Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.

Mama izraza "skači skači, možda te i primeti". Ovaj se izraz koristi par ekselans u Pomoravlju, sa jednom svrhom: da siroma' čo'eka odvrati od pevanja serenade pod prozorom lokalne alfa pičke, za koju jedino on nije svestan da je neće jebati. Pa ipak, kako mentalitet ljudi tih krajeva ne zna za odustajanje, on najčešće odlazi do dotične pičke i započinje svoj ples ljubavi. Čitava scena se najčešće završava verbalnom šamarčinom od strane dotične pičke, i fataliti rečenicom ortaka: Šta sam rek'o budalooo!

Široj publici ova pojava je poznata i kao "Rat Bendova" svodi se na par minuta žešće svirke (ima odličnih bendova,zaista) par minuta Fadla&Daria dok se 95% emisije svede na impresije najvećeg maga žičanog instrumenta.Kroz ciklus smo saznali:

-Ko šeta kera po Londonu
-U kojoj pekari (blizu Zela,naravno) doručkuje Leni Kravic
-Zašto Whitesnake "nije to to" izazov za dragog nam Zeleta
-Kako je Gobac balkanski Dilan
-Kako ne postoji bend koji ima bubnjara pevača (?ŠKK a Eagles?)
-Kako je on u stvari Immigrant song napisao u 6-om osnovne samo ga je neko pokrao

Čovek stiče utisak da onih 5% svetskih bendova svojski treba da se potrude da bi maakar na sekund odvukli pažnju Zeletu (Jer čoveče,on je gledao sve što valja "95% bendova uživo)

Nelord u Crnoj Gori.

Mrčo je čo'ek kojem ne ide sve od ruke kao ostalima.
Nije poštovao praznike u crkvenom kalendaru i sada mu pare ne padaju sa neba a uz to ne može ni da živi od kladionice i sjeđenja po lokalima.
Štaviše, više radi nego što spava... jadnik.
Zato ne treba da ve čudi što je najveća uvreda za crnogorskog Boga, da ga neko nazove mrčom.

Ima neki posa' koji mu nije naročito plaćen ili je dobro plaćen al' je za nas Bogove skroz nepotreban a to je, jelte, veća kazna od prethodnog.
Zašto? Pa zato što mi u svom društvu ne želimo neke socijalne radnike i borce za ženska prava! Mi oko sebe želimo automehaničare, limare, taksiste, hirurge, električare, građevinice, mašince i ostale koji se bave muškim poslovima... i političare. Da, političari uvijek dobro dođu.
Cijenim da mrčoi zaboravljaju da je jedini način da postaneš Bog da te drugi Bogovi proglase za takvog.

Elem, kao što vidite, mrčo nije kao ostali.
On je niža rasa. Da je neki normalan sistem na vlasti sada bi hranio nekog Boga grožđem dok istog njegov "plemenik" hladi palminim listom.
Ali neee... Sistem nikada nije normalan i stoga je mrčoima dozvoljeno da udišu isti vazduh kao mi. Da jedu istu hranu kao mi. Jebo te, mogu i da sjede u istim lokalima sa Bogovima!

Ali opet, mrčo će uprkos toj ravnopravnosti sa pravnog aspekta, biti svjestan da je ispod nas. Cijelog života pokušavaće da shvati gdje je pogriješio... neće uspjeti.
Cijelog života biće samo nebog u zemlji Bogova.

Dobar jebač, ali samo na riječima. Hvalisavac. Predstavlja se za ono što nije.

U teoriji i po priči čo'ek bi reka' Roko Zifredi, u najmanju ruku. U praksi, nesnalažljivi, neobdareni dječak, kome se konačno ukazala prilika da opravda stečeno povjerenje, koje on, kao po običaju uprska. Bukvalno.

U laži su kratke noge, vele stari, samo što u ovom slučaju noge padaju u drugi plan, te se tako slobodno može reći da je u laži kratak kurac.

*Šćepan Mali vladao je Crnom Gorom 1767.-1773. predstavljajući se kao ruski car Petar III, a ustvari je bio nadriljekar i liječio je šuljeve i kurje oči.

Čovek koji je uradio nešto jako loše, osuđen da doživotno gura kamenčinu uzbrdo, bla, bla, truć.
Ono što čini ovu priču mitom je upravo nepobitno imbecilna činjenica da čovek sa prosečnom težinom od oko 85 kg gura okruglu stenu od oko 700 kilograma na nagibu od 75%. Nakon iscrpnih treninga u teretani u trajanju od šest meseci, najspremniji atleta ne bi bio u stanju da ovu gromadu pomeri ni 13 cm na ravnoj podlozi, što će reći da je na uzbrdici u stanju samo dobro i jako da se isprdi pri uzaludnom nastojanju da je pomeri s mesta.
Jelenak, buba sa nadbubljom snagom, koja je u stanju da gura objekte i do 700 puta teže od sebe, bila bi jedini kandidat za ovakav poduhvat, s tom razlikom što bi posle toga umrla ili ostala insekt sa trajnim invaliditetom i razorenim organima za reprodukciju.

Rokenrol pre rokenrola. Čak su i Rolingstonsi imali pesmu Bob Wills Is Still The King. Nastao tridesetih godina u Americi, spajanjem kantrija i sving muzike. Danas, ovu muziku možete da čujete samo u filmovima koji se odvijaju u seoskim sredinama. Imate otprilike petoricu sa šeširima, četvorica sviraju violine, jedan peva, imate eventualno jednog sa klavirom ili onom gitarom što se stavi na krilo.

Pojava nedostatka zadovoljavajućeg seksualnog života. Postoje dve osnovne vrste

1. Duža apstinencija (tzv nejebica)
2. Dugotrajna izloženost nekvalitetnom seksu (kad naletite, shvatićete)

U oba slučaja pojava se manifestuje isto i blago se razlikuje između polova.

Muški na prvi pogled ne pokazuju neku preteranu promenu iako im se ustvari prag tolerancije na apsolutno sve drastično snižava dok pri prelasku gorepomenutog praga nastaju omanje katastrofe.
Kod ženskog pola gorepomenuta pojava se manifestuje kraćim periodima čangrizavosti, netrepeljivosti, odjebi-ujedam raspoloženja uglavnom propraćenima jakom navalom "znaš da nisam tako mislila". Razliku je se od PMSa po dužini trajanja odjebi-ujedam faze i učestalosti smenjivanja dve gorepomenute.

Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.

Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.

Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.

Moraš biti napaćen da ne voliš nešto što je prirodno, što je ugodno za oko, uho, jezik (seoski specijaliteti - ponašanje i običaji, i jela, naravno)... Sve dok on, urbani gende, uživa da liže štapiće u nekim KUW restorančićima i jede fornete, umjesto da oliže ruke u kajmaku, nema od njega čo'jka. Po ovim principima se japija nahodi, prost čo'ek, što bi se reklo.

Operisan je od bilo kojeg oblika profinjenog ponašanja po bontonu, ali je zato jedan od onih koji će ti uvijek uskočiti kada ti je najpotrebnije, staviće ruku u vatru ako treba i neće se ni sekunde omišljati, za razliku od evropejca sa počupanim obrvama i hlačama spuštenim ispod tura koji samo prati kada će izaći najnovija verzija Ajfona kako bi mogao da se hvali svojim bledunjavim ortacima koji rade pod DOS-om.

Japija je inače rezani drveni materijal, tj. građa, dok preneseno na ljudski karakter predstavlja sirovinu, od brda odvaljenog čovjeka koji voli dobro pojesti i popiti, suknuti koju kap bašice, te se sa svojom nabudženom mašinom provozati kroz kasabu, sa sve spuštenim lijevim laktom do poda i glasno pojačanim kasetašem sa duplom glavom na kojem odzvanjaju zvijezde Renome produkcije.

Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.

Standard, školski primer.

Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).

A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.

Ne postojiš decxko. Količina obraćanja pažnje na tebe ekvivalentna je Kokanovim problemima sa zatvorom (čo`ek reklamira probavitu, ima doživotne zalihe). Inače čovek kome nije jednom dovoljno reći čibe, već mu to na razne načine moraš dočaravati. Svaki manevar njegovog mozga iritira okolinu, ko da ga je Bulajić pravio. Ni dan danas nikom nije jasno kako žena može da mu da pičku.

Osoba koja priziva kišu. Bezosećajni sadistički troldžija il' pak samo đubre od čo'eka koji je u stanju da čak i najgori mogući problem učini za nijanusu gorim i time fiduje svoju napaćenu dušu. Nepopravljivi paćenik kome ništa ne može pomoći da bude bolji- to je jednostavno tip osobe koji se hrani tuđom patnjom. Nije da nije pokušavao, jeste, al ne ide. Ne može takva osoba da se promeni to je ukorenjeno duboko u genetski kod i nema dalje. Čak je pokušao i legendarnu Budinu metodi presabiranja pod drvetom, takođe se neslavno završilo a dotična vrba je od tad dobila novi nik ''žalosna''.

Dedina rakija iz posebnog bureta. Uglavnom, deda je nju pekao one godine kad si se ti rodio. Namenjena je za onaj dan kad te bude ispraćao u vojsku, ali pošto dušmani ukidoše vojni rok ( usta ih bolela, po dedinom) on je rešio da je načne, a tebi da koji litar da počastiš društvo. Od mirna čo'eka pravi gorštaka koji zna sve pesme od Tome Zdravkovića, preko Crvene Jabuke, sve do Jandrinog Jata. Spaja nespojivo, ortaka koji radi na pumpi i drugaricu sa faksa koja čisti u junu, dva ortaka koji se posvađaše na maturskoj ekskurziji i ne govoriše 3 godine, zbog one čije ime ne pominjemo pred bilo kime od njih dvojice. Ja je zovem vrlo jednostavno, Kurva.

Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.

Stara bosanska riječ.
Nešto što vas muči u dubini duše, stiska, kida, reži.
A ne znate šta je pravi razlog.
Apsolutna praznina u vama, stanje kada ne razmišljate, nemate emocija, ravnodušni ste.
Zarobljene misli koje ne mislite, negativni osjećaji koje ne osjećate, ljubav koju ne poimate.

Upotrebljava se kada hoćete da na fin i kulturan način date nekom do znanja da je šupak.