Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

Nikola: E, Mare, šta to pišeš?
Marko:Ma, dopisujem se sa onom sisatom iz druge smene.

(piše na klupi)

A(prva smena):Ćao.
B(druga smena):Ćao.
A:Ja sam Marko.
B:Ćao, Marko.
A:Jesi ti Tijana?
B:Koja Tijana?
A:Pa, iz VI 3...Rekli su mi da sediš ovde...
C(tetkica u puš-pauzi):Misli na onu sisatu.
A:A taaa Tijana...
B:Pa jesi ili nisi?
A:Ne, ja sam Tijanin dečko, a ti si mrtav kad te sutra nađem za tom klupom.
C:Uuuu, sad si ga najeb'o, mali.

Marko:E, Džoni, aj' zamenimo mesta.
Nikola:Š'o?
Marko:Ma, nešto me bije promaja...

(primer zbog dužine nije potrebno čitati:))

U ranom detinjstvu:
-Mama, Marko(brat) mi je pojeo čokoladu.(kmeeee, gušiš se u plaču)
-(mama kroz smeh) Pa nema veze, brat ti je, a i to je obična čokolada, evo ide mama da ti kupi drugu. Nemoj plakati zbog gluposti.
(umazan čokoladom bratić se plazi dok rukavom brišeš suze)

U osnovnoj:
Sutra je pismeni zadatak iz matematike a ja nisam pipnuo, uh, ubiće me moji ako dobijem keca.
-Hehe, a sećaš se kako smo se u obdaništu plašili samo da nas ne bije ona debela(vaspitačica) sa teškom rukom i da ne bude spanać ili pilav za ručak. Ceo dan samo trčali i kikotali se.
-Hahaha to su bili dani.

U srednjoj:
-Brate, imamo 1000 pismenih vežbi ove nedelje, ne znam ni odakle da počnem a nije me ni briga, onoj Tatjani iz II/4 sam poslao pismo, pisao ga 4 sata, tako iskreno i lepo nikad ništa nisam napisao, pa sam bih se primio da sam dobio tako nešto. A ona skoro da mi se i ne javlja, daj Bože da nije bacila čim su joj predali, sad me nervira jer ne znam dal je ovo neka njihova glupa igra ili jednostavno je nije briga za ono što osećam prema njoj, a ne izlazi mi iz glave, ne sećam se kad mi je bilo teže.
- A u osnovnoj smo ih samo zadirkivali i štipkali, bilo nas je briga, visili na košu po ceo dan i igrali segu kod Nemanje, a vidi ova sranja sad.
-Hehe koji smo zvrndovi bili, to su bili dani.

Na fakultetu:
-Čoveče pa gde si, šatro smo najbolji drugari a u poslednjih par nedelja te nisam ni čuo a kamo li vid'o, šta ima novo, kako si jbt?
-Ma gde da me vidiš kad i ne izlazim, zatvorio sam se u sebe i u onaj ćumez u kome živim, e da, što me podseti, moram do kraja meseca i da se iselim iz tog špajza, gazdarica me šutnula jer dolazi njen rođak iz CG da studira, dekintirao sam i nemam kredit zato nikog i ne zovem. Ovaj ispitni rok ispušio totalno. Milena me ostavila pre 4-5 dana. Zamisli ej, posle 3 i po godine veze, svet mi se srušio, voleo bih da me nema.
-Ma daj brate, tako sad razmišljaš, prebrodićeš ti to brzo, kladim se da se više i ne sećaš ni imena ni lica svojih simpatija iz srednje...hahah kad smo zajedno ono....
-(prekidaš)Heh, to je bilo smešno, kako smo samo mi bili smešni, napijali se od dva piva i sve nam je bilo ravno....kakvi problemi, kakve simpatije i devojke, vratio bih se u to bezbrižno vreme. (vraćaš se trenutku)E, pričaću ti sve kad dođem sebi, odoh sad da tražim stan i ubijem se.

Zamišljam....
(čovek sedi u čekaonici, jako uzdišući drži glavu na raširenim mu šakama, pored njega žena, crvena i naduta od plakanja, u vazduhu samo tišina i napetost, sve to prekida i lomi zvuk vrata koja se otvaraju, oboje istovremeno podižu glavu ka doktoru očekujući da ovaj nešto kaže)
-Biće sve u redu, dete vam je dobro.

Nekad su ovi još teži dani i problemi jedini razlog da se setimo "onih" i iščupamo nešto dobro i pozitivno iz prošlosti koja je retko kad takva(puna lepih trenutaka i doživljaja).

Jao vidi kakav je gadan,ko da su ga kerovi iz trske izvijali

-Halo. Ovde Katarina. Je l' ti je Dejan kod kuće?
-Jeste, Kaća. Pleo batare u podrumu, sad ušao u kuću.
-E, ako ništa ne radi, da li može da pokaže matematiku mom Lazaru. Ima sutra kontrolni.
-Ma, može, pošalji ga ti odma'.
:mali se dovlači nekako, nije mu do matematike, naravno:
-O, Laki, pa gde si, čoveče?
-Evo, poslala me mama da vežbam matematiku.
-Aj. Šta ste radili?
-Ne znam.
-Hm, daj mi svesku. Pa ovde nema ništa!
-Nisam ništa pisao. Ali, drugar mi je napravio mejl i tu mi poslao.
-Kako ide mejl?
-jasamnajvecagejcina_primamudupe@ hotmail.com
-Doooooobro, to nam neće biti od koristi. Baš se ničega ne sećaš?
-Mislim da smo radili korenovanje i stepenovanje.
-Onda mi reci koliko je dva na treći?
-Sedam!!!
-Kako, bre, sedam, dete ga jebalo?
-Pa dva i tri su sedam. Prosto.
-O, Laki, ko da su te tukli lopatom.

Robin Hud: Brate polomih se živ, kolji, pljačkaj banke, otimaj pare, navlači omladinu, nabavljaj im najbolju vutru, ej još onda, a pogle ti njih, čitaju gospodara bršljenova!
Sveti Petar: e jebiga dobar i budala su uvijek bila braća.Evo moj šef kako je završijjjo, što da mu ne zna to neko,ma ajde bogoti.

A.:I tako oni meni viču, PEDERU, PEDERU! Ja im samo okrenem leđa da budem dobar, oni zajahali.
Pilot: Dobar i budala su uvijek braća bila.
A.:Šta bre pričaš može tata da mi bude kako braća.

Drug 1: Bemtiluk, zemlju prašnjavu. Fino 72 dana radijjo na mešalicu! Od usta odvajo,da joj kupim neku monu, ne znam šta je piše mona, i ona ladno sinoć produvava karburator Stevi, ejjj pa ona nije svjesna kako ću da je kuliram, neću joj do sutra pisat ništa, a kad dođe reći ću, biraj on ili ja?!
Drug 2: Probrano ti je to nesrećo, samo ti ne vidiš ti si dobar,a čini mi se i tanak, kako god okreneš.

- Au brate slušaj ovu pesmu. "A kad mi dođeš ti". Mislim da je to najbolja pesma na svetu za lagano pijuckanje nekog dobrog vina.
- Da brate. odlična je. Jeste ustaša, ali su mu pesme savršene.
- Živeli brate.

(види видео)

Pera: Tebreks, hoćeš da mi prodaš onaj svoj stari "Fijat Bravo"? Znam da je mator, ali mi treba za malog, tek položio vožnju, pa da se malo uhoda, dobar ti, dobar ja...
Mika: Znaš kako, matori, on je garažiran već pet godina, ali je u odličnom stanju...
Pera: Dobro, sve to stoji, ali koliko ga ceniš?
Mika: Pa pazi: ja sam ga platio petnaest glava, ogromne pare za to vreme. Prešao je sto 'iljada, za svakih hiljadu kilometara, ja ti skinem stotku... Dođemo na pet 'iljada.
Pera: Aham... A reci mi, ekonomisto, koja je valuta bila tada u opticaju?
Mika: Aaa, pa da, tad su još bile marke, jeste... Dobro, samo za tebe, četiri i po 'iljade!
Pera: Vrati na pet, pa deli sa dva, mada ti je i to previše. Danas su evri!
Mika: Brate, danas nisu sankcije, lakše je nabaviti evre, nego tada marke... A i emotivno sam vezan za njega.
Pera: Pa ga zbog emocija garažirao!?
Mika: Četiri glave, poslednja cena.
Pera: Aj', ne seri, "Bravo" ima na auto-pijaci za ispod iljadarke.

А ко мисли да нема ничег у топлоти, промашио је живот.

- Jao, brate juče me spopala ona Jasmina, hoće da se vidimo !
- Ma, beži bre da li si lud?!
- Što? Šta joj fali?
- Ma ništa. Samo su je tresli kao zrelu šljivu.

-Pogledaj malog sto se vrti oko one debele, a je jadna, ubi se drzeci dijetu
-Da, orbitira kao beli patuljak oko crvenog supergiganta
-Dovoljno smo videle, idemo mi odavde, uskoro ce i masivna supernova

:Dva ortaka čekaju prevoz:

-Evo konačno neko ide...Uj...Nećemo s ovim. Ne pada mi napamet po ovakvoj žegi da se vozim u Floridi.
-Idi begaj, samo nek' su noge odignute. Da ne bih možda čamio na suncu?!

Jebote, si video, Mare opet ima novu devojku, a vidi ga kakav je... Ja sam bre za njega Marlon Brando...
Pa jbga, brate, ima gajbu... a kad imaš gajbu sve su koke tvoje..

Strani investitor dolazi u Bangladeš i raspituje se kod lokalnog političara:
- Kako to da ste po broju stanovnika osmi na svetu, a po ekonomskom razvoju dvesta dvadeset četvrti, iako ima samo sto devedeset šest država?
- Jebiga, gospodine Strani investitoru, deca su naše ubedljivo najveće bogatstvo. Oš' da kupiš neko?

Keva: E Jovanovići idu u Tursku, hoćemo i mi?
Ćale: Ma kako da ne, 500 godina su mi visili nad glavom, a sad treba da im dajem pare!

I tu se završava svaka diskusija o letovanju.

D : Je s' to ti, Miroslave, gimnazijski druže moj...?
M : Jeste, ja sm Miroslav, samo ne mogu da se...
D : Pa, ja sam, bre, Dragoslav, išli smo zajedno u Prvu Petoletku!
M : Jooj, jeste! Dragoslave, 'de si prijatelju sto godina...!
D : A ja baš ovih dana razmišljam o tim vremenima...
M : Pa, jes' bili smo mladi...Nego, šta ima novo?
D : Ma, ništa me ne pitaj - sve naopako. Posle gimnazije sam pokuš'o nešto da upišem, nije išlo pa se zaposlih kod pokojnog tate u garaži. Aaaaa, krvav je to pos'o, Miroslave moj. Evo, i dan-danas to radim i pravo da ti kažem, muka mi je više. Odvrni, zavrni, odvari, zavari...ode život, jebiga. Nisam, bre letovao 5 godina! Sin i ćerka već 10 godina studiraju - nikako da završe, stoke nijedne...i tako. Odem ponekad u kladionicu, samo da bacim pare, šta ću. Gubim pare, kosu i živce k'o i svi. Dobro, a kakav si ti ? Kako preživljavaš?
M : Pa, ne znam kako da ti kažem...Eto, još samo da pustim sise pa i žene da se rešim...