Kazemo nekom ko ceka pozivnicu za sve... Za podrazumevanu stvar se pravi lud, jer ceka da bude prozvan.

Звук који се чује кад говно падне у WC шољу америчког типа (она пуна воде што изгледа као запушена).

Stari, diskriminišući izraz za crnce. Poreklo je verovatno ono staro da crnac potiče od majmuna ili jeste majmun, niža rasa, pa jede samo banane, ili činjenica da crnci najčešće rade na plantažama banana kao robovi pa za bolje i ne znaju.

Ako sjediš na njemu, uzvišen si od svih ostalih smrtnika iza. Ako ne sjediš na njemu, goriš od želje da sjedneš na to mjesto.
Osjećaš se kao gazda, pišaš po sirotinji iza, vozač se tebi obraća sa smješkom, kada se okreneš i pogledaš iza sebe baciš onaj podrugljivi osmjeh, mamu vam jebem oćete sad da vas izbacim iz busa.
Kao da se narokaš koksa, najjači si, do jaja osjećaj.

Ono što dobiješ kad pokušavaš navaren da ne zaboraviš.

Ima tako snuždenih i smornih ljudi, Bože sačuvaj. Rek'o bi čo'ek, neka mu se strašna nesreća desila. Ali to je obično neka manja stvar. Da li je to slomljeno srce, prazan novčanik ili nešto treće, stanje uvijek može da se popravi, gledajući širu sliku. Dobro, možda ne sve, ali, uvijek je potreban malo vedriji pogled, što nije moguće, dokle god su smoreni i snuždeni. Istina, ima i ozbiljnih stvari, ali zašto ne pogledati svijet malo vedrijim pogledom, ma koliko loše bilo?

Jebem im majku globalističku. Od svega su morali da naprave svoju verziju.
Sjebaše mi Sedam samuraja, sjebaše mi demokratiju, sjebaše i nas - imaju one svoje pravoslavce u Džeksonu. Ljudi pucaju iz bokerica sa mecima za vježbanje - katastrofa. Napravili i svog Žigola. Počeli su čak da prave američkije američke verzije. Nije im dosta što imaju nekog Kapetana Ameriku, al đe on naš'o da komaduje jednom Toru - to je bog leptejebo!!!

Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.

Rečenica koju uputite osobama kojima čitaonica služi za tračarenje, koje uvijek imaju nešto bitno da kažu, a što se ne može reći niđe bez đe neko uči. Naravno, svi smo svjesni da normalan govor niti privlači toliko pažnje niti ometa koliko šaptanje. E, onda, prije nego što ustaneš da mu začepiš usta (najčešće nije "njemu" nego "njoj", nego da ne rizikujem komentare kojih će svakako biti), lijepo postaviš ovo pitanje.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Materijal od kog se pravi zaštita za električne uređaje i ostale predmete sklone lakom fizičkom oštećivanju.
Stiropor je materijal od koga se groze svi kojima škripanje veoma smeta. Na sam pomen počinju da se blago tresu, a ako na tren pomisle na zvuk koji on pravi u dodiru sa školskom tablom ili bilo kojom drugom glatkom površinom, u trenutku im se koža naježi i trnci im prolaze telom. A tek kada zvuk čuju... uuuh, tad se osećaju kao da su ih zarobili Vijetkongovci.

Sposobnost okretanja glave do krajnje granice, kako bi se viđela pozadina kakve dobre ribe.

Mama izraza "skači skači, možda te i primeti". Ovaj se izraz koristi par ekselans u Pomoravlju, sa jednom svrhom: da siroma' čo'eka odvrati od pevanja serenade pod prozorom lokalne alfa pičke, za koju jedino on nije svestan da je neće jebati. Pa ipak, kako mentalitet ljudi tih krajeva ne zna za odustajanje, on najčešće odlazi do dotične pičke i započinje svoj ples ljubavi. Čitava scena se najčešće završava verbalnom šamarčinom od strane dotične pičke, i fataliti rečenicom ortaka: Šta sam rek'o budalooo!

Široj publici ova pojava je poznata i kao "Rat Bendova" svodi se na par minuta žešće svirke (ima odličnih bendova,zaista) par minuta Fadla&Daria dok se 95% emisije svede na impresije najvećeg maga žičanog instrumenta.Kroz ciklus smo saznali:

-Ko šeta kera po Londonu
-U kojoj pekari (blizu Zela,naravno) doručkuje Leni Kravic
-Zašto Whitesnake "nije to to" izazov za dragog nam Zeleta
-Kako je Gobac balkanski Dilan
-Kako ne postoji bend koji ima bubnjara pevača (?ŠKK a Eagles?)
-Kako je on u stvari Immigrant song napisao u 6-om osnovne samo ga je neko pokrao

Čovek stiče utisak da onih 5% svetskih bendova svojski treba da se potrude da bi maakar na sekund odvukli pažnju Zeletu (Jer čoveče,on je gledao sve što valja "95% bendova uživo)

Slovo o kvalitetu kožne jakne koji se ne može nazvati pohvalnim.

Kaže se za mesto koje je pusto ko groblje, i gde nema ama baš nikog. Naročito popularna mesta ovog tipa su zavučene kafančuge, gde i posle 10 odlazaka, opet ne znate da odete, ali jebemu miša, tamo vam šljak drugar iz osnovne, pa gre'ota ne ići.
Mada, ima i stručnjaka koji uporno ova mesta posećuju u nadi da će jedared biti puno ko dupe, pa da njihova teorija izađe na videlo, ali teško.
Druga teorija za koju se takvi stručnjaci zalažu je da je tamo špricer 50 dinara, pa gde ćeš bolje? Pa kući mi je jeftinije a i ima više mase! A i žena!

Nedefinisana osoba. S njom čas toplo, čas hladno.

Persona non grata čije ponašanje može biti prilično burno i neočekivano. Tren joj treba da eksplodira. Kao što promenljiva X u matematici u jednom zadatku označava broj 142, a u nekom drugom broj -18, tako se nikad ne zna ni s ovom osobom kakvog je danas ponašanja, a kakvog će biti sutra. Ma koje sutra, ono iz minute u minutu menja raspoloženje. Ovo ponašanje je u većini slučajeva karakteristično za žene, posebno u onom periodu, al' se u skorije vreme sve više i na muški pol odnosi.

Nelord u Crnoj Gori.

Mrčo je čo'ek kojem ne ide sve od ruke kao ostalima.
Nije poštovao praznike u crkvenom kalendaru i sada mu pare ne padaju sa neba a uz to ne može ni da živi od kladionice i sjeđenja po lokalima.
Štaviše, više radi nego što spava... jadnik.
Zato ne treba da ve čudi što je najveća uvreda za crnogorskog Boga, da ga neko nazove mrčom.

Ima neki posa' koji mu nije naročito plaćen ili je dobro plaćen al' je za nas Bogove skroz nepotreban a to je, jelte, veća kazna od prethodnog.
Zašto? Pa zato što mi u svom društvu ne želimo neke socijalne radnike i borce za ženska prava! Mi oko sebe želimo automehaničare, limare, taksiste, hirurge, električare, građevinice, mašince i ostale koji se bave muškim poslovima... i političare. Da, političari uvijek dobro dođu.
Cijenim da mrčoi zaboravljaju da je jedini način da postaneš Bog da te drugi Bogovi proglase za takvog.

Elem, kao što vidite, mrčo nije kao ostali.
On je niža rasa. Da je neki normalan sistem na vlasti sada bi hranio nekog Boga grožđem dok istog njegov "plemenik" hladi palminim listom.
Ali neee... Sistem nikada nije normalan i stoga je mrčoima dozvoljeno da udišu isti vazduh kao mi. Da jedu istu hranu kao mi. Jebo te, mogu i da sjede u istim lokalima sa Bogovima!

Ali opet, mrčo će uprkos toj ravnopravnosti sa pravnog aspekta, biti svjestan da je ispod nas. Cijelog života pokušavaće da shvati gdje je pogriješio... neće uspjeti.
Cijelog života biće samo nebog u zemlji Bogova.

Uporište slobodnih radikala i rodno mesto Miralema Sulejmanija. Dva dana jahanja od/do Beograda. Nepravedno omalovaženo od strane urbanog građanstva, posebno mlađih naraštaja. Zbog svog ’’Iza sedam mora, iza sedam gora’’ položaja nosi nadimak Batunga sa naznakama promene imena u ’’oklen siti’’ usled poplave došljaka sa izraženim ’’Ej ,đe si’’ karakteristikama. Stekla svetsku slavu posle hapšenja Radovana Karadžića kome je bus na liniji 73 (Batajnica – NBG) trebalo da posluži kao sredstvo za beg od tajnih agenata i lovaca na glave.

Šta je čovek ako ne mnoštvo slika u vremenskom razdoblju od njegova rođenja do smrti. Svaka slika predstavlja neko trenutno stanje, kako unutrašnje tako i spoljašnje. Ova logika se može primeniti i na celu naciju, kao na primer trenutno stanje u državi koje je dosta alarmantno...
Nama zapravo nije važna budućnost ili prošlost, već mi kroz tren osećanja koje nas prožima gledamo gde je počela sreća ili bol i gde će se završiti, ali ono što je fakat jeste da je taj osećaj tu.