-Ćale, kaže profa da sam nadaren za fiziku, pa ako bi iskeširao neku lovu, da idem još na neke časove, možda bi ispao neki kurac od mene.
-Ne prdi mali, da su to ona vremena od pre, ja bi ti platio, ovako nema vajde.

-Čuj stari, istrčao ja juče polumaraton za 1:06. Još malo treninga ima da postanem heroj grada.
-Nećeš ti da postaneš, ti ćeš da ostaneš budala. Kome još puca pingvin za trčanje. Nego sine, vataj ti reket u ruke, nisu ovo ona vremena.

... то што је он направио овај величанствени акт (вешалица за одећу умотана у кухињску алуминијумску фолију), не говори само о распону осећања која су ту уткана, већ о томе да је он истакнути...

Lep dan, ugrejalo, 30 stepeni napolju.
Ćale: Au,ubi me ova promena vremena, do juče bilo 20 stepeni.

Milenko: Brate poentirao sam u nadoknadi vremena!
Srđan: Kako?
Milenko: Poslao mi Jovan rešenje zadatka taman kada je profa rekao da predamo papire.

U napuštenoj kući mog detinjstva decenijama niko nije živeo, ali je u njoj još uvek bilo nekog razlupanog nameštaja, budjave odeće i prastarih novina. Ulazilo se kroz razbijen prozor uz predhodno probijanje korz šibljak bašte. Već na tim prvim koracima su se dobijale značajne rane i ogrebotine, a u delu dvorišta pod koprivama se vršila glavna selekcija nas malih avanturista. Nakon što najveće “mudonje” provale u predsoblje i dnevnu sobu dolazio je na red glavni test – ulazak u podrum. Taj podrum je bio najzajebaniji zbog toga što je moj stariji brat navodno u njemu našao smežurani leš poslednje stanarke koja je bog zna kad umrla od tuge pošto ju je verenik ostavio i to pred samim matičarem. Tamo nikad niko nije ušao osim mog straijeg brata koji je to nekada uradio i to potpuno sam te otud zna za pomenuti leš.

Jednom smo smogli snage da pridjemo vratima podruma, a moj brat je kroz ključaonicu nešto video i zaurlao “ona dolazi, bežite!!”. Stampedo uz stepenice i krkljanac oko prozora (ulaz/izlaz) je teško opisati to je trebalo videti. Reći ću samo da prelazak preko koprivinih minskih polja nismo ni osetili, verovatno zbog toga što su nam noge bile mokre od mokraće.

Nikada nisam ušao u taj podrum čak i mnogo godina kasnije. Sada je tu velika i lepa kuća sa novim i živahnim stanarima, ali nikako ne mogu da se otrgnem utisku da je u njihovom podrumu još uvek smežurani leš one jadnice.

- Imaš kišobran da pozajmiš? Napolju je neko govno od vremena.
- Kako se smrklo napolju, bolje da poneseš vile. Izgleda će govna da padaju.

"Jao sto me boli glava danas nešto, ne znam šta mi je."
"Ma to ti je zbog promene vremena"

Sta ima, koj` kurac, da se gledamo u ogledalo dok peremo zube, kao da ne znamo gde su? A i ustedimo bar 2-3 minuta, nekada dovoljno vremena i za pisanje nove definicije.

Zoran: Mogli bi Dekija malo da ubace, ceo život je u klubu a nikao da zaigra... Da nema dres mislili bi ljudi da je doktor ili pomoćni trener.
Mile: Zoki nema od ta posla ništa. Dobar je Deki ali on ti je više presedeo na našoj klupi nego Ferguson na Mančesterovoj...Možda bi i mogli da ga puste, gledao sam ga na treningu, nije loš igračić ali to je sad više postala stvar uroka. Čak sam čuo neke klince iz kraja da pričaju kako kad Deki bude ušao u igru, srušiće se istočna tribina a baš skoro vidim da je jedna greda popustila, nije za zajebanciju. Neka ga, nek sedi.

Svi oni koji kompletno reše tri i više enigmatska časopisa u toku radnog vremena, kao ekstra talentovani, pod nagovorom kolega, prijavljuju se na kviz TV Slagalica.

- Ej Goco, pa kakav je to osmeh? Već duže vreme si stalno nervozna, ovo je baš osvežavajuće.
- Lep dan danas, ako me razumeš.
- Razumem, razumem i to vrlo dobro. Neki novi?
- Ma jok. Naletela sam na Pecu. Onog što smo se još davno na moru zezali lepo desetak dana, pa smo samo napravili rimejk. Još je bolji nego što pamtim.
- Pa naravno, napreduje se s’ godinama.

cale: kakve su ti to ocene ? Sram da te bude, ja kad sam isao u skolu ma sve sam 5-ice imao! dete: kako to da nisi fakultet zavrsio kad si sve petice imao? cale: bila su to druga vremena sine.

- Kolega, mnogo je pancijenata danas. Crkoh.
- Neka, i treba. Budi srećan što ne moraš da kupuješ kafu, čokolade deci i viski.
- Ako, i to što kažeš, što češća nagla promena vremena možemo da uštedimo za odlazak na more.
- Pijem u to ime.
- Živeli.

- Brate, sutra useljavam, pa ako možeš da pomogneš....
- E, brate, nemam vremena, u nekoj sam frci ovih dana (čitaj: boli me dupe. Jesi mislio da ću te ja useljavat')

*dan prije ispita*
Ma učit ću navečer, ima vremena.
..........
Joj, navečer moram pokupit malu na kolodvoru obećo sam joj prije tjedan dana.
..........
Učit ću nakon toga.
..........
Spava mi se, nemogu umoran na ispit.

Tada je kazu i Goran Bregovic bio mlad,imao je duzu kosu,pravio bolju muziku a i Milan Stankovic se jos nije rodio...Prosto covek da ne poveruje!

Baba 1 : Joj što mi gori levo uvo a na desnom mi hladno, u bore mi se uvukao smrad ribe iako je nisam jela još od preklane a i žiga me u krstima.

Baba 2 : Ma pusti Stano mora da te produvalo a možda je i od ove promene vremena đavo je odnio.