То су они јапији који раде у Делти Гениталијама осигураваћем друштву од 8 до 16 да би имали да пију капућино у Делта Ситију од 17 до 19 часова. И да купе нове ципеле. Једном месечно. И да оду на море. Једном годишње. Фенсери, једном речју.
Матори...рекао сам ти та риба није за тебе. Она је буржуј. Капиталиста, брате. Она је само шраф у потрошачком друштву.
:Стиже келнер:
За шта сте се одлучили?
-Па узећемо два јагнета... Једно прасе, ал да буде масно и дебело... 18 шопских, флаша Вињака по тањиру на столу, гајба пива по флаши Вињака на столу, две кока коле, : ти пичко не пијеш газирано: један густи сок од кајсије, 11 лесковачких возова, шерпу сарме : за овог вегетаријанца: и једног волића за понети. И да рачун наравно. Урачунај ту себи бакшиш шефе.
И тако лафе, кажем ти није она за тебе. Брате она троши паре на јебени капућино!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Šta je to "šaf"?
r