Fora. Subliminalna uvlakuša u "Želim da ti se uvučem u gaćice" smislu. Taktika pre svega.
Prvo, da bi te uopšte uzela u obzir moraćeš da joj prineseš žrtvu. Njoj, paganskoj boginji.
Svile i kadife, baršuna i kašmira. Zlata, srebra, dukata i svega što svetluca. Par generacija volške jesetre, što da ne. Jeste, skup je kavijar. Skupo je sve, al' ona stvar je skuplja. A vredi. Vredi tačno onoliko koliko košta. Pogledaj samo onu Silviovu malu. Je l' ono Rubi beše? Eto vidiš, čak i ime joj je skupo a kamoli pica, a mislim da je izlišno konstatovati da su u Italiji najbolje pice.
Ah, digresija. Tako je neizbežna kada je ona stvar na komunikacijskim marginama. Ne možeš a da te ne ponese u stranu.
Elem, italijanski specijaliteti na stranu, druga stavka.
Moraš da stvoriš iluziju nepostojanja nazadnih namera. Maziš i paziš zato što si tako odgojen. Zadnji primerak svoje vrste. Džentlmen iz 19-og veka. Niks trpanje, niks predavanje animalnim instinktima. Samo mažnja i pažnja.
Tetošenjem do konačnog cilja.

Narodna mudrost koju su muškarci izmislili varajući žene u podrumu.

Izraz kojim opisujemo izrazito mršavu žensku osobu, koja nema nikakvih oblina.

Navijačko jadikovanje na ležerno ponašanje odbrane svog tima, koja je pustila protivnika da se prošeta kroz nju, pokida živce svima, popije kafu i postigne pogodak.

Neizostavan deo, uklopljen u pridiku starijih, gde nam zameraju na našoj pasivnosti koja se ogleda u višesatnim gledanjem u računar, ležanjem, spavanjem ili obavljanjem za njih nebitnih i nevažnih poslova. Kako bi nam skrenuli pažnju na sve to, govore nam koja bi sve čuda činili samo da njihove godine zamene našim.

Pitanje koje postaviš sam sebi kad se nađeš ispred šestokrilnog ormara od čistog drveta, peći za centralno grejanje kućne izrade, ćaletove rezervne kamionske gume sa sve felnom ili dvestolitarskog bureta punog kiselog kupusa, a sve to treba negde prebaciti, pomeriti ili utovariti sa svojih 70 kg čistih mišića. Čisto poželiš da ti je prvi komšija radio na izgradnji piramide pa bi ovo bilo mačji kašalj za njega.

Obično se izgovara posle onog : Kao što naši stari kažu. . .

Mi, deca s’ kraja 20. veka, za pravu zimu znamo samo iz priča naših roditelja, baka, deka i sličnih ..

Obično zamišljamo kao livadu, onu planinsku , malo nakošenu, prekrivenu po-metra dobokim snegom, punu dece koja se, sva zacrvenela i od zime i od sreće i uzbuđenja, neka grudvaju, neka prave Sneska Belica, a neka spustaju niz nju. . . Nešto slično Hajdi (čitaj : a I to je snimano pre 50 godina). . . Toga vise u Srbiji I nema, ima samo na visokim planinama (citaj : a I tamo imaju problema s tim), kako kod nas tako I u svetu. . .

Nezenja!

Persone bez mozga i ličnosti, ljudi od plastelina, živi dokazi Darvinove teorije. Ova zaraza koja se sve više širi (pogotovo među mlađom populacijom) preti da uništi zdrav srpski mentalitet činjenicom da ako imaš svoju individualnost postaješ crna ovca u nepreglednom moru belih. Prethodno navedeno dovodi do zaključka da ako misliš svojom glavom postaješ klip među točkovima, odnosno smetnja koja mora biti odstranjena.

U nedostatku flote lađa koje bi ti mogle potonuti negde na dalekoj pučini Jadranskoga mora i usled nedostatnosti mašte da od istih načiniš podmornice i spasiš dan, pa verovatno najgori usud koji nekoga može snaći u ovom delu kontinentalne Evrope.
Mislim, tu si ti, gledaš svoga posla, napatio si se bio oko proletne setve k'o Isus na Golgoti, na pola si puta do berbe, sunce sija, ptičice cvrkuću i godina deluje kao da će biti rodna, kad ono odjednom, odnekuda dođe grad i pobije ti sve useve.
E sad, ume da bude urnebesno smešno kada na Dnevniku jave da je tamo daleko, daleko od mora grad počinio genocid pobivši useve, voćnjake i povrtnjake đuture i sve to začine snimkom nesretnog poljoprivrednika kako se fata za glavu, kuka, leleče i proklinje ove iz protivgradne zaštite, resornog ministarstva i državu shodno tome. No, kad malo bolje razmisliš, država bi stvarno trebala da uradi nešto po tom pitanju. Ofali li nam pšenice istu ćemo morati uvoziti iz Bugarske što će dovesti do povećanog trgovinskog deficita a Bog sami zna kakav će to domino-efekat imati na ionako astmatičnu privredu države u celini. Garant će i čorba da poskupi. Prošle godine neki Iranac pogodio nekog Amerikanca cipelom u glavu i automatski porasla cena barela nafte na berzi iz straha od eskalacije sukoba a sada da ne poskupi, jes' pa neće.
Ipak, ne treba zaboraviti, svakome je njegova muka najveća i svakome je njegovo breme najteže al' ako te to baš nešto naročito ne tangira i ako postoji mogućnost da neokrnjen stojiš negde sa strane i gledaš kako se neko zlopati, pa što da ne iskoristiš priliku i da se ne nasladiš tuđom mukom.
Dva šećera molim.

Rečenica koju izgovaraju roditelji svom nesposobnom sinu koji ima slabe motoričke i gimnastičke sposobnostima. Nije rijetkost da njihov sin ima oko 120kg.

Izraz koji koriste neuki babe i dedovi na svaku stvar koja im je strana i za koju misle da nije dobra.

већином жене између 40 и 70 година. Суптилно заузму бусију, седну, и читају; из више разлога, иако читају углавном лаку-јефтину литературу.
Намене:
1) Да изгледају интелектуалније, иако се возе заједно са паприкарима са Бајлонијеве, просјацима из Кнеза, оним брадатим лудацима што миришу на Вињак и студентаријом која пизди због испита који је за сат ипо, па се издркава на осталима у аутобусу
2) Да, у случају да уђе трудница или жена са малим дететом, не морају да устану да уступе место, јер, дабоме, не виде ништа осим ситних слова између меких корица, а не виде ни то без диоптрије 4+
3) Да убију време током вожње, јер их у супротном излуђују типове путника поменуте под 1)

Најсигурније место, место у које жена не залази. Заправо последње место на којима ће почети да тражи, јер ко још држи паре у новчанику, сламарицама и гаћама ако нема поверења у сопствену жену...

Redovno pitanje onih koji su izvalili da je kondukter u autobusu kada su već ušli unutra i onda ih je blam što su hteli da se švercuju, pa se vade na to da su ušli u pogrešan autobus.

Rečenica kojom se na RTS-u već godinama obeležava prvi sneg u godini, bez obzira bili to nezapamćeni nanosi u Rumuniji, snežna oluja u Ognjenoj zemlji ili prve pahulje na Kopaoničkim jasikama...

Trenutak u kafani (ili bilo kom drugom mestu opijanja) kada jedan od subjekata kaze: Brate mrtav sam, ne mogu vise odo da spavam, a vi u strahu da cete ostati sami za stolom u ispijanju poslednje ture preklinjete doticnog da ostane jos pola sata pod izgovorom da ne pijete sami (valjda zato sto se covek oseca totalnim alkosom tek kad ostane sam za stolom)

Komentar na loš rad frizera u ruralnim sredinama.

U startu, budi se nasmejana, isfenirana, sredjena, pod punom pratećom opremom (ŠMINKOM). Malo se povata sa svojim frajerom i odlazi u toalet. Pljusne malo vode na lice, umije se onim šugavim tonerom koji nikada ni jednoj ženi nije stvarno dao neke vidljivije rezultate i samo "pipne" malo kreme, koja je dovoljna da joj prekrije ama baš celo lice. Iako je ustala i obavila sva ta "jutarnja posla", vraća se nazad u krevet, gde je ceka vidno zagoreo frajer, koji je obavezno prvo pomazi po, naravno, već oporavljenoj koži lica, ona njega gricne za njegove sexy prstiće i nastavljaju sa "jutarnjom gimnastikom", dok mi jadne kraj malih ekrana maštamo i o istinitosti tih preparata, a Boga mi i o njenom frajeru!

Magovi humora i dobrog provoda koje se vode ''Žurka počinje kad mi dođemo hehe''. Njihove akcije i spike su nenormalno dobre i pre svega lude, divlje i originalne tako da je alkohol nepotreban kao jezička genijalnost Marijane Mateus.

Oni nemaju običan dan nego avanturu, kao deca u reklami za Barni. Ne idu u opštinu da predaju papir koji im fali za legalizaciju nego da se ispričaju i slatko nasmeju sa nadrkanom radnicom koja muči muku sa soliterom. Ne idu nazad u pekaru da slasno opsuju ženskog roditelja pekarki iz Rumunije koja je uvalila melenački jogurt čiji je rok istekao pre sedam dana nego naprave Jogurt kiflice, dok na poruke Parking servisa odgovaraju sa ''Evo dolazim :-)))''