Životna mudrost koju su znali i poštovali naši dedovi i koja kaže da iako je lakše biti govedo, ipak treba ići težim putem, postupati ispravno i biti ljudsko biće. Ne iživljavaj se samo zato što ti se može, zato što si bio na pravom mestu i u pravo vreme ili zato što si bio brži od drugih. Budi čovek, misli malo i na one koji bi bar na tren da budu na tvom mestu. Mada ti je teško da poveruješ u to ali ti nisi Bogom dan, iako su te mama i tata verovatno celog tvog života ubeđivali u suprotno.

Stara bosanska riječ.
Nešto što vas muči u dubini duše, stiska, kida, reži.
A ne znate šta je pravi razlog.
Apsolutna praznina u vama, stanje kada ne razmišljate, nemate emocija, ravnodušni ste.
Zarobljene misli koje ne mislite, negativni osjećaji koje ne osjećate, ljubav koju ne poimate.

Stilska figura koja je, osim u književnosti, široku primenu dobila i u psovkama.

Upotrebljava se kada hoćete da na fin i kulturan način date nekom do znanja da je šupak.

Ostao bez pola zuba ili živio na ulici ili dobio sidu ili svo troje zajedno ili možda čak i umro ali ništa od toga nećeš čuti kao odgovor na ovo pitanje kada ga uputiš tom jednom liku koji ti spašava guzicu cijelog života.
Njemu je poznat cijeli tvoj dosije i tvoja predispozicija da se nađeš u problemima ali ipak uvijek stoji uz tebe i nerijetko trpi udarce kako bi te zaštitio ili ti pomogao iako zna da će tvoj jedini znak zahvalnosti biti pitanje: "Šta bih ja bez tebe?"

Svaki put kad se ode u inostranstvo to je jedna mala staklena soba nasred terminala bez ventilacije i sa ljudima koji po dvanaest sati za vreme leta nisu uspeli da zapale.
Kao kombinacija svega toga imate jedinstvenu priliku da vidite kako čovek uđe u staklenu prostoriju, a onda za tren oka nestane vama ispred nosa u oblaku dima - još jedan mađioničarski trik koji treba da ubedi ljude da ostave cigare - kad više ne mogu da upale nalepnice i dobronamerna upozorenja onda se neka svi pušači nabiju u malu sobicu, pa da se vidi koliko ljudsko biće može da živi bez kiseonika.

Devojka koja je omogućila da se 2008. godine evrovizija organizuje u Beogradu, što će biti najbolja promocija za našu zemlju. Devojka koja je pokazala svetu da se i u Srbiji pravi kvalitetna muzika. Devojka koja zna odlično da radi ono čime se bavi (da peva). Devojka koja apsolutno nije kriva što je priroda nije obdarila nekom lepotom (jer niko ne može da bira kako će da izgleda) a samim tim nije zaslužila da bude ovoliko popljuvana na ovom sajtu. Devojka koja takođe nije mogla da bira svoju seksualnu orijentaciju, pa ni zbog toga nema razloga da se po njoj pljuje (premda se i tu radi možda o glasinama i ne možemo 100% biti sigurni jel ili nije lezb.) Devojka koja je s druge strane sama izabrala da maksimalno iskoristi, na pravi način, ono što joj je Bog dao, a to je njen glas.
Bravo Marija!

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

Zakon fizike koji je gospod Bog nekako prevideo kada je onomad od Adamovog rebra stvarao Evu. A da nije, žene bi danas bile srećnije, a bogami i prema muškarcima predusretljivije. Jeste da bi plastični hirurzi izgubili klijentelu, al' ko ih jebe ionako su prebogati.

Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.

Zlo i naopako. Katastrofa. Ugas. Što bi rekli naši stari - dizasta.

Kako kod nas, tako i svuda po svijetu, gavran-ptica simbolizuje smrt, nesreću i ostalu zlehudu sudbu. Vjesnici nevolje su često i četiri jahača Apokalipse, neke druge ptičurine, Drašković Vuk, svastika i krvav uložak, ali gavran ipak djeluje nekako najzajebanije. Zbog toga ga umjetnici u svojim ostvarenjima želeći da dočaraju žestok bol, tugu i patnju, nerjetko meću đe leti, grakće na nekoj krstači ili đe kljuje sirovu utrobu maloga zeke.

Bilo da je riječ o sreći i veselju ili o kuknjavi i zapomaganju, u Srba nikad ništa pa ni to, ne dolazi u obzir ako je umjereno i nije hardkor. Tako mu je i epski narodni pjevač s gavranom dao po pičci.

Je l' ti nije bio dovoljan jedan gavran kukavče?! Metalikama u spotovima jeste, a tebi malo...To nisi htio da odstupiš od teze da nesreća nikad ne dolazi sama? Kažeš "dva vrana"... Morao si da naglasiš da su crni pizda ti materina!?! Da niko od čitalaca ni slučajno u glavi ne stvori sliku žutih ili tirkizno-plavih gavrana. Bilo je neophodno da turiš baš njih, nisi mogao vrane kao gospodin Hičkok? One ti nisu bile dovoljno jezive...Pu!

Jedini ko je imao muda da u svom djelu ovu pticu ponizi i unesreći je baksuzni Ezop, u basni Gavran i lisica, al' i on je završio kao rob u antičkoj Grčkoj. A čim su ga oslobodili, odmah je likvidiran. Zbog parčeta virtuelnog sira, ej! Pa ti vidi...

S gavranom izgleda stvarno nema zajebancije.

Osoba (starija ili mladja) koja je veoma često lišena neke impozantnije mudrosti i pronicljivosti u tzv. realnom svetu, pa to nadoknadjuje hrpom citata pokupljenih sa interneta, na raznoraznim "biseri-mudrosti.com" sajtovima, trudeći se da pred bulumentom sebi sličnih mediokriteta bar za tren uzdigne svoju pamet i promišljenost. To obično radi putem Tvitera i Fejsbuka, a nakon objavljivanja citata za koje je upitno i da li ih je uopšte pročitala (a kamoli razumela), sledi salva patetičnih komentara polu-retardiranih persona sličnih njoj, koje u tom trenutku takodje siluju Gugl u potrazi za nekom sentencom Jovana Dučića ili Voltera koju mogu zloupotrebiti i žrtvovati u čast sopstvene sujete i seljačizma. Oni hrabriji mudraci svoje umotvorine sklapaju sami.

Jedna od najvećih ženskih laži.

Neosmišljen potez. Nešto napravljeno bez kohabitacije sa mozgom.
Kao da si prešao u četnike '45.

Izraz koji na većem dijelu teritorije na kojoj žive Srbi ne znači apsolutno ništa. Međutim, na prostoru sarajevsko-romanijske regije blisko je povezan sa terminima bol, prelom i hospitalizacija.

Jebeno brzi mali auto ili skuter. Veselih boja, izlepljen reklamama, pojavljuje se iznenada i nestaje u tren oka, a obično ga voze momci koji su prinuđeni da rade muktrpan i nezahvalan posao.
Nasuprot američkih dostavljača, oni ne isporučuju klopu striktno sisatim i oćnim milfarama koje samo čekaju piletinu. Na žaru, i ovako...
Pod budnim okom i štopericom nadrkanih menadžera, voze kao sumanuti u strahu da ne isporuče ohlađenu hranu. 10% sa mizerne plate? Ni po cenu života...
Pri tom ugrožavaju bezbednost svih učesnika u saobraćaju, pešaka, pasa i mačaka.

Krajišnik sa kraja sveta, kao i njegovi balkanski kolege, Žare i Goci, dobro peva, ali je težak za slušanje. Nastupa u vokalno-instrumentalnom sastavu "Nidžo Pećina i pogano seme". Najpoznatije pesme su mu "Đe rastu divlje ruže", "Dođi mi u san", "Žalopojka", "O, đeco" i još gomila pesama u kojima meša ljubavne i maloumne detalje skoro kao Pero Defformero. Nidžo Pećina je poznat širom planete, od Tokija do Milvokija, ali kod nas nije dovoljno popularan zbog čudne odluke radijskih i televizijskih kuća da mu daju mnogo manje medijskog prostora nego što muzičar njegovog kalibra zaslužuje.

Najstigmatiziraniji samoglasnik čije izostavljanje otjelovljuje identitet u ruralnim sredinama.

Sinonim za tamo.

Neko ko je pandrknuo još davnih dana.