
Stav koji zastupa barem 90% muške populacije. Ostalih 10% su, kako statistika veli, gejevi, pa ih zabole anus za ženske probleme. Po narodnim predanjima koje se međ muškom populacijom prenose s kolena na koleno, 20-ak centimetara kvalitetnog mesišta je najbolji lek za: nervozu, spondilozu, grlobolju, urastao nokat, aritmiju, ravne tabane, socijalne i emotivne probleme, besparicu, i sestru od tetke joj - besKaricu.
- Šta je ovoj Ani Ivanović, nekad je osvajala Rolan Garos, a juče je izgubila od one Bugarke kojoj su obe ruke amputirane?
- Ma, njoj fali jedna dobra kurčina. Onaj njen momak - golfer samo ganja 18 rupa u zemlji, zabole njega štap za njene rupe. Vi'š kako ona Jankovićeva, našla onog vaterpolistu, taj jebe ko gluvo pseto, i ova odma osvaja turnire, plus se i samo kezi. Ma samo kurac njima treba, brate moj...
---------------------------
- Ćale, dobio sam 2 iz matematike. Profesorka mi rekl...
- Mrš u sobu, pička ti materina, idi uči. Aaaa, pa ne može to tako, idem ja sutra u školu da objasnim toj nedojebanoj kokoški neke stvari. Kad je budem do'vatio i naguzio u nastavničkoj kancelariji, ima da vrišti i da prepravlja ocenu u isto vreme.
- Dragiša, u kuhinji sam, sve te čujem. Bolje idi do prodavnice i kupi zejtina, nestalo nam. Samo pretiš u prazno, nisi me pogledao 2 meseca.
- (u sebi) Ma, vama samo kurac treba...
Ovakav primerak se moze naci u svakoj osnovnoj (Ucitelj/ica),srednjoj,visoj,fakultetu,akademiji,univerzitetu...Oni su zamisljeni,misticni,uglavnom imaju po neki tik sa glavom,rukama,ocima...Dolaze na posao u najcudnijim kreacijama.Poznati su po mnogobrojnim ekscentricnim,ponekad uvredljivim ispadima ali to nikad niko od kolega nije pomenuo ili cak prijavio iako cela skola bruji o tome.Oni su deo kulturne bastine i bice u prosveti zauvek!
Pa to je kad radis za cast, a koeficijent korisnog rada se ogleda u onome koliko te caste.
Sistem ocenjivanja za ribe koje izgledaju kao štuka bombarder koji zavija nad Staljingradom.
Studentski doprinos grejanju fakulteta.
-Mile, idi ti po seminarske dok mi istovarimo ugalj!
Још један израз мотивационог карактера, сличан оном кад може Дачић.
Разлика је у томе што се Дачић користи као наговор на почетак посла, док се Шешељ користи негде пред крај работе, кад човек посустане у намерама и пожели да обустави радњу па му је потребно мало психичке стимулације.
болничка посета
- Здраво деда.
- Оооо декино, здраво здраво. Јеси дон'о?
- Јесам, наравно. Ево ракија, ево цигаре. Како си ми?
- Како мртви ја одлично! Није толико лоше само досадно у пизду материну. Ал' кад је мог'о Шешељ до сад у Хагу да издржи, могу и ја још пар дана у болници.
---------------------------------------------------------------------------------------
- Брале, ја не могу више. Мртав сам.
- 'Ајде бре, морамо да завршимо целу собу данас. Кад је могао Шешељ 10 година у Хагу да издржи, можеш и ти да глетујеш још сат времена.
Najveca kurva medju papirnim novcanicama koje su u opticaju u Srbiji, samo ide iz ruke u ruku.
Kada potrčiš a tvoja duša kaska za tobom 10 minuta.
У 90% случајева, појединци који ће ти загорчати живот више него било који непријатељ.
Осталих 10% виђају се једном у 10 година или их не познајеш.
(част изузецима, наравно)
Начин на који се у златари бира ланац, од изложених радова.
- Шта мислите о овоме господине? 120 грама, бело злато к'о опрано Мериксом, ручни рад са густим алкама, благи ишијас у најави.
- Тај рад.
- Тај рад?
- Па тај рад.
- Бићете задовољни, то је тај рад.
- Тај рад. Пријатно.
Krajnji stadium studentske besparice!
- Ej, buraz, imaš cenera na zajam?
- A, budale majko mila, od koga je on naš'o tražiti pare! Pa ja čova da imam deset maraka ja bih se odma' ženio!
- Auu, jesam i potrefio crkvu!
Svaki posao u životu mora biti dobro osmišljen, a kvalitetna strategija je pola posla. Najbrža "pesnikinja" svih vremena ( oko 100 pesama dnevno ), Marina Tucaković je uvek u velikom poslu, jer joj se dnevno javi pola estrade sa željom da im napiše 10 novih pesama - 10 novih hitova, te mora racionalno da troši svoje vreme.
Praskozorje. Marina spava sa povezom preko očiju. Zvoni telefon.
Marina ( pospano )....mmmm...alo!
Glas sa druge starne žice: Ej, ćao, Maki, jesam li te probudila? Stoja ovde.
Marina ( skida povez ): U, bre, Stojanka, vidiš li koliko je sati?
Stoja: Izvini, ja se sad vratila sa tezge. Nego, htela sam da te pitam. Hoću da napravim bombu od albuma, da jebem kevu svim ovim kurvetinama i otvaračicama usta, pa sam htela da mi ti napišeš pesme. Pare nisu problem.
Marina ( uzima papir i olovku ): Ma nemaš frke. Nego, ti si ipak klasa, moraću da uložim dosta vremena, oko 2 meseca, a to će baš da košta...( računa ). Je l puno 30 hiljada evra, pola unapred, pola po obavljenom poslu?
Stoja ( ushićeno ): Ma gde mnogo, superiška. Sad ću da ti uplatim 15 soma na tekući račun. Aj, čujemo se se za 2 meseca, neću da te ometam.
Marina odlazi u klozet. Uzima redom bočice od parfema, domestosa, cifa, vima i čita etikete na njima. Munjevito pravi nekoliko rima ( emulgator - integrator, patnja i bol - etil alkohol, balzam - orgazam...). Posle 5 minuta se vraća iz kupatila i uključuje kompjuter. Otvara jedinu pesmu koju je ikada napisala, 1982. i random metodom, na 10 različitih načina umeće novostvorene rime, i pravi 10 novih pesama. Isključuje kompjuter, pakuje torbu i kreće u banku. Podiže 15 'iljada koje je uplatila Stoja i odlazi u turističku agenciju gde uplaćuje dvomesečno letovanje na Sejšelima.
Dva meseca kasnije. Susret sa Stojom.
Marina ( crna ko Medžik Džonson ): Gotovo, Stojo! ( Pruža je 10 papira sa tekstovima.
Stoja: Ju, al si pocrnela, kao da si na moru bila. ( Pruža joj 15 hiljada )
Marina:( pare u džep) Ma kakvom moru, crn je ovo posao, moja Stojo.
Stoja ( zadovoljno čita pesme ): Jebaću im kevu sad.
On nigde ne stiže na vreme. Zakasnio je svuda gde se može kasniti: prvi dan škole, na prijemni, zakazane posete zubaru, prvi seks. Verovatno bi zakasnio i na sopstvenu sahranu da je moguće. Sreća njegova pa neće ići u vojsku, inače bi ribao klonju svaki dan.
- Znači u 8 kod parkića?
- U pola 9 ipak.
- Ja mislio da smo se dogovorili u 8 sa Žiletom.
- Jesmo, ali znaš njega. Taj je kasnio mesec dana i na svoje rođenje.
- Ajoj, da! Onda u 9.
- U 9.
Kad starija gospodja obavlja handjob.
Metalika. I to ženska. Duga crna kosa (može bit' da ima i plavuša), lice belo k'o sneg sa Povlen planine (izvin'te Zlatiborci, kod vas postalo mnogo urbano, sneg nekako crn), obučena u crnu kožnu jašu ispod koje je neka crna majica sa nekim demonima. Dole nosi crne pantlone ili farmerke i neke povelike crne cipele. Mnogo crnog, a napolju ugrejala zvezda, ima +40 sigurno (na vestima onaj rek'o 38, al' lažu, obmanjuju narod), a crno privlači toplotu, veli moja baka. Krenula negde na sa'ranu sto posto. Sebi izgleda.
Predak piraterije.
-Pa kolega muku mu njegovu, mogli ste bar da izmenite podatke u zaglavlju? Svoje da stavite.
-Šta da vam kažem, žurba...
Mnogo praktičnija stvar od novčanica iste vrednosti. Ne gužvaju se, ne cepaju, lakše se broje, a i novčanicom ne možeš da gadjaš linijskog sudiju ako su ga potkupili.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.