Bilans onih koji su se juče odazvali apelu vlasti i vakcinisali se protiv novog gripa!
Mislim da je ovaj student iz Niša...
Praznici izmišljeni od strane Iluminata, masona, Malteških vitezova, Bilderberg kluba, Trilateralna komisije, Komiteta 300 i ostalih tajnih organizacija pod kontrolom Vatikana, Rokfelera i Amerike sa jedne i Francuske i Rotšilda sa druge strane i njihovih multinacionalnih korporacija. Njihovoj zaveri su se priklonili manji proizvođači vina, slatkiša, čokalada pa čak i bosonogo ciganče na ulici sa desetak crvenih ruža. U globalnoj igri ponude i tražnje profit je na vrhu piramide.
I znak protesta tih dana neću svojoj dragoj pokloniti Chocolate dragee bombonjeru, neću kupiti Chardonney barrique berba 2006, neću joj napraviti romantičnu večeru i zapaliti mirišljave sveće i slušati sa njom Adel i Beri Vajta i plesati sa njom u polutami... Ostaću sam, ješću slaninu i luk, slušaću Žareta i Gocija i u polutami, bez sveća i cveća, drkaću kurac.
Trenutak gde nijedan muskarac nije umeo da se okrene i pomisli realno, nego je trosio svoje zivce i vreme na nesto sto je bilo osudjeno na propast od samog starta...
Tako se otprilike može opisati izgled nekog posle ,,toplog'' dočeka svoje novostečene žene u ranim jutarnjim satima jer joj se nije javio,a prethodno je provevo celu noć lumpujući po klubovima/kafanama i sličnim javnim mestima.
Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.
"Prodaje se k'o alva" je malo demode, mislim ko je video jos red za alvu :?)
Najviši stepen pravno-imovinskog sporazuma kod klinčadije ispod 12 godina. Posle razmene dobara, (npr. - 4 obične sličice za keca, ili 3 šećerca za jedan mermerac u klikerima), onaj koji se oseća kao da je napravio bolji posao i želi da zaštiti novostečenu dobit, može to da uradi prosto izgovarajući ovu jednostavnu frazu.
-E Pero, znaš ono kako sam ti juče dao onog zlatnog Rolexa za keca iz "Mundijala"? (Album sa sličicama svetskog prvenstva u fudbalu - kec je obično sličica pehara);
-Daaa?
-Jao rekao mi ćale da će da me osakati ako mu ne nađem taj sat, evo ti kec nazad...
-E ne može, rekli smo tike-tike-tačke...
(Klinac odlazi pokunjene glave, tresući se, očekujući neizbežno...).
Obaveštenje koje bi u stvari trebalo da se emituje pre početka mnogih humorističkih serija.
Raj:
Svaki dan 8.mart , a nijedno dete nije bolesno.
Pakao:
8.mart svake godine pada vikendom, a deca neka bezobrazna pa nece da donesu poklone u ponedeljak.
Posto su vecinu zivota provele u raju, kosmicka je pravda da sada idu u pakao.
Dan u februaru kada se mačke ne jebu. Zato što misle da je 1. mart.
- Hej, mačko, hajde da se parimo!
- Ma šta ti je? Danas je prvi mart.
- Jao, da, kako sam glup!
Pored značajnog broja standardnih ortodoksnih institucija kao što su Slava, lomljenje česnice ili odlaženje kod tazbine na nedeljni ručak, takođe postoje i brojni drugi rituali koji nisu toliko koncentrisani na prostor unutar granica naše zanimljive zemlje već idu i izvan iste, zahvatajući time mnoge druge narode i narodnosti evropske provinijencije. Jedan od običaja koji povezuju ove dve kategorije jeste i ovaj iz naslova a njegovo drevno poreklo datira još iz slavnih dana srpskog seljakanja u potrazi za hlebom nasušnim i, eventualno, nečim uz. Doduše, niko nije mogao da zna da će se to seljakanje nastaviti i do današnjih dana - a vrlo verovatno i zauvek – ali u namere Svevišnjeg ne treba sumnjati...pa, bar previše.
Elem, kako su se pomenute seobe najčešće kretale u pravcu SEVERA, gde se, je l’ tako, i nalazila ta toliko “obećana zemlja” ( što je svakako još jedan od dokaza večitog srpskog kontriranja konvencionalnom načinu razmišljanja; u ovom slučaju, u pogledu “južnijih, toplijih krajeva” ), susreti sa komšijskom ali i vazda neprijateljski nastrojenom nacijom Šandora, Juliški, Čardaša i Gulaša predstavljali su neminovnost koja je kod predstavnika nebeskog naroda izazivala onu pozitivnu tremu koju, na primer, ima gospodin Aca Lukas pred svoj koncert u dupke punoj Beogradskoj…pardon, “Kombank” Areni. Uostalom, kakvu drugu reakciju i očekivati na tom pragu one “prave” od dveju Evropa, pred tim prvim a ujedno i poslednjim zidom odbrane NJIH od NAS, fantomskoj liniji koja razdvaja “korisnike života” i “korištene od života”, dverima dolce vite koju nudi ta nova Atlantida, zvučnog imena Evropska Unija?
Doduše, to MOŽDA ima neke veze i sa tim što su naši ljudi onako redovno natovareni svim onim što su u datom trenutku posedovali - uz, razume se, nezanemarljivu količinu tegli ajvara, kiselih krastavaca i ljutenice ( bez koje se, realno, nigde i ne ide ) ali i senima predaka zbudženim negde u gepeku ili u krmači ( liberalno lociranoj “između/preko dece” ) - isto tako redovno nailazili i na opšte nerazumevanje strogih pograničnih zakona glede pomenutog sadržaja i konfiskovanje istog od strane brkatih mađarskih carinika brzinom kojom samo još jedan profesor trogodišnje škole može namirisati i apcigovati flašu žestine od ( preglasnog ) društvanceta iz zadnjeg dela autobusa za jebenu Budimpeštu, Prag ili - u slučaju siromašnijih zanata – prokletu Soko-Banju. Ipak, ekskurzija je ekskurzija, ma kud god da se ide. Bilo kako bilo, to „oduzimanje robe“ je Srbima strašno išlo na nerve, pogotovo zbog toga što je najčešće bilo ispraćeno i ponekom kaznom od tri i više nula a to se, uz sav optimizam zbog budućeg gasterbajterskog života, nikako nije moglo prihvatiti mirne duše. Šverc je, naravno, uvek bio primamljiva opcija ali su se Mađari po tom pitanju pokazali kao izvanredno dosetljiva gamad, krv im kolaboracionističku jebem, valjda zbog toga što su i sami nekada bili primorani na isti, ko im kriv što nemaju more. A i znali su s kim imaju posla, realno.
Ipak, Čovek je na kraju krajeva SAMO LJUDSKO BIĆE, pa makar on bio i mađarske nacionalnosti: tek, za samo par planetarno cenjenih nemačkih maraka, cenjena stranka je preko granice mogla da prenese i deset cisterni domaće rakije, sâm Bog zna ( ali i inkriminisani carinik ) koliko šlepera duvana, a cenim da bi propuštena bila i jedna omanja vojna invazija, ukoliko bi to nekome palo na pamet. I - kako to hepiend obično nalaže – od tada pa do danas međ‘ dva komšijska naroda cveta ljubav k‘o livada u proleće, sa slabim izgledima da će ikada uvenuti. Istorija će, ipak, imati poslednju reč; jer, ako su nekada Srbi bili ti koji su branili južne granice izumrle Habzburške monarhije od eventualnih osmanlijskih napada a danas iste prelaze od bujice imigranata čuvaju Mađari, ostaje nam da se nadamo da će, barem za naših života, sličnom logikom izumreti i ta prokleta EU, pa da se konačno okrenemo ka istoku, gde nam srce odistinski i pripada. Valuta će, doduše, biti nešto drugačija. Tamo ćemo ‘mesto markama i evrima plaćati u državnim firmama...
- 1, 2, 1, 2...S, s, s, s...
- Čuju te, budalo, ajd' počni već jednom...
- :khm, khm:...Dragi putnici, uskoro stižemo na granični prelaz Horgoš i mislim da ne treba previše da vam pričam šta to znači. Vi dobro znate da Mađari nemaju ama baš nikakvog razumevanja za vaše liberalno shvatanje prtljažnog prostora i carinskih propisa te vas pitam: hoćete li između sebe da skupite neku pare pa da ih častimo ili ćemo ovde da noćimo? Meni i kolegi je svejedno...
- A kol'ko treba da se dâ, šefe?
- Odrasli pet evra, deca tri...
- Dobro. Eve mojih osam...
- Što osam, čoveče? Ti si sam uš'o u Prokuplju...
- E, toj isto da kažeš i na Mađari ako koj' nešto pita...
Poklon koji Bosanke dobiju od svojih poslodavaca a nerijetko i muževa za osmi mart.
-Šta ti je kupio onaj tvoj za osmi mart?
-Ah k'o i svake godine šta me dočeka, mala ćuna bez somuna.
-Je l' uveče?
-Obavezno.
-Pa i to je nešto.
-Jašta je, gledam je svaki dan.
Jeste. Zato što ne kuvaju da bi jeli, nego radi čistog lartpurlartizma. Jednom u sto godina ih prožme nadahnuće i onda nakupuju namirnice u vrednosti pola plate pa satima u transu skakuću oko šporeta, vitlaju zejtinom po kujni u maniru Džeksona Poloka, zamažu 60 činija i 12 šerpi od kojih se bar jedna zapali, osam puta im iskipi, iseku prst i na kraju od svega toga ispadnu špagete da se usereš.
- svaka čast izuzecima
Čest odgovor onih kojima čestitaš 8. mart.
- Ljudi evo Šomija! Brate, danas prosto sijaš!
- Kako to misliš?
- Pa danas je tvoj dan!
- A tvoj je sutra, pederčino raspala!- Ćale, care, srećan ti praznik!
- Ja ću tebi sutra čestitati đubre bezobrazno, jel te to majka naučila, oca ti jebem!- Ljubavi, srećan ti 8. mart! Izvoli kUranfil!
- Srećan tebi deveti, jel znaš!?
- Što tako, srećo?
- Misliš da će ovaj prutić od 100 dinara da mi nadoknadi sve gluposti koje praviš 364 dana u godini?!
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
To je kada ljudi (obično stariji) preterano zaokružuju vreme. Umesto 12 i 10, oni kažu 12 ili pola 1 (iako je u stvari 12 i 11). Ovo najčešće rade majke, kada im sin dođe u 4 ujutru kući, izgovorivši dramatičnim glasom, da bi situacija izgledala upadljivija i adekvatnija.
Takođe, ova situacija se javlja kod matorih ljudi koje boli kurac koliko je sati, pa kažu zaokruživši "na pola ili celo".
Keva: Gde si ti do sad, pola 3 je!?
Sin: Nije pola 3, već 2 i 5.
Keva: Mrš u krevet!
-----
Deda: Uh, već jedan sat! (a na satu na ruci mu piše 12:28)
Pripadnici generacije sadašnjih tridesetogodišnjaka, oni koji žare i pale u "pitaj kurac više kojim" ciklusima Slagalice. Oni su za ovu emisiju, ono što je Gale Kerber među čupavcima, dildo među igračkama za velike devojčice, i bivši diktator Ugande Idi Amin među ljubiteljima pohovanih ljudskih guzova. Gospoda, čije je odrastanje išlo uporedo sa emitovanjem najpopularnijeg srpskog kviza. Oni u klonji nisu drkali na Pan-erotiku, već su iz "Borbe" nasumice izvlačli slova, pa od istih sastavljali reči. Retko ko od njih je u ranoj mladosti nešto karo, ali zato skočko-pik-karo kombinaciju izvlače bez problema, k'o Luna Lu iz džepa dotrajali kurton, kad u VC odvuče devetnaestogodišnjeg kelnera.
U društvu im je retko k'o bacao kosku, izuzevši klince iz matematičke sekcije, ali zato slažu tačan broj pre nego što protivnik uspe da izgovori "STOP". Nemaju kafić ili restoran, ali zato poseduju "Metal-ineks" nameštaj, a atelje "Antre" Stara Pazova tepisi, im bleje i u kujni. Dok ostatak populacije reč "ortak" asocira na prijatelja, terminatori će se setiti 347. izdanja stripa "Zagor" gde je ovaj svog vernog pratioca Čika nazvao ortakom. Naravno, to je i konačno rešenje, jer terminatori su uvek u pravu. Najviše vole igru "Ko zna, zna", jer nema šta ne znaju. Od grada Kito, prestonice Ekvadora, sve do autora dela "Ispod svetla moskovskih lampi- Nastja trotoarka", ništa im neće promaći, jer sve je to bar jednom bilo u "Politikinom zabavniku", a oni poseduju sve brojeve. Nikad im se nije dizao na Brenu, prljave maštarije su im se uvek sastojale od aktuelnih voditeljki kviza, sa povremenim uletanjem u kadar, Mile Canić u mrežastim čarapama i gotik korsetu.
Fakultetski obrazovani ili ne, pripadnici generacije Slagalica terminatora, iz ciklusa u ciklus, razbijaju staro i mlado. Kojekakvi apsolventi, moleri kojima je hobi enigmatika, matore komunjare koje su završile žurnalistiku u Sarajevu, svi skupa mog samo da im zubima sviraju soložu o stidne dlačice. Iako Zeka Milioner pruža mnogo više para i tri pomoći, Deki Di Džej Pantelić čašćava aplauzom, SOS kanal u SMS kvizovima nudi slatke osmehe polupismenih radodajki, jebe se njima, ostali su verni svom kvizu. Zbog posvećenosti i lojalnosti, nek im svako veče bude dobro, brda im se u zlato pretvorila.
Voditeljka: U finalu 8643*4 pa sve to na kub, ciklusa TV "Slagalice", Marko Marković, 1977. godište, osvoio je kineski džip i sedam dana za 2 osobe, smeštaj bungalov u Banji Vrujci. Marko, vaši utisci?
MM: Utisci? Kolona Ge, Utisak Nedelje! Konačno, Olja Bećković. STOP! STOP!
Voditeljka: Hmm, dobro... Šta misli Vladimir Mrkalj, pravnik iz Beograda, 148:12, to je prilično ubedljiv rezultat?
VM: Ma svaka mu se dala, dečko je terminator. Zaslužio je da se vozi u džipcu, biće meni dosta i ovaj etison, ionako se ložim na Svetlanu Bojković, još od "Srećnih ljudi", kad je bila glavna sestra Valerija.
Najuniverzalnija bajka na ovim prostorima. Uz malo mašte i stavljanjem odredjenog slova umesto _ (crtice) dobijamo bajku za odgovarajući uzrast!
Dodavanjem slova "č" dobijamo divnu dečiju bajku za one do 12 godina.
Dodavanjem slova "m" dobijamo perverznu bajku za tinejdžere, ali i matore bolesnike okupirane seksom.
Dodavanjem slova "k" dobijamo bajku za one koji bi želeli da napuste ovu zemlju jer ne vide budućnost u njoj.
Dodavanjem slova "s" dobijamo praktičnu bajku za one koji ipak ostanu ovde(svakako ce bar 1 u životu pokrenuti parnicu i suditi)
Dodavanjem slova "L" dobijamo bajku za one koji pripadaju starijoj izlapeloj generaciji,kao i pojedinom delu populacije koja nije bas sama sa sobom...
P.S. Za one preko 80 godina potrebno je u potpunosti izbaciti rec _uda
Kada na tri različita artikla u prodavnici ugledaš rok trajanja: 21.12.12
Kaže se za osobu kojoj je i minut do 12 suviše rano.
- Brate, znaš li da je Đuza batalio cirku? Eno ga u Vršcu...leči se...
- E, 'fala bogu što ne pije više, već sam se zabrinuo. Pravo da ti kažem i bilo je krajnje vreme. Da je nastavio 'ladno bi riknuo. Znači, u minut do 12.
- Šta bre minut do 12...uskočio bre u voz u pokretu.
