Aerodromska taksa-dokaz da ko ne plati na ćupriji , plaća na mostu! Džabe viza , ali za taksu nemam...Znao sam da nećemo lako u Evropu.

Decko koji igra neku beton ligu, obavezno ima frizuru poput Ronalda, samo sto na glavi ima 2.5 kg gela. Ima poseban stil oblacenja, uglavnom su to neke sarene mercurial patike za fudbal uz koje nosi blede farmerice, gore neka kosuljica. Na terenu je glavni baja, od trenera iskljucivo trazi da nosi broj 7. Traka oko zgloba je neophodna, podveznice takodje. Igra napadaca, ima raznovrsan dribling koji mu ne uspeva, ali se i dalje trudi. Kad je slobodan udarac, zna se ko vozi traktor ko otvara kapiju, on sutira u stilu svog kolege (rasirene noge, ruke na bokovima, zalet 6-7 metara) lopta uglavnom ode preko gola ali to je nebitno jer je on bio u centru paznje. Na fejsbuk profilu su mu slike vrhunskog kvaliteta vga kamere, ima po 100 lajkova i komentara svojih dragih obozavateljki (godiste 99-01) tipa "najlepsii","najboljii","nas golgeter"(i ako postigne 1 gol u 30 utakmica). Trener ga ceni jer se najvise trudi i obavezno ga bodri na terenu.

Patetisati na najvišem dokazanom nivou.

Srati i proseravati se onako kako može samo osoba koja svakih 28 (do 35) dana preživljava promjene raspoloženja od minus do plus beskonačnog uzrokovane menstrualnim ciklusom i stanjem hormona, a propraćene tolikim dramatizovanjem, da bi Šekspir, kad bi ga čuo, prepisao nepostojeću kuću svakoj pripadnici ljepšeg pola, samo da je ugasi na 2 dragocjena minuta.

Dakle, ponašati se kao klasično žensko. Bar kao 99% njih, onaj 1% su one koje nisu u mogućnosti da se izraze na tipičan način (hvala bogu).
Iznova i iznova preispitivati svaku donesenu odluku, od jednom izrečene gluposti praviti bauka, varirati u raspoloženju od Srede Adams do Vesne Trivalić na spidu. I, na kraju, za sve to kriviti hormone, jer "JE TO NEMOGUĆE KONTROLISATI".

Elem, usljed modernizovanja ljubavi prema istom polu i naglog porasta jedinki sa takvim sklonostima, ovakvo stanje se često da primjetiti i kod pripadnika muškog pola, s tim da se muško menstrualisanje mnogo lakše kontroliše. Nešto u vezi sa pendrecima..

Beer fest, 16.08.2006. Pije se pivo na sve strane, na video-bimu fudbaleri Srbije pobedjuju Cesku 3:1, a gol postize (za vecinu anonimni) Aleksandar Trisovic. Nema onog ko nije prokomentarisao da se radi o sjajnom fudbaleru.

Prodje par dana i Aca stize u Srbiju, i to pravo na Marakanu. Liga sampiona je bila vidljiva iako sezona nije pocela, cim je on resio da dodje.

I onda smo videli pravo lice decaka. Bledo, bledje, zaslepljujuce bledo. Covek je igrao, blago receno- ocajno.

U Zvezdi je ulazio sa klupe, ili nije ulazio uopste, ali zato, u reprezentaciji, pod vodjstvom Baskijca Klementea i veselog Zvezdana Terzica, decko je imao zagarantovano mesto u prvoj postavi!

I svi smo to komentarisali, sami sebe zbunjivali i dovodili u pitanje sopstveni sud o fudbalerima i fudbalu uopste (U prevodu na narodski- ko koga jebe ovde, bre). Kao da sabiramo 2 i 2, ali nismo sigurno u rezultat jer nas uciteljica cudno gleda.

Uvodjenje sina Ilije Petkovic u reprezentaciju nasuprot ovom je bozanstven potez.

Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim "Šardoneom" i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta '99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji...

Džoni Noksvil je lider Džekes ekipe sastavljene od random ludaka širokog spektra i apetita za gluposti, frontmen benda koji pika simfoniju destrukcije i neverovatno nenormalnih fiks ideja, i na tome zapravo zaradjuje.

Noksvil je, dakle, merna jedinica za ludoću i mudoću. Samo, ne bi bilo logike da se kaže za nekog da je lud kao 2, 3 ili 5 Džonija, jer niko nije lud kao Džoni. Možeš da budeš lud kao 0,91 Džonija, jer je samo Džoni lud kao 1 Džoni.

(alb. Povrra Qaqu; rođen 11. septembra 1969. u Malmeu, Švedska) je bivši švedski fudbaler albanskog porekla.
Igrao je po nižim ligama cele Skandinavije, kao i u nemačkoj Regionalnoj ligi - zapad/jugozapad za Športfrojnde Zigen. Konzumirao je alkohol od rane mladosti, što ga je sprečavalo da zaigra u ozbiljnijim ligama. Nije bio nešto popularan dok nije pred kraj svog boravka u Švabiji značajno doprineo da Zigen uđe u četvrtfinale DFB kupa sezone 98/99, tako što je veče pre tekme osmine finala izašao u provod zajedno sa tadašnjim asovima protivničkog Erdingena, Fuadom Šašivarevićem i Almedinom Civom - bosanskim internacionalcima. Neki izvori tvrde da ih je Ćaću odveo u albanski pab da slušaju turske hitove dok motaju bugarsku travu, karaju moldavske bičarke, jedu bosansku pitu zeljanicu i zalivaju rumunskim viskijem. Kad je sutradan počela utakmica, Šašivarević i Civa su još uvek bili pod utiskom, te su na terenu igrali i trbušni ples i ruski rulet i pipirevku, samo fudbal nisu. Trener nije verovao šta mu se dešava, a rođeni navijači ih gađali sitnim inventarom - njihov najgori momenat u karijeri, ali najbolji momenat Povre Ćaćua.

Međutim, Povra Ćaću pravi neočekivan potez na kraju te sezone; iako je na vrhuncu svoje karijere, on odbija da potpiše veoma primamljiv novi ugovor sa Športfrojnde Zigenom i prelazi u Velaznimi iz Đakovice. Mnogi su njegovu odluku da nastavi karijeru u Rajfajzen Superljigi protumačili kao patriotski čin, ali na žalost svih koji su se obradovali, nije doneo klubu ništa dobro. Prvo je odsustvovao par meseci, navodno zbog operacije kolena, a kad se vratio, na većini utakmica je u jednom trenutku počeo da se hvata za stomak i da povraća, iako nije pio sok pre utakmice k'o Nikola Peković. Sezonu je završio sa 15 povraćanja na 16 utakmica, što ga je plasiralo na vrh liste najboljih povraćača Rajfajzen Superljige sa čak 13 povraćanja više od drugoplasiranog Kuštrima Buljaja.

Pošto mu se karijera neslavno završila, vratio se u Švedsku i počeo da glumi u akcionim filmovima. Pri snimanju filma Od šumarka do skvirtanja iznenadno su ga uhapsili pripadnici švedske specijalne policije u saradnji sa MUP-om Srbije zbog sumnje da je '99. inscenirao povredu kolena da bi mu se u stvari obavila transplatacija jetre. Sumnja se da je jedna žrtva trgovine organima imala kamenje u žučnim putevima, te da je baš tu jetru ilegalno kupio Povra Ćaću i da se zbog tog kamenja raspovraćao.

Najustaljenija uvertira u srpske reklame, po kojima se nudi bezbroj predstavnika bele tehnike i kućnih pomagala koji će život učiniti lakšim, sigurnijim i efikasnijim. Vremena ćemo imati na pretek, ruke će nas manje boleti, osmeh neće silaziti s naših zadovoljnih faca, a isto tako naš novčanik ni u najmanju ruku neće osetiti kupovinu najnovijeg supersoničnog blendera za kokosov orah.
Posle uvodnog dela, a očekujući da je naš odgovor "da, naravno da me to muči, već godinama" , obično ide njihovo samopouzdano "mi imamo rešenje baš za Vas" . Naređajući šta sve može njihov usisivač na paru, koji čisti i teško dostupna mesta, sa ugrađenom navigacijom i štop svetlom, sledi cena koja će nas oboriti s nogu, i to sve u petnaest rata. Cena je obično nepravilno zaokružena i prepuna devetki koje u tom trenutku blješte ispred TV ekrana. Za samo 29.999.99 RSD, ovaj predivni usisivač može biti Vaš, ali to nije sve, ukoliko pozovete odmah, dobijate i čašu za vodu, ali ne bilo kakvu vodu, već destilovanu. Pozovite odmah. Te-le-šop.

Mentalna anestezija.

Мачо осмех, вандалски моћан, а опет с друге стране пун критског сјаја и свшоубилачке моћи, да и девојка најотпорнија на курац пусти сузу. Отмен, снажан и пун тестостерона. Кез који и највеће папучаре претваре у врсне џентлмене и фрајере. Врви од мушкости.

Јесте да изгледа као искварцована плавуша, после туре ботокса, помало извештачен и роботизован, али опет оставља невероватно јак утисак. Тако мужеван са дозом шмека коју само прави јебачи поседују. Тако добар, тако, ах... Тако Сталоне!

Накривиш усну на рaндом страну и јебеш!

Тип жене који ће, као и сам инсект, своје право лице и способности показати тек када помислимо да је довољно безазлена да јој се приближимо.

Reč koja se u 99% slučajeva koristi u pogrešnom značenju. Naime, sreća predstavlja trenutno psihičko stanje u kom čovek može da se nađe, ako je recimo kresnuo dobru ribu posle 6 meseci, položio ispit posle sedam gekanja i slično, a nikako ne može da bude povod tim događajima. Sreća je posledica nekih događaja, a ne uzrok istih. Tako da je izuzetno glupo reći da je neko povalio nešto ili položio ispit, samo zato što je srećan. To se može pripisati znanju, šarmu, inteligenciji, i naravno sticaju okolnosti. Sreća ili nesreća proističu iz toga. Najjadniji su određeni sportisti i sportski komentatori koji nas stalno ubeđuju kako Federer ima sreće i češće pogađa linije nego ostali, kako Partizan nema sreće u izvlačenju grupa u bilo kom sportu i slično. Majku mu, a da nije možda stvar u tome da je Federer tata svog sporta i precizniji od ostalih, te stoga i češće pogađa linije? Ma jok, on je samo miljenik sreće, kao što je Partizan "nemiljenik". Osećaj sreće mora da se zasluži.

Let na Mesec i sletanje na isti, kao i legendarni snimak i tipicna holivudska rezija i scenario, predstavlja jednu od najvecih prevara 20. veka i stvar koja je neverovatno uspela da zaglupi, ogranici i zaludi ljude sirom planete Zemlje.

Mnogima su poznati razni faktori koji potvrdjuju da se to jednostavno nije desilo. Taj "Mali korak za coveka, a veliki za covecanstvo" je u stvari korak unazad. Tim dogadjajem kao da je stiklirana i utvrdjena moc televizije na ljudski um i neverovatan uticaj kutije iz koje izlaze slike. Naime, sletanje na Mesec i TV su najuze povezani, prosto nerazdvojni i kada neko od starije garde pomene taj let i slet, TV je neizostavan deo price. Od tog trenutka TV je postao Mesec na Zemlji, cudo nevidjeno, nerazdvojni covekov prijatelj. Od tog dana, trovanje televizijom je neverovatno povecano i pocelo je doba umrtvljavanja zivota obicnog coveka.

Ovo je samo jedno od mnogih značenja reči krljačina.

Pošto nisam baš stručnjak za podelu kategotija video igara, kao što su Rpg, FRP i tako tome slične skraćenice, reč krljačina koristim za posebnu podgrupu tipičnih pucačina. Dok postoje i obične video igre sa tematikom pucanja kao najosnovnijeg rešavanja zapleta u kojima ima i catchy momenata (rešavanja nekih pod-zadataka, čudnih zagonetki i pošto tu ima elemenata avantura pomalo), kod krljačina se sve svodi na "seek & destroy" (nađi i uništi) filozofiju, mada to ubrzo po početku igranja postaje samo destroy, jer zašto bi tražio da uništiš "nešto" kad možeš sve da pretvoriš u prah i pepeo, plus dosta dima pride.

Mnogi ljudi naslove kao što su "Unreal" ili "Doom" kategorizuju kao krljačine, ali to je greška. To su ipak igre koje imaju neku priču i nisu samo puko iživljavanje sa tastaturom i mišem. Kod krljačina isključiš mozak, pokreneš igru i iživljavaš se nad vanzemaljskim mutiranim ološem (u 99% slučajeva) i to ti je to.

Eh, da - i GTA lako može postati najobičnija krljačina. Samo besomučno ukucavajte šifre beskonačan broj puta i krenite sa akcijom.

1) Nemoćni svedok sopstvenog ili, ređe, tuđeg bitisanja na ovoj našoj stradalničkoj planeti. 12-ti igrač na terenu života koji uz godišnju ulaznicu redovno dolazi na stadion, vodi tamo celu familiju, komšije i kolege sa posla, urla, dere se, navija...ali dole igraju ostalih 11 igrača, koje baš i ne tangira naročito gigantski "Pjano daj gol" transparent razapet preko celih jebenih tribina. Šaznam - možda ga postavljamo na pogrešnu jebenu tribinu, ko će ga znati...

2) Odgovarajući broj sportista jedne strane u rendom disciplini sportskog odmeravanja snaga kojima, pak, ova druga naprosto rastura čmar svojom dominacijom u igri. Duel odnosa snaga tipa Troicki-Đovak, Bulbulderac-Atletiko Madrid, Metalac-LA Lakers, rendom penzos-Višvanatan Anand i Poljska-Nemačka, iz 1939. godine. Kako je to jedan njanjav narod, boktemazo...

Obrnuto srazmeran fondu reči i kvalitetu argumentacije - sa smanjenjem istih raste veličina slova i broj decibela.

Nekad se govorilo kao japanski turista a u stvari je to bio profil čoveka koji se pojavljuje u emisijama na Discovery kanalu, npr u Bejrutu. Gruva, puca, štekeću mašinke lepše nego ptice a mali japanac promuljio glavu pa slika li slika Fuji aparatom.

Srpski turista ne posećuje tako opasne destinacije mada ni Dobre Vode ili Šušanj nisu za zajebanciju. Pored standardne opreme koja se može zbutati u Juga kao što su omanja plinska boca, roštilj na struju, vikend komplet Zepter posudja, 2 šatora, priručni frižider, pola C marketa i ceo asortiman Carnexovih gotovih jela, pakovanje hepo kocki, jedna mrežasta ležajka, 2 kila čajne kobasice, veće pakovanje smrznute peckane paprike, mogla bi ja ovako do sutra,...., srpski turista je morao da ima a uglavnom nije imao sledeće:
-CZ 99 ili tetku iz Kragujevca u nameri da se odbrani od gostoljubivih domaćina
-first aid kit za prećišćavanje vode ukoliko ne želi da potroši bogatstvo od dvadeset maraka da kupuje flaširanu vodu ili zaradi ešerihiju koli
-džak autana da se zaštiti od komaraca ali naravno, sve u stilu ko mu jebe mater, koj će mi moj još i to da secam ženo
-suncobrane, gromobrane, produžne kablove, let lampe, rezervni točak (gde još i on da stane),....

Popularna SF serija nastala sredinom devedesetih koja je svakog poštenog klinca u Srbiji načinila, makar u određenoj meri, paranoikom. Oni ekstremniji primerci su načinili fuziju sadržine serije sa domaćim podnebljem i postali su vatreni pobornici zavere celoga sveta protiv srpskog naroda. Manje ekstremni primerci muškog roda su, čim su dobili prvu dial-up internet konekciju, potražili gole slike Džilijen Anderson, a svi ostali poštovaoci serije su jednostavno počeli da gledaju "Californication", zaboravljajući koja serija je odgovorna za njihovo paranoisanje kada ih neko zajebava sa skrivenog broja.

Појава која је преплавила интернет трећег августа 2010. године након објаве да Саша Поповић више неће сарађивати са свима тако омраженом телевизијом Пинк. Манифестује се у томе да сад гомила људи (сумњивих склоности када су култура и музика у питању) иде около и хистерично скаче од среће, наивно верујући да је Гранд тај који диктира културу и музички укус у Србији, и да је сав тај кич потекао са Гранда, те ће након његовог пребацивања на мање комерцијалну телевизију ова нација доживети препород, тј. да ће се свих 6 милиона људи у Србији који су досад слушали Гранд одједном трансформисати у људе са истанчаним чулом слуха и одједном почети слушати Баха и Хендла (јер, нису они криви што су шабани, они су у души велики љубитељи квалитетне музике, крив је ГРАНД што их је мало омео).

Иначе, однос са горепоменутим Пинком се у Србији може упоредити са односом са братом или сестром. Свима који имају брата или сестру знају колико их воле, али и да их у исто време понекад тако мрзе и потуку се с њима, па су многима управо брат или сестра први пут у животу пустили крв на нос, а не тамо нека десета деца у тучи. Слично је и са Пинком. Сви причају да га мрзе и да је срање и да га треба укинути, а овамо сви свршавају кад Гранд треба да се склони с истог. Поставља се питање - Ако не волиш, зар не би требало да ти пуца пимпек и за њега и за Гранд и за Поповића и за курац-палац, Мишослава, Брену итд? Јебе ти се. Но, примери говоре више од хиљаду описа... (преписано са разних свршавајућих статуса):

Socijalna bombonjera. Kupuje se u situaciji kad ideš na rođendan ili bilo koju proslavu kod neke ženske osobe, a budžet ti je 500 dinara uključujući kartu za noćni. Ipak je gre'ota da ideš prazne ruke, ti si džentlmen.