
Дебил, у било каквом контексту да га помињеш ти, или било ко други пред тобом. Дебил је, јер је он сад са њом, а ти си чру и доследан у свом соло музицирању.
- Е, чујем да је она Марија што си био са њом сад у вези са Стевом што је ишао са нама у Основну.
- Хаха, оним што смо га цимали стално?!
- Не, никад га нисмо смарали, мислиш на Чолу Малтрета.
- А, да. Ма дечко је дебил, кажу да га ћале запослио у Министарству. Пази кад ти ћале намешта посао! Плус издаје два локала на Врачару. Још као узео новог Мегана на кредит. Позер класичан.. Водио је пре две недеље на море у Бодрум, вид'о сам на Фејсу. А некада јој се свиђало код моје тетке у Сутомору пред крај сезоне. Обоје су ми некако одвратни, кад мало боље погледам, ни сам не знам шта сам видео у њој..
- Ма ко их јебе. Ај да узмемо по пиво.
- Немам динара.
- Немам ни ја.. Имаш пљуге?
- Јок.
Или "душа му спије" - за неког ко је веома поспан.
Ставити га финијој госпођи са дупетом ко астал за ручавање...
- Момци, јесте тутнули негде синоћ?
- Ми, колико знам, нисмо.. Али га је Ђоле, иза млина, закрмачио за све нас заједно.
Солидан начин да одјебеш неког ко лаже, а куне се у кеву.
Кад дроља може да се сети ко је отац детета.
Учестала појава међу клинцима-ко има јачег и опаснијег пса већа је фаца.
Мој питбул Роки може да поцепа твог добермана... Само кад кажем тати да га изведе из бокса. Све ме слуша што му наредим, кад кажем: "Роки, држ га!", он само цепа.
Каже се за некога ко смара и много дужи причу. Разглабати!
- Брате синоћ нам Маре причао о оној његовој цури, убио нас је!
- Што, шта је рекао, како им је?
- Ма брате, нисам га ни слушао... сморила ме прича после 2 минута!
- Значи к'о поп на литургији, а?
- Јашта!
Најненадјебивији сат у крају.Па и шире.Чука за коју се верује да има посебне бондовске способности попут пуцања ласера и шарингана.Неминовно је и најскупљи сат.Вероватно је поклон од далеког рођака из Америке,јер је неприуштив за велики део наше популације.Неретко је и украшен драгим камењем (ако је женски) или је од чистог злата (мушки).Предмет је зависти љубоморних комшија,а његов власник неретко заврће рукаве у јавности,чисто да се зна ко вози трактор,а ко отвара капију.
Углавном је Ролекс,у ређим случајевима Касио,Омега или Фосил.
Појава или особа, која се појави, и нестане. Неки би рекли да испари, што је за дим тешко рећи. Одлази полако, непримећено, али оставља врло негативан утисак. Иако је некоме донео краткотрајно уживање, на крају сви зажале што се уопште појавио. И ко га је уопште пустио?
- Е, што је Маре отишао онако рано?
- Их, не знаш га. Кад треба да се прави свињац ту је први, свињски отац. А кад треба да се чисти нестане ко дувански дим. Физички није ту, али његов дух још увек влада. Видиш онај отисак патике на плафону? Његов је.
Слично ко стероиди у теретани, можеш и без али са њима иде много брже и лакше.
-Јеси видео Дивљу како се урадио, пре пола године није био ни близу толики.
-Ма узео стероиде.
-Ахам.
------------------------------------------------------------------
-Е Ацо, јеси видео Перића како резваљује на Вукајлији а до пре месец дана није могао ни постер да прави.
-Ма узео ктитор налог.
-Ахам.
Последњих 10-ак година, од како су се отвориле границе и на тржиште дошли многобројни произвођаћи са запада, тако су и трендови почели да се мењају. До пре 10 година, малтене свака кућа у Србији је била бела или сива омалтерисана , евентуално са оним хоризонталним или вертикалним шарама које су мајстори фазонирали гранчицама. У неку руку, било је ту и фазонирања фасадним циглама у белој, жутој и црвеној боји. АЛИ... како је тржиште постало преплављено бојама за фасаду у преко 20000 нијанси, народ је све више почео да губи укус и смисао за хармонију и контраст( у ликовном смислу). Из дана у дан, освићу нове боје кућа, од дречаво зелене, преко "фамозне" КАЈСИЈЕ, до изразито црне,тегет или "ферари" црвене. Данас свако село у Србији, када се погледа са неког пропланка, личи на ускршње јаје. Докле ће то тако да изгледа, питање је за дискусију на вишим нивоима, јер је сасвим евидентно да појединци жарко желе да се издвајају од комшилука, па макар по маргиналном кичу и шунду шарања сопствене куће.
Пре 15 година...
-Драги, требало би да кречимо кућу.
-Ок, сутра идем по Поликолор, па зовем Рашу да окречи.
-Шта мислиш, да убацимо мало жуту боју?
-Ма иди жено бре!!! Почела си ко они луди Немци, они сваку собу крече у другу боју. Кичерај бре.
Данас....
-Драги, требало би да кречимо кућу, иди до малог Марка по тон карту. Мислила сам да дечију собу окречимо у небо плаву са оним тегет бордурама, нашу спаваћу у розе са црвеним круговима, док би плафон у дневном боравку могли у јарко жуту.
- Ма нема проблема, ионако је комшија Жика свој стан окречио у флуоресцентно зелену. Није он паметнији од нас, ко му је** матер.
Каже се за некога ко је баш млад почео да пије
Деки: Тебра што је онај Гокси из твог краја пропао онако лик, био добар фудбалер..
Маре: Буразеру уби га тандем дуња-јелен већ пар година..
Деки: Шта пар година, па он нема више од 20, 21..
Маре: Има 21, ал се први пут напио уз на крај села жута кућа и од тад долива..
Кажемо за неког ко нити гледа телевизију, нити користи интернет.
Реч врло популарна у јужном делу Србије... Лесковац, Врање и на Косову. Када кажемо накекерио, мисли се да је неко поставио неку особу негде или је она стала сама тамо где ће да буде у центру пажње или где је сви виде.
(Негде у јужном делу Србије)
-Јутроске ја си пролазим поред комшијину кућу , а онија његови деца, не ли се накекерили на онај прозор висив ко да су у шуму одрасли...
Успех увек има цену, само што ми сврашавамо на оне ствари које нам се свиђају, и занемарујемо начине до којих смо дошли до њих. Та друга страна медље је ту да прогони, јер је стално кријемо, а она је већи део нас него наличје. Не признајемо сами себи ко смо и шта смо.
- Види брате који је краљ овај Ђоковић, све редом кида!
- Јес брате, а јел би ти могао да живиш тако да ти лекар каже кад и колико смеш да јебеш, шта и кад да једеш. То ти је бре јебеније од затвора. Тренира ко магарац сваки дан, а други му тренира девојку.
Када се такмичиш са колегама ко дуже не окуси алкохол.
...Али што би то уопште радио?
Пијан ко гроб, змија да га уапе домаће се изврне.
-Радоване сине кад се пре учљиви, добар ли си ми?
-Ј... есам тато...
-Лелел Миланкаа, дођи си вамо, да видиш квог си мечакара родила, жив се утепаја...
Ходајући музеј, омот синглице из 1975. на којој још стоји дрљавим рукописом исписано име омладинке коју је ћаћа својевремено водио на шампите. Група Дак, Трећи канал, онај кога је сморило данас, а и јебе му се за сутра. Бити ретро у срцу, то је бити бунтовник на свој начин.
Када свог седмогодишњег сина обучеш за школу у штрикани полувер, упарен са универзалкама, па му злобна дечурлија помере буљу од зајебанције.
Кад те нервирају ови нови, педерски црвени дресови репрезентације, а плави су ти били баш готивни. Када ту исту репрезентацију нећеш да гледаш, јер не играју више Пикси и Југовић.
Кад на плус триес навучеш каубојке, кожне лоне и тексас прслук са пришивачем Деф Лепарда, па увече те исте кожне лоне стружеш глетом са упаљених длакавих ножурди.
Кад фиксираш антену ка Авали, јебе ти се да плаћаш кабловску. После се још чудиш што не 'ваташ ТВ Политику.
Кад играш Фудбал Менаџер 03-04, иако ће сад дизиђе 2011, па још уђеш у гејм едитор и пребациш Роберта Карлоса у Партизан.
Када својој риби тепаш речју "микица".
Кад си тол'ко тру ретро, па рођеног ћалета подсећаш на друга из војске, још ти ћале покаже слику, а ти и Иво из Запрешића имате исту зурку.
Онда скапираш да мораш да живиш данас, да се будиш сутра, да те сви гледају к'о специјалца не зато што си различит, већ зато што си стварно спеца, и да временску машину не мож да купиш ни у Трсту. Е онда прикане мој, ниси више тру ретро, него си прс'о ко лајсна.
Чудан феномен познат у Срба да када одемо из наше миле земље чим налетимо на неког црнца, трчимо, усхићени, уз врисак и хистерисање, да се фотографишемо с њим! Постоје три реакције на овај феномен:
- Један део групе се чуди овој врисци девојака, док
- други део (мушка екипа је у питању) брзо пише папир са фором Србима је већи, а
- трећи само блену не капирајући овај новонастали циркус.
Некако ми није баш најјасније што црнци не отерају ове људе у три лепе, него се смеше ко диве, и стају да ко, мајмуни у зоолошком врту, буду део ове дискриминације!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.