Vidim li te još jednom ispred moje kuće besplatnu sahranu ću da ti napravim.

Od blata će me pravite!

- Šta vas je navelo da promenite prezime u Radoman?

- Događaj koji nikada neću zaboraviti. Večiti derbi, svi navijači ujedinjeni protiv mene hitaju sa tribinama naoružani lancima, letvama i ciglama. Prilaze mi na 50 metara i odjednom neki čovek u Evertonovom dresu počinje da peva kao anđeo a masa se ukopa u mestu, uhvatiše me za ruke i na Marakani povedoše kolo. Kasnije doneše i stolove, okreću se tu i pragnjad i ispijaju hektolitri špricera i tu ti ja upoznah čoveka kome dugujem život- Radeta Lackovića, tu gromadu koja je tog dana zapevala na Marakani 'Ko je pijan zaspao za stolom' i smirila pobesnelu rulju. Hvala ti Rade legendo!

Jedino povoljno je cena i to što nema rok trajanja, jer čim je proizvedu, rok je prošao. Timeless.

- Mico, ćero, ti li si?

- Nije majka, ja sam, spavaj.

- Bobo, kol'ka ti kosa, ljubi te majka, ne rovari mi po džepovima, tu si mišolovke, moram sine, odeš, pokupiš sve, Bog te zaboravi.
..........................................................................................................

- Ženo, idem s Ljubom i Jocom na pecanje!

- Hajde i nemoj Bog da te zaboravi, ne pada mi na pamet da te vadim na bućku iz kanala k'o prošli put.
..........................................................................................................

- E, a da pitam još nešto samo...

:monolog beskraja:

- Hajde, bre baba, nemoj Bog da te zaboravi, udavi živo i neživo, spisak ti se zagubio u prošlome veku.

N.N" Brate ajmo na fudbal"
N.N " Ajmo daj link"

Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.

Običan lik koji nje svestan veličine ispred njega: E izvini...
Bacačica kugle: Šta?! Ajde beži debilu. Ne ložim se na takve kao ti! Crkni! Pretvori se u gumicu i briši!
Običan lik koji je svestan greške i traži od Boga da nađe kašikaru u džepu: Idi bre debela u pizdu materinu! Nisam došao na svinjokolj da te vodim! Hteo sam da vidim koliko je sati, ali sad ću morati da vidim urologa, jer se moja močuga pretvorila u kikiriki i zaštekala u rč!

Gerontološki centar, Beograd

- Dobar dan. Ja sam premijer Srbije Aleksandar Vučić. Pretpostavljam da ste čuli za mene.
- Iju! Kakav kurčić?
- VUČIĆ, DEDA! Hehehe... Ne čuje čovek...
- Šta se dereš, bre? Nisam ja gluv. Ti si onaj sa spojene prste?
- Jesam, deda. Aj' treba da me slikaju ovi novinari kako radim nešto pametno. Oš jednu partiju šaha?
- Ajde. Nisam igrao od kako je Života umro. Stalno krao figure...
- Ne seri, deda.
- Dobro, sinko. Samo da znaš nisam ti ja Vulin.
- Ćuti i ređaj te figure.

Tri poteza kasnije

- Je li, sinko, ti reče da znaš da igraš ovu igru? Usudio bih se da kažem da nemaš blage veze.
- Zezaj, čiča. Skresaću ti ja penziju dvajes' pet posto, pa ćeš da se pušiš.
- Khm, khm... :U bradu: Dunsteru.
- Je l' ti to za mene, čiča?!
- Ne znam, dete, šta govorim. Ja sam star.

- Mama, sredila sam sobu!
- Ako mamino. A? Izgleda da će smak sveta ili ću ja da umrem.
---------------------------------------------------------------------------
- Snajka, dođi, trebaš mi u kuhinji.
- Evo me mama (zagrli je jako i poljubi u obraz)
- Iju, izgleda da će smak sveta. 'Ajd seckaj šargarepu.
---------------------------------------------------------------------------
- Kevo, ćale, prestao sam da se drogiram, počeo sam da učim, nameravam da upišem Filozofski fakultet, nastaviću porodičnu tradiciju pekara, uskoro ću se i oženiti sa jednom divnom devojkom iz dobre kuće, malo je bogatija od nas. Ćale, ajd da završimo šupu i da pokosimo travu.
- (keva se onesvestila, ćale se krsti) Sine, izgleda da će smak sveta.

A: Ko će prvi?
B: Ajd' ti pa cu ja za tobom.
A. Sto ja? Ajd' ti, pa ću ja za tobom.

I to može da traje sve dok se neko ne udostoji da kaže ja ću prvi.

Gastarbajter u butiku: Zdravo, mali! Je l' imaš neki' dukserica za ovog mog naslednika? (grli sina)
Prodavac: Evo, imate na ovoj polici tanje dukseve, debeli su vam okačeni ovde, a imate i košulje - ovako nešto.
Gastarbajter: Ma šta to roze? Kad su muškarci nosili roze?! Nego, je l' mogu ovi duksevi da se rašire, da pogledamo mi to?
Prodavac: Može, naravno, evo ovaj plavi, on je baš onako za dečake lep, ovaj zeleni vam je isto onako sa detaljima! (kineski duksevi sa nabijenom cenom)
Gastarbajter: Dobro, a je l' to sve orginal?
Prodavac (smeškajući se): Da, da jeste sve vam je to originalna roba (jeste original Chong Song Xua)...
Gastarbajter: Dobro, dečko, daj ta dva! (vadi evre iz novčanika)

- Koliko je sad?
- Pet do dvanaest nula - nula časova.
- Ne zajebaj, časti ti.

Q: Zašto bi gledao neki film kad ima ljudi koji su ga već odgledali i kažu ti da je sranje?
A: Zato što se ukusi razlikuju.

Mladom bračnom paru stiže tetka iz Australije koja silom prilika nije mogla da prisustvuje vašoj svadbi prošle godine. Nakon desetominutnog ljubakanja, grljenja, plača i ostalih emocija na ulazu u gajbu, konačno sjedate u dnevnu. Tad ga primjećuje:
"Jaooo kako ste bezobrazni, tetki svojoj ništa ne javljate! Gle kako ti lijepo stoji trudnoća! Koji si mjesec? Je l' znaš je l' mudonjica? Znaš da su u njega u familiji sve muška čeljad? Trebala si mi javit da ponesem šta za djecu, ovdje sve skupo,a još od Kineza! "
Muk, čuje se cvrčak u nekom ćošku.

"I šta kažeš tetka, tetak i tamo ide na utakmice i pravi pizdarije?"

Emisija Magazin In, gosti: Dragana Katić, Suzana Mančić, Vesna Radusinović i Zlata Petrović.

Voditeljka: Današnja tema je: "Potresne sudbine uspešnih samohranih majki u Srbiji." A za najvernije gledaoce, koji ostanu sa nama i nakon 543. bloka reklama, anketa u kojoj poznate pevačice otkrivaju koliko često oralno zadovoljavaju partnere.
Suzana, Vi imate dve prelepe ćerke, koje rastu bez oca. Kako je biti samohrana majka u Srbiji?

SM: Jako teško. Srećom pa je tu moj dečko, osamdesetogodišnji Simeon, koga moje ćerke jako poštuju i vole. Ne zato što nam on plaća letovanja na tropskim lokalitetima, nego je to jedan divan čovek, koji je bio tu kada mi je najviše trebalo i kada me je ona svinja od bivšeg muža ostavila, jer sam blajvila karu kumu. :suze: Niko ne razume muku samohranih majki.

Voditeljka: Potresna priča. Ti, Dragana imaš blizance, koji rastu bez oca. Koliko je to bolno?

DK: Pa znaš kako draga, neizmerna bol se širi mojim telom dok ih gledam kako u meni traže nikad upoznatog oca, ali jaka sam. Ove zime ćemo samo jednom ići na skijanje, a letos ih nisam mogla treći put voditi na more, jer mi ona debela kučka Božen nije isplatila honorar, nabijem joj rukavicu u dupe, a i Rošavi se stisnuo nešto, misli da ću ja džabe da smeškam i najavljujem one fuksetine iz Granda. Golema je tuga, nas samohranih majki.

Voditeljka: Neverovatno, sirota tvoja deca. Ja ti se divim kako stoički podnosiš da budeš stub porodice. Zlato, Vi ste razvedeni i imate dvoje dece. Da li je vama, kao samohranoj majci teško da ih izvedete na pravi put?

ZP: Pa ja pevam na ciganskim svadbama i uzmem tu dobru kintu, tako da moja deca nisu nikad patila. A i Peja i Hasan mi daju i crno ispod nokta. Ja sam bre moderna majka, sad imam novog momka, jeste da je mlađi 23 godine, ali mora i samohrana mama da se zabavi. Hihihihi. Podrška samohranim majkama.

Voditeljka: Ajmo aplauz za Zlatu, nije lako biti samohrana majka, a tako pozitivna i vedra. Vesna, Vi ste razvedeni i imate sina. Da li Vam je razvod teško pao?

VR: Ja se jesam vazvela, zato što je moj supvug bio šovinista, koji je sputavao moj umetnički kavaktev. Svećom, Milomiv Mavić, moj dugogišnji jebač se supev slaže sa mojim sinom, a meni dopušta da ispadam glupača u svim emisijama. U mojoj novoj knjizi "Kako biti samohvana majka i imati kvalitetan sex" sam svim čitateljkama povučila- nemojte da vas sputa to što vam je muž poginuo, umvo, što ste se vazvele, jev na kvaju, najbitnije je da imate nekog ko će dobvo da vam ga sateva.

Dobar dan!

- Dobar dan, gospođooooooo!

Koliko su ove gaće?

- 300 dinaraaaaaa! Mnogo dobroooo, kineski materijal! Lepa boja, crvena, još je sada i Godina zmaja, ide vam lepo!

Uh, pa ne znam, lepe su, ali... imate li u zelenoj boji?

- Sad ću da zovnem šefa da vidim! Oprostiteeee!

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Shang Tsung, kuđi denuo sesi?

- Uuuuuuuu, Kođi, kenjuro to?

你好, gaći lenize tangi?

- Njoooo, Kođi, nakitu najašime toš kaki gaći!

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Nađoste li zelene?

- Nemamo zelene, gospođooooo, al' imamo kaki, možeeee?