Jedan od mnogih izraza koji (krajnje nevješto) koriste moderne tinejdžerke (ima i momčića, ali rjeđe), kako bi pokazale okolini koja ih okružuje da su pametnije od ostalih; da su posebne; da su baš one te zbog kojih trebamo staviti prst na čelo i zapitati se: „Ko je ova misteriozna, nadasve inteligentna djevojčica, zrelija od ostalih svojih vršnjakinja?“. A problem i jeste u množini- svaka druga koristi taj isti fazon (pa da ga makar malo izmijeni, ali jok!). Uprkos tome, nama nema druge nego da zaključimo da je baš ta inteligentnija od ostalih i da je ona jako neobična djevojka koju rijetko gdje možemo sresti.
Na svoj Facebook profil zalijepi sliku Mocarta na kojoj piše engleskim jezikom (jer shvatila je u međuvremenu i to da automatski dobijaš etiketu pametnog ako pričaš engleski): „Am I the only one who thinks this is the real music too?“. Da, ti si jedina, ne samo u svojoj bližoj okolini, nego vrlo moguće na cijeloj planeti, koja misli da je to prava muzika. Ti ustvari uživaš u njoj. Mocart je skladao svoje kompozicije a da ih ni on nije slušao, ali evo konačno se pojavio neko ko misli da i to zaslužuje da se zove muzikom! Ti si jedina koja provodi sate i sate sjedeći u svojoj pletenoj stolici, sneno se ljuljajući na njoj, uz gramofon iz kojeg izlaze milozvučne Mocartove note dok piješ crni čaj, pitajući se pri tome: „Jesam li ja jedina koja pije crni čaj?“ . Vjerovatno jesi.

To su dva čvora u danu, dve bitnosti ovih dana, a cifre ispred njih, one se menjaju, skoro neprimetno, one nisu naše merilo sada. Ta dva čvora drže dan - kolotečina, sigurica, osovina, stabilna veza - zavisi od gledišta i tumačenja.

Vidimo da oba broja spadaju u zadnju polovinu meseca, tri četvrt, opadanje, tiho tavorenje, tablić, mokre mrve, koske u tanjiru, žaba koja polako jede okrugao sir uštapa. Ali ipak, to je siguran, stabilan, minus, pozitivna nula, održavanje, dva trougla zdenka sira, pogačica i dva tanka lista suvog mesa, odmor između pauza odenutih u drugačije ruho, samo da bi se razlikovale, silom prilika napunjenih slamom, imitacije, rada, života, ljubavi, nečega, ljudskog delovanja, trajanja.

Ali, još taj kvalitetni istočnonemački ključ sa ugraviranim 40 - 47 nijedan šraf ne okreće, još se ne kreće ni na jednu stranu, ili bar se tako čini, prirodni tok za sada, mi samo jedrimo, kućica na vrhu snežne planine, koliba s četiri prozora na četiri strane sveta - međutim, u velikoj noći svi su sada jedan te isti, u istom slepilu, različite zvezde u istim smetovima ništa ne kazuju.

I već je po malo muka i teskoba u toj nekad ukutkanoj kolibi koja sada postaje stešnjena, mučnina je neka od svih tih čajeva nataloženih leta koja se puštena iz mirisa već vrzmaju nagomilana nervozno po ćoškovima i draškaju naježene dlačice blagim toplim spavajućim sporim dahom i dosta je više tog utopljavanja i surfovanja na tihom dremežu bez porinuća u mračne dubine - tamo ti se električna jegulja obmota oko lista i strašna takozvana riba-akademik ti se zagleda ružno u lice i kaže Velbužd, ćuti tu i prdkaj spokojno na površini, jer... čekaj, koliko je, koliko je sad? Opet 40 - 47.
Ah, taj konj, ta raga suviše sporo gricka mahovinu, izludeću od tog mljackanja, sve to meni u inat, znam, smiri se de, evo ti čaj, neću čaj, dobro ajde daj, nije li kasno za kafu? Nije. Neka, ipak ću čaj, neću čaj, kafu ipak, ne, kolko je sad sati?

Jako umobolna konstatacija koju obožavam da upotrebim (jebi ga, nisam rekao da nisam umobolan), kada mi se neko žali da ga boli glava, želudac, probada ga sa strane i slično, a pri tom od mene očekuje saosećanje, zagrljaj ili reč utehe, u fazonu:
"Ljubim da prođe" ili "Sa' ću da ti skuvam čaj, a ti lezi i sklupčaj se".
Bolesnik, čim čuje ovo, naglo poskoči, i ne samo da mu nije ništa, nego hoće da opsuje, a bogme i da udari.

Tradicijom prenošena prirodna sredstva za olakšavanje tegoba pri lakšim i težim poremećajima funkcionisanja organizma. Vrlo često imaju samo placebo efekat, ali u retkim slučajevima zaista rade ono što je za njih rečeno.

... ili "ovaj Bog je dobar Bog": misli mediokriteta da vam istovremeno dokažu potpuno suprotno od toga. Pišu ih osobe kojima su najteži trenuci u životu bili npr. kada su udarili u stub na ulici pa tri dana nisu smjeli izaći na ulicu od sramote, i slične trivijalnosti. Recimo ovako: "Upravo ležim u krevetu, pijem čaj od đumbira i gledam Hannibala na tabletu. Obaveze ne postoje :) Ovaj život je lijep".

Kada je zasao u punoletstvo zarekao se da ce promovisati opstipaciju (tvrdu stolicu) kao nacin zivota.
Novinar i voditelj autorske emisije na b92, koji radi imidza svoje emisije ima stolicu (kenja) samo u periodu koriscenja godisnjeg odmora.
Tako uspeva da u svojim emisijama uvek bude namrsten i na 'ivici'.
Po carsiji kruzi prica da mu je biljna apoteka "Josif Pancic" nudila enormnu cifru za snimanje reklame za njihov caj protiv zatvora - koju je on odbio iz principa.

Smoren, snobovski narod koji uziva u tome da udara kontru ostatku sveta.
Oni moraju da piju caj popodne, jer su previse savrseni da bi pili kafu. Oni moraju da voze desnom stranom. Oni moraju da igraju fudbal 1. januara. Jeste li videli negde van Engleske da se igra tenis na travi? Pricajo kao da imaju fiksnu protezu. Mozda nisu oni krivi, mozda su takvi zbog kise koja im pada 6 dana nedeljno.

U skoro svakom ide limun i zelena jabuka. Dodaje se često i majčina dušica, ponekad i bosiljak. Često se za ukus stavlja i med i mleko. Sve se to začini sa mentom, i ubaci se pomarandžina kora. Za miris dodaje se zeleni čaj i jagoda, ponekad malina. U sve to se sipa maslinovo i bademovo ulje. E sad, nakon toga se pomeša jogurt, ulje od aloja vere i orhideja, pa se polagano dodaje uz mešanje. Radi teksture se sve to pospe cvetovima maslačka. Sve poprskati zlatnim i srebrnim prahom i dodati po ukusu latice ruža i vanilu za miris.

Jedan od pojavnih oblika nemarnosti kod školaraca kada na zadatu temu "pejsaž", na poslednjem listu bloka 5, veče pred čas iz likovnog, pomenuti školarac nehotično prospe čaj koji mu se našao pod rukom u trenutku "stvaranja". Kod onih školaraca koji piju kafu ili jedu burek dok se bave radovima iz likovnog, mogu da se razviju i neke druge tehnike, kao npr. predeo slikan kafom, predeo uflekan burekom, predeo zaliven jogurtom, predeo zamazan kečapom, predeo progoren pljugom, itd...

Onaj koji majicu oblači tek na -20, jer ga i više nego dovoljno greje grudno-leđni tepih koji se nadovezuje na bradu i brkove, pa zatim vertikalno-kružno na obrvu. On ne korača, nego gazi, a od rukovanja sa njim puknu tri koščice i ako odate bol, grimasom uz jedno desetodecibelno: "Šta je, šta si se popišmanio?", odgurnuće vas rukopružajem tako da ćete se zateturati bar dva-tri koraka.
Sline briše zglobnim dlakama prstiju, a najveći neprijatelj mu je čaj. Namirisaće ga u radijusu od 2,5 kilometra i pritom će otpočeti monodramu "Lečenje kmovicom kroz vekove" i objasniti vam kako je čaj evropska progej propaganda da vas oslabi i poženstveni, kao i lekovi, uostalom.
Veruje da se zdravlje održava belim lukom, čeličenjem kupanjem u ledenoj vodi, nekonzumiranjem jakne i zimskim pratećih objekata; i konzumiranjem širokog spektra alkoholnih pića i kuvanih jela. Ne kupa se, nego pere na česmi u dvorištu, i leti i zimi, ledenom vodom i sapunom za veš.
Ubeđen je da se u bolnicu ide samo po smrt , a doktore smatra pomodarskim neznalicama koje izmišljaju svašta, kao da se pre 500 godina nije živelo.
Ne voli posebno decu, jer slabo podnose udarce i intenzitet njegovog glasa, a na žene retko troši reči, osim u obliku kulinarskih zapovesti.
I tako živi, smrdi i radi, gadeći se onih koji podriguju tiho i uživajući u objašnjavanju.

Male soljice koje su se dugo dugo vremena koristile za ispijanje kafe na ovim prostorima,valjda zbog nekadasnje vrednosti ove tekucine,umerenosti u uzitku ili cega vec.Medjutim,s pocetkom novog milenijuma,u balkanska domacinstva usle su nekadasnje solje za caj u koje se sada sipala kafa,s njima zajedno i ogromni "lonci" u kojima se kuva kafa i tako se delimicno izgubila car celog procesa ispijanja jer je isti iz sporog,hedonistickog,presao u spori,ali zato mucenicki proces ispijanja pola litra danas sve losije,sfuserene,aditivima pune kafe.

Obicno nadimak za coveka koji te,ni krivog ni duznog, uvali u go*na iz kojih se nece izvuci ni cukununucici tvojih cukununucica.Valja napomenuti da se toboze pravi da veoma brine za tvoju buducnost,izigrava velikog pravednika i da on sve cini da te iz go*ana u koja te je on uvalio izvlaci.Stvarno treba biti glup pa verovati coveku koji 1000 godina zivi na incestoidnom ostrvu,zdrav pije caj i poput manijaka vozi levom stranom puta.

Fraza kojom se u Srbiji daje na značaju bilo kom predmetu bez obzira na objektivni kvalitet istog.

Izgovor za odlazak u wc po ko zna koji put. Kevu i možeš prevariti jer se ona uvek brine za tebe, a ćale te gleda, smeška i podjebava. Vidni prestanak problema se javlja već kod prve snoške.

Izraz koji je odnedavno postao popularan u Smederevu, među mladima. Koristi se kao neka vrsta zamene za '' Hoćeš ? '' ili '' Hoćeš - nećeš ? '' . Ispred tog izraza se najčešće nalazi i reč ''neki'' i zajedno grade jedinstvenu celinu .

Zdravo. Ne pozdrav, ne ćao, ni ćao a posebno ne ovo ćao. Zdravo, kao vitamini, kao minerali, čaj, cijeđeno voće, hiljade sklekova i bubnjeva Darkvuda. Brašno od cijelog zrna žita umjesto nezdravog bijelog koji ima ukus ali nema ono što našem organizmu treba. Dug život, treće doba, treći zubi, živi leševi sa Kavkaza i slične gluposti zarobljene u vremenu i prostoru, kao vijek hiljadugodišnje masline čija godina traje kao nama minut.

U slengu, naravno.

Zamućena vrela voda koja izgleda kao da je crnac oprao jaja u njoj.
Poseduje izuzetna laksativna svojstva.
Ni miris ni ukus.
Servira se u svim restoranima na železničkim stanicama,pod šatrama sa živom muzikom,seoskim i lokalnim kafanama.Jer se u gore navedinim lokalima retko konzumira kafa ili ne daj bože čaj,sokove ne drže da se ne kvare,već isključivo alkohol.
Kada se kelner smiluje da je skuva,dobijete šoljicu čemera sa akvom komunale.
Prekoran pogled ide gratis!Da vam više ne padne na pamet da u dotičnom bircuzu poručite isto.

Ako je faks iz predkosovskog ciklusa.obicno radi brkata baba sporadicne higijene i komunikacionih sposobnosti koze.

Izraz služi da se opiše ženska osoba koja je toliko promiskuitetna da je njena vagina poprimila enormne dimenzije. Ona je toliko letela s' cveta na cvet, da je sa dimenzija rupe za golf, postala obruč za koš. Tako da, u slučaju da nemaš prangiju dugačku ka u konja, a širine nilskoga, nemaš šta da tražiš sa tom ribom- nećeš ništa osetiti, kao ni ona!
Pritom, kao aspusi i dimnjaci, može veoma zagaditi okolinu.

Ona vrsta poklona koja se dobije, primera radi, za slavu ili čak neki od religijskih praznika. To su u najvećem slučaju : set šolja za kafu ili čaj, bombonjere, razni suveniri ili dekorativni predmeti. Po našem narodu to je već postala tradicija, a kako tradicija govori, pokloni se ni slučajno ne otvaraju, nego se čeka poziv druge familije na slavu ili neko drugo obilježavanje, te im tada ustupamo naš, već dobijeni poklon od neke pete familije koja je to isto uradila.