Место својствено по томе што се ту тачно зна ко пије а ко (не)плаћа.

Поциркати на брзину. Отрести унуче вињака ко циганче слину. Сабити вопс у једном цугу. Татабања!

У исто време укључени стари фрижидер ''Горење'', бојлер ''Питај-бога-ко-га-произвео'', електрични шпорет ''Слобода Чачак'' и иста марка усисивача, веш машина ''ОБОД Цетиње'' и црно-бели телевизор ''ЕИ Ниш''.

Ова изрека је једна од тежих одвала и глупости, а одавно је са нама. Ајде да је просто ко пржена јаја или просто ко џем на 'леб, па да разумем. Али, просто ко пасуљ. Па где то иде?

Наиме, пасуљ је потребно прво кувати пар сати, па онда у правом тренутку убацити ребарца, па направити прави однос алеве у запршки, па одлучити да ли да ставите ово, па да ли оно, а за све то време треба да се буде уз шпорет (не мора баш уз, али не може ни много далеко). И никад не испадне онако како вам је баба спремала.
А о пребранцу да и не почињем.

Модни детаљ који мути разум.
Човек више не може да буде сигуран ко је модеран а ко дроњав.

Ова врста људи која је нажалост у изумирању представља средовечног, редовног гледаоца свог локалног тима који све своје фрустрације
(жена га нервира, деца не уче, комшија га суди, браћа га не познају, шеф га подјебује или пензија не стиза, Косово продато, Европу не видимо скоро, скупа кафана, рачуни неплаћени, бојлер покварен, кромпир и парадајз скупи...)
лечи на тај начин што судији и било ком играчу који се иоле истиче од других* из свег гласа, свих 90 минута псује матер, мртву децу и леве ноге.

*псује играча јер је 1)ћелав, 2)фарбан, 3)дугокос, 4)манекен, 5)висок, 6)низак, 7)не уме да игра или па 8)много добро игра и слично...

Некад давно, српска реч за мушку геј особу (пошто га прима у дукат, је л' те). Како тру гејство одавно већ није ништа за подсмевање нити разлог за вређање, и као што се реч ''педер'' све више користи да се опише карактерна особина, а не сексуална оријентисаност (погледати епизоду Саут Парка ''The F Word''), тако се и реч ДУКАТЛИЈА користи да се дочара нечија карактерна особина, па синоними могу да варирају од гејше, преко зентаре, до позера и пичкурине. Но, пример говори више од хиљаду речи...

Млад, наиван, неискусан. Неко коме још није баш најјасније како ствари у животу функционишу. Неко ко нема баш претерано искуства, неко ко се није никада "опеко" у животу. Неко ко тек треба да схвати и научи.

Сеоски израз за некога ко глуми најмангупа, а најчешће је пенис.

Квази-духовита, унапред припремљена изјава на добијени одговор постављеног питања ''Ко дели?''.
Врло ириртантна, јер може да се чује и по више пута у току једне игре.

Мордор наркомана. Црна Река Црне Реке. Русија за к-мане је ко војска за хипике, библиотека за Велка Ражнатовића и Звезда за Аилтона.

Русија је имагинарно место, које по традиционалним чаршијским причама, решава све проблеме болести зависности ко од шале. Као да је кијавица. Ко оде у Русију да се лечи, врати се вознесен, освештен и срећан. Осим ако се не врати на крокодилу.

Mесто на ком се зна и ко пије и ко плаћа

Каже се за кућу у коју више нема ко да уђе. Што због страдања или беле куге, што због миграција из села у град или преко гране. У стара времена, на овакве куће се преко улазних врата дијагонално закуцавала појача даска, као очигледан знак да је живот у њој затрт. Таква кућа брзо зарасте у коров, фасује разбијене прозоре те се унутра настане голубови, мишеви и остала гамад.
При самој помисли на овакав призор, ствара се нелагодан осећај, везан за пролазност живота и злехудо време у којем живимо.

Кад сликаш друштво Нокиом 1680. Главна фора је да само они на слици знају ко је ко.

Савршен разлог да не напуштате кућу.

Кућа у којој се тачно зна ко носи хлаче а ко мантију.

Млада девојка, уског струка, танких дугих ногица, а сисурдача ко да је из Фукушиме!

Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"

Пијани тинејџер који у пола ноћи улази у кућу.

Кажемо за једру, пуначку, ко од брега одваљену огромну младу особу (углавном мушког пола), димензија два са два-једноставно речено-грмаља кога је превише дуго дојила мајка.

То је онај тип особа којима када вам долазе у госте морате увек да нагласите: "Пази врата!" да не лупе главом о њих, и печете цело прасе и спремате буре пива, јер кад они заседну и наклопе се... Ко ће их нахранити!