Немогућност капирања. Радити на другачији, мени непознат и искривљен начин. Имати друге ставове, мени непојмљиве.
Код мене у селу се зна како се коље јагње.
Ја поткивам коња са још двојицом, ти радиш сам? Па не можеш све сам, коњ се опире, биће кусо, ко те учио тако? Мене је тако деда учио а тебе изггледа неки приучени путник намерник.
Жањеш косом? Први пут чујем, ја то радим српом.
Кажеш да косиш српом, брале, нешто си помешао. Видим да нисмо из истог села.

Црногорски сленг који означава врућину.

Контрапрц је оно чему се никада не надамо и када нас неко спречи у неком нашем циљу.

Прегазити некога на путу и жртвиним еритроцитима прекречити зебре и друге лежеће саобраћајне знакове.

Акцијаш девојку по узору на ванвременског јебача Ди Каприја, али си тотално комичан јер немаш везе са јебањем. Досадашње искуство су ти 3 виђене сисе и једном си пипнуо рибу курцем у крцатом превозу.
Трилеришеш је неким својим идејама како да се одвија секс док она драми како све радиш погрешно. Да би ућутао курву брзим, неочекиваним потезом руке јој чепиш уста, а другом је ваташ за врат и са све психо фацом је бацаш у хорор.
Кучка је то после испричала пубовима као силовање, Б92 је направио документарац о теби, а ти си наставио дугометражни филм у творзи где сваки дан пазиш да ти сапун није клизав.
Фантастика, високобуџетни порнић који се завршава геј причом где се педераши таслаче по затворским ћелијама.

Одјеб који најшеће користе родитељи само да би показали да су они још увек главни, најшеће другог разлога нема.

Ортак са најјачим стомаком који чита сестрине женске часописе да би екипи могао пренети све оне глупости на које се девојке ложе и у шта верују.

Специфичан "худ", који сваки мањи или већи српски град мора да поседује. Најчешће се помиње у свим урбаним легендама везаним за град, а и људи који у њему живе имају посебан склоп личности.
Обавезно станиште неког од градских мафијаша, или место окупљања више њих, где су клинци видели како је Бане Гамбино "рокн'о дебелог Крњу дугом деветком" и где је снимљено како Гоца Дијализа пуши у колима сину Јове Тетреба, ноћ пре него што су га покупили кљунови.
Обавезно станиште неколико оних који би хтели да буду као њихови горепоменути узори, те обитавају по фенси клубовима или сплавовима носећи кајле и упасане треше. Кући им мама сече нокте на ногама и везује пертле, а тата их шамара кад му не прође тикет.
Ако икад буде било видљивих НЛО-а, сва је прилика да ће се ту појавити.
Овај део града је у прошлости захтевао статус републике.
Ишаран је живописним и оригиналним графитима типа "Улазите на сопствену одговорност", или "Овде вам неће помоћи што сте из добре куће".
Обично се зајебани крајеви налазе на периферији, те је редукована циркулација у прометним крајевима чест предмет вицева о становницима датог краја. Дакако, искључиво у њиховом одсуству.
Често се бира за организоване незаконите трансакције или туче, јер је далеко од очију униформисаних лица.
Бар једна чувена кафана (у историјским оквирима) се налази овде.
Ту негде спава и посрнули гигант (угашена фабрика ("Пола Европе смо снабдевали, еј, ал' све покраде банда, мајку им лоповску")), или фудбалски клуб, некадашња институција Прве српске лиге, сада у стечају ("Е, кад се сетим како је Лимаров мали звекну ономад Омеру под пречку у шеснаестини финала купа, то су бре била времена, а не ово сад").
Простор од кога су "транзиција" и "урбана омладина" створили предмет спрдње. А некад је била лепота живети ту, далеко од буке центра.

Назив за једну врсту `ексцентричних` девојака.Заиста немам жељу никога да увредим али `поскоци` су свуда међу нама.То су обично студенткиње које су дошле из далеких `предграђа`,како саме воле да кажу, на студије у `велики` град,па после само 2 месеца студирања КАО познају све битније људе са факса и само их гледаш како поскакују од једное до друге особе не би ли добиле мало пажње и показале својим другарицама из далеких предграђа како познају `неке битне фаце`.Такође када се лате било каквог посла у граду,нпр конобарисање,`поскоци` жељни доказивања пред самим собом иду од стола до стола,задржавају се тек толико да чујеш како је позвана на неки рођендан или журку.Углавном локације где и сам знаш да `сви дебили биће тамо`.Срећу се такође по студентским домовима где цео дан проведу куцајућу од врата до врата на `ето тако само да ТИ знаш како сам ја` и како је страва све око мене...
Познате су по томе да поставе `самоодговарајуће` питање типа `Знаш да сам јуче била са оним из 115-ке на базену?` где твој одговор и није толико битан...

Врхунски степен исцеђености.

Има их свуда. Почевши од Фејса до Ју тјуба. То су они што јебу кеву сваком преко екрана, који у својим статусима или коментарима објашњавају другима шта значи бити Србин, како ће они да ломе, пале град и убију све издајнике, али им се увек нешто испречи када то стварно треба и да ураде, али не на интернету. Најпопуларнији је тип манијака који ће да ти објасни (псовкама, разуме се) ко је коме кога поклао кроз историју, а највероватније није био ни у сперматозоиду када се историја писала, тј. одигравала. Оно по чему још можете препознати ову врсту, назови хулигана, је што до краја живота неће научити да се НЕ ЗНАМ пише одвојено и да је БИСМО једна реч!

Култна реченица из серије ''вратиће се роде'' коју говори управо конзервативни сељак Рака, и ово ''конзервативни'' , уопште није случајно, већ са поруком о томе какви су београђани, (с намером малим словом, јер поштовање треба да се заслужи), односно о прогресивној урбаности у поменутом граду, због које српство и традиција умире. А нарочито језик, јер нам из толико урбане средине долазе изрази попут ''шатро, тебра, торима'' и остали кул-да-куље-не-може-бити појмови. Једномречју, град из којег нам долази шљам попут Сање Маринковић, сплавара, сплаварки, Салета пепељаре Поповића, и њима сличне екипе.

И не само то, у реченици се примети издвајање београђана од осталих људи, које није случајно, већ управо због саме потребе грађана Београда да себе уздижу у небеса, и да својим его триповима буду увек на првом месту.

Огромни страх од нечега.
Прпа само таква.
Константно стрецање и размишљање о ствари која може да вам се деси.

Особа,обично мушког пола, која због вечитог страха да неког не повреди,или да сама не буде повређена,ћути у ситуацијама када би требало да говори,по цену да јој пропадне прилика да тиме учини нешто у своју корист.То што у глави има спреман говор који је дужи од Линколнове гетизбуршке беседе и што ће изнутра гристи сам себе као гладни пацов Карло партизане у серији "Непокорени град",није ни најмање релевантно,јер је просто научен да све трпи и таложи бес у себи.Док год има по један Бромазепам за увече,није ништа страшно.Међу другарима "добар к'о 'леба,ал' згодан за зајебанцију", а за супротни пол "супер друг,ал'пре би' дала оном циги из црвене зграде него њему,нећу да угрозим пријатељство".
Алузија из наслова се наравно односи на чувено "немо" гламочко коло.

Има значење само уз одсуство исте. Сликовито приказује празне улице, уопште пустару, и недостатак.

Усмени приговор на повреду фер плеја.

Зараза карактеристичнија за више разреде основе школе али има је богами и по средњим школама, нарочито ако је разредни тек дипломирао.

Ова болест је интензивна и краткотрајна и креће се најпре од провере колико он има година, где живи-дотична се са другарицом као ту шета после школе-има ли девојку јер ако има оговара је на сва уста иако јој је само 13-14 година; следи присуствовање свим његовим часовима, учење свих лекција малтене напамет и дотеривање као да је кренула у град а не на предавање.

Наравно, особа се на сваки начин труди да постане разреднова миљеница и често догура и до председнице или барем секретарке одељења тужакајући остале. Задужена је и за ред на екскурзији (где седи у аутобусу на првом седишту, као фол јој је мука), а разредни у њу има пуно поверење.

Прва обавеза коју смо стекли као деца. Касније је на снагу ступило и учење. Не знам за друге, али ја вучем трауме што се смећа тиче, јер је постојало искључиво одређено време када се смеће мора бацати, у току мог омиљеног цртаћа, серије, терања камиончића по тепиху кад се баш заиграш, итд... Касније пошто одрастемо, то је најчешће разлог зашто се у кући коте муве, и легу црви, јер смеће обично сачека неког другог члана породице, који се смилује да га проспе, иначе део куће у коме је канта обично почне да личи на омању дивљу депонију. Све у свему, реченица који сам мрзео, и коју и даље мрзим "Ајде да проспеш смеће"... Смеће се никада не баца да би се бацило, већ се то искључиво ради пошто пођеш у град, продавницу, школу итд. Само пензионери бацају смеће, да би га бацили.

Процес обнављање можданих ћелија након опијања.

Упорно инсистирати на нечему.