Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника...

Некима од нас пријатељи нису ништа више до одела која облачимо када се нама допада. Комбинујемо их са местом на које бисмо волели да идемо и тако имамо ортака и ортакињу за сваку комбинацију.
Једне с којима идемо у зоо-врт, једне с којима шетамо...
Али њих никако не зовемо у град, јер би нас сморили својом мирноћом и благошћу.
Тако повлачимо невидљиви зид између себе и осталих људи, јер никога не прихватамо у потпуности онаквим какав јесте већ га искључиво вадимо из нафталина када проценимо да ће нам тог дана одговарати и да ћемо се с њим лепо провести.

Најлогичније питање које се поставља типу који хоће да пита рибу да се уда за њега.

То је безмудаш или финије речено претерано стидљив лик који не сме да приђе ни габоркама, а камоли да их мува и кога је срамота да пита и курву за секс. Није да неће, него га је срамота.

То је и онај кога свака жена врти око малог прста, тј. папучар (ма шта папучар - патофна).

Во у хороскопу је, наравно, и онај кога жена вара уздуж и попреко, а он ћути, трпи и гута све лажи које му вољена сервира, тј. народски речено: рогоња.

Во у хороскопу није обавезно (био) и Бик (у хороскопу).

Подухват који потврђује "нужда закон мења" теорију и од најгорег стипсе са гујом у новчанику прави расипника коме новац није на првих 5 места у животу. О чему се заправо ради? Па о ситуацији: 1) секс је на видику, благо речено 2) приближавате се срећној локацији 3) капирате да сте о кондомима размишљали колико прасе о лањском снегу и са тиме у вези 4) ноћ је, јеботе нема ништа да је отворено/ради. Избор пада на опцију од које је гора само она да се ни не омастите вечерас - куповина кондома на бензинској пумпи. Тамо је читав један раф кондома, по правилу, резервисан спец. за несрећнике који деле вашу судбину. Када тамо стигнете осмех на лицу клипана који добро капира у каквој сте ситуацији говори сам за себе:

Туксон. Кабл. Рацку. Тукидид. Мочуга. Црево. Тукс.

То је оно идеално пијанство. Одрадио си се, до јаја ти је, у кафани упадаш у сведах, у дискотеци `ваташ шта стигнеш, ломиш све, и боли те туки што те сви гледају ко идиота. Сутра се обавезно стидиш цео дан, у великим местима ти се следећа три дана смеје цела екипа, у мањим неретко и цео град.

Пак ако си испод, сморио си се, а сутра се нервираш што си узалуд пио, али ако пређеш и заспиш испод стола у кафани, или на паркингу дискотеке, опет ти је бедак што си пропустио цело вече.

Постижу је само истински зналци, а формулa je тајна.

Регистарска ознака за Призрен и уједно најбољи начин да проверите нечије познавање географије.

Технички је био и остао ноћна мора свих власника Заставиних возила, а нарочито Фиће. Како је био јефтин ауто, наш човек је увек сматрао да не заслужује да му се мењају пакнови, гуме, сајле за ручну, уопште све што спада у редовно одржавање, па је стога већина Фића бивала враћена са техничког ("не 'вата ручна, леви фар оксидирао, предњи леви точак слабо 'вата, имаш луфта у волану..."). Власници су увек настојали да што је више могуће одложе одлазак на технички, све данас-сутра-данас сутра, док на крају не истекне регистрација па се зове комшија Миле који има "од његове сестре пашенога са стринине стране, јер тај пашеног зна комшијиног зета који има везу у једном сервису где ће мало да прогледају кроз прсте за литру љуте-домаће или кило јагњећОг"... Данас су власнике Фића заменили власници Југа, а устезање постаје све распрострањеније због примене новог, пооштреног Закона о саобраћају.
У пракси се израз користи када неко треба да уради неку често просту и не много размишљања вредну радњу али му је, из теби непознатог разлога, пре тога неопходна студија изводљивости.

Џумбус који је неко направио. Стање приближно оном кад прошеташ крдо вепрова кроз стан, нагазних мина колко хоћеш, а смрди ко у говнари!

У сваком месту и у свако време постоји једна таква. Кад си млад, неискусан и жељан, трсио би сваку, реално. Да кажемо, да (као) имаш и неки укус, па су ти трећина габори, следује да ти је симпатично 2/3, а лепушкасто пола. Оно што називамо ''добром рибом'' заузима отприлике 1/4 девојачког живља, а врхунска је тек свака двадесет пета.
Али ова је ван конкуренције. Она би лагано ушла у ових потоњих 4% врхунских, да хоће. Не, она је ортак, воли спорт, посебно баскет, хоће да ти помогне у спремању испита или попије чашицу домаће ракије са тобом кад ти је тешко на души, спрема страобалне палачинке и мути ванземаљску нес кафу, носи просту, углавном спортску гардеробу којој сама њена фигура даје дозу грациозности, ретко се шминка, а нове технологије и социјалне мреже скоро да и не користи. Манири и кућно васпитање се подразумевају. Једном речју, здраво једно, и лепо, домаћинско чељаде, од доброг оца и још боље матере.

И тако, док са екипом блејиш у башти популарног кафића у главној улици, намах примећујеш да жагор замире, да се и мушко и женско мува лактовима и клима главом у истом правцу.
У мору шетача, она ХОДА! Одлучно и самоуверено, а опет нежно и похотно у исто време. Сама.
Тај део улице је блага низбрдица па штикла њене сандале прва додирује врео асфалт и прави невидљиви цунами који неопажено помера запањене посматраче и креира почасни шпалир пред њом. Бат њених корака потире басове из околних звучника, а благи поветарац опседнут мирисом њеног тела, дражи ноздрве и голица машту немих очевидаца сирове лепотиње. Она носи дугу, белу, памучну хаљину до глежњева, која јасно оцртава складне, дуге ноге, сливене са бедрима испод атлетске задњице. Одатле почиње танани струк, са једва видљивим стомачићем, изнад кога, уперене ка месецу, поносно гледају извајане дојке натпросечне величине. Публика коју је прошла, сада већ може да види да је хаљина отпозади отворена и да нема трагова брусхалтера нити осталих помагала, што мушкарцима несвесно разјапљује чељусти и додатно рогачи очи. Рамену су широка, равна и гола, благо препланула. Руке се нехајно, али опет равномерно и правилно привијају уз тело док хода, као да раде по специјалном програму развијеном при НАСА-и. Врат као у газеле, бео и меснат, са простом, ручно прављеном огрлицом од посребрене жице на коју је необавезно нанизано некелико месечевих камена. Дуге, смеђе косе једноставно везане у реп, тако да открива малене, перфектне ушне шкољке, са две обичне, повелике, сребрне алке. Мало истурене браде, на којој почивају пуна, благо накарминисана уста, са уочљивим зарезима при врху горње усне, као црвеним фломастером исцртаних. Лицем без пудера доминира благи осмех који наглашава хармонију чела, носа и образа на којима бљеште два смарагдно-зелена ока, упадљиво наглашених маскаром испод зифт-црних, танких обрва.
Тренутак њеног проласка корзоом се памти и препричава касабом, тачно до оног момента, када се појави нова ''та''.

Мртав, тено, готов, нема га више на овом свету.

Војвођанска варошица која је у последњих десет година под равнатељском палицом најмлађег градоначелника у Европи израсла у најсветлији пример српске локалне управе и самоуправе. Гринфилд мека и браунфилд медина.

Широј популацији овај град је познат и по концерту Red Hot Chili Peppersa који су наводно (према локалном предању) по завршетку концерта на чистом српском ускликнули с љубављу да се никад нису осећали "ни редније, ни хотније, ни чилије". Довођење истих у Инђијанаполис представља чин који се у аналима српског локал-патриотизма може мерити још само с набавком жирафе Јагодинке за потребе зоолошког и Драгана Марковића Палме за потребе ботаничког врта у Strawberry Fieldsu.

На CNN-у се рекламира под слоганом: "INĐIJA, INCREDIBLE INĐIJA!"

Јер, пази, није довољно што си становник Света, Европљанин и Србин. Нееее. Ти мораш бити и Подрињац, Шумадинац, Банаћанин, Златиборац. Нећеш пропустити прилику да поносно истакнеш свој град (или ако живиш на селу, најближу варош, ипак је глупо да кажеш да си са села, зар не). Али твој град има насеља, проклето било! Па наравно да ћеш нагласити да си Дорћолац, из Блокова или са Вождовца. Ако си толики баксуз да ти је насеље велико, онда мораш да презицираш да си са Булбулдера, код Вука и слично.
Да, али то није све. Ти такође мораш да навијаш за неки клуб, да слушаш одређени музички правац (да, знам, алтернативни, ко још слуша мејнстрим?), да имаш специфичне сексуалне афинитете, да преферираш одређене серије и филмове, врсту дроге, алкохола и књижевности. Па верска и политичка припадност је под морање, због тога се и ратови воде. Русофил или прозападњак? Експлорер или Фајерфокс? Интел или АМД? Кока-кола или Пепси? Прасетина или јагњетина? БМВ или Мерцедес? Кукуруз или пшеница? Кафић или кафана? Мајкорсофт или Епл? Крушка или јабука?Ајвар или кисео купус? Мекдоналдс или домаћи роштиљ? Дефиниције или постери? Па није ти лако, разумем те. И добро је имати став, али...

Сад, кад си се одлучио и записао (ко ће то све да попамти) шта си и за кога си, ред је да почнеш да испуњаваш своју свету дужност грађанина Србије: да величаш свој избор и да се свим силама бориш против оних који су се (вољно или невољно) определили друкчије. И нећеш бирати средства да их увредиш, понизиш и поразиш. Ако победника уопште има. Јер, о укусима, код нас, и те како вреди расправљати. Па то нам је душевна храна, само то и радимо, у недостатку свог посла који би требало да гледамо. Отуда неслога, нервоза, нерасположење, апатија, бахатост, несреће.

Live and let live, бре.

Јебеш све што је са роштиља ако нема лука. Ни један ручак није ручак, ако се не стави лук. То је оно што смрди по ходнику, када кева спрема сарме, да динстани лук је то.Постоји више врста лука, али две основне су бели, и црни. Иначе верује се да лук има надприродне моћи, па се често ради спречавања бацања црне магије, клетви, чини итд, чен белог лука ставља у прозор. Појединци се уздржавају да туре лук у пљескавицу, када изађу у град, кажу смрдеће им из уста. Фала богу ту је орбит, а што би мој прадеда рекао "И дупе ти смрди па га носиш"...

Мајца без рукава. Коју набилдовани мајмуни фурају кроз град како би што боље истакли своје физичке атрибуте. Обратите пажњу на реч физичке пошто само те и поседују.
Интелект носача гилиптерке је обично еквивалентан бехатону и знајући за то млади мајмуноглоси лакше трпе физичке напоре по теретанама него да се смарају са литеретуром било ког типа(значи ко још чита књиге, сине). Често гилиптерка је украшена трибалима и змајевима. Једина мана гилиптерки је ако се не окупа гилиптер(а ако се не окупа смрди као да је нешто ушло у њега и цркло од тих силних хемија што трпају у себе) топломерка им постане смрдљива или се залепи испод паздуха па забораве где су је оставили.

Болан процес одвикавања мушке јединке од кашике и прелазак на сухомеснату храну.

Легенда каже да је сишао са небеса да би помогао напаћени живаљ на Земљи, међутим ушао је у кладионицу да попије воде и открио слот. Од тада обитава тамо, и представља јединствену туристичку атракцију за тикетџије који ту проведу 5 минута.
Међутим, ако сте икада помислили да играте апарат, Восуса морате да познајете.

Не. Боље је рећи да га знате, разумете смисао његовог постојања, имате увид у патетични секс који му жена ускраћује, ћерку дроцу коју годинама безуспешно удаје, сина наркомана..

Слот Исус нема времена за моду, личну хигијену или манире. Пола године је у џемперу који му је иштрикала бака Милева кад је ишао код родбине у Осечину, док летњу половину године проводи у "хавајка" кошуљи беднијој од рекламе за Мерикс. Лице је саставни део његове браде, јер је бријање нешто што захтева огледање, самим тим и гледање у педесетогодишњу запуштену љуштуру некада врхунског јебача.

Први контакт са непознатом особом остварује масном псовком на рачун слота, на ком је омашио коцку за динар. Слот Исус никада не игра велики чип. Не. Ако је најмањи чип 50, Слот Исус игра 10. Уплата већа од 200 динара не постоји, исплата је сваки плус од шездесет динара. Тада се части пивом, које му је другар до краја дана.

Слот Исус не верује у куповину цигара, али их пуши. Твоје поготову. Ако се икада и деси да добије више од 60 динара, цигаре које се купују су Дрина или Флојд.
"Кад немам пара, купим Дрину. Кад имам пара, купим две Дрине. Кад баш имам пара, купим Марлборо"

Слот Исус је јеб'о. У бато, ал' је тај јеб'о. Ниси ти видео пичке, колико је Исус јеб'о. Биле то обе раднице у Моцарту, ганферка на ћошку или позната глумица из Македоније, немаш ти појма. ДА МУ НАПЛАТЕ СЕКС?! Да ли си ти дечко нормалан? Слот Исус има телефон на који га зову само курве на крају радног времена, и плаћају му за секс. Па одакле му новац да коцка?

Најсимпатичнији су му они који покушају да га игноришу. Исус то схвата лично, и обрушава се у напад, мењајући расположење, приступ, па чак и слот. У екстремним случајевима, примењује и физички контакт.

*Дефиниција написана за МизанТропхи.

Одричан одговор који прати одмахивање главом. Или ти у преводу, "нећу, мрш у п*чку материну".

Безнадежни романтик. Настоји да поправи захладњеле односе и давно угашену ватру између њега и неке бивше дјевојке с којом је био више од пола године. Спреман је да опрости све некој калаштури која га је варала три пута, ломила му ретровизоре на Аудију или причала по граду да је као мали имао односе са старијом сестром. Пробуди се једног јутра мислећи да је поново воли и креће у намјеру да је врати док гласови рационалности људи око њега не допиру до његове свијести.