To je pravilo za svakog muskarca ili coveka u vezi...Zenu ces uvek da cekas,iako cekas da ona zavrsi sa sminkanjem i ostalim zenskim stvarima pa tek onda pocnes da se spremas,uvek ces ti biti onaj sto ceka a ona ce poslednja da izadje iz kuce...
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
To je neki period kojeg se sa simpatijama sećamo kada se nađemo pred nekim problemima sa kojima se susrećemo prvi put u životu pa nam sve muke pre toga izgledaju smešne u odnosu na postojeće i trenutne. Ma kakvih problema imao sada, nekad će ti i ovi dani izgledati kao "oni dani".
(primer zbog dužine nije potrebno čitati:))
U ranom detinjstvu:
-Mama, Marko(brat) mi je pojeo čokoladu.(kmeeee, gušiš se u plaču)
-(mama kroz smeh) Pa nema veze, brat ti je, a i to je obična čokolada, evo ide mama da ti kupi drugu. Nemoj plakati zbog gluposti.
(umazan čokoladom bratić se plazi dok rukavom brišeš suze)U osnovnoj:
Sutra je pismeni zadatak iz matematike a ja nisam pipnuo, uh, ubiće me moji ako dobijem keca.
-Hehe, a sećaš se kako smo se u obdaništu plašili samo da nas ne bije ona debela(vaspitačica) sa teškom rukom i da ne bude spanać ili pilav za ručak. Ceo dan samo trčali i kikotali se.
-Hahaha to su bili dani.U srednjoj:
-Brate, imamo 1000 pismenih vežbi ove nedelje, ne znam ni odakle da počnem a nije me ni briga, onoj Tatjani iz II/4 sam poslao pismo, pisao ga 4 sata, tako iskreno i lepo nikad ništa nisam napisao, pa sam bih se primio da sam dobio tako nešto. A ona skoro da mi se i ne javlja, daj Bože da nije bacila čim su joj predali, sad me nervira jer ne znam dal je ovo neka njihova glupa igra ili jednostavno je nije briga za ono što osećam prema njoj, a ne izlazi mi iz glave, ne sećam se kad mi je bilo teže.
- A u osnovnoj smo ih samo zadirkivali i štipkali, bilo nas je briga, visili na košu po ceo dan i igrali segu kod Nemanje, a vidi ova sranja sad.
-Hehe koji smo zvrndovi bili, to su bili dani.Na fakultetu:
-Čoveče pa gde si, šatro smo najbolji drugari a u poslednjih par nedelja te nisam ni čuo a kamo li vid'o, šta ima novo, kako si jbt?
-Ma gde da me vidiš kad i ne izlazim, zatvorio sam se u sebe i u onaj ćumez u kome živim, e da, što me podseti, moram do kraja meseca i da se iselim iz tog špajza, gazdarica me šutnula jer dolazi njen rođak iz CG da studira, dekintirao sam i nemam kredit zato nikog i ne zovem. Ovaj ispitni rok ispušio totalno. Milena me ostavila pre 4-5 dana. Zamisli ej, posle 3 i po godine veze, svet mi se srušio, voleo bih da me nema.
-Ma daj brate, tako sad razmišljaš, prebrodićeš ti to brzo, kladim se da se više i ne sećaš ni imena ni lica svojih simpatija iz srednje...hahah kad smo zajedno ono....
-(prekidaš)Heh, to je bilo smešno, kako smo samo mi bili smešni, napijali se od dva piva i sve nam je bilo ravno....kakvi problemi, kakve simpatije i devojke, vratio bih se u to bezbrižno vreme. (vraćaš se trenutku)E, pričaću ti sve kad dođem sebi, odoh sad da tražim stan i ubijem se.Zamišljam....
(čovek sedi u čekaonici, jako uzdišući drži glavu na raširenim mu šakama, pored njega žena, crvena i naduta od plakanja, u vazduhu samo tišina i napetost, sve to prekida i lomi zvuk vrata koja se otvaraju, oboje istovremeno podižu glavu ka doktoru očekujući da ovaj nešto kaže)
-Biće sve u redu, dete vam je dobro.Nekad su ovi još teži dani i problemi jedini razlog da se setimo "onih" i iščupamo nešto dobro i pozitivno iz prošlosti koja je retko kad takva(puna lepih trenutaka i doživljaja).
Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.
Nikola: E, Mare, šta to pišeš?
Marko:Ma, dopisujem se sa onom sisatom iz druge smene.(piše na klupi)
A(prva smena):Ćao.
B(druga smena):Ćao.
A:Ja sam Marko.
B:Ćao, Marko.
A:Jesi ti Tijana?
B:Koja Tijana?
A:Pa, iz VI 3...Rekli su mi da sediš ovde...
C(tetkica u puš-pauzi):Misli na onu sisatu.
A:A taaa Tijana...
B:Pa jesi ili nisi?
A:Ne, ja sam Tijanin dečko, a ti si mrtav kad te sutra nađem za tom klupom.
C:Uuuu, sad si ga najeb'o, mali.Marko:E, Džoni, aj' zamenimo mesta.
Nikola:Š'o?
Marko:Ma, nešto me bije promaja...
Izraz koji koristimo za neku aljkavu,štrokavu,ofucanu,uglavnom gadnu osobu
Jao vidi kakav je gadan,ko da su ga kerovi iz trske izvijali
Krajnje zatucan lik. Navrljen.
-Halo. Ovde Katarina. Je l' ti je Dejan kod kuće?
-Jeste, Kaća. Pleo batare u podrumu, sad ušao u kuću.
-E, ako ništa ne radi, da li može da pokaže matematiku mom Lazaru. Ima sutra kontrolni.
-Ma, može, pošalji ga ti odma'.
:mali se dovlači nekako, nije mu do matematike, naravno:
-O, Laki, pa gde si, čoveče?
-Evo, poslala me mama da vežbam matematiku.
-Aj. Šta ste radili?
-Ne znam.
-Hm, daj mi svesku. Pa ovde nema ništa!
-Nisam ništa pisao. Ali, drugar mi je napravio mejl i tu mi poslao.
-Kako ide mejl?
-jasamnajvecagejcina_primamudupe@ hotmail.com
-Doooooobro, to nam neće biti od koristi. Baš se ničega ne sećaš?
-Mislim da smo radili korenovanje i stepenovanje.
-Onda mi reci koliko je dva na treći?
-Sedam!!!
-Kako, bre, sedam, dete ga jebalo?
-Pa dva i tri su sedam. Prosto.
-O, Laki, ko da su te tukli lopatom.
Svaki normalan muškarac koji je voleo žene dok nije gledao onaj retardirani američki šou ili šta već koji se odaziva na Oprah.
(vidi video)
Jeste malo kontraverzno s'obzirom kolko ludih šeta, al jebi ga gola istina.
Robin Hud: Brate polomih se živ, kolji, pljačkaj banke, otimaj pare, navlači omladinu, nabavljaj im najbolju vutru, ej još onda, a pogle ti njih, čitaju gospodara bršljenova!
Sveti Petar: e jebiga dobar i budala su uvijek bila braća.Evo moj šef kako je završijjjo, što da mu ne zna to neko,ma ajde bogoti.A.:I tako oni meni viču, PEDERU, PEDERU! Ja im samo okrenem leđa da budem dobar, oni zajahali.
Pilot: Dobar i budala su uvijek braća bila.
A.:Šta bre pričaš može tata da mi bude kako braća.Drug 1: Bemtiluk, zemlju prašnjavu. Fino 72 dana radijjo na mešalicu! Od usta odvajo,da joj kupim neku monu, ne znam šta je piše mona, i ona ladno sinoć produvava karburator Stevi, ejjj pa ona nije svjesna kako ću da je kuliram, neću joj do sutra pisat ništa, a kad dođe reći ću, biraj on ili ja?!
Drug 2: Probrano ti je to nesrećo, samo ti ne vidiš ti si dobar,a čini mi se i tanak, kako god okreneš.
Rečenica koju skoro uvek možeš čuti u Srbiji, kada krene neka pesma Olivera Dragojevića, jer ga ovde sluša masa ljudi, a svi znaju da je rekao kako neće nikada doći ovde da peva.
- Au brate slušaj ovu pesmu. "A kad mi dođeš ti". Mislim da je to najbolja pesma na svetu za lagano pijuckanje nekog dobrog vina.
- Da brate. odlična je. Jeste ustaša, ali su mu pesme savršene.
- Živeli brate.
Rečenica kojom se iskazuje potreba da se istakne kako je nešto nekada pre šurnaest godina kupljeno u omiljenoj i nikad prežaljenoj valuti.
Jebo evro, a naročito Švajcarce, srpsko srce i dalje pripada Klari Šuman.
Pera: Tebreks, hoćeš da mi prodaš onaj svoj stari "Fijat Bravo"? Znam da je mator, ali mi treba za malog, tek položio vožnju, pa da se malo uhoda, dobar ti, dobar ja...
Mika: Znaš kako, matori, on je garažiran već pet godina, ali je u odličnom stanju...
Pera: Dobro, sve to stoji, ali koliko ga ceniš?
Mika: Pa pazi: ja sam ga platio petnaest glava, ogromne pare za to vreme. Prešao je sto 'iljada, za svakih hiljadu kilometara, ja ti skinem stotku... Dođemo na pet 'iljada.
Pera: Aham... A reci mi, ekonomisto, koja je valuta bila tada u opticaju?
Mika: Aaa, pa da, tad su još bile marke, jeste... Dobro, samo za tebe, četiri i po 'iljade!
Pera: Vrati na pet, pa deli sa dva, mada ti je i to previše. Danas su evri!
Mika: Brate, danas nisu sankcije, lakše je nabaviti evre, nego tada marke... A i emotivno sam vezan za njega.
Pera: Pa ga zbog emocija garažirao!?
Mika: Četiri glave, poslednja cena.
Pera: Aj', ne seri, "Bravo" ima na auto-pijaci za ispod iljadarke.
Tema zbog koje feministače štroje, ako im se šta zameriš.
A takva je tema, da je nemoguće ne zameriti im se. (DRUGI DEO)
Emancipacija je zasnovana kao ideja da se žene izjednače, rame uz rame, sa muškarcima, po svakoj osnovi, da izađu iz okvira neopravdano zapostavljene populacije, da steknu pravo da rade, odlučuju i kažu ono što im je na umu. Ta ideja o nezavisnosti ženskog roda je možda i najznačajnija u savremenom društvu. Bez njenog ostvarenja bi ljudski rod i dalje bio u produženom srednjem veku, negujući kult mračnog doba.
Hiperemancipacija je podivljali frankenštajn ove ideje, nastala kao nus pojava modernog, potrošačkog društva. Glavni nosioci ove raspojasane liberale su, a ko drugi, do savremene spisateljice, čija bi kolekcija napisanih autobiografija mogla glat da glasi: "memoari jedne kurve".
Po njima, žene MORAJU da pokažu muškarcima da umeju da lupe rukom od sto kad im nešto nije po volji, da pričvrlje svako očekivanje od nje da budu domaćice, i da svoje muževe nikada neće voleti kao što su im majke volele očeve. I tako, od tog shvatanja se stvaraju bezosećajne amazonke, pored kojih bi i Hajduk Veljko bio papučar.
Ideja se svela na to kako je žešće sranje pokazati svoja osećanja, a da je neviđeno sranje da jedna žena zna bilo šta drugo, osim da se postavi ispred monitora ili TV-a. To da kuvaš, spremaš, sadiš cveće, koje je to sranje, jebote!!! Što bi, kad sve može da se kupi.
Feministkinje se neopravdano posmatraju kao muškarače (klasični stereotip), a razlika je u tome što se one bore za ista prava u odnosu na muškarce, dok se hiperemancipovane bore za veća prava.
Emancipovana žena bi da donese platu u kuću, dok bi hiperemancipovana da digne sve četiri u vis; da joj se sve stvori - a prstom da ne mrdne; da optuži muža da je šonja za koga bi najbolje bilo, ako već ima nameru da jede i bude čist, da se vrati kod svoje mamice koja ga je tako vaspitala.
A besomučno tračarenje sa fašist-drugaricama preko telefona o svakom intimnom detalju u braku i prevrtanje prljavog veša pred javnost, dođe mu kao šlag na tortu.
Ljubav i ne postoji, to se može pročitati između redova iz svih duhoubilačkih ženskih časopisa, postoji samo seks i milion članaka o tome - "kako ga naterati da vas zavoli?".
Ko misli da može bilo koga da natera na neku ljubav, grdno se zajebao, a još se više zajebao ako veruje da ljubav ne postoji. A životno se zajebao ako svog bračnog saputnika (kako god do njega došao) pretvara u protivnika, sa kojim će da se prepucava: šta su čija prava, čija su deca, i čije su obaveze.
Postoje životi u kojima dvoje žive zajedno, jedno uz drugo. To je poenta. I postoje oni životi u kojima dvoje žive u istom prostoru, a kuju planove kako da doskoče onom drugom, dok srču toplu supu za hladnim stolom, tako da od sve toplote koju imaju, ostane samo tanjir supe.
A ko misli da nema ničeg u toploti, promašio je život.
To se kod nas koristi da malo finije kažemo da je preko neke osobe ženskog pola prešao ceo bataljon.
- Jao, brate juče me spopala ona Jasmina, hoće da se vidimo !
- Ma, beži bre da li si lud?!
- Što? Šta joj fali?
- Ma ništa. Samo su je tresli kao zrelu šljivu.
Najaca gravioticana sila u univerzmu.
-Pogledaj malog sto se vrti oko one debele, a je jadna, ubi se drzeci dijetu
-Da, orbitira kao beli patuljak oko crvenog supergiganta
-Dovoljno smo videle, idemo mi odavde, uskoro ce i masivna supernova
Kada smo toliko iscrpljeni i čekamo prevoz u nekoj vukojebini, pa nam je svejedno čime ćemo se dovesti kući. Što bi naš narod rekao: "Bolje išta nego ništa!"
:Dva ortaka čekaju prevoz:
-Evo konačno neko ide...Uj...Nećemo s ovim. Ne pada mi napamet po ovakvoj žegi da se vozim u Floridi.
-Idi begaj, samo nek' su noge odignute. Da ne bih možda čamio na suncu?!
ako ne znate, pitajte Mel Gibsona.
Još samo jedno u moru čuda Filmske industrije novog sveta. Živi kao i izgleda kao najobičnije žensko( mlitava, slaba, nikakva, neretko i ružna i nimalo zgodna), ali kada joj se desi nešto nepredviđeno ( rat, smrt cele familije, elementarna nepogoda, ona postaje prepička sa bicepsom sumo- rvača, nauči da puca, kolje i zadržava menstruaciju na neodređeno vreme.
Prvi aksiom studentskog života
Jebote, si video, Mare opet ima novu devojku, a vidi ga kakav je... Ja sam bre za njega Marlon Brando...
Pa jbga, brate, ima gajbu... a kad imaš gajbu sve su koke tvoje..
Izgovorena od strane političara ova rečenica je pouzdan znak da je privreda otišla dođavola.
Strani investitor dolazi u Bangladeš i raspituje se kod lokalnog političara:
- Kako to da ste po broju stanovnika osmi na svetu, a po ekonomskom razvoju dvesta dvadeset četvrti, iako ima samo sto devedeset šest država?
- Jebiga, gospodine Strani investitoru, deca su naše ubedljivo najveće bogatstvo. Oš' da kupiš neko?
Odgovor mog ćaleta kad čuje da neko ide u Tursku na letovanje.
Keva: E Jovanovići idu u Tursku, hoćemo i mi?
Ćale: Ma kako da ne, 500 godina su mi visili nad glavom, a sad treba da im dajem pare!I tu se završava svaka diskusija o letovanju.
Rečenica kojom se isključivo služi prosečni muškarac koji je posle mnogo godina lutanja, mučenja i rintanja konačno uplivao u mirne vode i sada za sebe može da kaže da je zadovoljan. On ima dovoljno para, sve dugove je isplatio, u kladionicu ne mora da ide sem kad ode na piće sa drugarima ili da osmotri novu radnicu, auto ide bez problema, deca ( ako ih ima ) se pooženila, poudala i otišla iz kuće, ima sasvim razuman višak kilograma, primeren ostatak kose...jednom rečju on je SREĆAN ČOVEK. Pa...skoro.
D : Je s' to ti, Miroslave, gimnazijski druže moj...?
M : Jeste, ja sm Miroslav, samo ne mogu da se...
D : Pa, ja sam, bre, Dragoslav, išli smo zajedno u Prvu Petoletku!
M : Jooj, jeste! Dragoslave, 'de si prijatelju sto godina...!
D : A ja baš ovih dana razmišljam o tim vremenima...
M : Pa, jes' bili smo mladi...Nego, šta ima novo?
D : Ma, ništa me ne pitaj - sve naopako. Posle gimnazije sam pokuš'o nešto da upišem, nije išlo pa se zaposlih kod pokojnog tate u garaži. Aaaaa, krvav je to pos'o, Miroslave moj. Evo, i dan-danas to radim i pravo da ti kažem, muka mi je više. Odvrni, zavrni, odvari, zavari...ode život, jebiga. Nisam, bre letovao 5 godina! Sin i ćerka već 10 godina studiraju - nikako da završe, stoke nijedne...i tako. Odem ponekad u kladionicu, samo da bacim pare, šta ću. Gubim pare, kosu i živce k'o i svi. Dobro, a kakav si ti ? Kako preživljavaš?
M : Pa, ne znam kako da ti kažem...Eto, još samo da pustim sise pa i žene da se rešim...
