Izraz koji govori o potpunoj bezvrednosti nečeg. Neće ga niko ni džabe, koji će mu. Obično se koristi za zajebavanje dileja koje cene da su nešto ekstra kupile, ili da imaju nešto jako vredno. Čisto da im se lupi kontra.
Superlativ toga je "ne vredi ni da ga zamotaš u 100 evra i baciš, neko će uzeti pare a to govno će da baci".

Реклама за неку шатро академију која од ваше дечице прави ТВ лица. А у реклами се појављује вероватно наиритантнији клинац икада на ТВ који има једва 15 година а изговара невероватну, реченицу ''Ја сам Марко и бићу успешан још 100 година''.

Kada zoveš druga i kažeš mu da ti je potrebno 50 eura hitno, on kaže eh blago tebi kad ti je jedini problem 50 eura, ti mu odgovaraš sa:
E, brate, meni treba 100 kuraca, ali trenutno tih 50e mi je najpotrebnije.
100 kuraca, dakle, predstavlja sinonim za broj problema koji vas muče, kao i istovremeno broj nedostižnih rešenja za te iste probleme.

to su mere muskarca za kog svaka zena sanja da se uda,,,dakle:
80-godina
100-miliona evra na racunu
40-temperatura

za 100 marke' Boga sam mogao da kupim

Četiri zgodne ribe u taksiju.
100 dinara,prosečna minimalna cena vožnje u gradu(Novom Sadu).

Термин настао на фудбалским теренима наше пве лиге где за лоптом трчи мноштво сјајних фудбалера који одиграју једну добру утакмицу у Шипову, запуте се у Звезду ил Партизан, а ту покажу своје (не)знање. У нека срећнија времена ови играчи су одлазили у неке Азербејџане, Македоније, Тихуане, али данас, како не постоји лига гора од наше, њих нико неће да узме, чак ни да приложиш 100 евра уз њих, јок.

Опаска која се користи и ван спортских игралишта за све што је толико говно да га ни умотаног у 100 евра не би узели цигани чергари.

Od kad je sveta i veka, ljudi su se trudili da poklone upakuju na najrazličitije načine. Počevši od pekarskog papira prljavo bele boje, preko onih odvratnih šuškavih celofana sa motivima stolnjaka i pijanih patuljaka, pa sve do današnjih najpopularnijih fensi kesa koje umeju da izbiju dodatnih 100 dinara iz džepa, iako si planirao da za sam poklon ne potrošiš više od 200 dinara.

Kad platiš 4 kurve po 100 evra da ti ližu jaja.

Политички некоректан опис сировинског састава твоје нове кошуље од 100% памука.

Marketinški trik većine vodećih kompanija, u svim granama industrije. Kako su prethodnu floskulu ''100% efikasno'' pronicljivi Ameri srušili tužbama, jer nisu bili zadovoljni činjenicom da ih kod kuće neće sačekati manekenka ako kupe Kinder Bueno, proizvođači su se ogradili ubacivanjem '' i do'' što može predstavljati i 0%. Nalik na situaciju kad vam mama i tata kažu da možete da postanete astronauti, reklame vam propovedaju da uz njihov jogurt sa korom Baobaba možete biti i do pet puta mršaviji i zdraviji, a da novi šampon sa flafičastim ekstraktima uklanja perut i do 100% efikasnije od konkurentskog.

Pijačni trik na koji su mnogi naseli, iako to nerado priznaju.
Obično ide ono: Ma znao sam da je fuš! Al kad pogledaš 3 za 100, vredi pokušati...
Meta su najčešće deca i starija populacija, prvi zato što su mladi, neiskusni i halapljivi, a drugi zato što su matori i izlapeli, a hoće da udovolje alavoj unučadi. Ali neretko se zeznu i ostale starosne grupe stanovništva.
Vizuelno skoro da i nema razlike. Ljubičasta kravica je tu i primamljivo se smeši sa ambalaže. E sad, činjenica je da naš narod i nema baš neku sklonost ka čitanju, da ima verovatno bi neko i primetio da piše Milke, a ne Milka.

Dve reci koje na facebook grupama i fan stranicama dodate na kraj znatno menjaju istinitost iskaza.

Inače jedno celo. Maximum. I pored toga pojedine radnje nude 100% pa i 150% popusta. U takve radnje treba samo otići, uzeti šta vam se sviđa i čekati kusur.

ah san svakog Srbina za vreme inflacije.Nakon toga 100 maraka su postale gnusan izraz u Srpskom narodu jer je to bila prosecna plata ili ti NISTA!!!

Klara Šuman - poznatija kao dama sa novčanice od 100 maraka , simbol devedesetih , san svakog gastarbajtera, tiha patnja svakog trubača , mitsko biće svakog Srbina .

Један од могућих одговара на питање пријатеља, колико би му пара дао за неки крш телефон од пре 100 година, који му више не треба. Они који продају овакве телефоне, треба да знају да се такве ствари не продају, већ се поклањају бабама, и дедама, или ујацима, и некима који слабо баратају техником, па се одушеве чак ако добију нокију 3310 (још ако је мени на српском...)

Vrlo zastupljena rečenica na svim svadbama, rođendanima i kojekakvim sličnim veseljima. Izgovarači ove rečenice su najčešće rodbina-prijatelji iz zemalja Evropske Unije koji su specijalno došli da učestvuju u svečanosti ili sitni političari iz opštinske vlasti.
Lik sa novčanicom od 100 evrića šeta od svog stola do muzike pri tome galami i pokazuje svima ovo malo blago koje je spreman da potroši na muziku ne bi li sebi pružio malo meraka.Prilazi muzici mašući novčanicom viče 100-evra-ako-ovu-znaš , muzika naravno ne zna, ali ni potraživač verovatno ne zna pesmu koju traži pošto je zadnji put čuo u ranoj mladosti od babe kako pevuši dok mesi pogaču. Pognute glave i prividno tužan vraća se za svoj sto, ali sa srećom u srcu što nije potrosio 100 evra, a pokazao je komšijama, prijateljima i rodbini da ima para za bacanje.

Ovde broj 100 označava broj nerešenih problema sa kojima uveče krenete na spavanje, a onda ujutro ustanete sa 101 problemom. Zapravo onaj 1 je prišipetlja svim ostalim problemima i zove se - neprospavana noć.

Pre 10 godina kad je internet bio nov novcijat u zemlji Srbiji a niko na internetu nista nije znao skinuti, ni film, ni igrice ni nista, tad je bio bilo koji cd na kome je bilo sta bilo narezano (nebitno da li je bio half life 1, kanter, sims 1, ili tad ekstra nova igra, prvi "kalo djuti", ili mario ili tetris, neki film), svaki cd je bio 100 dindzi, ni manje ni vise. Oni za vise su smatrani "preskupi", a oni koji su kupili i naseli tvrdili su da su njihovi cd-i "original", mada je to bilo isto govno samo skuplje prodavano. Ispod 100 bili su samo prazni cd-i. Instalirati isti je bilo nauka jer si trebao imati x i y program i onda to uraditi nekako sam sto je bilo dosta tesko jer su kompjuteri bili jos zeleni. A naravno bili su i prevaranti tu.

Onaj koji je imao zapravo origigi cd sa kutijom je bio bogatas, ili ga je dobio na poklon od nekog bogatasa (najcesce iz druge zemlje) i on je obavezno bio faca nad facama u svom kraju, i cd je cuvao kao oci u glavi.