Ljudski fenomen i verovanje našim prađedima koji su se orijentisali metodom kažiprsta, koji je predhodno bio navlažen pljuvačkom.
- E, ajde sad da te vidim, Kolumbo?
- Nismo se izgubili, verujte mi! Ja ću nas izvući iz ove šume.
:stavlja prst u usta:
- Tamo, dečaci.
- Aj' da vidimo i to čudo.
Gadna osobina čiji je sinonim taština i samim tim je jasno da ništa dobro ne može biti jbg, od tašte ni ajvar ne valja, tako da ne bih trošio previše mesta na serveru slepcima koji kače postere sa Vučićem na dalje objašnjavanje.
-Vidi lutko, ovaj lokal je moj, možeš da piješ koliko hoćeš...
-Stvarno?
-Ma da. Ne moraš baš bejlis ili koktele ali nabavio sam novu votku vino župa pravi to kvalitetno, znam im direktora ja...
-Ok, hvala, ali imam piće već.
-Ma nije samo piće lutko, imam ja svega, vidiš onu kuću tamo?
-Onu sa gipsanim lavovima?
-E tu, jelda da su dobri hehe, i to je moje...i stan u gradu imam na zadnjem spratu pa ako ti treba da prenoćiš...
-Slabo idem u grad.
-Stvarno?! Daj opameti se, pusti da te ja provedem kroz život da vidiš šta je uživanje samo med i mleko da jedeš i u nemačkim kolima da se voziš...ja sam Sima, drago mi je.
-Sima Čvarak? Onaj s malim kurcem?
"Dobro objasni mi šta si sad to rekao" - ovo pitanje je za svakog ko nabuba napamet lekciju velika nevolja - uglavnom je najomiljenije pitanje profesora koji baš želi da naučiš lekciju ili baš želi da te obori.
Sociologija - pola sata pričanja o vertikalnoj i horizontalnoj podeli društva, trodimenzionalna šema podela klasa po Veberu i večno hvaljenje "onog velikog" Marksa - konačan mat je kad te profesor pita da sve to objasniš.
Konstantni, čru padobranac (a ne samo vikendom) sa sto dinara u džepu za točeno ako zagusti.
Svima dobro poznata njuška koja bešumno tumara ulicama javljajući se svima i sklapajući nova prijateljstva zbog koristi. Maskota grada. Socijalno nepoželjan i materijalno nestabilan tip štakora sa željom da se zabode u rč uglednih, bogatih glavatih fensera što redovno rezervišu separe i pije za dž.
Ufunjator ima potrebu da se svuda uvlači bez dinara a zadovolji sve svoje potrebe, da bane na cirku kod ortaka na gajbi, i za nula dinara popije i pojede što više. Da zgrabi bombu piva, pičku i grickalice, a posle svega toga izjebe istu tu prokeljku u u sobi pored.
Deste momci, imate šta trave?
- Beži tamo ufunjatoru jedan, bolje dovedi sestru da je karamo!
(Masa glavatih majmuna u glas) HAHAHAHAHA!! TO CARE!
Seliti se puno puta. Često menjati mesto stanovanja.
- Moj ćale se Rodio u Lupari, pa posle otišao na Panoniju, pa u Kulu, i na kraju završio u Novom Sadu.
- Au, pa taj je krstario ko Kolumbo.
Svaki veliki junak ima nešto odakle crpi svoju snagu i energiju. Samsonu je to bila kosa, Svetom Savi pčele, Hitler. Ja ne volim pomagati ljudima ali se osećam dobro i dobijem neku vrstu elana kad nikom nikad ništa ne kažem. To sve nosim u sebi i ne volim da opterećujem druge. dobro mi je. Često odem na jedno brdo iznad svog malog mesta u kome živim, gde se nalazi i jedan spomenik neznanom junaku, pa počnem vikati iz sve snage. Vičem jedno pola sata do sat bez prestanka, posle počnem plakati i zaspim u kolima. Spavam do ujutru, ustajanje oko sedam sati i doručak. Razgibavanje, malo vežbi i posle krećem na posao. Na poslu sam do tri sata. Sa kolegama sam u pabu do šest. Popijemo po piće, ispričamo se. Vreme je za večeru. Kupim svoju ljubav sa posla automobilom. Idemo u restoran. Večeramo. Ona mi tu govori neke bezvezne stvari. Ne interesuje me. Konobar donosi račun, i ja ga ošamarim. Kaže mi: "Što ste me udarili gospodine ja ne osećam bol".
Vrsta imuna na sve moguće inspekcije. Može se naći u raznim prolazima poput onog kod Zelenog venca, poznatijeg kao "šturi prolaz". Čim gore pomenuta vrsta čuje dobro poznati "tirlurirluli" zvuk motorole, brzinom još nepoznatom ljudskoj rasi, u par poteza sklopi tezgu od 5 kvadrata, sa sve robom i uhvati šturu u nepoznatom pravcu.
Prilika da se vidi ko još nije skapirao tehnologiju telekomunikacija.
Prepoznaćete ih po tome što se, da prostite, deru u slušalicu ko da od intenziteta njihovog glasa zavisi da li će sagovornik dobro da ih čuje jer je, jel'te - veza sa udaljenim mestom.
Ljudi koji će se pojaviti na apsolutno svakom prvom rođendanu, svadbi, godišnjici, drugarskoj večeri i početi da sviraju dobro nam poznate narodne pesme uz koje ćemo svi igrati i piti i vrištati i lomiti se dok oni, konačno, ne uzmu od ''kumova'' dovoljno para i ne odu.
Epilog koji dominira. Stvar jake reputacije i daje odgovor na pitanje, "Ko je u pravu?" Uglavnom izveden od strane, jelte, jače polovine nad slabijim i lepšim polom. Povod za ovakvim "argumentom" jeste ženski inat i zmijski jezik. A dobro smo upoznati sa činjenicom kako to utiče na muški um...
- Ženoo.. Deder mi ispeglaj košulju i pantalone, zakasniću na posao.
- Nemam nameru. Neka ti pegla ona tvoja švalerka iz kafane.
- Da rezimiram. Ženo ispeglaj mi košulju i pantalone, jebem li ti seme što te posejalo...
- Ma ne pada mi na pamet. Kažem ti, neka ti peglaju one tvoje švalerke...
- Znači tako... E ženo! Sad sam ti jebo majku......Bum, tras, pljas...
- Dragi, oćeš ovu zelenu il' crvenu kravatu?
- Ne nosim kravate, aj zdravo...
Antipod izrazu na prst u bulju. Elem, dok je imati tuđi prst u sopstvenoj Dioklecijanovoj palati smatrano privlačnim i oznakom velike intime između dva prijatelja, iz nekog razloga, imati isti- dobro, ne baš isti - u bliskom kontaktu sa vašim okularnim nervnim završecima se smatra veoma neprijatnim.
Kaže se za osobu koja uzima sve što je besplatno: od flajera koji se dele na ulici (posluže kao lepeza), preko besplatnih kondoma (za razne eksperimente sa vodom i brašnom) do besplatnih olovaka političkih partija (jes da nisu ni za kurac, al dobro dođu dedi da čačka uši).
Konobar: Šta će te popiti?
Lik: Jel voda džabe?
Konobar: Daa...?
Lik: Daj 'vamo šest čaša, ja častim!
Radnja koja se svako jutro ponavlja. Vezuje se za sam čin buđenja, i svega što nam taj čin donosi. Kao što su alarm na mobilnom i hladnoća i nesigurnost koju imamo kada ustanemo iz svog mekog i udobnog kreveta, ali najstrašnija jeste hladna voda kojom treba da se umijemo i time zaseremo sve.
Iako je to obred koji svi upražnjavaju da bi započeli dan i da ne bi išli s' krmeljive oči, taj isti obred prekida pospanost i ubija svaku nadu da će čovek moći da se vrati i prepusti čarima i udobnosti svog kreveta, koji ga u tim trenucima vuče nazad, ne bi li dremnuo još malo.
Gluvo je doba, Milan čvrsto spava, čini se kao da ne bi moglo da ga probudi ni ozvučenje sa Cecinog koncerta. Odjednom jastuk počinje da se trese, a ispod njega se čuje strašni alarm sa mobilnog telefona koji zvoni u još strašnijem metal fazonu od kog komšije strepe tokom dana kada je Milan sam kod kuće. Milan ošamućeno, kao da je pijančio celu noć a nije, nego je gledao tv1000 i maltretirao mačora do kasnih večernjih časova, u strahu, jer još nije ničeg svestan, isključuje alarm i ustaje iz kreveta i prelazi u hladnu zonu u kojoj ništa ne vidi i u kojoj ga obično hvata kijavica. Kad ono međutim, tu ga čeka još jedna prepreka, daljinski koji je nemarno ostavio na pod tokom onanisanja i koji naravno nije sklonio, jer je stoka zaspala posle višestruke dominacije desanke. Naravno pada preko daljinskog, ali on se ne predaje. Odlučno ustaje i sav ugruvan, pospan i lepljiv od prekomernog samozadovoljavanja, nastavlja dalje jer cilj nije ni blizu a prepreka ima još. Gegajući se nekako s' noge na nogu budi svog mačka gazeći ga po repu, koji mu momentalno pravi par ogrebotina u fazonu Brus Li. Prebrodivši to dolazi do vrata od sobe u koja prvo udara glavom pa tek onda prolazi, isto se dešava i sa vratima od kupatila. Konačno stiže do odredišta. Cilj je samo jedan, preseći pospanost. Sramežljivo pušta hladnu vodu na slavini u koju gleda narednih deset minuta, jer se ne usuđuje ni da je pipne, a kamo li da je saspe sebi u facu. Kad je Milan konačno skupio muda i probio led, probudio je sve svoje bližnje i sve komšije jer je proizveo gromoglasan krik koji je prouzrokovala voda za koju mu se činilo da ima 30 stepeni ispod nule!
Poslednja linija odbrane nezavisnosti sudstva u Srbiji.
Sud : - Aj' se lepo nagodimo, pa da se izljubimo ko ljudi. I svak na svoju stranu.
Tužena : - S' kim bre da se nagađam!?! 'Si normalan ti? Znaš li čija sam udova, bre ?
Sud : - Razmislite još jednom. Sud ima dokaze protivu Vas i šire rodbine, za dva veka robije... Uplatite taj miliončić i po, malo se saštekajte na gajbi...
Tužena : - Ko da razmisli, bre!!!
Sud : - Dobro, ako ne može drugačije, onda može i pošteno...
Tužena : - Ajde polako, gde si zapeo. Pošteno, pa pošteno. Ok, da sam krala, krala sam. Saštekaću se na gajbi, al za srpsku novu, pevam u Čačku!
Sud : - Daj ruku! Dogovoreno.
Dobro poznati fudbalski udarac u trenucima kada je potrebno da se ukrade što više vremena kako bi rezultat ostao nepromenjen.Taj udarac ne zahteva mnogo tehnike već samo sirovu snagu.Udarac će najpre uspeti na niželigaškim utakmicama gde su samo jedna il' dve lopte u opticaju...
Iako misliš da si se obezbedio, grdno se varaš. Na opštu radost dušmana, sav zadihan, iskoristio si bure baruta kao zaklon, pri tom misliš da si dobro prošao, sa sve blentavim osmehom na faci. Uskoro obrisanim, na žalost.
Septembar 1992:
A: I šta kažeš, ti ćeš s kintom u podrum, u šunku?
B: Pa da, računam znamo ja i ti, to je ko da znam samo ja, tajna je bezbedna.
A: Kriješ se iza džebane, sinak, nisam ti ja siguran. Ima te preveslam i sve pare da roknem na tombolu, hah. Nego bre, mani se šunke, aj' stavimo sve pare kod onog Jezdimira u Jugoskandik, slušam na radiju reklamu, kaže čet'ri posto mesečno kamate! To je do kraja godine, ček', čet'ri puta čet'ri... Jebemumater, oko tries' posto! 'Ajde, nema šta da pođe po zlu.
B: Tries' posto, jebeš mi mater. Puta deset godina, trista posto! Biće za golfa dvojku, da jebe rak raka! Ajd' videću šta misli ćale, pa ću ti kažem.
Specijalitet srpske kuhinje. Recept glasi:
Uzeti mladu fuficu, pre spremanja isprati mozak ili ga potpuno odstraniti. Zatim dobro nauljiti i peći u solarijumu, u nekoliko sesija od po 5-10 minuta. Na kraju glavu posuti puderom, otprilike 400 grama pudera u prahu, i servirati sa dosta šminke.
- U brate što je dobra ona...
- Užasna je, a i ovakvu ribu ne moš da jedeš kad postiš.
- A bre?
- Vidi kakva je ispohovana, muka da te uhvati. Probaj da je vidiš nenašminkanu, pa još ne daj Bože pre sezone sunčanja, uplašio bi se garant.
Zna se vrlo dobro da kola (kočije) vuče KONJ, a ne miš.
No ipak, ta osoba ti je nekako draga, pa ćeš joj:
"Jebo te bre konj u dupe smotano!!!",
koje je pošteno zaslužila glupošću koju je upravo napravila, ipak reći u ovako razblaženoj, manje koncentrovanoj formi.
- Jao.. prosula sam ti vino na košulju! Izvini... gurnuše me...
- E, bre, Mirka, pa to mi je nova koša. Jeb'o te miš koji kola vuče...
- Hihihihi... miš koji vu... jao pa izvini, hajde dođem ja sutra do tebe da probam da ti to lepo sredim... a, šta misliš?
- Pa haj' može, dođi. Ponesi i neko vino, ono, kad si ga već pomenula...
Svima nama dobro poznata rečenica koju koristimo kao izgovor kada nas ne baš omiljeni drug pozove da idemo sa njim napolje, u grad, na bazen... Vrlina ovog izgovora je što ga mogu koristiti osobe svih uzrasta. Omiljene verzije su "Došao mi stariji burazer" i "Došla mi tetka iz Beča".
- Hoćeš u bioskop večeras?
- E, stvarno ne mogu večeras, došla mi sestra iz Nemačke u goste
- Au, nisam znao da imaš sestru u Nemačkoj
- Pa imam, to mi je...(razmišlja), to mi je sestra od tetke, pa da, tako da ne mogu stvarno
Refleks koji se javlja kod studenta kada primeti broj. Asocira ga na godinu, pa dotični, pometen u sred ispitnog roka, odmah u glavi taj broj povezuje sa događajem.
Poster ima 474 plusa, 156 minusa
Rastrojeni student istorije posle čitanja štiva za ispit, smeteno reaguje:
- Aha, 474. dobro... hm... početak vladavine cara Julijana Nepota! Dobro to znam... 156, 156... DA! Smrt Polikarpa Smirnskog. Dobro je... Uff...
