- Tvoje tetke je supa baš dobra.
- Baš. Nedostajaće mi.

- Стигли рачуни, а гихт ме разбија. Не знам како ћу вечерас издржати ...
- Љуљај стара, биће пара. Не вреди ти кукати, то ти неће струју платити.

Nije valjda da spavaš posle ručka?
Obavezno. Tako funkcionišem . Isteram jedan otkos posle ručka, ne duže . Posle redovne aktivnosti...

Ево, ова бора ми је од кафана. Иде право посред чела. Ови подочњаци су од учења, сталног блејања за компјутером и раног устајања. Двадесет година у оном брлогу од канцеларије, еј бре! Већ су почели и да се деле полако на неколико кеса. Док дођем до трајне, има ко Толе да изгледам. Ово око очију ми је од смеха. Или од жмиркања кад сумњам у неког.

Ове између обрва су ми од превише мрштења. Могло је то и да се смањи, одавно ми је постало ствар навике. Ал ратови, санкције, обуци малог, плати рачуне... Ух! Ова ситна изнад леве обрве, та ми се направи увек кад слушам неког ко ме бари, а не схвата да таквих дневно слушам по пет комада и да им знам све приче. Коса ми се проредила и већ доста оседела. Биће да је од операције, рачуна, оног удеса ономад и клинца што никако да озбиљно схвати школу. Е, да зна магарац шта га све чека, засео би да одради још то мало што му је остало.

Ове две што иду од носа до оба краја усана... Добро је да нису и веће. Одрао сам грло дерући се на кретене и објашњавајући магарцима најпростије ствари... Очи су ми се замутиле. Па да, то је од ћутања. Држим у себи и ћутим. Шефу, политичарима са ТВ-а, оном набилдованом билмезу што ме онда питао "Ша је било, маћори, ћеш те разбијем, ша гледаш бре?!", оној моронки са шалтера у катастру што ме је пет пута враћала за папире и сваки пут ме убеђивала да ми је све лепо рекла прошли пут, али сам ја идиот који не може да запамти... Од толиког ћутања сам и чир добио, ал се то не види на овој новој слици.

Добро, какви су ми исписници, за сад сам и добро прошао. До трајне.

- Божидаре, јебем ти матер!
- Ууу Божо, оде стара на пазар!

Doktor: "Da ste došli samo sat vremena kasnije, bilo bi prekasno!"

Pacijent: "O hvala milom i dragom Bogu da me pogledao ovaj put!" :krsti se 10-ak puta i gleda u nebo(čitaj plafon ordinacije):

Doktor: "Sestro, dodajte mi ključ trines...Gospodinu je počeo da urasta nokat..."

Slavisa lezi pospan na krevetu,u blagom polusnu,sat otkucava 19:30h iiiiiiii...Krecemo!-Tiritititiritititiritititirititi...Onako sanjiv skace sa kauca i obaljuje cokanjce rakije sa stocica i preplasi zenu i cerku:

-Milanka sta si zinula ko' krava,vodi decu u skloniste opet ce oni pederi da gadjaju,stizem i ja samo baterijsku da nadjem!I pozurite dok jos ima struje!Navij mi ono sranje u 5h,da vidim je l' stigo' zejtin i brasno.Valjda su neko normalno brasno doterali,kad sam prosli put otvorio ono iz Rumunije jedva sam se odbranio od crva!

U tom trenutku ulazi sin:

-'De si bio picka ti materina,pa je l' znas da gadjaju svako vece!

-Cale,koji ti je jbt tu smo bili isp...(vaspitna ga sprecava da dovrsi sta je hteo da kaze)

Milanka prilazi i lupa mu 2 samara u nameri da ga povrati,cerka ga hvata za znojavu kosulju i drmusa ga:-Kakav zejtin,kakvi bakraci covece,2010. je opet si prebacio crni moj Slavisa!

-A?Sta?Kako ,ja bre....Ijaoj,Tijanicu,jebem li ti 100 krvavih majki!

-Ујко, овој паштети јуче истекао рок, да је бацимо ?

-Ма шта да бациш, дај овамо.
-Ја док сам био у војсци јео сам конзерве старије од мене и видиш да сам жив.

- Riješim ti ja otoič, epifanija neka, šta li, da ću sutradan otvoriti radionicu na vrijeme. Znači u 8 k'o što i piše tamo, a ne u 11 skršen i mamuran da otvaram! Ipak ja imam neku reputaciju, ne zovu me ljudi džabe Mišo Pičvajz! Znači kažem ti ja sebi, Milisave, sutra ćeš biti na poslu u osam NULA NULA! Pogledam ima li kakvih obaveza to veče, ništa posebno, jedino što jaran pravi večeru za ćerkin rođendan. Kontam, super, odem sa ženom i djecom, fino večeram, neću piti, znači čvrsto riješim da neću piti, do pola 10 budem kući, u krevet oko 11, u 7 ustanem i taman! Dođemo mi, zasjednem, pita jaran šta ću piti, rek'o kiselu samo, dragi, ništa drugo. Kad ono, kurva sudbina odlučila da me sjebe, a od sudbine niko ne pobježe. Jaran nabavio neđe Skopsko pivo, ne znam kako?! Ja ne mogu da mu odolim otkad sam u Ohridu vojsku služio, čak sam dvije nedjelje straže zbog njega dobio, rek'o kapetan taman dovoljno vremena da te neki Šiptar ubije, govno pijano! I jebiga, žena uzela auto i odvezla djecu kući oko 11, ja dogmizao oko 2 ujutru i na patosu zasp'o. Budim se u 10, glava otpada, koljena drhte, mrak na očima, al šta ću, oko po' 12 odem do radionice, kad tamo, 15 ljudi čeka majku im jebem, k'o da ništa ne rade, samo se kolima voze! Rek'o, džaba, ne mogu ja ovo! Priđem i kažem im, drage moje mušterije, ja 'oću da mrijem! K'o šta ima, sutra u 10, ako preživim. Oni krenuše viku, moj Golf, moja Alfa, kurac palac, rek'o ljudi, SUTRA! Dobrome majstoru treba vremena, ljudi to ne razumiju. Odem kući, sabijem p'o kile vinjaka, krevetiram se i u 6 uveče se probudim, k'o nov! Kažem sebi, neš ti Mišo više u 8 raditi! Idem sutra da prepravim radno vrijeme, samo da se vratim sa kumove slave. Nego, 'oćemo mi još po jedan?

-Eh da je sad Jugoslavija kakav je to zivot bio... A tek što bilo dobrih pesama...
-A tek što je vladao kulturni mrak pogotovu dok je bio živ Titko...