-'Ајде, команчерос, 'ајде ако смеш!
:држи у приправности патофну број четрес шес':

- Kažem ti, nije loše branio, al' taj gol kroz noge, jebiga, to mu nije trebalo.
- Brate, ma pozdravilo ga. Tribine mu ne ginu. Stative mož' samo da sanja.

- Идемо вечерас негде?
- Па 'ајде... Ал' где ћемо?
- ДА ТИ ГА МЕЋЕМО ХАХАХАХ!!!
- Хаха... Не стварно...
- ТАМО ГДЕ ТИ НЕЋЕШ ХАХАХА!!!
- Смараш.

Тројански коњ : Има бре да ти напуним хард диск, кучко једна, где оћеш да ти га метнем, у Ц или у Д ?

Компјутер : Па пошто нисам заштићена антивирусом, боље га гурни у Д, јер ако ми свршиш у Ц, абортус ми не гине.

- Pajseru ima da te sa'ranimo. Jebaćemo ti sve po spisku i polomiti sve kosti!
- 'Ajde ponovi to u jednini, ako smeš.

- Госпођице, икс-ел, мислим да ће вам одговарати.
- Ја бих ипак икс-икс-ел, ако може?
- Може, само тренутак... ево га! Икс-икс-ел? Да вам га спакујем одмах?
- Спакујте ми га, слободно.
- Како ви кажете, госпођице... Само моменат, нешто...

(:ВРШИМО ПОПИС:)

- Dobar ručak, draga.
- A zamisli da sada još otvorim frižider i izvadim ledenu lubenicu?
- Mmmm, zamislio sam.
- 'Ajde sad odmisli i peri ove sudove.

Где си Бане, пушка те убила? Чекај, шта је са патикама, зар ниси купио нове "кортез" што носиш те распале?
-Ма пусти ме, таман сам се враћао из најка кад сам видео да онај Мићко џанки шета исте такве.
Па?
-Шта "па"? Исцимао сам се до најка опет и вратио патике, нећу да мисли да га копирам.
Е мој слепче, ти ћеш бос и го на крају ићи!

»Овај краљ Каиду има преко сто хиљада коњаника, и више пута је потукао великаше и коњанике Великог кана, јер је овај краљ Каиду веома вичан оружју, као и његови људи. Знајте да је овај краљ Каиду имао ћерку, која се звала на татарском Ајдјарне, што значи на латинском »Сјајни Месец«. Ова је девојка била тако јака да је нико није могао победити ни у једном надметању. Њен отац краљ хтео је да је уда, али је она рекла да се неће удати све док не наиђе на витеза који ће је победити снагом или нечим другим. И краљ јој је дозволио да се може удати по својој вољи. Када је девојка добила ову дозволу од краља, веома се обрадовала и разгласила је по свим крајевима да, ако неки витез жели да се огледа са ћерком краља Каиду, нека дође на његов двор, и дала је на знање да ће оног ко је буде победио, па ма ко то био, узети за мужа. Када се ова вест раширила, нагрнули су са свих страна витезови на краљев двор. Надметање се овако обављало. У главној дворани дворца седели су краљ и краљица са многим великашима, женама и девојкама. Тада се појављивала сасвим сама девојка, обучена у дивно украшену тунику од мало пуније свилене тканине. Девојка је била веома лепа и изванредно грађена. Сад је био ред да се дигне младић који је хтео да се огледа са њом под овим условом: ако младић победи девојку, она мора да га узме за мужа, а он њу за жену; али ако се деси да девојка победи младића, онда он мора да да девојци сто коња. На тај начин је девојка зарадила већ добрих десет хиљада коња. И знајте да то није било никакво чудо, јер је ова девојка била тако добро грађена и тако развијена да је личила на дива. На двор је дошао и један младић, син краља Пумара, да се огледа са овом девојком и повео је са собом велику, лепу и отмену пратњу и хиљаду коња, да би их ставио као залогу. У срцу је био решен да победи и у то је био сувише уверен. То се десило 1280. године. Када је краљ Каиду угледао овог младића, веома се обрадовао и у срцу је силно желео да је овај младић победи, јер је био леп младић и син великог краља. И тада је замолио ћерку да пусти да је он победи; али му је она одговорила:
- Знајте, оче, да ни за шта на свету не бих учинила нешто што није право и праведно.
И већ је, ето, девојка ушла у дворану да се огледа, и сав свет који их је гледао, молио се да девојка изгуби, како би се овако леп пар узео. И знајте да је овај младић био снажан и храбар, и да није било човека који би га могао победити, нити који би се с њим могао мерити. Тада су се девојка и младић ухватили у коштац и порвали. Почетак је био веома леп, али је то кратко трајало, јер се десило да је и младић изгубио у надметању. Тада је у дворани завладало највеће жаљење на свету што је изгубио младић, који је био један од најлепших људи што су на двор дошли, боље рећи што су икад виђени. Онда је девојка добила тих хиљаду коња, а младић се, веома постиђен, вратио у своју земљу. Желим да знате да је краљ Каиду водио ову своју кћерку у многе битке, и када је она била у борби, јуришала је тако жестоко на непријатеља да није било тако смелог и снажног коњаника кога она није силом заробила и повела; и извела је многе јуначке подвиге. Оставимо сад овај предмет.« Марко Поло »Милион« Београд 1964, стр.124-126

Моја баба: Види ова девојка што има панталоне, к'о телци да су је жвакали.
Ја: Није, то је сад као неки нови трип.
Моја баба: А?
Ја: Ма, то је сад као ин, јебем ли га.

-Ćao ljudi stigao sam... Idem da spavam odma'.
-Čekaj, čekaj, čekaj...(karakterističan prilaz nosu ka mojim ustima) 'Ajde duni!
-Huuuuu
-Opet si pio... M'rš u sobu i nema izlazaka sledećih mesec dana