0. Nemoj
1. Kako nula ne može biti prvi redni broj i kontamo da ćeš je preskočiti, prvo pravilo glasi: pripremi tonu živaca;
2. Pronađi najboljeg poznavaoca nemačkog jezika kojeg možeš da priuštiš, po mogućstvu nekoga kome je nemački drugi maternji jezik, kako te posle ne bi optuživali da nešto nisi razumeo;
3. Slično prethodnom, pronađi najboljeg pravnika kojeg možeš priuštiti, kako te posle ne bi optuživali da su ti promakle neke stavke u ugovoru;
4. Teška je predrasuda da su Nemci vrednice- jesu disciplinovaniji od prosečnih Balkanaca, ali jedva čekaju da uhvate hladovinu;
5. Za sve što ne valja, ti si kriv;
6. Ukoliko si na šteti zbog situacije implicirane u tački 4, podvode se pravila navedena u tački 5;
7. Za sve što valja, oni su zaslužni;
8. Kad ti kasniš sa uplatom, opomena će ti stići u roku od nekoliko sekundi (a prethodno verovatno i gomila podsetnika da se rok bliži);
9. Kada oni kasne sa uplatom, makar ti bio u dubokom minusu, reč je o blagom previdu;
10. U vezi sa prethodnim: koliko god da je mala firma sa kojom sarađuješ, Srbija je za njih "malo tržište" i ne može imati prioritet;
11. Svi dodatni troškovi: carina, transport, angažovanje dodatnih saradnika spadaju na tvoj račun, jer je tvoj interes da zastupaš njihov savršeni koncept;
12. Ponovi im svaki put kada kontaktiraš sa njima da Srbija nije članica EU (redovno zaborave) i da carinski papiri moraju da budu napisani na taj način. Kada najave da su papiri spremni, opet ih nazovi i proveri da li su te poslušali (računaj da nisu);
13. Ukoliko se šefu te firme žališ na greške pojedinih radnika, pozivajući ih na odgovornost, računaj da će te nekoliko nedelja solidarno svi bojkotovati. Pokušaj da izbaciš iz glave slike iz nacističkog perioda;
14. Kad sve ovo proživiš, ako nemaš neku zaradu, vratićeš se na tačku 0.

To je onaj retardirani lik u ekipi.

TV dnevnik devedesetih, devedesete samo što ovi sada imaju drugog gazdu. Gazde inače ne plaćaju, i jedne i druge plaća narod. RTS narod plaća direktno, što bar daje ljudima pravo da laju protiv istog. A ovi su šatro medijska kuća kao i ostale. S jednom razlikom - napad na B92 je napad na demokratiju, civilizaciju i budućnost Srbije... Tako kažu na njihovom dnevniku.

Rečenica iz svakog drugog američkog filma. Nebitno da li se radi o skupljanju para za otkup ćerke koju je otela japanska mafija, ili o skupljanju para koje je glavni lik pozajmio od zelenaša kome, pride, prca ženu.

Rak rana našeg društva, pojava koja nervira koliko i seckanje pornjave na samom uvodu u akciju. Kao što postoje žene koje zaista vole i razumeju fudbal, ponekad bolje od mnogih muškaraca, ova vrsta ženki prati fucu iz pomodarstva i razumeju se u njega koliko i pornićarka u zadatak na tabli.

Covek je car!!!Pise za "Svet Kompjutera","FHM" i jos neke domace magazine.Njegovi opisi igara,odgovori na pitanja tipa "Draga Saveta" (I/O Port,za neupucene) i kolumna "Ja igrac", cine 75% drazi "Sveta Kompjutera".Od politickih-do post-apokalipticnih tema,Kuzmini tekstovi navode na smeh do suza svojim oporim i ironicnim humorom.Ma covek je bolji nego Dzeri Holkins(Penny Arcade,za neupucene,ako ne znas sta je Penny Arcade izgugluj ga).

Fraza koja se koristi u pokušaju odgovoranja sagovornika od neke ideje, tako što se pokušava ubeđivanje da nema dovoljno vremena da se ideja izvrši.

Radio emisija koju emituje stanica sa nacionalnom frekvencijom od 22 do 06h.Na tu frekvenciju je podešen svaki prokrijumčareni radio aparat u svakom zatvoru u Srbiji.Ili bilo šta što 'vata radio Fokus.
Izuzetno zanimljiva pojava za nas slušaoce zalutale u taj svet zbog sms poruka koje se šalju uz muzičku želju.
Zanimljivo je i što te neopravdano, bezobrazno skupe poruke čita vrckava, nepismena, kikotava voditeljka koja, usput, i otpeva iz pozadine skoro svaku pesmu u program.A ne zna da peva.

Veoma poznata recenica u krugovima danasnjih srednjoskolaca, studenata i onih trecih, sto nisu ni jedno ni drugo. No, nije ni bitno.
Votka... pice koje omamljuje poput pogleda nikol sercinger, i obara sa nogu u vremenskom periodu duzine punjenja vodo kotlica svezom vodom.

Ali i alkoholno pice koje vecina alkoholicara koji su u neku ruku prosli sito i reseto alkoholicarskog zanata "ne pije" ili pak "ne voli"

Ne volim votku... kakva recenica... da li je moguce da neko ne voli votku??
u kom grmu lezi zec ove recenice?? sa licnog primera mogu da izlozim detalje zasto, recimo ja, ne volim votku... a siguran sam zbog slicnog ili pak istog iskustva vecina, i to dobra vecina, onih koji je ne vole, ne vole je zbog ovoga...

Petak vece, ja bijase treca godina srednje skole, tako reci momak-siljokuran... od alkoholnog iskustva sam imao nekoliko napijanja na seoskim slavama spricerom, sa Zupinim vinom iz tetrapaka od kojeg glava zvoni kao da je kosarkaska lopta, i jedne svecare kod ujaka, gde smo se on i ja, kao ugledni prijatelji i rodjaci napili na pogled cele familije, i bili poslani u krevet do jutarnjeg ribanja u vidu Futoskog kupusa ribanca.
no, da se vratim na temu... i tako ja izasao, obukao novu kosulju, farmerke, u nadi da mozda nesto i uleti veceras, po sistemu "ne lezi vraze"... ali... situacija se odvijala u totalnog drugom pravcu... famozna votka... i jos famozniji sveps koji je tu mnogo vise odmogao nego pomogao... posle njega, sto kazu " a posle mene, potop" poslednji detalj negde oko pola 11, a prvi posle njega u krevetu, jutro, ja obucen... pored mene cedulja "komsija, ja sam te doneo kuci, kod mene ti je kljuc"... a matorci bili na svadbi, dosli u 5 ujutrum, keva donela pijanog caleta, pa je zaboravila da udje u sobu da vidi gde joj je sin...

a komsija... nasao svog komsiju posle flase votke kako spava u jendeku na 5 stepeni gospodina celezijusa... da se taj pronalazak zbio hronoloski malo kasnije, danas moj nalog na vukajliji verovatno ne bi ni postojao, a majka bi oplakivala svako jutro... dovoljno je reci "ljudi ja ne volim votku,a tebi komso 1001- o hvala"

a vi?? ko ne voli votku iz ovakvih razloga??
dajem levu ruku (levak sam :P ) da svi koji je ne vole, vuku iste posledice, ili pak slicne kao i ja...

pa ustanete za vas prilicno rano (oko 11-12h) a do tad su sva najbolja mesta na avali , adi i u kosutnjaku ugrabljena pa tad mrzovoljno konstatujete da je svaki "seljak" vama u inat ustao bog te pita kad zauzeo neko lepo mesto samo da vas nervira . potom shvatate da niste kupili cumur , meso za rostilj ima neki cudan miris jer ste ga preko noci ostavili u gepeku kola pivo je mlako jer ga je keva izvadila iz frizidera sinoc kad je trazila kupus za sarmu . ortaci koje ste poveli da vam pomognu vec uhvatili ono mlako pivo i debelu ladovinu i kukaju kako ste los domacin i organizator prvomajske terevenke jer niste uspeli ni ladno pivo da obezbedite . tu vasim mukama nije kraj jer se vasoj devojci piski nema toaleta a suma je puna odvratnih stvorenja buba gusenica a videla je i nekog dekicu perverta koji se sunja po gustisu i krisom je zagleda da ne pominjem stikle koje upadaju meku zemlju i slomljeni nokat o kome ce vam draga zvocati u kolima kad krenete kuci . sad sta je tu je iz ove se koze ne moze iako vam je glava kao kosnica (navalio sinoc kum da gledate tekmu ladan jelen i eto desava se) , vi herojski uzimate tupu sekiricu iz gepeka i krecete usumu kao nekad davno vasi preci u potragu za ogrevom konacno vam se smesi sreca jer ste nasli neko suvo polutrulo granje pa uspevate da zalozite vatru i pripremite zicu za rostilj . bacate snicle i cevape na zicu i zamolite nekog upolovacenog ortaka da prpazi na meso dok vi skoknete po ladno pivo iz obliznje prodavnice koja danas prodaje pice po duplo vecim cenama . vracate se sa pivom meso je izgorelo jer su svi otisli da pikaju loptu draga ne prilazi rostilju da se ne nadimi i isprlja a vama pada mrak na oci . sedate u kola ostavljate nezahvalnu pijanu stoku i nervoznu bestiju i palite tri lepe . sta vam uopste i bi da se bahcete oko uranka ? sami ste krivi :)))

Poštovani predstavnici društva ''Ujedinjene Evrope'', ovim putem vam dostavljam kratak izveštaj o, sada već davnoj prošlosti mog naroda, iz tastature mog ''20 x pra dede'' (šta mi već dođe), starog gosp. S. Jockovića (tastatura - ah, kako egzotična reč). S obzirom da je dotični mi predak ostavio u zaveštanje prilično obiman tekst, a samo transkriptovanje iz izvesnog programa Word u Derilia me je koštalo čitavo bogatstvo, citiraću samo pojedine, za istoriju Srba značajne odlomke.

03.08.2016. U Hrvatskoj besni rat. Svi oni nesrećnici koji su po forumima i raznim Vukajlijama smarali kako će migranti sa Bliskog istoka izjesti ovu bananicu od države su se zajebali. Izjeli su naše komšije. Kao što igrači stonog tenisa prebacuju loptice sa jedne na drugu stranu, tako su i Hrvati (takođe izumro narod, prim.aut.) pokušavali nama da uvale ''obojene''. Kako ovi nisu mogli preko Mađarske, gde je obrazovana naoružana civilna vojska, okrenuli su se na zapad, Hrvatsku. Optužuju nas, ali neće daleko dogurati jer novi Jasenovac je na pomolu, a pritisak Evrope je sve žešći.

22.09.2030. Napokon neko političko dešavanje vredno pomena! Velika ''Мајка Русија'' u koju su se mnogi kleli raspala se na Istočnu i Zapadnu! Lepo je neko pametan rekao, ''Historia magistra vitae est''. Samo što moćnici nisu ništa uspeli da nauče i opet se vrti ista ploča. Haha, Moskovski zid. Bar to da doživim, nisam se ni rodio kad su rušili onaj Berlinski...

02.11.2047. Situacija se relativno stabilizovala otkako se Evrposka Unija raspala prošle godine. Sećam se kako mi je otac još pre četres' i kusur godina pričao kakve će nam sve mogućnosti pružiti ulazak u Evropu. Matori, kladim se da bi te sada izjedao blam. Ali verovatno se toga ne bi ni sećao, i bilo bi ti drago što je evropskoj bagri došao kraj. Ti i majka ste nam sve pružili i bez tih ''Evropskih'' mogućnosti, bili ste za nas Svet. Zahvalan sam vam oboma. Voli te tvoj grešni sin. Počivaj u miru.

07.05.2057. 40% svetske populacije je stradalo. Od čega, pitate se? Prehlade. Ko bi rekao da nam tako nešto može doći glave. Poslednjih desetak godina nas Srba je sve manje, otuđujemo se, milimo svud po svetu. Nije nam lepo ovde. Sada još i prehlada. I nije važno što nam je pola najmilijih poumiralo u slinama, najbitnija vest je da je Novakov unuk živ i zdrav na Devičanskim ostrvima i lep na dedu...

10.06.2057. Najnoviji ''Statističar'' pokazuje da smo mi Srbi na par koraka do istrebljenja, ako se ne računaju emigranti... ''Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju...''

12.03.2065. Baš mi poslednji Srbin koji se zove Miloš danas u parku reče da je pročitao u ''Večernjoj Politici'' kako veće i mnogoljudnije Evropske sile pretenduju da uzmu pod svoje sve nas preostale, kao da smo ugnjilo voće na pijaci... Rumune, Mađare, Dance, Poljake... Nisam verovao da će se situacija u svetu ovako brzo odvijati, još za mog života.

11.12.2073. Karta Evrope više nikada neće izgledati isto. Gledao sam kako ruše Moskovski zid i kroje granice mnogih država. Pogledao sam smrti u lice kada su mi, ovako starom i u kolicima, pretili oružjem da napustim Srbiju. Sada sam Džon Smit 1275 i živim u Ragatzu u okolini Beča (veštačka tvorevina za izbeglice iz ''Ugroženih'' tj. maloljudnih zemalja, koja treba da stvori utisak da živimo normalno). Svakim danom mi je sve lošije a medicinske sestre nas sve ređe obilaze. Delim sobu sa Poljakom i Hrvatom. Pričamo ''naš'' jezik sva trojica i lepo nam je. Znam da ovo neće dugo trajati i bojim se da se kraj bliži. Ne samo moj, već Srbije i Srpstva. Nema te sloge koja nas sada može spasiti.

31.12.2073. U zvaničnom (prazničnom) saopštenju stoji da države: Bugarska, Mađarska, Srbija, Hrvatska, Poljska, Makedonija, Danska, Rumunija, kao i nezavisne italijanske i ruske državice više ne postoje. Osećam se kao poslednji Srbin na zemlji. Preumoran sam da bih pisao. Odjavljujem se. Ostajte mi zdravo.

Секс на 1001 начин, некад је довољно и психички да буде, теорију нико не обрезује јер школа уме и секс да смори, само пракса се ради.

Odjeb prve vrste i poslednjeg stepena.

Najsvestranija pojava u gejmerskom svetu. Osoba koja je običan lik iz komšiluka, da nije upao u loše društvo, bio bi papučar koji iznosi komšinici smeće. A opet, nema šta ne zna i ubedljivo je najveći jebač u gradu.

То су они јапији који раде у Делти Гениталијама осигураваћем друштву од 8 до 16 да би имали да пију капућино у Делта Ситију од 17 до 19 часова. И да купе нове ципеле. Једном месечно. И да оду на море. Једном годишње. Фенсери, једном речју.

Izraz koji se upotrebljava kada nazovete nekoga i taj neko nikako da završi priču. S ozirom da ste vi zvali, njemu ne smeta, a vama ode kredit.

Карактерна особина. Фламингос јебени.

Бити увештачено весео, раздраган, опуштен, позитиван, насмејан, шарен и разигран у толикој мери да вам дође да на најмању назнаку "само једном се живи" проповеди обилно повратите по идиоту и потом га, не марећи за сопствени избљувак, газите док не заличи на паприкаш.

Помало старински израз за филозофирање. Користили су га наши родитељи у младости. Када неко крене да распреда и филозофира, мудрује и да се просерава, овом синтагмом му се давало до знања да прекине са кењањем, јербо прави будалу од себе.

Tokom jedne hladne noći u okolini Skadarskog jezera porodica Šaćiri je dobila još jednog člana, devojčicu kojoj su dali ime Džemilja, ona je uz Idriza, Ramadana, Dukatu, Fadilja, Džemaljudina, Nailju, Abdilja, Mirditu, Mimozu i Ljatifa bila jedanaesto i ujedno poslednje i najmlađe dete Halita i Malesije. Porodica Šaćiri je spadala u tipične albanske porodice u kojoj se poštovala albanska tradicija i kao što se da videti imali su broj članova koji odgovara prosečnom broju jedne albanske porodice. Po njihovim običajima ženska deca nisu naročito poželjna, i gledaju kako što pre da ih se reše tj. kako da ih udaju, pa je i Džemilja tretirana kao nepoželjna. Čim je prohodala, mala Džemilja je sa svojim sestrama uveliko čuvala koze i ovce po raznim krševima Skadarskog okruga, u školu nije išla, kao ni ostala deca iz porodice Šaćiri osim Džemaljudina koji je kasnije postao doktor jer je najbliža škola bila 30 km od njihovog doma, a i po shvatanju njihovog oca Halita nije im bila ni potrebna. U teškim vremenima koja su došla Halit i Malesija nisu imali dovoljno sredstava da prehrane porodicu te su odlučili da Idriza pošalju u Tiranu da prodaje “bakljave“, Ramadana u Nemačku kod strica Valona da radi u gradskoj čistoći grada Hanovera dok su Dukatu i Nailju udali u porodice iz obližnjih sela, međutim, dobili su i nepristojnu ponudu za mladu Džemilju. Ponuda je došla od jednog Turčina koji se inače bavio švercom svega i svačega, od farmerki do onog belog, a glasila je ”tri iljade evri”. Halit je bio u dilemi, Džemilja je naučila da radi sve poslove i još u sedmoj godini išla je s njim i u drva, a još tada je bila izuzetno lepa i videlo se da će izrasti u pravu lepoticu, a imala je tek 11 godina, on nije znao kakve su namere tog Turčina, i što je još važnije znao je da Džamilja vredi bar “pet iljadi”, ali novac mu je bio potreban kako bi kupio vola, i kravu sa “teljetom“, odluka je bila teška ali on je ipak prelomio i rešio da Džemilja mora da ode za dobrodit ostatka porodice, međutim, tog dana dogodilo se nešto neočekivano...

Nastaviće se

Kada volis da se mucis.Gledanje nase televizije je svakako jedan vid mazohizma.Gledaoci u Srbiji su jedni od najvecih, ako ne i najveci mazohisti na svetu.