Najjednostavniji način da nametljivog i napornog prodavca odjeće, obuće ili veša, koji svaki tren protura glavu u kabinu kako bi vam rekao da je taj komad garderobe baš za vas, iako sve puca po šavovima ili plivate u tome, odjebete i mirne duše napustite prodavnicu ili tezgu.
Takodje se koristi i da se nakon polučasovnog okupiranja kabine opravdate pri napuštanju iste...

Mega lenština.
Lik koga mrzi i da živi, i ubio bi se već odavno da ga drugi nisu terali da živi.

Bole ga kurčina za sve živo, radi samo ono što apsolutno mora. Nema čak ni volje da obavlja fiziološke potrebe k'o čo'ek, već mora da izvodi. Neretko je elegantno popunjen. Samo bi da leži u krevetu, gleda štreberske sajfaj serije i lapće grickalice k'o Džena Džejmson crnačku karinu.

Veoma dobra stvar gde svih 2.5 milijardi korisnika interneta u svetu može da vidi koliko ste baš Vi pametni, duhoviti, elokventni, lepi, pa zbog toga i jako popularni na tom vašem
sajtu.
Naravno, pod uslovom da svi oni nađu baš Vaše ime među tih nekih 2.5 milijardi imena, na tom jednom od oko tričavih 7 milijardi web-sajtova na svetu.

Оно што их краси и прва асоцијација на њих је да су "редовно ажурирани". :)
Наравно то се сазна након кратрајне радости што нека фирма/удружење/установа уопште има свој сајт. Web 2.0 могућност не бих ни да коментаришем.

П.С. У доњем десном углу је датум дефиниције, и искрено се надам да ће она имати само својство сведока једног минулог времена. :)

Osoba kojoj pođe od ruke da napravi web sajt koji u proseku ima 40 zahteva u sekundi, oko 25 000 registrovanih članova, 190 000 unosa (u proseku svaki unos ima 20ak rečenica); i u mogućnosti je da sve funkcionalnosti "optimalno" izprogamira, tako da je otvorena mogućnost opterećenja servera te potražnja novca za novi server - od članova.

Osoba koja ovo kaže je potpuni profesionalac svoje igre i toliko je sigurna u sebe da novajlije koje su je izazvale na crtu može vezanih očiju pobediti.

Nije joj potrebno dodatno spremanje, zagrevanje, komplikovana taktika, niti bilo šta slično. Samo će navući na sebe svoje sportske krpice (a i ne mora) i za tren trena odvaliti ove noobove i poslati ih nazad u zabavište.

Lokalna soniteka gde se okuplja isključivo muško građanstvo da bi postiglo uzvišeni osećaj odvajanja od fizičkog tela i bola, a da bi na tren postalo Murinjo, Ferguson ili Limeni iz Ratkova.

Da napomenem: nijedna soniteka se ovako ne zove, ali je mnogi njeni posetitelji od milja ovako zovu, jer ipak u Hilandar ne idu žene, a u soniteku tu i tamo, al retko.

Izgovoreno-ostane obešeno, visi u vazduhu i kvari atmosferu.

Sagovornici zaćute za tren, bezuspešno grčevito prebiraju po mislima i nikako da vrate razgovor na prethodni kolosek. Još jednom se moždano napnu, slegnu ramenima i pređu na drugu temu.

Nova tema ide ko po loju, kad ono : bup!!!
Jednom sagovorniku se prethodna tema vratila u sećanje....naravno, zato što se opustio i prepustio.
Moždani grč ne traje dugo.

Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.

Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.

I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.

Česta pojava na Web 2.0 sajtovima.
Nastala od reči nik(engl. "nick/nickname") i trošiti.
Nikotrošači su ljudi koji se registruju na neki sajt sa odličnim nikom, i više se nikad ne uloguju. Samim tim zabranjuju novim(aktivnim) članovima da iskoriste isti nik.
Ovo se najčešće dešava na YouTubu gde ih nazivaju "namewasters".

Da bi iskoristili potrošeni nik, neki ljudi na kraju stavljaju tačku, ili Alt kod 0160.

Po ideji mog strica, Čobižiro Roaniherman je savršen oblik postojanja jer sadrži sve do sada poznate oblike života u sebi - čoveka, biljku, životinju i robota. Njegovo ime je zapravo skraćenica i znači ČO (čovek) BI (biljka) ŽI (životinja) RO (robot) i, na engleskom, - RO (robot) ANI (animal) HER (herb) MAN (man). Ovakav, savršen i večan, on može zauvek da se hrani svime što jedu životinje i ljudi (dakle svaštojed), ali može takođe da živi i od fotosinteze ili motornog ulja.

Situacija kada čovek preživi pad aviona, nađe se u nekoj đungli, orjentiše se prema suncu, vetru, godovima na panju, uvenulom maslačku, vremenskoj prognozi koju je zapamtio još '99 i kao jedini preživeli izađe u novinama, dobije sva herojska i 'egzistencijalna' priznanja i naravno KARTU ZA UTAKMICU! U toj poziciji, instinkt prestaje, kamera ga snima a preživeli Žika, kao i svaki normalan ćo'ek maše prema ekranu u koji gleda a ne u kameru koja ga snima.

Gora pojava od bilo kakve retke neizlečive bolesti. Ovakva vrsta žena nije dovoljno informatički obrazovana da vam provali šifru za Fejsbuk, ali jeste sposobna da ( dok ste vi negde napolju ) otvori WEB HISTORY i prouči celu vašu sinoćnu sodomu i gomoru. Da stvar bude gora ovo ne zadržava za sebe već nabija na nos kad god može. Potomci ovakvih majki kasnije imaju probleme u seksualnom životu .

1 dan posla mi rekose idi u gore pomenuti sektor.Na tren se umal ne ukakih,jerbo me to asocira na Inkviziciju ili zivot regruta gustera u Sparti.Pomislih da ce tamo da mi neko jebe dalje od majke,al ne lezi vraze,strah bejase prejuduciran......to je ipak samo Kadrovska Sluzba.Zasto jednostavno ne kazu na srpskom da ih ja Srbin skapiram,nego treba da strecam od angloamerickih varvarizama.

Način na koji ti se mlada mama uvali u nepregledni red na kasi u supermarketu 31.12.-og,bez oprostite, pardon, bez šanse da se gubitak ionako nezavidne pozicije naplati javnim kavaljerstvom- samo izvolite molim , ne zurim niđe uoci nove godine, bas vam je sladak sin, jednostavno iskoristi trenutak nepažnje i buc kolica uvali u na tren oslobođeni prostor ispred tvojih kolica, i ostali slični načini.

Objasnjavanje starcima kako koristiti: Youtube; Facebook; e-mail adresu .... i u krajnjem slucaju, kako koristiti Google!

Poslednja reč evolucije kada je u pitanju ljudska neosetljivost i bezosećajnost. Primerak homo-sapiensa sa genetskom sekvencom jebenog mammuthus primigenius-a, da ne kažem, "kedlavog mamuta". Biće od kojeg se sve odbija i ništa ga ne dotiče. Govedo. Emotivni invalid. Čovek koji to nije.

Doduše, treba biti iskren i reći da je pomenuta kategorija ljudi žalostan nusprodukt konstantnih civilizacijskih nastojanja da se život na ovoj našoj "plavoj planeti" olakša, poboljša i apgrejduje, pri čemu se, razume se, sasvim zaboravilo na momenat "duše" kao najelementarnije čestice u čitavom kosmosu. Zamajan problemima sopstvene egzistencije i opteretivši se možda čak i nametnutim aspiracijama u profesionalno-privatnom domenu, savremeni ČOVEK se skoro sasvim otuđio od sâmog sebe i povukao u digitalnu sigurnost čuda tehnike čiji broj, čini se, iz dana u dan raste ( ili bar do trenutka kada Japan konačno bude potonuo na dno okeana ) i preti da prejebe čak i onaj iz doba Renesanse. Doduše, ovo što mi sada doživljamo nikako se ne može nazvati "novom renesansom" ili tako nečim, i to najviše zbog toga što danas ne morate da naručite jebenu statuu od rendom vrste kamena da biste videli golu ženu. Mada, i ja kenjam previše...

Elem, razgovarao sam pre neki dan sa svojim dilerom i dobri čovek mi je rekao da nije frka da me sačeka sa kintom još par dana. Eh, da su svi ljudi tako humani...

Zapeti do nivoa crnčenja. Ostaviti i muda, i bubrege, i srce, i kičmu, a kod zidara i geometra vala i jetru, na jebenom poslu. Da l' je plaćeno ili nije, ko mari - važno je da budeš karakter. Moraš da budeš odgovoran, marljiv, i nadasve poglup. Zapainješ i za gazdu, za lenjog kolegu i za kompletnu organizaciju. Setiš se sebe kad popiješ jednu dve, a sutra je novi dan i krećeš ponovo. Može da bude silom prilika, i pod moranje, ali najčešće zavisi od karaktera čo'eka.

Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.

Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.

Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.

I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.

Laboratorijski sleng za bočice sa standardizovanim serumima ili antitelima. Podsećaju jako na obične bočice sa kapaljkom, ali imaju numeraciju i zahtevaju malo bolju preciznost. Dobile ime po kompaniji koja ima monopol u tim stvarima.