Narodna mudrost koju su muškarci izmislili varajući žene u podrumu.
Mi, žene konzervativne, volimo da budemo dole, kav feminizam, kve pičke materine!
stara izreka,potice iz vremena resavanja medjunacionalnih,etnickih i religijskih sporova jataganom,sabljom,kuburom i buzdovanom,izreka ali ujedno i zelja koja se upucuje sabratu po oruzju da kad vec mora da ga potkaci nesto od gore navedenog oruzja da ga bar gangrena mimoidje.
Gari 1: Matori,'ocemo na neko pivo?
Gari 2:Nema sanse matori,upravo se montiram,treba da se nadjem sa Milenicom,znas onu malu pracku,struji neki fluid,bice borbe.....
Gari 1: Aaaa,fino,fino,sta drugo onda da ti kazem,neka su ti srecne rane junace....
Izraz kojim opisujemo izrazito mršavu žensku osobu, koja nema nikakvih oblina.
-Vidi one male što je slatka!
-Koja? Ona sasušena tamo?! Daj, vidi je! Nigdje sise, nigdje dupeta, kao da su je iz tube iscjedili!
- Aj ne seri... Barem ima fino lice.
Navijačko jadikovanje na ležerno ponašanje odbrane svog tima, koja je pustila protivnika da se prošeta kroz nju, pokida živce svima, popije kafu i postigne pogodak.
- I jedan igrač Sudana sa brojem 14 prolazi, to je Al Jebem. Prolazi jednog našeg, drugog, trećeg, šestog, selektora, ekonoma iii postiže pogodak! 3-0 za Sudan 15. minut.
- Lik je mogao kauč da donese u naš kazneni! Odgleda 1001 noć i niko ga ne bi primetio! Mogli su opušteno slatko i vodu da mu posluže!
Neizostavan deo, uklopljen u pridiku starijih, gde nam zameraju na našoj pasivnosti koja se ogleda u višesatnim gledanjem u računar, ležanjem, spavanjem ili obavljanjem za njih nebitnih i nevažnih poslova. Kako bi nam skrenuli pažnju na sve to, govore nam koja bi sve čuda činili samo da njihove godine zamene našim.
-Simeune, pa kanda si preter'o s tim kamputerom, deder iziđi malo napolje, u avliju, na vazduh...
-Dobro bre deda... Dobro mi je i ovako...
-Jeste, vidim... Sav si se sprčio i smanjio od tog andraka.... I kičma ti se krivi... Eeee, da su mi sad te tvoje godine... tarabe bih preskakao, begenisao bih cure po varoši... Radio bih nešto korisno... a ti? Jel ti imaš devojku?
-Ne deda... Ja drkam...
Pitanje koje postaviš sam sebi kad se nađeš ispred šestokrilnog ormara od čistog drveta, peći za centralno grejanje kućne izrade, ćaletove rezervne kamionske gume sa sve felnom ili dvestolitarskog bureta punog kiselog kupusa, a sve to treba negde prebaciti, pomeriti ili utovariti sa svojih 70 kg čistih mišića. Čisto poželiš da ti je prvi komšija radio na izgradnji piramide pa bi ovo bilo mačji kašalj za njega.
Kamiondžija sa obližnjeg stovarišta iskipao 10 komada drveta sveukupne zapremine 8 kubika. U kanal naravno.
- I šta da ja sad radim s ovim?
- Nadam se da su ti stari Egipćani neki daleki preci. Ako ne, jebiga, zovi vatrogasce.
Obično se izgovara posle onog : Kao što naši stari kažu. . .
Mi, deca s’ kraja 20. veka, za pravu zimu znamo samo iz priča naših roditelja, baka, deka i sličnih ..
Obično zamišljamo kao livadu, onu planinsku , malo nakošenu, prekrivenu po-metra dobokim snegom, punu dece koja se, sva zacrvenela i od zime i od sreće i uzbuđenja, neka grudvaju, neka prave Sneska Belica, a neka spustaju niz nju. . . Nešto slično Hajdi (čitaj : a I to je snimano pre 50 godina). . . Toga vise u Srbiji I nema, ima samo na visokim planinama (citaj : a I tamo imaju problema s tim), kako kod nas tako I u svetu. . .
Razgovor dve bake :
Bakuta 1 : Eeeee Miladinka, vidiš ti more kakve su ove ziiiiime danas. . . Mi kad smo bili mali, legneš uveče da spavaš nigde snega, sutra ustaneš odma upadneš u sneg, mo'š se udaviš, Sunce ti žarko ...
Bakuta 2 : Jes' 'vala Dariiiinka, sve tačno sto s' rekla... A sećaš li se možda, onda, ima jedno šezdesetak godina, kad je onomad zatrpalo ceeeelo selo sneg, sam' krovovi vire, ovi naši kukaju, Bog da im dušu prosti, a mi na dupe, pa sa krova, ihahaj do pola njive dođemo...
Bakuta 1 : A jes' 'vala Miladinka, kak'a su to bila vremena...
Ja : E, a jel možete vi malo u sebi da pričate, a ... ? (šmrc)
Persone bez mozga i ličnosti, ljudi od plastelina, živi dokazi Darvinove teorije. Ova zaraza koja se sve više širi (pogotovo među mlađom populacijom) preti da uništi zdrav srpski mentalitet činjenicom da ako imaš svoju individualnost postaješ crna ovca u nepreglednom moru belih. Prethodno navedeno dovodi do zaključka da ako misliš svojom glavom postaješ klip među točkovima, odnosno smetnja koja mora biti odstranjena.
Najbolji primer su ljudi na trenutno aktuelnim mitinzima, koji skupljeni s' konca i konopca bodre predstavnike različitih pokreta i stranaka, a ne zastaju ni za trenutak da svojom glavom promisle kakvim ih govnima 'rane oni na govornici, nego gutaju bez pitanja serviran im jelovnik, nesvesni da će ih zbog takve nezdrave hrane kasnije boleti stomak.
U nedostatku flote lađa koje bi ti mogle potonuti negde na dalekoj pučini Jadranskoga mora i usled nedostatnosti mašte da od istih načiniš podmornice i spasiš dan, pa verovatno najgori usud koji nekoga može snaći u ovom delu kontinentalne Evrope.
Mislim, tu si ti, gledaš svoga posla, napatio si se bio oko proletne setve k'o Isus na Golgoti, na pola si puta do berbe, sunce sija, ptičice cvrkuću i godina deluje kao da će biti rodna, kad ono odjednom, odnekuda dođe grad i pobije ti sve useve.
E sad, ume da bude urnebesno smešno kada na Dnevniku jave da je tamo daleko, daleko od mora grad počinio genocid pobivši useve, voćnjake i povrtnjake đuture i sve to začine snimkom nesretnog poljoprivrednika kako se fata za glavu, kuka, leleče i proklinje ove iz protivgradne zaštite, resornog ministarstva i državu shodno tome. No, kad malo bolje razmisliš, država bi stvarno trebala da uradi nešto po tom pitanju. Ofali li nam pšenice istu ćemo morati uvoziti iz Bugarske što će dovesti do povećanog trgovinskog deficita a Bog sami zna kakav će to domino-efekat imati na ionako astmatičnu privredu države u celini. Garant će i čorba da poskupi. Prošle godine neki Iranac pogodio nekog Amerikanca cipelom u glavu i automatski porasla cena barela nafte na berzi iz straha od eskalacije sukoba a sada da ne poskupi, jes' pa neće.
Ipak, ne treba zaboraviti, svakome je njegova muka najveća i svakome je njegovo breme najteže al' ako te to baš nešto naročito ne tangira i ako postoji mogućnost da neokrnjen stojiš negde sa strane i gledaš kako se neko zlopati, pa što da ne iskoristiš priliku i da se ne nasladiš tuđom mukom.
Dva šećera molim.
kuc, kuc "Šefe, je l' slobodno? Nadam se da ne smetam?"
"Naravno da ne kolega Nikogoviću, samo uđite."
"Neću ja dugo, samo u vezi mog godišnjeg..."
-
"Kolega Nikogoviću! Danas ste mi nešto anemični, izgledate kao da su vam sve lađe potonule ili ne daj bože, svi usevi propali!"
"Uhhm...hm...ha...umm."
"Kolegice, pstt! Ovamo - pustite ga, u stanju je teškog nervnog rastrojstva. Upravo su ga informisali da mu je 10 dana starog godišnjeg propalo jer nije znao da ga je trebao iskoristiti do 1. jula ove godine a da po planu i programu godišnjih odmora za ovu godinu novi neće moći koristiti čak do oktobra što je i logično, neko mora biti u firmi dok je ova sezona godišnjih odmora."
"Kukavac...a čula sam da je uplatio letovanje u Tunisu. Tužno, khmmm...da, zaista tužno. kekekekekekekeke
Rečenica koju izgovaraju roditelji svom nesposobnom sinu koji ima slabe motoričke i gimnastičke sposobnostima. Nije rijetkost da njihov sin ima oko 120kg.
Sin (17): Ćale ! Ajde da mi zamijeniš ovu sijalicu u sobu. Ja ne umijem a i strah me da mi stolica ne pukne kad se popnem na nju.
Otac: E kukala ti majka ! Nesposoban si 100%, jedino umiješ da jedeš i da spavaš. Samo sreća što su ukinuli vojni rok.
većinom žene između 40 i 70 godina. Suptilno zauzmu busiju, sednu, i čitaju; iz više razloga, iako čitaju uglavnom laku-jeftinu literaturu.
Namene:
1) Da izgledaju intelektualnije, iako se voze zajedno sa paprikarima sa Bajlonijeve, prosjacima iz Kneza, onim bradatim ludacima što mirišu na Vinjak i studentarijom koja pizdi zbog ispita koji je za sat ipo, pa se izdrkava na ostalima u autobusu
2) Da, u slučaju da uđe trudnica ili žena sa malim detetom, ne moraju da ustanu da ustupe mesto, jer, dabome, ne vide ništa osim sitnih slova između mekih korica, a ne vide ni to bez dioptrije 4+
3) Da ubiju vreme tokom vožnje, jer ih u suprotnom izluđuju tipove putnika pomenute pod 1)
Obavezna literatura:
1) Knjige tipa "Ranjeni Orao" i autori tipa Mir-Jam; kategorija-one knjige za koje je dovoljno čitanje nekoliko strana na početku i kraju, da bismo poznavali komplet sadržaj iste
2) Knjige tipa "Per aspera ad astra - kako sam ja postao/la JA"; kategorija - autobiografija slavne ličnosti
3) Knjige tipa "Zašto muškarci vole kurve"; kategorija - knjige sa "praktičnim savetima"
4) Knjige tipa "222 jela od patlidžana"; kategorija - kuvari i srodna literaturadodatna literatura, za iskusnije:
5) Knjige tipa "Anatomija ljudske destruktivnosti"; kategorija - psihologija i sociologija
6) Knjige tipa "Ime ruže"; kategorija - bestseleri (iliti: rekla Slavica iz potkrovlja da je super knjiga, iako je ni sama nije čitala)
Izraz koji koriste neuki babe i dedovi na svaku stvar koja im je strana i za koju misle da nije dobra.
Majka:"Vid' što ovaj moj probušio obrvu".
Baba:"Ju, dete, šta će ti to"?
Sin:"Pa tako, volim to".
Baba:"Ih, đavolja rabota, nije to dobro, garant se druži sa onima što puše drogu".
Deda:"A 'de mi je unuka"?
Otac:"Eno je sluša mp3 u sobi. Onu njenu metaliku".
Deda:"To oni drekavci? Sve su to đavolja rabota, trebali bi vi njih u crkvu odvest'."
Majka:"Ma pusti decu, pubertet".
Baba:"Đavolja rabota, kažem ja. Videćeš kad i oni počnu da piju i puše drogu".
Najsigurnije mesto, mesto u koje žena ne zalazi. Zapravo poslednje mesto na kojima će početi da traži, jer ko još drži pare u novčaniku, slamaricama i gaćama ako nema poverenja u sopstvenu ženu...
- Gazda!
- Izvolte majstore.
- Pa ovde su vam neke pare.
- Ajoj, ja zaboravih. To da ih ova moja ženetina ne nađe, odmah bi kupila neke cipele...
- Pa zar u pregradi za omekšivač?
- Šta ću. To je uz kuvar jedina stvar koju mi žena ne otvara.
Redovno pitanje onih koji su izvalili da je kondukter u autobusu kada su već ušli unutra i onda ih je blam što su hteli da se švercuju, pa se vade na to da su ušli u pogrešan autobus.
- Mamo evo ga kondukter.
- Ovaj Gospodžo, koji je ovo autobus?
- 75.
- Pogrešili smo. Izalaz' napolje Avatare, nama treba drugi neki.
Rečenica kojom se na RTS-u već godinama obeležava prvi sneg u godini, bez obzira bili to nezapamćeni nanosi u Rumuniji, snežna oluja u Ognjenoj zemlji ili prve pahulje na Kopaoničkim jasikama...
Trenutak u kafani (ili bilo kom drugom mestu opijanja) kada jedan od subjekata kaze: Brate mrtav sam, ne mogu vise odo da spavam, a vi u strahu da cete ostati sami za stolom u ispijanju poslednje ture preklinjete doticnog da ostane jos pola sata pod izgovorom da ne pijete sami (valjda zato sto se covek oseca totalnim alkosom tek kad ostane sam za stolom)
Djole:E brate kraj, patos odo da kuntam!!!
Ja:Cek bre sekund, koji ti je, ostalo mi pola piva, necu valjda sam da pijem?
Djole:Sto? Ne znas gde su ti usta?
Komentar na loš rad frizera u ruralnim sredinama.
-Jes' vala, bio sam do grada.
-Vidim. Nego, reci mi, čije su te ovce popasle?
-Šta? A, jeste, šiš'o sam se.
-Pa kod koga?
-Kod Mice frizerke.
-Kol'ko ja vidim, ti si tamo bio samo ne zbog šišanja.
-Hehe. Jes' bila dobra...
-Znam. Čitavo selo zna, a i tvoja žena. Kad vidi frizuru, ne gine ti oklagija, i par dana prinudnog štrajka glađu.
-A kakav si ti sa makazama, a?
U startu, budi se nasmejana, isfenirana, sredjena, pod punom pratećom opremom (ŠMINKOM). Malo se povata sa svojim frajerom i odlazi u toalet. Pljusne malo vode na lice, umije se onim šugavim tonerom koji nikada ni jednoj ženi nije stvarno dao neke vidljivije rezultate i samo "pipne" malo kreme, koja je dovoljna da joj prekrije ama baš celo lice. Iako je ustala i obavila sva ta "jutarnja posla", vraća se nazad u krevet, gde je ceka vidno zagoreo frajer, koji je obavezno prvo pomazi po, naravno, već oporavljenoj koži lica, ona njega gricne za njegove sexy prstiće i nastavljaju sa "jutarnjom gimnastikom", dok mi jadne kraj malih ekrana maštamo i o istinitosti tih preparata, a Boga mi i o njenom frajeru!
Magovi humora i dobrog provoda koje se vode ''Žurka počinje kad mi dođemo hehe''. Njihove akcije i spike su nenormalno dobre i pre svega lude, divlje i originalne tako da je alkohol nepotreban kao jezička genijalnost Marijane Mateus.
Oni nemaju običan dan nego avanturu, kao deca u reklami za Barni. Ne idu u opštinu da predaju papir koji im fali za legalizaciju nego da se ispričaju i slatko nasmeju sa nadrkanom radnicom koja muči muku sa soliterom. Ne idu nazad u pekaru da slasno opsuju ženskog roditelja pekarki iz Rumunije koja je uvalila melenački jogurt čiji je rok istekao pre sedam dana nego naprave Jogurt kiflice, dok na poruke Parking servisa odgovaraju sa ''Evo dolazim :-)))''
-Izvolite devojke?
-Hihihi. Dajte nam tri martinija, samo sekund, 125, 130, 145...ne ipak tri bambusa, martini nije in ove sezone pročitala sam u vogueu a bambus je elegantno pićence koje...šta ponela si samo pedes kinti, znači, 195, 196... ma daj tri kisele pa nek ide život, i ovako smo lude bez... PA KAŽE, ALKOHOLA POPLAVA!
