Jedna u nizu opaski sportskih komentatora, koji na prikriven način pokušavaju da pošalju poruku pojednim gledaocima pored malih ekrana, a da se ipak prilagode raznolikoj starosnoj i polnoj strukturi auditorijuma.
U ovom slučaju, odnosi se na uočenu žensku osobu na tribinama, razvijenih atributa, odnosno upadljive stilske figure.
Komentator: ...Na ponovljenom snimku vidimo da izgleda ipak nije bilo ofsajda. Pogledajte gdje se nalazi zadnja linija Sitija. Dragi gledaoci, procijenite sami (Gol čist k'o suza). Podignuta zastavica linijskog sudije znači da je ovo... samo da provjerim statistiku...
(Ispija pivo i otvara naredno iz gajbe)
Komentator: ... da, prema mojoj evidenciji ovo je peti ofsajd Arsenala. Dok se igrači raspravljaju sa sudijom, lijepi kadrovi dolaze sa Emirejt stadiona. Heh, čuo sam da se ove Engleskinje otresaju k’o slina sa Zabaletinog nosa. Uuuu... vidi ovu pirgavu!
(Iz režije mantaju rukama i hvataju se za glavu)
Komentator: Khm! Hart daleko ispucava loptu...
Izraz koji je neretko u upotrebi već od prolaska Ćićevca prema jugu. Nastao kao prostodušna reakcija na novoovaploćeni seksipil, nabijenu erotičnost, bestijalnu pohotnost u telu devojke koja je do juče mogla da posluži samo kao čiviluk u diskoteci ili, u slučaju da joj je to srećno veče, kao prolazna vulva u životu jednog privremeno neuračunljivog, nasumičnog lika.
-'Oće li ta kafa brate?!
-Evo, stiže, izvoli.
-Fala, nego da te pitam ja nešto, koja je ona mala?
-Koja?
-Jesi slep? Ona preko puta?
-Mala Milica. Da l' si normalan, pa još nema ni deset godina, a već je kibicuješ.
-Jebiga, ja samo kažem da će mala da bude zlo kad podraste.
-Al' ajd, što ima deset godina, to i da te razumem, al' mala ima protezu, cvikere, pegava je, nosi dečiji kosmodisk, šepa kad hoda i ne zna da kaže R.
-Au, al si ti probirljiv, ccc.
.........................13 godina kasnije........................
-Jesi čuo, brate?
-Šta?
-Ženi nam se Vlada.
-Ozbiljno?
-Da, bre, i to sa tvojom komšinicom.
-Kojom?
-Milicom, tek što se vratila sa faksa, prevari je vancaga.
-Ma, daj, da l' je on normalan?
-Što, bre, mala je ko čaša, gle, evo slik'o sam ih juče na keju.
-Uuuu. krv, ti... Eva Mendez, al' bez kurca u očima, uf. Napravi se na pičku, da ne veruje čovek.
-Aaa? Kažem ti ja.
Faza u kojoj dete otkriva da pored toga što sluša i razume bajke koje roditelji pričaju i ono samo može postati tvorac istih. Obično se dešava između pete i šeste godine kada klinac pod pritiskom roditelja ovladava veštinom pisanja i čitanja (Bože, moje dete da NE bude naprednije?!).
Tada mogu nastati svakakve pričice, bajke, obično do pola napisane mešavinom ćirilice i latinice. Glavni junaci su redovno: 1)dete-pisac koje u priči vlada različitim nadnaravnim moćima (letenje, razgovor sa životinjama...), 2)zla čovekolika pojava (veštica, vilovnjak, vampir, vukodlak) koja uvek najebe ako dete skupi strpljenje da priču napiše do kraja i, 3)u vidu sporednih likova gomila šumskih životinja podeljenih u jednu od dve ekipe (meda i zeka su tu uz klinca i pomažu mu, vuk i jazavac nastupaju uporedo sa nekim od glavnih zlotvora).
U slučaju autora to je otprilike izgledalo ovako:
Priča se zvala "hrabri Ivo" (s' obzirom da mi je ime Miloš, pojma nemam gde izvukoh ovo ime). Hrabri Ivo je iz njemu poznatih razloga išao da provede noć u šumi (danas bi ovo bio poduhvat za prijaviti nadležnim organima). U toj šumi su ga, k'o da su znali čekali: zla veštica, nešto što podseća na vampira(imam i crteže), Jeti i vuk na strani zlikovaca; meda i magare na njegovoj strani.
Kako se cela priča zbila mrzelo me je na detalje da napišem i danas se i ne sećam. U svakom slučaju, odrpan i ispovređivan ja, tj. hrabri Ivo se vratio pošto je jeb'o nance svim pomenutim i nepomenutim šumskim mafijašima. Poduhvat je trajao čitavu četvrtinu stranice A4 formata, posle čega se glavna junačina slavodobitno vratila u porodični dom. Nažalost bez pominjanja bilo kakve Snežane, oslobođene princeze ili nekog poželjnijeg ženskog bića, jer su ga tih dana roditelji i stariji brat zajebavali za neku malu preko puta ulice.
Fraza kojom sagovornika ubeđujete bi trebali da popijete po jednu pre nego što nastavite razgovor. Nezgodno je u slučaju da vam se stavovi na datoj temi/temama razilaze. Posle prve dve ture kreće galama, četvrta nosi dranje, peta svađu, a sve posle pete rizikuje i fizički obračun.
Kum: Kume, nemojmo jesti govna nego daj deder da naspem po jednu?
Kumašin: Ako, kume, ako. Da intenziviramo malo ovu našu diskusiju!
(pola sata kasnije)
Kum: Pa kako bre, oca mu jebem šugavog, pljeskavica bez luka?! Pa 'de to ima?!
(sat vremena kasnije)
Kumašin: E sad već sereš kume, sad sereš! Kako mogu da budu lepinje najbolje u Asteriks kad ja znam da su najbolje kod Bibca? Nećemo kume sad da se vređamo...
(sat i po kasnije)
Kum: Zženo, daj mi 'vamo pušžku da ubvijem govedo!!!
Žena: Ajoj, vidi prazna flaša...
Kum: Piška ti matrina, reko li ja nešžto el jok?! Daj pušžku i dodži da nišaniš, meni zžmirka deszno oko!
Pandan zimskim radostima.
Naime, zimske radosti su u očima jednog preldžije potpuni kontrast zimskim radostima u očima ljubitelja snežnog pokrivača; u ovom slučaju dece ispod 12 godina, tad još ne počinju sa čišćenjem.
Ložiti vatru, očistiti dvorište, upaliti auto u 7 da ne smrzne, naći mesto za parking istog - očistiti celu garažu, opet očistiti dvorište jer je belo govno opet napadalo, otići na posao dva sata ranije u slučaju da se zaglaviš, a hoćeš, jer putevi naravno nisu očišćeni. Odglavljuješ se, stižeš tačno na vreme, vraćaš se sa posla, opet se zaglaviš, izvuče te kombi šlepanjem, stižeš kući, opet pravi parking, loži;jer je tvoja žena maloumna pa deli poslove na muške i ženske, očisti dvorište, popij čaj pa spavaj.
Kupuj sranja da se okiti jelka, kupuj zimske gume, opet kupuj ugalj jer je istog nestalo, kupi prase, red je za Novu Godinu i Božić, kupi malom petarde...
I tako u nedogled.
To je miris koji se oseća pri omirisavanju jarčevih muda. Jako neprijatan miris može se reći - smrad. U slučaju predoziranja prčotinom može doći do sledećih posledica: otpadanja trepavica, sagorevanja sluzokože nosa i do iritacije stomaka koja se obično završava jakom dijarejom.
Nosioca ove fizičke osobine, možete uvek prepoznati na ulici bilo kojeg grada u svetu i pokomentarisati - "kakva bosanska faca". Teško da ćete ikada pogrešiti.
Bosanska faca je u svakom slučaju smeštena na ogromnu glavu, na vrh koje je uvek neka ultramoderna frizura, od her majstora iz Sutice kod Bihaća.
Nemam ništa protiv bosanaca, ali bosanca po faci možeš prepoznazi lakše nego crnca po boji kože.
Može biti konstatacija ili pitanje. Ovaj izraz se koristi obično u jednoj od dve situacije:
- Kad je neko iz okoline "dozvolio da se upoznamo" sa lepotom njegove unutrašnjosti :(
- Kad neko odvali nešto katastrofalno nebulozno!
u prvom slučaju je to posle obilatog unošenja nedokuvanog pasulja...
U drugom slučaju je to posle izjave tipa: "Po meni je baš gotivno što su kod nas bili turci na vlasti, sviđa mi se što smo pokupili nešto njihovog melanina, zamisli da smo tako ružni i beli kao rusi.... Ma užas!"
Ono zagaravljeno što stoji tik pored šoferšajbne trolejbusa, a što vozače, kao i putnike istih, asocira na stajanje u mestu, pizdenje i psovanje. U slučaju otkačinjanja trole, putnici psuju vozača kao da je on kriv i pitaju se koji ih je đavo terao da ulaze u trolejbus, a vozaču psovanje ide uz opis radnog mesta.
Staje trola - nema napona.
Putnik 1: Šta je sad opet?
Putnik 2: Opet mu se otkačila struja, kad ne zna da vozi, ko li mu dade dozvolu?
Voozač (besno uzima gumene rukavice, pizdi što mora po n-ti put tog dana da konektuje trolejbus, otvara samo prednja vrata i izlazi napolje, pa se muči s onom užadi): Jebem li ti mamu tvoju...
Putnik 3: Neće ovaj pola sata, što nam nije otvorio da izađemo makar? Sestru li mu njegovu.
Putnik 4: MAAAAJSTOREEEEE! OTVORI VRATA DA IZAĐEMO!
Vozač (vraća se po uspešno obavljenoj misiji i psuje vozača automobila koji ga umalo nije pregazio): Misli da je Fanđo, mamicu mu jebem! (nastavlja da psuje sebi u bradu)
S obzirom da kod Srba martinke, obrijane glave, pozdravljanje pobede i svastika i njene varijacije ne piju vodu, ove organizacije koriste brade, krstove, ikone i Bibliju. U principu " Obraz " i " Krv i Čast" su isti.
U svakom slučaju, cilj im je eksploatisanje isfrustrirane omladine za prikrivanje političkih malverzacija i skretanje pažnje naroda ( veoma raširena praksa u Rusiji )
-Poskupeli hleb i mleko opet....
- Ma zajebi to, jesi video šta su uradili onim časnim srBskim rodoljubima!?!??! Demonokrate, ua!!!
Izraz potiče od toga što svaki osuđenik na električnu stolicu ima pravo da naruči poslednji obrok po želji, dakle šta god mu padne na pamet. A u ovom slučaju je to osoba koja daje novi značaj reči nezasit, dakle neko ko može da pojede boga oca.
*Naručuje pljeskavicu*
-Dodaci?
-Kupus kečap pavlaka ondaaa, jel se plaća paradajz?
-Ne.
-E stavite mi paradajza i urnebes stavite..
-U redu to je stotrid..
-I krastavca malo, i jel imate origano ?
-Imamo, jel to sve ?
-Može i zelena salata ako je sveža i malo...
-Pa dobro bre dete jel si ti pošao na električnu stolicu ili u školu?
Neretko iracionalan strah pustih majki i očeva kada shvate da im je mladunče krenulo istim koracima kojima su išli i oni u njihovim godinama, ali su, zahvaljujući pogrešnim potezima, tako upropastili sebi život.
Roditeljska mudrost u tom slučaju podrazumeva da nijedno dete na planeti nije sposobno da uči na greškama roditelja.
Rozario, Argentina, 1991.
-Leo! Marš u kuću! Na zanat ću ja tebe mamicu ti tvoju jebem, pa da vidiš kada ćeš da vijaš tu loptu po ceo dan!
-Horhe čoveče, tako ti Device pusti maloga, vidiš da ume sa loptom a tek mu je četiri godine, otkud znaš...
-Umeo sam i ja sa loptom pa danas crnčim u čeličani, jebem ti i loptu i život ti jebem i sve u pizdu materinu! E neš' vala, ima da radi pošteno a ne da završi kao ja!
Rečenica koju ćete najverovatnije čuti od starijih ljudi, u slučaju da ta osoba, vi ili neko treći pusti goluba u društvu. Ukazuje na činjenicu da nije zdravo ometati normalan, prirodni proces koji se odvija u telu i sugeriše prdonji da ne treba da ga bude sramota zbog puštanja plina.
Posprdni komentar na račun omanjeg muškog polnog organa, u narodu poznatijeg pod imenom kurčina. Ali, tako se u ovom slučaju ne može nazvati jer je ''omanji''.
Alatka k'o u Beogradskog pobednika. Poređenje sa resicom nastaje iz činjenice da tuki nije nešto debeo, tj mršav je, ali je zato mali. Isto kao resica sa tepiha.
Svaki grad/varoš je ima po jednu. Ona živi užurbanim životom, uvek kasni, pauza za doručak joj traje i po sat vremena ( u najboljem slučaju) , nikada ne proziva po redu... I pored svega toga još je i glavna doktorka i nikakav posao ne može da se obavi bez nje.
-Dobar dan, jel i vi čekate Smilju?
-Da!
-Pa gde je više gledajte koliki je red?
-Ne znam ja, meni su rekli da je na pauzi za doručak.
-Pa koliko traje ta pauza steram joj ga majci?
(sat ipo vremena kasnije)
-Jakovljević uđite!
-Dobar dan doktorka, mene bole leđa ako bi ste mo...
-Jel imate vi uput?
-Ne!
-Epa idite uzmite pa se vratite.
Može se koristiti kao poslastica, ali, takođe možete nekog prebiti, otvoriti mu glavu, rascepati mu mozak, isprangijati, i mnogo drugih " junačkih stvari " uraditi. Naravno, mnogo je lepše kad se koristi kao stvar koja je prva navedena.
U slučaju kad se koristi kao poslastica :
Hej, druže, mogu li dobiti jednu štanglu čokolade?U slučaju kad nekog prebijete, otvorite mu glavu, rascepate mu mozak, isprangijate :
Alo, bre, uzeću ovu štanglu, bre, rascepaću te, otvoriću ti glavu, nećeš znati gde se nalaziš, bre, razumeš me, bre?
I kada ima potrebe da se neki problem reši i kada je sve mirno i idealno. Kada je stvarno potrebna ili kada je samo dobrodošla i nije na odmet. U svakom slučaju kada sine u glavi pre nego što je podelimo sa drugima, prvo što ćemo reći biće baš te dve reči.
Imam ideju!
-Hajde reci
=Bolje ne
Situacija se menja. Upravo smo saznali informaciju ''zbog radi koje'' menjamo mišljenje.
Ortak 1: Ajmo po pivo?
Ortak 2: Ma nisam nešto raspoložen...
Ortak 1: Hajde, ja častim...
Ortak 2: Eee, u tom slučaju ja ću Nikšićko...
_________
Ćale: Gde si bio celu noć, ubiću te!
Ja: Pa ćale...bio sam s devojkom...
Ćale: Eee, u tom slučaju...svaka čast...a sad idi izaberi jedan prut iz dvorišta, kakav god hoćeš, ne pravim pitanje, i natrti se ovde...
Ne daj Bože, u slučaju da stvarno i dođe do nužde, ovaj čekić nikako nećete zateći gde mu je mesto. Zašto!? Iz prostog razloga, zato što spada u grupu totalno beskorisnih stvari koji se mahinalno kradu, i svaki srednjoškolac ili osnovac mora imati jedan primerak! Pa tako mesto, za lupanje stakla, i spasavanja iz recimo požarom zahvaćenim autobusom, klinci sa istim lupaju glave!
Klinac 1 : -Ej vidi šta ja imam!
Klinac 2 : -Vau, kako je dobar, ajde da udarimo mutavu Sandru po glavi.
Klinac 1 : -Hehe, ajde!
Klinac 1, 2 : - Sandra ajde se okreni i zažmuri :))))
Jedinstvena metoda po kojoj se u Srbiji formira cena bilo kojeg proizvoda.
U zavisnosti od toga u koju kategoriju ljudi spadaš prodavac će spustiti ili podići cenu.
U svakom slučaju, slobodni prodavci se najčešće koriste ovom metodom ne bi li time dobili malo vremena da nakon procene materijalnog stanja kupca smisle koliko bi artikal koji je na prodaju mogao da košta.
- Šefe, kol'ko ti je ovaj arbihter?
- Kako za koga.
- Pa, dobro, 'ajde, koliko je za mene?
- Paa, za tebe bato, nek' bude 20 evra. Inače prodajem za 25. Ali pazi, ako te neko pita platio si 30. Malopre sam jedan prodao za 40.
