Mesto svojstveno po tome što se tu tačno zna ko pije a ko (ne)plaća.
Pocirkati na brzinu. Otresti unuče vinjaka ko ciganče slinu. Sabiti vops u jednom cugu. Tatabanja!
- Eo, samo zdudam još jednu radžu i koma, ko Stankela!
U isto vreme uključeni stari frižider ''Gorenje'', bojler ''Pitaj-boga-ko-ga-proizveo'', električni šporet ''Sloboda Čačak'' i ista marka usisivača, veš mašina ''OBOD Cetinje'' i crno-beli televizor ''EI Niš''.
-Aaa, deco brzo u podrum, Nemci ponovo napadaju!
-Nije deda, to samo baba sprema ručak i čisti kuću...
Ova izreka je jedna od težih odvala i gluposti, a odavno je sa nama. Ajde da je prosto ko pržena jaja ili prosto ko džem na 'leb, pa da razumem. Ali, prosto ko pasulj. Pa gde to ide?
Naime, pasulj je potrebno prvo kuvati par sati, pa onda u pravom trenutku ubaciti rebarca, pa napraviti pravi odnos aleve u zaprški, pa odlučiti da li da stavite ovo, pa da li ono, a za sve to vreme treba da se bude uz šporet (ne mora baš uz, ali ne može ni mnogo daleko). I nikad ne ispadne onako kako vam je baba spremala.
A o prebrancu da i ne počinjem.
Prosto ko pasulj. Jes' mojega.
Modni detalj koji muti razum.
Čovek više ne može da bude siguran ko je moderan a ko dronjav.
Ova vrsta ljudi koja je nažalost u izumiranju predstavlja sredovečnog, redovnog gledaoca svog lokalnog tima koji sve svoje frustracije
(žena ga nervira, deca ne uče, komšija ga sudi, braća ga ne poznaju, šef ga podjebuje ili penzija ne stiza, Kosovo prodato, Evropu ne vidimo skoro, skupa kafana, računi neplaćeni, bojler pokvaren, krompir i paradajz skupi...)
leči na taj način što sudiji i bilo kom igraču koji se iole ističe od drugih* iz sveg glasa, svih 90 minuta psuje mater, mrtvu decu i leve noge.
*psuje igrača jer je 1)ćelav, 2)farban, 3)dugokos, 4)maneken, 5)visok, 6)nizak, 7)ne ume da igra ili pa 8)mnogo dobro igra i slično...
1)Ćelčoooooooo! Od steroidi li oćelave! Ma boli te kur ne ti smeta kosa ko na ovoga skublju do tebe!
2)Panjković akademijo! Pederu! Narkomane! Idi na paradu pa tamo igraj guzenje!
3)Rafoooooooooooooo! Ne ti je ovo šljaka! Idi igraj tenis! Ne puštaj vaške po teren! Narkomane!
4)Ajde be ko snaška si neka! Doktore, počešaj ga po muda odma će se digne, ništa mu neje !
5)Buzdovane! Ti li ovde Žigića glumiš! Iz koju li šumu pobeže od drvoseče!!
6)Zgazite be ovu vašku što ripa po teren, pizda mu materina!
7)Abe treneru što si ga puštija ovoga...veze nema!Jebo ga menadžer u dupe!
8)Što glumiš ludilo, ti li si neki Maradona ovde! Četvorke pa koj mu se kur misliš, pa li skrši mu noge pleme li mu jebem!!!I na kraju najjače:
Sudijo, begaj doma, žena ti se jebe s drugoga!
Mlad, naivan, neiskusan. Neko kome još nije baš najjasnije kako stvari u životu funkcionišu. Neko ko nema baš preterano iskustva, neko ko se nije nikada "opeko" u životu. Neko ko tek treba da shvati i nauči.
I je si je na kraju...ili nisi.
-Otpratio sam je do kuće i poljubili smo se!!!
Eee još si ti zelen.
Nekad davno, srpska reč za mušku gej osobu (pošto ga prima u dukat, je l' te). Kako tru gejstvo odavno već nije ništa za podsmevanje niti razlog za vređanje, i kao što se reč ''peder'' sve više koristi da se opiše karakterna osobina, a ne seksualna orijentisanost (pogledati epizodu Saut Parka ''The F Word''), tako se i reč DUKATLIJA koristi da se dočara nečija karakterna osobina, pa sinonimi mogu da variraju od gejše, preko zentare, do pozera i pičkurine. No, primer govori više od hiljadu reči...
- Ae na svirku večeras.
- Ne mogu, gledam prijem u kuću Velikog brata.
- Koji si dukatlija, pička ti materina.--------------------
- Gde ćemo?
- Ne znam, predloži ti.
- Ajmo u Kornjaču. Imaju ono fensi pivo od borovnice.
- Od čega?
- Od borovnice. Znaš kako je kul!
- E, jesi dukatlija, jebem te u dukat.--------------------
- Brate, izvali onu rondulju tamo!
- Lol.
- Šta lol?
- Kažem lol. To znači haha.
- Pa ako znači haha, što se ne nasmeješ, pička ti strinkina, nego loluješ tu kao najgori nolajfer i dukatlija jebeni.
Kvazi-duhovita, unapred pripremljena izjava na dobijeni odgovor postavljenog pitanja ''Ko deli?''.
Vrlo irirtantna, jer može da se čuje i po više puta u toku jedne igre.
- Jooj kako vas derem, ajmo ajmo, daj karte, ko deli?!?
- Obično onaj ko pita...
- Ko deli bre!
- Pa TI majmune!!!
- Bolje da delim nego da prosim hahahaha
Seoski izraz za nekoga ko glumi najmangupa, a najčešće je penis.
" Gle ga onaj Miletov mali, ide k'o ćuran po avliju a do juče mi se u pesak iza kuću igrao! Saću ga opravim! "
Mordor narkomana. Crna Reka Crne Reke. Rusija za k-mane je ko vojska za hipike, biblioteka za Velka Ražnatovića i Zvezda za Ailtona.
Rusija je imaginarno mesto, koje po tradicionalnim čaršijskim pričama, rešava sve probleme bolesti zavisnosti ko od šale. Kao da je kijavica. Ko ode u Rusiju da se leči, vrati se voznesen, osvešten i srećan. Osim ako se ne vrati na krokodilu.
- Ko`ki si ćoman sine, počo si u kurčevu žilu da se bodeš.
- Oladi voke, to je samo faza u mom Bodlerovskom životu prepunom tuge.
- Aj što si prso, nego što si derpeman. Najgora kombinacija. Zreo si za Rusiju.
- Ne mama samo u Rusiju ne, čuo sam da ti tamo puštaju hitove Mars Venus 36 sati za redom, ubrizgaju ti ds u vene, pokenjaju ti se po faci dok ti transemitorima kroz mozak čitaju jevanđelja. Moooulim te mojne kevo...
Mesto na kom se zna i ko pije i ko plaća
Kaže se za kuću u koju više nema ko da uđe. Što zbog stradanja ili bele kuge, što zbog migracija iz sela u grad ili preko grane. U stara vremena, na ovakve kuće se preko ulaznih vrata dijagonalno zakucavala pojača daska, kao očigledan znak da je život u njoj zatrt. Takva kuća brzo zaraste u korov, fasuje razbijene prozore te se unutra nastane golubovi, miševi i ostala gamad.
Pri samoj pomisli na ovakav prizor, stvara se nelagodan osećaj, vezan za prolaznost života i zlehudo vreme u kojem živimo.
Miladin je išao ispred volova, ne žureći. Sa kola, sa vrha sena, portom se razlegala stara narodna pesma u dva glasa. Pevao je Mihajlo, sunce njega grijalo, koliko ga grlo nosi. Kao u najboljem studiju nasnimavano, gornju tercu mu je držala sestra Milena. Iako su ceo dan plastili na žezi, njihova mladost tražila je oduška pri povratku kući.
Savijajući zapregu u avliju, Miladin ugleda svoju ženu okruženu buljukom živine, dok je strugala tek ispečenu pogaču.
Smeši se Stamena, čula je da deca pevaju još od livade, pa joj milo. Ispod stare lipe, baba je držala kudelju i prela tek prispelu vunu od vunovlačara. I sama je tiho pevala. Letnji dan je bio na izmaku. Zapra se Miladin, natoči rakijicu, te sedoše da večeraju. Dok je Mihajlo govorio ''Oče naš'', oborene glave zagleda se u solir na sofri. Potekoše mu suze od neke dragosti. Bio je srećan čovek.Tada nije mogao ni zamisliti da će mu, samo nekoliko godina kasnije, sin jedinac nastradati u klanici Kočevskog roga, a kćerka otići na rad u Nemačku i udati se za Švabu. Baba je skončala ubrzo, a Stameni je srce prepuklo 3 godine nakon vesti o Mihajlovoj pogibiji. Kažu da su nedugo zatim, jednog jesenjeg popodneva, čuli Miladina da nešto zakiva oko kuće, pa žurnim korakom, dok se nije predomislio i produžio agoniju, ide prema potoku, noseći štrangu o ramenu.
. . .
Milenin unuk Mihael, sada već mladić, mnogo godina kasnije, dok je sa društvom bio na Egzitu, iz čiste avanture, odluči da obiđe babinu rodnu kuću. Jedva se probijajući kroz visoku travuljinu, zastede pred ulaznim vratima i zagleda se u mrtav kolac.
Nije imao keser.- Šajze!, uzviknu, okrete se i ode.
Kad slikaš društvo Nokiom 1680. Glavna fora je da samo oni na slici znaju ko je ko.
Savršen razlog da ne napuštate kuću.
Danas će doći do pada koncentracije na radnom mestu. Vaš parter ima aferu sa nekim drugim. Čuvajte se da vas kamion ne spljeska u saobraćaju ili da se ne ubodete na neki oštri predmet.
Kuća u kojoj se tačno zna ko nosi hlače a ko mantiju.
Mlada devojka, uskog struka, tankih dugih nogica, a sisurdača ko da je iz Fukušime!
- Matori vidi ova Viki ima sisu ko dete od 3 godine!
- Šta lupaš, bre!? Kakvo dete!?
- Pa ko celo dete od 3 godine... Sise joj 60% telesne mase... Lubeničarka klasična!
Zakon Srbije kaže da se srednjoškolske ekskurzije mogu organizovati u inostranstvu tek u 3. i 4. srednje, tako da, eto šanse da se gomila tinejdžera prošeta po Evropi i upozna se sa blagodetima ( čitaj: odvali se od alkohola ) Grčke, Italije, Francuske, Španije ili Češke.
Ekskurziju razredni starešina najavljuje početkom godine obaveštenjem da se ide za mesec dana i da sve to košta samo četrdeset i kusur 'iljada, plus dnevnice od nekih 30, 40 evra. Na đacima je da raspodele dva gratisa, oni se međusobno pokolju oko toga, pa razredna na kraju uzme stvar u svoje ruke i podeli gratise na 20 i kusur dela. Sledi nekih mesec dana nabavljanja pasoša, vađenja viza i drkanja oko raznih drugih papira, kao razlog neznanja prilikom ispitivanja đaci se pravdaju sa: "Spremam se za ekskurziju", iako klinac samo ladi jaja dok se ćale i keva lome da potegnu veze i izvade pasoš na vreme.
Dan uoči puta u kofere se pakuju grickalice, sokovi, 15 pari čarapa, 16 para gaća, gomila majci, pantalona. Opšte rasulo u kući.
Polazi se sa nekog parkinga u 5 ujutru, noć pre toga kol'ko god da se trudiš, nema šanse da spavaš više od pola sata. Putuje se ceo dan, staje se nekoliko puta, na prvoj benzinskoj pumpi troše se prve pare - odeljenski pušači kupuju po boks "Marlbora", kol'ko da potraje prva dva dana.
Stiže se u hotel oko 8 uveče, tačno na večeru, tu će razredni starešina svima da podeli po ulaznicu za diskoteku koja je ujedno i žeton za besplatno piće.
I ETO! Napokon, posle ko zna koliko hiljada kilometara puta, vrhunac ekskurzije - prilika da se svi kolektivno masakriraju od piva, balantajnsa , Džonija ili Džeka; ćaletova prepečenica je svoju ulogu odigrala još u hotelskoj sobi. Odeljenske face noć će provesti valjajući se u svojem izbljuvku, ali to je fora , šta bi inače prepričavali svojim ortacima kući? Napije se i po neka riba, zakrljaju se neki iz odeljenja, razredne starešine ne podignu ni glas na njih, navikli su, jebiga.
I tako sve, puta 6. Kinta se sprca do trećeg dana u najk šopu, na alkohol i suvenire. Drugi dan se pije u sobi, treći dan u diskoteci, četvrti u sobi , peti u sobi, dok se šesti dan pije opet u diskoteci i to najžešće zato što se sutra pali kući.
Deca se vraćaju kući sa gomilom snežnih kugli u kojima su razni Koloseumi, Ajfelove kule i Krivi Tornjevi, razglednicama iz Paralije, sombrerovima , novim patikama i dresovima Juventusa, Milana, Olimpijakosa ili Panatanaikosa.
Kada se prepričavaju utisci redosled je: šljokali smo, šljokali, zezali se, šljokali, kupovali, šljokali, zezali se, šljokali u sobi, kupovali, šljokali. Na pitanje: "Pa dobro, kakav je Koloseum?" odgovara se sa: " Pa ništa posebno... ali znaš kak'e sam tike uz'o u Rimu taj dan, 50 evra, džabe!"
Kažemo za jedru, punačku, ko od brega odvaljenu ogromnu mladu osobu (uglavnom muškog pola), dimenzija dva sa dva-jednostavno rečeno-grmalja koga je previše dugo dojila majka.
To je onaj tip osoba kojima kada vam dolaze u goste morate uvek da naglasite: "Pazi vrata!" da ne lupe glavom o njih, i pečete celo prase i spremate bure piva, jer kad oni zasednu i naklope se... Ko će ih nahraniti!
-Vidi ti ovog Gradomira, brate, kakav je, kolike su mu ručerde ko lopate, mislim, mogao bi volu rep da iščupa! Mora da je krišom sisao do šeste godine ko Miloš Obilić!
-Presisao se, šta ćeš...
-U brate pojeo je Čipsi Femili Pek za 5 minuta i sad mi se bacio na gril i grčku salatu u isto vreme! Kakva je ovo pošast, majko mila!
Pijani tinejdžer koji u pola noći ulazi u kuću.
