Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:

Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.

Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?

А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.

Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.

- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!

Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.

Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...

Неко ко је својим понашањем надмашио своје године

Оно што кажемо некоме ко се претерано хвали, курчи или лаже.

Старатељ, издржавалац. Онај ко вас плаћа за обављени посао.

То је кад су вам плућа пуна шлајма, а кашљете ко алансер од Југа.

Сипати брзо пиво или пепси у чашу. Исто тако блебетати ко навијени.

Израз,односно комплимент упућен некоме,ко је рекао или урадио нешто стероидно филозофски,друштвено бунтовнички,поетски,кул и дабл стероидно мистично.
Рефлектује нечије мишљење о теби у том тренутку кроз мисаону асоцијацијију да би то рекао или урадио сам Дилан лично,можда.
Човек који је створио целу једну субкултуру филозофије,музике,уметности,политичког деловања,начина понашања,односа са медијима,схватања живота и осталог...А да никад није отпевао или рекао нешто што било ко на планети разуме, већ је оставио другима да мозгају и претпостављају у бескрајним књигама и расправама шта је хтео да каже.Стварајући мистику о њему која превазилази чак и питања о загробном животу.
Наравно променио је Јеврејско име и презиме,и сакрио Совјетско порекло, у Америчко, после Адорно експеримента.Капирајући да ће због свог понашања и медијских излета вероватно бити прогањан као комуниста и фасовати АЦ/ДЦ...Као онај јадни брачни пар који су осудили на исту ,јер је правио атомску бомбу у кухињи помоћу телевизора и микроталасне.
Толико редак комплимент да ћеш пре чути да си реинкарнација Буде,Исуса,оног филозоф што је живео,јео и мастурбирао у бурету,Роко Шифредиа,Менделе итд...
Међутим сам комплимент мора бити упућен од стране неког хардкоре мистичног,друштвеног признатог, као неко ко је астрономски битан на микро или макро социјалном плану,познаваоца свега и свачега.
Ал опет и тај зна да је ризик по његов филозофски педигре зајебано велики ако употреби тај „свети Грал“ међу комплиментима...Па га скоро никад не користи.Можда ти шапне на уво у најбољем случају, али под претњом атентата ако споменеш да ти је он рекао

Опаска ''искусног јебача'' упућена некоме ко отворено помиње свој сексуални живот, јер му много тешко пада што овај јебе, а он не јебе.

Подели и са другима, коњу, немој да се понашаш ко тајкун.

Легендарни одбојкаш, познат по свом "кувању" у противничко поље. Уједно, и особа коју упоређујемо са неким ко има велико умеће у кухињи.

Латентно изјављивање саучешћа неком ко иде на сахрану од провода у најави.

Кажемо за неког ко није претјерано ажуран, тј. касни са информацијама.

Најбољи начин за решавање проблема, јер ко жури, тај најчешће и греши.

Питање профи блејачa који има слободног времена ко седмак на летњем распусту.

Неко ко је неупадљив, непознат, незанимљив, недовољно приметан, увек по страни, никад у центру интересовања.

Највећа болест српских љубитеља спорта. Комбиновање и калкулисање ко с ким, ко кога треба да победи, са колико разлике, да би наш тим или репрезентација прошли даље. Позивање среће у помоћ када знања није било. Због менталитета нисмо у стању да све решимо на време, као Швабе нпр, па нам је комбинаторика често сламка спаса и последња шанса да, уз поклапање резулатата утакмица које ми не играмо, прођемо у наредну фазу такмичења.

Претња као паралела хладнокрвном дављењу пилета голим рукама. Није то безвезе наш народ тако смислио. Израз се користи када неком жутокљунцу треба објаснити неке ствари. Мисли да је ухватио Бога за муда и да су хормони изговор за све. Чекај пријатељу да те угасим ко Џеј цигару па да пустиш сузу ко Мркоња док му Миле (Јачиноикад) Китић пева на увце: "моја прва љубав, МОЈ ПРВИ ПРЕЂЕН МОСТ!".

Неко ко на тако очигледан начин покуша да нас слаже, превари, зајебе...

Даје кошеве ко луд, не зна да стане. Сваки шут уђе.

Неко ко има више рођака него Србија пропалих фирми.