
Када дотични свако јутро устаје здрав и прав, а од секса ништа.
Tи си луд. Сигуран си да си добро и да немаш неки проблем? Да ниси можда мало прехлађен? По мозгу? Попио си неку таблету за заглупљивање? Шта се дешава у твом мозгу бре?!
- Види их што се играју, oна два дечакa, aхaхaхaхaхaхaaхaхaхaхaх, педери мали, види их, aхaхaхaхaхa!
- Jeс’ ти пио нешто ил’ си свако јутро тако блесав?!
У данашње време, једина ћерка у мајке коју ова има у резерви као опцију за финансијски опстанак, тако што ће је добро удати.
Деси се чак да је име такве једне јединице баш Марица.
- Јааој Стојо, какво време дошло, морам бубрег да продам да би на'ранила дете...
- Ма шта кажеш то, Живка? Ти, бубрег? Дете?!? Па ти имаш интервентну јединицу, а шта ја с' она моја два сома код куће да радим?!? И два бубрега је мало...
Вјечита расправа нас и наших родитеља послије буђења.
11.00:
Ја: Добро јутро!
Мајка: Шта добро јутро стоко? До 12 сати смрдиш у кревету! Мрш у продавницу, купи 'љеба ако мислиш доручковати!
09.00:
Тата: Добар дан лијенштино! Устааааааааааааај!
Ја: Али, тек је 9?
Тата: Их, у моје вријеме сам ја морао да устајем прије пијетлова... Диж' се!
Екипа коју свако јутро виђаш на станици пред одлазак на посао.
Епитом нељубазности укалемљен са транспарентним бољењем курца за међуљудске односе, погледом мексичког емигранта нахватаног и смештеног у ћелију 2 x 2, једноглави кербер паркиран са све ланцима надомак капије аутобуске станице, напирлитане одоре и ноката свеже налепљених из кесице народне нам републике Кине.
Смежурана човеколика Лајка, збијена у свој Спутњик двојку, облепљен возним редовима и сликама Фернанда Колунге из млађих дана у пози пућења бицепса.
Ако ти дан није сјебао испит са којег си излетео попут црначког паламара из тесних домаћинки, надркани таксиста са причом о масонским пиздаријама и невештим јебаријама Сузане Манчић, циганка која те већ трилионити пут стартује за двајестдинарку жваком да би ти штајгерице, на конту шарамантности, дале за џ, овај октопус са функционалним једним пипком ће ти докусурити преостали живчани поредак, без да ти врати кусур.
Опскрбљавање само перонском картом је најједноставнији поступак, свако питање вишка изазива ширење зеница и разгоропађено шиштање. Још, ако се треба распитати за маршуту буса који није из локала, тренсфер беса ће бити бржи него сексуално искуство невиног Амиша.
Терање у курац обавља неком телепатском силом, па када осетиш да ти се уд и мошнице рефлексно муњевито скупљају, време је да уклониш своју телес од кавеза дотичне, и оставиш је да на миру зури у своје огледалце, буџећи крушколике сисиће, мажући се јакоцрвеним кармином и церекати на опус ружичасте телевизије, уколико јој је дозвољено поседовање тв-пријемника.
Препоручено је спремити ситинину, трансакцију обавити на брзину и шмугнути методом Мојсије - Црвено Море кроз студентско/радничко/џебалебарошко/туристички плебс спречавајући тако прилив зрачења негативне енергије на себе.
-Бате, имаш ситниша да ми разбијеш стодинарку, пије ми се кафа на срк?
-Разбијем ти уста, знаш, мене си нашао да јебеш, теби да дам па после да се јебем у дупе?
-Добро, бре, опуштено, да имаш сису радио би на перону, о'лади мало.
Женка раноранилац. Добила име по свом традиционалном обичају да устаје свако јутро у зору, и то пре првих петлова.
- Ајде Милораде, ди'ш се! Ајде болан, четир' сата је. Ајде на пос'о Милораде!
- Аман, заман... Која си ти Зорка, јебало мајку своју..
- Нисам Зорка, већ Радојка!
- Кокошка си у сваком случају, будиш ме редовно пред зору јеси л' нормална. Пушти петлове да раде свој посао..
- Па кад петлови спавају ја морам да радим њи'ов пос'о. Ајде, ди'ш се за 'леб да зарадиш...
- Максе море. Иди једи без 'леба!
Искуњати лапо сата, сат поподне када дан крене у критичном правцу преласка од прихватљиво усраног до немогућности битисања и жеље за прочишћавањем синуса сачмом за јаребице.
Почети испочетка, канда јутро је паметније од вечери макар било и у шест увече је л' да? Јес' курац, јутро је курва демонска што те боде вилама у дупе ал' спавање макар мало побољшава ниво ендорфина у мозгу па наставак ИСДД-а може да прође у релативном миру, што је од велике важности за људе око вас. Тако избегну да се нађу очи у очи са дедином карабином или глуваром када лицна прегори.
Најава зла.
Иако је разговор, сам по себи, јако добро средство за решавање међуљудских проблема, ова фраза ништа добро не обећава особи којој је упућена.
Како то изгледа од стране различитих актера и шта то, у ствари значи:
Родитељ - детету: Сине, морамо да разговарамо
*направио си срање скоте мали, има да ти одржим двосатовну лекцију о лепом понашању и да је завршим са два три шамара ако будеш имао среће. Најеб'о си к'о жути, само кад се нађемо насамо, а захтевам од тебе да то буде што скорије
Дете - родитељу: Мама, морамо да разговарамо
*дај паре
(евентуално: чистите се из куће шабани, долази ми екипа, како ћемо да се усвињимо од алкохола и да позапаљујемо пљуге сви одреда ако нам ви смарачи будете били ту??)
Она - њему: Мислим да треба да разговарамо
*мораш да престанеш да се понашаш као стока, пијеш, не водиш рачуна о хигијени, паре трошиш на којекакве будалаштине, много си лош бре и ја 'оћу да те преваспитам
Он - њој: Драга, треба да разговарамо
*...раскид
Брат - сестри: Секо, треба да разговарамо...ти и ја.
*кад чујеш шта се све прича о теби...
Сестра - брату:
*(видети под Она - њему).
Немушта мантра за спас живаца кад комп почне да кочи. Најбоље је да се понавља што више пута, и да се притом не мисли ни на шта. Гуруи су овладали овом техником до те мере, да је често изводе и кад комп ради савршено добро.
Неправилан изговор енглеске речи bondage у благо руралној редакцији неупућене масе. Добро познати сексуални фетиш везивања партнера у циљу немогућности кретања и слободног арчења истог, све ради задовољства.
- Пријо, којим добром? Како је пријатељ Миле?
- Е мој пријаљу, камо среће да ме добро натера...
- Па шта се десило?
- Онај твој манијак нам направи белај у кући. Беше добар призетко, до јуче.
- Не разумем.
- Изгубише се јуче после ручка кад је требало да кренемо у поље. Два сата их није било. Одем ја да видим где су, а твој син иза штале разапео моју јединицу за дрљачу к'о Павле сестрицу Јелицу за четири коња, гузи је док ова једе балирану детелину и брекће к'о Фергусон уз брдо. Кренула ја да вриштим, а он ће мени "Дођи ташто да чича и тебе заоре". Наиђе ту Миле и истог момента се сруши к'о покошен. Ево још увек виђа покојног ујака Мому, а ја га кљукам Бенседином, кренуо је и да трза у лево. Зови ово твог да нам иде из куће, ђаво га однео. Одма'!
- Мамлаз један, још у средњој сам му рекао да се мане тих бандажа.
Стандардна екипица окупљена на свима добро познатом месту, обично на стану код лика који сам живи. То што сам живи не значи да је увек сам него да ни са ким не дели кирију и трошкове, а успутних цимера има подоста и свима је дао да копирају кључ у случају да неко има паузу између предавања и вежби или је неком хитно потребан јебодром.
Свакодневно се окупљају да циркају вопса, пурњају вутру од локалног лердија, пуштају Жарета и Гоција и играју ПЕС. Комшије их мрзе, полиција им понаособ сваком напамет зна регистарски број личне карте и име оца. Али то њих не дотиче јер су превише пијани и надувани да би било чудно да их боли кита за нешто. Осим кад нестане Мерака, сканка и коју формацију да ставе код Олимпика из Марсеја и да ли Манданда треба да буде у првој постави.
- Комшија, опет ови џунглаши дивљају?
- Ма да, ево пустили Барабу од Жарета и Гоција. Морам признати да сам се навукао на рства, слушао сам је цео дан на Јутјубу.
- А да ми ипак зовемо полицију?
- Ма јок, прошли пут кад су дошли, ови их увукли унутра па их понапијали и напушили. Видео сам да је један од њих и до драгстора ишао по још пива.
- Ију, па како могу тако?!
- Не знам стварно, одох и ја, звали су ме вечерас на дружење, биће татабања!
Стара народна мудрост која описује однос према стварима и појавама које нас не тангирају. Добро, није баш стара народна, а још је мање мудрост али добро описује пропроцију храбрости и релевантности дате ситуације.
Теодосије: Јој што сам се сморио.
Крле: Додај, додај!
Теодосије: А баш сам се сморио.
Ивко: Додај, додај!
Теодосије: Много сам се сморио.
Сава Савановић: Додај тебра, додај!
Теодосије: Ма боли ме рацку. :баца лопту ко да је извадио из носа:
:Драмска пауза:
Шаренко: Охохохо, овде се неке ствари вуку по поду.
Турци: Ајде Маре искулирај, ореш овде друмове метар дана...
Маркан: Дувајте га.
Турци: Немој да си такав, немамо куда проћерати Аудија.
Маркан: Тутањ црноглавци!
Турци: Молим те Маркане, царе, краљу! Легендо! Даћемо ти неке бонове за гориво, младу дјеву и наш део Динкићевих акција и све...
Маркан: Ма јебали вас путеви и Коридор 10 и Мркоњић и Веља и пичке и образовање...
:Диже Марко рало и волове... остало знате:
Углавном коришћено када под утицајем прве мелодије коју сте чули то јутро, некако несвесно цео дан певушите исту.
- "Синак, који ти је курац, какав ти то народњак?"
- "Бежи бре, јутрос на радију прво то чујем... "ушло ми у уво", цео дан певам, к'о болестан!"
Религијски моменат у животу "љубитеља добре капљице", јутро после причешћа за шанком, када је раб божји најближи богу.
Сестрић : - Помаже бог тетка, како је?
Тетка : - Бог помог'о, око теткино. Ево, мењам овом мом клену 'ладне облоге.
Сестрић : - Шта му је? Где се нагрдио?
Тетка : - Није на послу, не бој се. Код "Микане" на појилу био. Каже лоше вино, а смрди на препек. Ма, помеш'о воду и уље ко југић, па зарибо на узбрдици. Ено га у соби, лежи и јечи...
Сестрић : - Течо, јуначе! Срећне ти ране! КАКО ЈЕ?
Тетак : - Штас' дереш к'о поцепан. Чујем ја, видиш да сам болан...
Сестрић : - Питам, како је?
Тетак : - Не питај, сестриће...Богу душу, бог је неће...
Тетка : - Неће, неће, кад си је ђаволу за ракију ноћас продао. А мене на доживотну робију осудио!
Не морате свако јутро дједу да купујете новине.
Мој дјед још увјек чита Политику из 2008. и прошлогодишњи Блиц.
Јаз у годинама сликовито представљен јазом унутар путничке кабине аутомобила.
" Си чуо ти за бруку?"
" Какву бруку?"
" Сцена брате! Уставише саобраћајци пре неки дан Мићка, са девојком..."
" Оном малецном? Јеботе, никад ми неће бити јасно како може бити клинком. Па мала нема ни..."
" Ма чекај, да завршим! Уставише га конташ, и, написаше му две казне! Једну за прекорачење брзине, и, пази сад...написали му казну што вози дете на предњем седишту!!!"
" Лажеш!?"
" Мајкеми! Мала морала одмах прећи позади!"
" Не верујем! Значи, не верујем! А фино сам му рекао! Немој!"
" Ја контам да је и добро прошао. Шта би пандури рекли кад би знали да он то јебе?"
За разлику од Британера и Талијана који су докторирали на ту област, наши скривени камераши су прекршили прво правило скривене камере а то је:''Насними прво довољно гегова и ситуација да има за годину дана, па тек онда пусти на ТВ...'' Нажалост, наш Пера Ложач је то пренебрегнуо, па је, већ после 3-4 епизоде почела да га препознаје цела Србија и да га напада и шутира по улици и кад нормално иде и не снима ништа...
Да би успео да одржи своју емисију, пребегао је у Босну и тамо почео да тражи жртве... Опет није послушао савет, и опет је најебао... Затим је дошао на генијалну идеју. Да се облачи као пандур, да зауставља људе на путу, истерује из кола и терорише на најразличитије начине... Знајући добро за исконски страх и страхопоштовање наших људи према униформисаном лицу, дошао је до 10-так епизода, које су нас увесељавале све док раја није поч'ла да препознаје његову маленкост и док није навукао на себе бес органа унутрашњих послова БиХ, те је морао да ''збере бокчу'' и да запали даље...
Пут га је даље одвео у Македонију, где већина вероватно никад није ни чула за скривену камеру... После иницијалних гегова и форица украдених од Жабара, поново се вратио својој опсесији: да се облачи у полицајца и да пресреће људе, изводи их из кола, терорише и иживљава се на њима, и снима њихове реакције... За сада му то иде добро, пошто се његова скривена камера вероватно не емитује у самој Македонији, али ''Пинк'' има покривеност за цео Балкан, па ће вероватно ускоро и тамо да попуши...
Остаје му само да наштреба шиптарски, да се отисне пут Косова и тамо обуче униформу КПС-а, па да пресреће све оне шверцере и кријумчаре дроге и тамо да их зеза и малтретира... Све док негде, после три емисије, неки Саљи, Љатиф или Даут, не потегне прангију и однесе му пола главе, у тренутку када му наш несрећни Пера нехотице открије 25 кила хорса испод ћебета у гепеку ''Мерџе'' или 10 полуголих Молдавки у камиону са дрвима, негде тамо на прелазу Врбница и Ћафа Прушит....
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.