Mnogo dosadni inkasanti, radnici ED, Telekoma, Telenora, fenderi vodovoda i kanalizacije, čistoće, prezenteri Kirbija i ini dušmani koji kao da nemaju svoju kuću, pa su svaki dan kod mene.
Posebna i veoma retka vrsta ljudi sa fotografskim pamćenjem. U prepunom autobusu oni tačno znaju ko je platio kartu, a ko će je, sasvim sigurno, tek platiti jer njima ni muva ne može da se provuče da se vozi za dž. Iako sa svojim sposobnostima mogu da nađu mnogo bolje plaćen posao, oni su svesni činjenice da su za ovo rođeni i da je to njihov put konduktera.
- Aj sednemo ovde, ti šatro čitaj taj atlas iz anatomije koji i ovako nikada nećeš naučiti, a ja ću da slušam ziku. Nema šanse da nas provali da nismo uzeli kartu.
- Važi, ali pazi ko radi. Joca Provera. On je naplatio duplu kartu Isidori Bjelici jer je mislio da su ona i njen nos dve osobe.
- Ma opusti se bre. Zna i Joca nekad da se zanese. Vidiš ovu cicu ispred. Sigurno će da obnevidi od njene vaskolike lepote.
- Khm,khm! E, mangupi jedni. Pa mene ste našli da farbate. Radim kao kondukter još pre nego što je izmišljen točak i vi ste mene našli da zajebavate. Ajde pare na sunce.
- Brate, ili je Joca peder, pa nije pao na plavušu ili voli svoj posao više nego ja Lisu En kad je obučena kao doktorka.
Fajl šering pandan onom čuvenom natpisu na ženskoj majci "Ko je jebo - jebo je".
Tražim neku diskografiju već pola sata i ni jedan link koji nađoh nije ispravan. Ko je skino - skino je! Sjebaše nas sa Ameri sa njihovim zakonima!
Nema prosvetnog radnika koji nije izrekao ovu rečenicu roditelju najgoreg učenika u razredu. Jebiga, svima je lakše da misle da se u njihovom detetu krije mali Tesla koji samo čeka da zablista kad izdanak stekne radnu naviku, nego da mu je dete noga. Realno, ne moš podneti saznanje da ti je dete glupo ko kurac.
E pa stani...ako je glup, glup je, jebiga, verovatno je povuko gene na kevu, ša sad, ko te jebe kad oš plastificiranu barbiku da šetaš...sad stisni muda i podnesi to ko muškarac.
Ali lenjost. Lenjost je odraz nečijeg karaktera, vaspitanja. Bezobrazluk. Ša ti vredi mozak ako te mrzi da ga koristiš. Ništa. Za sedenje i jedenje govana o potrebi anarhosocijalne revolucije u Zanzibaru.
- Gospodine, vaš sin ima ozbiljnih problema sa autoritetima i ima poremećaj pažnje. Preporučujem da ga odvedete kod psihologa, evo sasvim slučajno imam ovde sestrinu vizitku, nazovite, ona je dečiji psiholog, odličan, malo skup, al kad je dete u pitanju ne žalite novca zar ne, divan ste roditelj...nego dete vam ima 9 kečeva.
- DEVET? Pa kako moj mukica pametnica na taticu?
- Pa znate nije on glup on je...ne, slušajte ovako da se ne lažemo i da vam ne dajem lažnu nadu...glup je ko kurac, jebiga, šasad, nije škola za sve. Biće bolje...odvedite ga kod psihologa, to je jedina šansa...
Izreka kojom ćemo ortaku dočarati izuzetno visok stepen naše alkoholisanosti prethodne večeri, zbog koje nismo bili u stanju čak ni do kuće da dođemo.
Deki: "Jesi se stvarno mnogo napio sinoć k'o što sam čuo?"
Sale: "Kakvi crni napio... oduzeo sam se, brate!"
Deki: "Pa kako si otišao kući, ludače ludi?"
Sale: "E da je sreće da sam mogao da hodam... uneli me bre, sinak, Miki i Goksi u kuću k'o badnjak za Božić!!!"
Ono što svaki razvedeni muškarac koga je ostavila žena tužno kaže pri ulasku u samotnu kuću nakon posla, a pre nego što otvori još jednu konzervu tunjevine ili podgreje gotovo jelo.
Neverovatan marketinški izum deterdžent kompanija.
Znajući da je ciljna grupa kojoj bi proizvod najviše trebao da se dopadne jeste ona u koju spadaju žene i to uglavnom sredovečne domaćice, oni su logičkim putem došli do zaključka.
Šta treba jednoj ženi u četrdesetim godinama koja po ceo dan bleji po kući gde pere, pegla, čisti, sprema? Pa svakako neko ko bi je dobro izjeb`o i dao joj oduška od celodnevnog rmbanja.
Kao vešti psiholozi uvideli su da će se žena radije odlučiti za prizvod na kome dominira neki alfa mužjak, nego za neki na kome je na primer nekakva patka, cvetići i slično. Napadnuta je ženska podsvest.
Krajnji rezultat je nagruvani mačo jebač od otprilike četrdesetpet godina, sa minđušom da naglasi njegov mladalački duh, ćelom da naglasi to da nije baš ni napaljeni klinac, prijatnim osmehom i plavim očima, čovek uvek spreman da pomogne dami u nevolji.
Ovo su zapazili i ljudi iz porno industije pa su napravili i pornić sa mister Properom.
Lisa Ann bespomoćno pokušava da očisti neki haos u kuhinji, a onda baš kada je pomislila da nema nikakve šanse protiv tih tvrdokornih mrlja, dosetila se da pozove nekog ko bi joj rado pomogao. Zviždi dobro nam poznatu melodiju i u kujni se pojavljuje niko drugi do mister Proper. Kreće skrnavljenje.
Kad se lik popne na vr' brda izvadi mobilni i dernja se u njega da čuje drugog lika sa drugog kraja brda u takmičenju ko će pre da sruši mobilnu mrežu glasurdom.
Dodatni poeni se daju ako stavi prst u uvo ko Šojić.
Stanje potpune obeznanjenosti, kada je svaki komentar suvišan. Rečenica koju izgovorimo kada čujemo da je Lepa Lukić ispalila organizatore Kobasicijade u Turiji da bi ušla u kuću Velikog Brata.
Stadij pijanstva u kome vam ispod očiju vise podočnjaci veličine novogodišnjeg balona a pogled mutan ko Morava posle prolećnih poplava.
-E, svaka mu čast ako u ovakvom stanju nađe put do kuće...
-Što, šta mu fali?
-Pa, gledaj ga, suza u oku mu ima 21 grad najmanje, rođenu majku ne bi prepozn'o...
Iliti *Centar cava*. Drugo ime za javnu kuću/bordel/kupleraj iliti kakvo drugo mesto gde se okupljaju žeme koje se bave najstarijim zanatom, koje koristimo kada ne želimo da pred nekim upotrebimo pravu reč.
- Bili Daksa i ja u cava centru. Sve u fulu, sine.
- Opasne rave, a?
- Rave su vrhstra. Češka, bato.
- Vodiš i mene sledeći put, važi?
- Važi se sine.*iz pozadine* - Milutine, gde te to vodi?
- U Sava centar, baba. Idemo na Fest.
- Ako, sine, ako.
Kaže se za nekog ko istu priču ponavlja kao Švaba tra-la-la.
Štreberka: ...i tako izvučem četiri plus, moram da se javim da popravim...
Klošar: haha...a šta slušaš od muzike inače...
Štreberka: Sve! A kako ti stojiš sa Monetarnom ekonomijom?
Klošar: Pa s Monetarnom ekonomijom sam na Vi - pojma je nemam...nego, možemo da odemo...
Štreberka: Što? To je baš gotivan predmet?
Klošar: Alo bre! Ti s Veneovom zbirkom i u VC ideš? Samo škola, jbt! Ko o čemu, baba o ratluku!
Neko ko je dospeo do lepe plate i pozicije posle ratnih dejstava, jer se borio na pravoj strani.
Izraz je nastao nakon Prvog svetskog rata, kada je jedna napaćena zemlja bez razvijene industrije, da bi nekako zahvalila ljudima koji su davali vitalne delove tela na tri strane Balkana, pored penzija davala i odlične beneficije pri zapošljavanju, beskamatne kredite, mogućnost školovanja u inostranstvu, itd. Posle Drugog svetskog rata, komunisti su pokazali soluncima da su male bebe kada je u pitanju davanje benificija svojoj deci kao i devedesetih šampioni srbobiznisa.
-Ko je ovaj novi činovnik, što pismen ko Miloš Obrenović?
-Neki Jovica, kažu posekao tri Nemca nekim viteškim sečivom, pa se zadivio Tile i dao mu činovnički posao da prehrani familiju..-Ko je ovaj novi direktor što sriče ko Bogoljub Karić?
-Stefan Krkobabić
Komplikovano da komplikovanije ne može biti. Kipi a skloniti se ne da.
Izraz za nekog ko je mnogo komplikovan.
Neko ko fen čestito ne ume da uključi u struju a da mu ne zatreba pomoć specijalnog tima za vanredne situacije.
-I tako ti kažem brate, šutnu me moja ljubav.
-Jes, što?
-Nije htela da prihvati moje zahteve.
-Ono brate što jes jes, jesi mi najbolji ortak ali si komplikovan kao šerpa bez drške.
Izraz koji se koristi za nekoga ko nema pojma da se obuče.
- Presvuci se, zar ne znaš da večeras izlazimo...
- Spreman sam.
- Nećeš valjda tako ići?
- Što?
- Ta šabanska majica uvučena u elegantne pantalone podignute skoro do sisa, a dole patike... Nadam se da te neće večeras gađati petoparcima i nazivati pederom.
- Ne razumem.
- Je l' me ti to zajebavaš? Pogledaj se u ogledalu, izgledaš ko jebeni košarkaški sudija!
Ume da bude dobar, mada vešto kontroliše to umeće, pa je češće sranje. Rečenica koja sadrži svu gorčinu i nezadovoljstvo u čoveku, koje se s godinama uvećava ko državni dugovi, ali i pomirenje sa takvim stanjem stvari, kao da ništa ne može biti bolje. Kao da kukate komšiji jer vam mesecima kasni plata, a ponovo glasate za Dinkića...
Ne prođe mesec ako Bane ne čukne kola, al' nabavi mu ćale ubrzo novu mečku, krpljenje stare ne dolazi u obzir. Mom ukrali Juga, pa mu panduri rekli da kupi nov auto, da je Jugo svakako zreo za otpad. Bolje prst u oko da su mu gurnuli, nije se treznio danima, sve ponavljajući „Ne može to tako, Jugo ima dušu“..
Keva ostala bez posla pre nedelju dana, ko šiša njene godine radnog staža, ova što je dobila njen posao mlada, a i lako širi noge... Sastavljamo kraj sa krajem nekako, valjda će uskoro naći posao. Bane se odselio, kupio vilu na Dedinju, kaže ovaj kraj mu postao tesan... A na kraju gimnazije je i dalje računao na prste i baratao samo s prva tri padeža... To je onaj što me je svaki put pitao da mu upalim kompjuter... Zaposlio ga ćale u kancelariji.
Ja, evo gulim dupe preko dana da donesem koji dinar u kuću, a noću onako mrtav učim, jer se faks neće završiti sam. Najveća želja mi je da se naspavam ko čovek. Al' šta da se radi, takav je život... Šta ima kod tebe? Svrati nekad, znam da imaš puno obaveza, ali ćale bi se obradovao... Pozdravi tvoje.
Kaže se za nekoga ko večito kasni, ili na druge načine ispaljuje ljude oko sebe.
- Dobar dan.
- Dobadan.
- Termometar ovaj, koliko je?
- To dinara.
- A zašto ovaj pokazuje 12, a ovaj 15 stepeni?
- Koji ces?
- A u ovom se živa rastavila, pa pokazuje dve temperature? Koju da gledam?
- Koji ces, to dinara?
- Okej... daj mi ovaj što pokazuje najmanje...* * *
- Zakasnili smo 3 minute, jesam li ti rekla da požurimo? Garant je otišao!
- Ko, Sale? Si normalna... ako dođe za pola sata, imamo sreće. Pouzdan je k'o kineski termometar...
Poslednja odbrana nekog ko je uhvaćen u nekoj laži ili prevari, tj. nekog na koga se sumnja da laže ili vara. Stoga dotična osoba kreće sa pričom da neko treći želi iz čiste ljubomore da naruši idilični odnos sa dragom osobom i tako "hvatajući na emociju" pokušava da opravda sebe.
- Jao, ljubavi, nešto si danas poranio s posla?
- Pa završio ranije. Nego, što se ti šetaš gola?
- Pa, eto, malo sam odmarala danas.
- Odmarala? Pa što je ovakav nered u spavaćoj sobi k'o da si bežala od nekog? Ček'... Za koga si kuvala dve kafe?
- Ma za mene. Prvo sam popila jednu, pa sam skuvala drugu posle.
- More... Pričaju meni ljudi da ti meni nabijaš rogove...
- Ko? Ja?
- Jok, nego moj pokojni deda Milosav!
- Ljubavi... Znaš šta? Taj ko ti je to rekao, ne misli dobro ni tebi, ni meni.
- Rekao mi kum Milutin. Kaže da komšija Toma stalno navraća ovde. Pa je l' znaš ti da je Toma pozajmio 500 evra od njega prošle godine, rek'o da mu vraća za 3 meseca i da mu još nije vratio pare? Pa ne mogu da verujem kakav je to čovek. Pa da sam znao da ga više nikad ne pustim u kuću, još sam ga ja poslao kod kuma da zajmi pare.
- Ma laže, bubili! To priča zato što sam se ja nešto pokačila sa kumom kad smo bile kod frizera.
- (Glas ispod kreveta) Ma laže Milutin! Laže k'o pas. Vratio sam mu pare prošle nedelje.
Svekrvina bela zastava. Konačna predaja sina jedinca u kandže razuzdane oštrokonđe koja dolazi u kuću. Deran se zatelebao i ne vidi da mu je buduća u stvari lenja drolja sa tri razreda osmoljetke. Džaba vapaji ostarele majke koja je sina odgajala od 3 kila mesa, zalud odlasci kod vračare.
Rešio čovek i kvit.
- Pa, komšinice, ne fališ se da je tvoj Milanče isprosio ćeru od Verke Kuromerke. Svadba u oktobru, čujem?
- Jeste, slatka, sad kako mu bog da...
- Ti znaš iz kakve je familije dete i šta se priča po selu?
- Sve znam, crnoj mene, i sve sam ja to njemu lepo govorila, al' on ni da čuje za drugu. Pa sad, ako je njemu dobra, biće i meni.
- Ma, kako neće, mila, bila dobra za pola sreza. Dete k'o čaša, 'oće i sa ženama kažu, eto i tebi sevapa...
- Muuuurš iz moje avlije, sotono!
Poređenje koje najbliže određuje neopisivo mnoštvo ljudi. Nastalo je iz neobjašnjive zaljubljenosti prostog naroda za čitanjem crkvenih kalendarčića što popa donese kad dođe da sveti vod'cu.
Svaki Božiji dan je rezervisan za nekog, takozvanog sitnog sveca. To su oni napisani tankim crnim slovima. Ne tako retko, desi se da su u isti dan smeštena i po tri-četir, jer zaboga, nema dana kol'ko ima sitnije' svetaca.
- I eto mene u pola sedam ispredpošte, ko sova sam ust'o da bi doš'o pre sviju. Ali đavo nikad ne spava. Prc, ispredpošte ljudiii ko sitnih svetaca. Ceo dan staj'o, a penziju ne stigoh da podignem. Jebem li im krušnu mrvu! Deder onaj lavor, ne mogu do vecea sad da se gegam.
- Mršći deda, ima još ćivota u tebi! Pazi samo kako hodaš, nemoj ko onda kuk da sjebeš. Pomog'o bih ti, al osto još samo Neksus da srušimo, ne smem da rizikujem partiju.
