Organizovana grupa osoba uglavnom ženskog pola, kao i ponekog nedefinisanog oblika života, poznatih pod imenom Šemal i Građen je ko skraćeni korner, koja se bavi svim i svačim, a najčešće presipanjem iz šupljeg u prazno i u kojoj, po nepisanom pravilu, niti jedna članica ne liči na žensko...

Totalna suprotnost je Vazduhoplovna eskadrila.

Чоколада "Mилка" од 80 грама.

Од својих идеалних 100g одједном је почела да мршави. Постоје гласине да је ЕУ тражила да усклади одређене законе и прописе или одоше јајца, па је госпођи Милки укинуто крцкање малог дела пензијице прописом о стандарду сопствене тежине. Прихватила је јер није имала куд.

Због те врсте дијете тешко је оболела. Није више то она иста Милка. Ни деца јој се толико не радују као пре. Прочуло се да највише готиве неког напуцаног билдера, дотичног Orea-300g, и неке његове ортаке хибриде Collagea, Trioladea & GanzeHaselnussea што држе теретану Хемофарм у Вршцу и певају песме неког Расте Ђурића.

А бака Милку, ону регуларну и првобитну, ко јебе.

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Nekako njah - nit' smrdi, nit' miriše. Mož' da prođe, ali i ne mora ako nije baš preko potrebno.

Može se odnositi na sve i svašta: od neke pesme nekog izvođača, preko nekog filma ili klope, pa sve do neke trebe.

Jednostavno: nije da šteti, nije da ne koristi ali, realno, čemu sve to?

Део ибарске магистрале на ком се налази хотел Ере Ојданића.

Osoba koja govori izuzetno upakovanu laž. Dovede te gotovo do granice poverenja, međutim dođe do momenta kada oblanda u koju je ova laž zavijena napukne pod teretom izmišljotina. Mada ima lakovernih očajnika, koji budalaštine ovakvog sagovornika prihvataju oberučke.
Nešto nalik čuvenoj "kupovini iz fotelje". I kada bi me ubedili da su Šo Gun kuhinjski noževi, zaista najbolji, priča bi im "pila vodu", dok sa njima ne bi počeli da seku aluminijumske cevi i bakarne šipke... i to sve za samo 1999,00 dinara.(!?)
Da se redovnim i mukotrpnim treninzima stiže do lepog fizičkog izgleda, jasno je i vrapcima na grani, ali da to postignete za mesec dana i to samo sa nekoliko minuta vežbanja dnevno i za samo 4999,00 dinara(!?) , pa koliko god bili verodostojni primeri , i koliko god bili lepo građeni manekeni koje koriste za svoje promocije, nemoguće je!

U Dalmaciji, čiminjera znači dimnjak, od italijanske riječi 'ciminiera'.

Zanimljivija upotreba ove riječi u slengu širom Hrvatske, Bosne i Crne Gore je u seksualnoj konotaciji.

Naime, u žargonu se čiminjerom naziva i vagina, tako da izraz 'čišćenje čiminjere' ili 'pročistiti čiminjeru' znači - imati polni odnos.

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

Mnogo zajebanija varijanta nego držanje na kratkom lancu. Jebiga, ako ti je kratak lanac, bar znaš na čemu si. Nema mnogo mrdanja i to je to. Sedi di si, pomiri se sa sudbinom i ne laj mnogo.

Međutim, držanje na dugačkom lancu daje privid slobode. A kao što znamo, svaki privid je lažan. To je najočitije u muško-ženskim odnosima. Ako tvoj partner u rukama drži lanac, ma koliko isti bio dugačak, uvek je u situaciji da ga po potrebi zategne. I kad ti, osetivši dašak slobode, zalepetaš krilima da se vineš u neslućene visine, partner samo malo cimne lanac i ti ljosneš ko Ikar u Egejsko more.

Opis problema koji imaju ljudi sa preuranjenom ejakulacijom.

Posledica krajnje nepromišljenog dovođenja samog sebe u situaciju da se samo jednim pogrešnim potezom potpuno ostane bez helta i krajnje tragično skonča.

connected2me. Vodi se kao aplikacija za upoznavanje i druženje poštenog naroda ali je sve sem toga.
Društvena mreža koja je dno dna ljudskog postojanja. Zajebi sve potonule splavove i polunapuštene birtije i podrume parkove i slično. Najveći probisveti ne bi pružili ruku bilo kome s konekteda.
Mreža koja se pojavila pojma nemam kad, ali znam da su neki nalozi stari po par godina. Mreža koja te limitira na region, pa se u krug vrti nekih 300 ljudi.
Među tih 300 ćete naći narkose, pedofile, papučare, najbolesnije fetiše i ostalu bagru, prezentovanu na najgori mogući način. Jer za razliku od tindera, ovde nema match i slično. Potpuno je anonimno, gde ribe imaju nalog a muka mukina ih drka u chat. A i obrnuto. Bitno je da dva naloga ne mogu da pričaju i vide jedan drugog u isto vreme. Svako može da se javi bilo kome.
Može se naći sve od budućeg kuma preko kombinacije do orgija.
Za ovih par meseci koliko znam za ovo nagledao sam se stvari koje su zajebale svaki deep web, svaki horor, sve.
Razlog za ovo je užasno vođenje mreže, gde banovani može za 3 sek da reinstalira aplikaciju i idemo dalje. A ovi ljudi nikada nikog i ne banuju, inače bi ih stegao bankrot.
Lažni nalozi su toliko česti da se među sobom klade ko će izdržati najduže, da ga ne provale. Pošto filter ne postoji svako muva svakog i vrv se svako sa svakim i upoznao da dubljem nivou da prostite.
Ja zaista ne bih išao u sitnije detalje da ne preteram s opisima. Tužno i jezivo jedno mesto. Ako nekog zanima underground, ne može dublje od ovoga.

Gledajući s visine zvuči fluidno, ali tvoja psiha nije u stanju da shvati ove apstraktne činjenice koje permanentno deluju na tvoju ličnost!

Nekoliko izraza koji se koriste uglavnom u Beranama (sjever CG).

Gledni - Može da bude dečko neke ribe, a može da se odnosi na bilo kojeg muškarca.
Gledna- Riba, opet, može da bude nečija riba, ili tamo neka random riba.
Baljov- Najgora seljačina koja je sišla sa planine i glumi ludilo po gradu.
Marisati- Umlatiti nekog, olešiti od batina.
Čorisati- Ukrasti
Biti kećav- Biti bolestan, bolešljiv, slabašan
Gurbet/Gabelj - Ciganin, rom
Kipra- Obično pas lutalica, plašljivi pas koji i od mačke biježi. Češće se za čo'eka kaže da je kipra, što bi značilo da je nula od čovjeka, podmukao, pokvaren, ljigav itd...
Uhvatiti šturu- Pobjeći, podbrusiti pete
Čoldo - Kurac

Poznati i kao "Di dojče blik". Onaj kada želimo da kažemo koju lošu reč o državi u kojoj je jaka tajna policija. Glava se okreće levo pa desno uz čudan pogled i onda se veoma tihim glasom izgovara kritika koja je bila na umu. Izraz je nastao tridesetih godina u fašitičkoj Nemačkoj kada je Geštapo (tajna policija) sprovodio strog režim kontrole. Izraz je kasnije postao popularan kako u istočnom tako i u zapadnom bloku.

Kazemo nekom ko ceka pozivnicu za sve... Za podrazumevanu stvar se pravi lud, jer ceka da bude prozvan.

Звук који се чује кад говно падне у WC шољу америчког типа (она пуна воде што изгледа као запушена).

Izraz sličan onom Ja njega hljebom, on mene kamenom, ali mnogo drugačije, jer se ovde radi o vašem mezimcu. Ovde se radi o nekome ko se više raduje 1. maju od vas samih, jer ste naravno nezaposleni i bez kinte u džepu, a kada ga ipak nekako proslavite, i nahranite debeljka, on vam se oduži sa par krpelja koje je pokupio negdje usput. Nema veze, ionako me izdržavaju roditelji.

Amerikanizovan Rus. Neretko negativac u filmovima. Obično lik sa dugom kosom i krvavim očima. Alkoholičar. Ima malčice tvrdji akcent u odnosu na ostale nacije koje govore engleski.

Ima tako snuždenih i smornih ljudi, Bože sačuvaj. Rek'o bi čo'ek, neka mu se strašna nesreća desila. Ali to je obično neka manja stvar. Da li je to slomljeno srce, prazan novčanik ili nešto treće, stanje uvijek može da se popravi, gledajući širu sliku. Dobro, možda ne sve, ali, uvijek je potreban malo vedriji pogled, što nije moguće, dokle god su smoreni i snuždeni. Istina, ima i ozbiljnih stvari, ali zašto ne pogledati svijet malo vedrijim pogledom, ma koliko loše bilo?