Зараза карактеристичнија за више разреде основе школе али има је богами и по средњим школама, нарочито ако је разредни тек дипломирао.
Ова болест је интензивна и краткотрајна и креће се најпре од провере колико он има година, где живи-дотична се са другарицом као ту шета после школе-има ли девојку јер ако има оговара је на сва уста иако јој је само 13-14 година; следи присуствовање свим његовим часовима, учење свих лекција малтене напамет и дотеривање као да је кренула у град а не на предавање.
Наравно, особа се на сваки начин труди да постане разреднова миљеница и често догура и до председнице или барем секретарке одељења тужакајући остале. Задужена је и за ред на екскурзији (где седи у аутобусу на првом седишту, као фол јој је мука), а разредни у њу има пуно поверење.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Samo si trebao jos da napises kako se razredni ponasa u takvim sizuacijama... :D +
Требала... :-) Па не знам, мој је био потпуно слеп код очију за тако нешто, није му јадном ни падало на памет, али рецимо био је један што је мало чак и флертовао са тим девојчицама, ништа озбиљно, чисто да се зна да је он фаца. А има и оних престрављених што чим те провале беже као од куге, боје се јадни да не изгубе посао.