
Једна у низу опаски спортских коментатора, који на прикривен начин покушавају да пошаљу поруку поједним гледаоцима поред малих екрана, а да се ипак прилагоде разноликoj староснoj и полнoj структури аудиторијума.
У овом случају, односи се на уочену женску особу на трибинама, развијених атрибута, односно упадљиве стилске фигуре.
Коментатор: ...На поновљеном снимку видимо да изгледа ипак није било офсајда. Погледајте гдје се налази задња линија Ситија. Драги гледаоци, процијените сами (Гол чист к'о суза). Подигнута заставица линијског судије значи да је ово... само да провјерим статистику...
(Испија пиво и отвара наредно из гајбе)
Коментатор: ... да, према мојој евиденцији ово је пети офсајд Арсенала. Док се играчи расправљају са судијом, лијепи кадрови долазе са Емирејт стадиона. Хех, чуо сам да се ове Енглескиње отресају к’о слина са Забалетиног носа. Уууу... види ову пиргаву!
(Из режије мантају рукама и хватају се за главу)
Коментатор: Кхм! Харт далеко испуцава лопту...
Израз који је неретко у употреби већ од проласка Ћићевца према југу. Настао као простодушна реакција на новооваплоћени сексипил, набијену еротичност, бестијалну похотност у телу девојке која је до јуче могла да послужи само као чивилук у дискотеци или, у случају да јој је то срећно вече, као пролазна вулва у животу једног привремено неурачунљивог, насумичног лика.
-'Оће ли та кафа брате?!
-Ево, стиже, изволи.
-Фала, него да те питам ја нешто, која је она мала?
-Која?
-Јеси слеп? Она преко пута?
-Мала Милица. Да л' си нормалан, па још нема ни десет година, а већ је кибицујеш.
-Јебига, ја само кажем да ће мала да буде зло кад подрасте.
-Ал' ајд, што има десет година, то и да те разумем, ал' мала има протезу, цвикере, пегава је, носи дечији космодиск, шепа кад хода и не зна да каже Р.
-Ау, ал си ти пробирљив, ццц.
.........................13 година касније........................
-Јеси чуо, брате?
-Шта?
-Жени нам се Влада.
-Озбиљно?
-Да, бре, и то са твојом комшиницом.
-Којом?
-Милицом, тек што се вратила са факса, превари је ванцага.
-Ма, дај, да л' је он нормалан?
-Што, бре, мала је ко чаша, гле, ево слик'о сам их јуче на кеју.
-Уууу. крв, ти... Ева Мендез, ал' без курца у очима, уф. Направи се на пичку, да не верује човек.
-Ааа? Кажем ти ја.
Фаза у којој дете открива да поред тога што слуша и разуме бајке које родитељи причају и оно само може постати творац истих. Обично се дешава између пете и шесте године када клинац под притиском родитеља овладава вештином писања и читања (Боже, моје дете да НЕ буде напредније?!).
Тада могу настати свакакве причице, бајке, обично до пола написане мешавином ћирилице и латинице. Главни јунаци су редовно: 1)дете-писац које у причи влада различитим наднаравним моћима (летење, разговор са животињама...), 2)зла човеколика појава (вештица, виловњак, вампир, вукодлак) која увек најебе ако дете скупи стрпљење да причу напише до краја и, 3)у виду споредних ликова гомила шумских животиња подељених у једну од две екипе (меда и зека су ту уз клинца и помажу му, вук и јазавац наступају упоредо са неким од главних злотвора).
У случају аутора то је отприлике изгледало овако:
Прича се звала "храбри Иво" (с' обзиром да ми је име Милош, појма немам где извукох ово име). Храбри Иво је из њему познатих разлога ишао да проведе ноћ у шуми (данас би ово био подухват за пријавити надлежним органима). У тој шуми су га, к'о да су знали чекали: зла вештица, нешто што подсећа на вампира(имам и цртеже), Јети и вук на страни зликоваца; меда и магаре на његовој страни.
Како се цела прича збила мрзело ме је на детаље да напишем и данас се и не сећам. У сваком случају, одрпан и исповређиван ја, тј. храбри Иво се вратио пошто је јеб'о нанце свим поменутим и непоменутим шумским мафијашима. Подухват је трајао читаву четвртину странице А4 формата, после чега се главна јуначина славодобитно вратила у породични дом. Нажалост без помињања било какве Снежане, ослобођене принцезе или неког пожељнијег женског бића, јер су га тих дана родитељи и старији брат зајебавали за неку малу преко пута улице.
Фраза којом саговорника убеђујете би требали да попијете по једну пре него што наставите разговор. Незгодно је у случају да вам се ставови на датој теми/темама разилазе. После прве две туре креће галама, четврта носи драње, пета свађу, а све после пете ризикује и физички обрачун.
Кум: Куме, немојмо јести говна него дај дедер да наспем по једну?
Кумашин: Ако, куме, ако. Да интензивирамо мало ову нашу дискусију!
(пола сата касније)
Кум: Па како бре, оца му јебем шугавог, пљескавица без лука?! Па 'де то има?!
(сат времена касније)
Кумашин: Е сад већ сереш куме, сад сереш! Како могу да буду лепиње најбоље у Астерикс кад ја знам да су најбоље код Бибца? Нећемо куме сад да се вређамо...
(сат и по касније)
Кум: Зжено, дај ми 'вамо пушжку да убвијем говедо!!!
Жена: Ајој, види празна флаша...
Кум: Пишка ти матрина, реко ли ја нешжто ел јок?! Дај пушжку и доџи да нишаниш, мени зжмирка десзно око!
Пандан зимским радостима.
Наиме, зимске радости су у очима једног прелџије потпуни контраст зимским радостима у очима љубитеља снежног покривача; у овом случају деце испод 12 година, тад још не почињу са чишћењем.
Ложити ватру, очистити двориште, упалити ауто у 7 да не смрзне, наћи место за паркинг истог - очистити целу гаражу, опет очистити двориште јер је бело говно опет нападало, отићи на посао два сата раније у случају да се заглавиш, а хоћеш, јер путеви наравно нису очишћени. Одглављујеш се, стижеш тачно на време, враћаш се са посла, опет се заглавиш, извуче те комби шлепањем, стижеш кући, опет прави паркинг, ложи;јер је твоја жена малоумна па дели послове на мушке и женске, очисти двориште, попиј чај па спавај.
Купуј срања да се окити јелка, купуј зимске гуме, опет купуј угаљ јер је истог нестало, купи прасе, ред је за Нову Годину и Божић, купи малом петарде...
И тако у недоглед.
То је мирис који се осећа при омирисавању јарчевих муда. Јако непријатан мирис може се рећи - смрад. У случају предозирања прчотином може доћи до следећих последица: отпадања трепавица, сагоревања слузокоже носа и до иритације стомака која се обично завршава јаком дијарејом.
Носиоца ове физичке особине, можете увек препознати на улици било којег града у свету и покоментарисати - "каква босанска фаца". Тешко да ћете икада погрешити.
Босанска фаца је у сваком случају смештена на огромну главу, на врх које је увек нека ултрамодерна фризура, од хер мајстора из Сутице код Бихаћа.
Немам ништа против босанаца, али босанца по фаци можеш препознази лакше него црнца по боји коже.
Може бити констатација или питање. Овај израз се користи обично у једној од две ситуације:
- Кад је неко из околине "дозволио да се упознамо" са лепотом његове унутрашњости :(
- Кад неко одвали нешто катастрофално небулозно!
у првом случају је то после обилатог уношења недокуваног пасуља...
У другом случају је то после изјаве типа: "По мени је баш готивно што су код нас били турци на власти, свиђа ми се што смо покупили нешто њиховог меланина, замисли да смо тако ружни и бели као руси.... Ма ужас!"
Оно загарављено што стоји тик поред шофершајбне тролејбуса, а што возаче, као и путнике истих, асоцира на стајање у месту, пиздење и псовање. У случају откачињања троле, путници псују возача као да је он крив и питају се који их је ђаво терао да улазе у тролејбус, а возачу псовање иде уз опис радног места.
Стаје трола - нема напона.
Путник 1: Шта је сад опет?
Путник 2: Опет му се откачила струја, кад не зна да вози, ко ли му даде дозволу?
Воозач (бесно узима гумене рукавице, пизди што мора по n-ти пут тог дана да конектује тролејбус, отвара само предња врата и излази напоље, па се мучи с оном ужади): Јебем ли ти маму твоју...
Путник 3: Неће овај пола сата, што нам није отворио да изађемо макар? Сестру ли му његову.
Путник 4: МААААЈСТОРЕЕЕЕЕ! ОТВОРИ ВРАТА ДА ИЗАЂЕМО!
Возач (враћа се по успешно обављеној мисији и псује возача аутомобила који га умало није прегазио): Мисли да је Фанђо, мамицу му јебем! (наставља да псује себи у браду)
С обзиром да код Срба мартинке, обријане главе, поздрављање победе и свастика и њене варијације не пију воду, ове организације користе браде, крстове, иконе и Библију. У принципу " Образ " и " Крв и Част" су исти.
У сваком случају, циљ им је експлоатисање исфрустриране омладине за прикривање политичких малверзација и скретање пажње народа ( веома раширена пракса у Русији )
-Поскупели хлеб и млеко опет....
- Ма зајеби то, јеси видео шта су урадили оним часним срБским родољубима!?!??! Демонократе, уа!!!
Израз потиче од тога што сваки осуђеник на електричну столицу има право да наручи последњи оброк по жељи, дакле шта год му падне на памет. А у овом случају је то особа која даје нови значај речи незасит, дакле неко ко може да поједе бога оца.
*Наручује пљескавицу*
-Додаци?
-Купус кечап павлака ондааа, јел се плаћа парадајз?
-Не.
-Е ставите ми парадајза и урнебес ставите..
-У реду то је стотрид..
-И краставца мало, и јел имате оригано ?
-Имамо, јел то све ?
-Може и зелена салата ако је свежа и мало...
-Па добро бре дете јел си ти пошао на електричну столицу или у школу?
Неретко ирационалан страх пустих мајки и очева када схвате да им је младунче кренуло истим корацима којима су ишли и они у њиховим годинама, али су, захваљујући погрешним потезима, тако упропастили себи живот.
Родитељска мудрост у том случају подразумева да ниједно дете на планети није способно да учи на грешкама родитеља.
Розарио, Аргентина, 1991.
-Лео! Марш у кућу! На занат ћу ја тебе мамицу ти твоју јебем, па да видиш када ћеш да вијаш ту лопту по цео дан!
-Хорхе човече, тако ти Девице пусти малога, видиш да уме са лоптом а тек му је четири године, откуд знаш...
-Умео сам и ја са лоптом па данас црнчим у челичани, јебем ти и лопту и живот ти јебем и све у пизду материну! Е неш' вала, има да ради поштено а не да заврши као ја!
Реченица коју ћете највероватније чути од старијих људи, у случају да та особа, ви или неко трећи пусти голуба у друштву. Указује на чињеницу да није здраво ометати нормалан, природни процес који се одвија у телу и сугерише прдоњи да не треба да га буде срамота због пуштања плина.
Поспрдни коментар на рачун омањег мушког полног органа, у народу познатијег под именом курчина. Али, тако се у овом случају не може назвати јер је ''омањи''.
Алатка к'о у Београдског победника. Поређење са ресицом настаје из чињенице да туки није нешто дебео, тј мршав је, али је зато мали. Исто као ресица са тепиха.
Сваки град/варош је има по једну. Она живи ужурбаним животом, увек касни, пауза за доручак јој траје и по сат времена ( у најбољем случају) , никада не прозива по реду... И поред свега тога још је и главна докторка и никакав посао не може да се обави без ње.
-Добар дан, јел и ви чекате Смиљу?
-Да!
-Па где је више гледајте колики је ред?
-Не знам ја, мени су рекли да је на паузи за доручак.
-Па колико траје та пауза стерам јој га мајци?
(сат ипо времена касније)
-Јаковљевић уђите!
-Добар дан докторка, мене боле леђа ако би сте мо...
-Јел имате ви упут?
-Не!
-Епа идите узмите па се вратите.
Може се користити као посластица, али, такође можете неког пребити, отворити му главу, расцепати му мозак, испрангијати, и много других " јуначких ствари " урадити. Наравно, много је лепше кад се користи као ствар која је прва наведена.
У случају кад се користи као посластица :
Хеј, друже, могу ли добити једну штанглу чоколаде?
У случају кад неког пребијете, отворите му главу, расцепате му мозак, испрангијате :
Ало, бре, узећу ову штанглу, бре, расцепаћу те, отворићу ти главу, нећеш знати где се налазиш, бре, разумеш ме, бре?
И када има потребе да се неки проблем реши и када је све мирно и идеално. Када је стварно потребна или када је само добродошла и није на одмет. У сваком случају када сине у глави пре него што је поделимо са другима, прво што ћемо рећи биће баш те две речи.
Имам идеју!
-Хајде реци
=Боље не
Ситуација се мења. Управо смо сазнали информацију ''због ради које'' мењамо мишљење.
Ортак 1: Ајмо по пиво?
Ортак 2: Ма нисам нешто расположен...
Ортак 1: Хајде, ја частим...
Ортак 2: Еее, у том случају ја ћу Никшићко...
_________
Ћале: Где си био целу ноћ, убићу те!
Ја: Па ћале...био сам с девојком...
Ћале: Еее, у том случају...свака част...а сад иди изабери један прут из дворишта, какав год хоћеш, не правим питање, и натрти се овде...
Не дај Боже, у случају да стварно и дође до нужде, овај чекић никако нећете затећи где му је место. Зашто!? Из простог разлога, зато што спада у групу тотално бескорисних ствари који се махинално краду, и сваки средњошколац или основац мора имати један примерак! Па тако место, за лупање стакла, и спасавања из рецимо пожаром захваћеним аутобусом, клинци са истим лупају главе!
Клинац 1 : -Еј види шта ја имам!
Клинац 2 : -Вау, како је добар, ајде да ударимо мутаву Сандру по глави.
Клинац 1 : -Хехе, ајде!
Клинац 1, 2 : - Сандра ајде се окрени и зажмури :))))
Јединствена метода по којој се у Србији формира цена било којег производа.
У зависности од тога у коју категорију људи спадаш продавац ће спустити или подићи цену.
У сваком случају, слободни продавци се најчешће користе овом методом не би ли тиме добили мало времена да након процене материјалног стања купца смисле колико би артикал који је на продају могао да кошта.
- Шефе, кол'ко ти је овај арбихтер?
- Како за кога.
- Па, добро, 'ајде, колико је за мене?
- Паа, за тебе бато, нек' буде 20 евра. Иначе продајем за 25. Али пази, ако те неко пита платио си 30. Малопре сам један продао за 40.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.