semafor na zidu sobe maštovitog tinejdžera će dati tako potrebno romantično svetlo. Vole to pičići...
Za razliku od ovakve, praktične upotrebe, koja retko kad nailazi na osporavanje (Šta ćeš, sirotinja se snalazi kako zna i ume... lako je njih ’apsiti), stanovnici šengenske zone dobijaju neodoljivi poriv za prisvajanjem saobraćajnih znakova jedino na ulazu u austrijsko selo Fucking. Prizemne aluzije... očekivali smo više od njih.

Kažemo kad poslije 6 dana rmbačenja na poslu,gdje nisi vidio ni Sunca ni Mjeseca,zgadio ti se i posao i kolege na poslu,šef,direktor,pa i čistačica koja te zapitkuje gluposti dok radiš,odeš na selo da s' mirom odspavaš,da pobjegnes od asfalta,smrdljivih kontejnera,buke i seljakluka iz obližnjih kafića.Dođes,baba ti se obraduje kao da te nije vidjela 100 godina(a i nije,barem približno toliko,čini mi se),ispričaš se sa njom,odeš u sobu,otvoriš prozor i zaspiš u zvuke cvrčaka,zrikavaca i sove na obližnjem drvetu...U 7 ujutro te budi Sunce koje proviruje kroz zavjese i protežući se zadovoljno pomisliš:"e sad mogu da umrem".Ali ne!Tad baba otvara vrata od sobe(a za njom u sobu ulazi miris svježe pečenog hljeba i ko zna kakvih još đakonija) i kaze:"'ajde ustaj,baba spremila doručak".Tad se osmjehneš i promrmljaš sebi u bradu:"E još da jedem,pa mogu da umrem."