Neočekivana korist kakvu redovno ubiraju osobito prefrigani ljudi.
Istini za volju, ta korist je neočekivana svima osim njima, oni su sve to unapred isplanirali, istrasirali, pa ako treba ponekoga i istranžirali da se ostvare njihovi mračni planovi. Ko god pomisli da se osvedočeni prepredenjak negde u proračunu prevario i
da će tog puta ostati kratkih rukava, zajebo se, a ukoliko neko misli da će omastiti brke umesto njega, duplo se zajebo. Takvima je nadmudrivanje smisao života i
dobri su u tome inače ne bi bili tu gde jesu, obično su i bogati ali mnogima to nije preterano bitno, novac je samo način da se prati skor u stalnoj borbi protiv ostatka sveta.
- Hasane, jesćuo ba da se onaj ćafir Milan s ćarš'je oženio?
- Valahi? Nijesam prorokove mi brade ama baš ništa.
- Svega mi, eto baš prekojuće uzo đevojku zaruku pa pred mat'ćara, ama tek tako, nit' zurle, nit' gajde nit' armunj'ke. Oženi' se insan ko najzadnji jazavac , bez
svatova jal šenluka.
- Ma ni mukajet jaran'ma, šejtan ga odnio? Ono jest', otkad ga onda zgužvasmo kad je preć'ro s rakijom i na beut pjev'o kaurske pjesme ni avaza od njega.
- Ma svejedno moj Haso, da je pozva' ka ćo'ek mi bi došli, slava Alahu pa nijesmo zlopamtila.
- Bezbeli, moj Ibro. Zna li aga što je ućinio?
- Alah ga poživio, nije mu odviše zamjerio. Ja mu juće stojim spred avliju kad ulazi đuvegija, selamim ga, ič ne divani, saga' glavu, belćim se dobromu ne nada.
- A što bi drugo, hajvan, tvrda je vjera da aga mora prvi nevjesti, dobro je živu glavu iznio.
- Vala sam ga i ja vidio na ćengelama, kad li izađe u zemana s osmjehom na licu, ćujem oprosti' mu aga al da odvoji još treć'nu.
- A ne valja mu to moj Ibrašine, što će ba ako se proćuje?
- Aratos ga bilo, stari ti je kumazin naš aga, gleda za njim, hesapi, a brk mu se smiješi ka' da je muštuluk dao, otkako ga đutur steg'o ni ne može ko kad je mlad bio, međer bi mu i pasalo.
Taman ulećeš u kuću za početak utakmice, imaš desetak minuta da se malo osvežiš, sve si već pripremio ko gazdurina - od ladnog piva pa do omiljenih grickalica. Đole i Nina ne mogu da dođu večeras, najavili im se kumovi u zadnji čas. Eto, sad možeš neplanirano da se razgaćiš ko čo’ek u svojoj kući i da gledaš tekmu na miru. Đole je dobar momak, samo, jebiga, zna da gušne pomalo kad ga krene bedak, a baš mu je u zadnje vreme jako negotivno u firmi... Ono, žao ti ga, ali jebeš ti to batice, to onda više nije fudbal, da se razumemo... ajde da si pop pa i da slušaš ispovesti kad se kome digne, ali onda bi vozio bar A6...
A žena otišla do njenih pošto joj Nina ne dolazi, taman da iskoristi momenat - a ruku na srce i tebi baš paše. Opet je na nekoj dijeti, opet ne jede ništa, muči se, skapava, kopni, urla po kući, nervozna ko ris - a bar da joj se vide rezultati tolikog mučenja, ma jok... ništa. Mada, ona kaže da je skinula 5kg za 2 nedelje - tebi se baš i ne čini tako, al ajd’... Bar će sad kod majke da pojede nešto normalno dijetalno jer njena mama zbog ćaletove ’’vagine pektoris’’ sprema strogo dijetalno već godinama... mada on veruje da ga crno vino drži u snazi a ne to neko kuvano lišće što mu stara sprema. A i doktor mu je rekao da nikako ne zaboravi da popije bar čašu vina na dan – a on se pridržava i više nego dosledno.
I tako, otvoriš prvo pivo, surdukneš pola iz odma, uz podrig za takmičenje, kreneš polako da organizuješ zobalice razne... hmmm ... nema badema a ni pistaća?... znaš gde si ih ostavio, tu brate gde uvek stoje. Dobro, nema veze, slani krekeri su tu, ima sira i kobaje... mašiš se kutije s krekerima a ona laka ko pero.. osto jedan ceo i jedan polomljen kreker... i tek tad ti sine kroz glavu da ti se to uvek dešava kad ti je žena na toj jebenoj - mislim, ovaj put stvarno ozbiljnoj – DIJETI. Panično rukom posežeš za kesom čipsa - kad oćeš kurac.. kesa naduvana i perfektno postavljena da izgleda da je nedirnuta - a u njoj samo mrvice ostale, ni mravi da se ne omrse...
Opet gledaš u frižider, kačkavalj ga nema, od kobaje ostala samo krajka u obliku glavića. Samo ljute papričice nije dirala. Ista priča i sa čokoladom, ratlukom, bombonjerom, žele bombone takođe isparile.
Preskočiću bes, da skratim priču. Ako odeš do prodavnice, propuštaš prvih 15 minuta i dokurca onda i fudbal i sve... možda bolje na poluvremenu da strčiš do radnje, propustićeš najzanimljivije detalje ali to i nije neka žrtva, podnošljivo je. U međuvremenu si istreso i drugo pivo, evo i treće rapidno nestaje a nije još ni počela tekma. Jebem ti i ženinu dijetu i sve kad te tako iznervira i servira ti sranje u minut do 12... sad ne možeš ni da se razgaćiš, ko će se oblači posle na poluvremenu...
Polovina prvog poluvremena, još uvek traje ispitivanje snaga na terenu a ti si stuko već šesto pivo, jebiga to ti je sad i piće i meze i nije tvoja krivica - mislim ono, tek da se zna!
E do kurca!... budi te nemilosrdna žeđ i skontaš da si već u drugom poluvremenu, u 52.minutu, odma ripaš i donosiš 2 piva, psuješ jer gosti vode 2:1 a ti ni jednu šansu nisi video a kamoli gol. Jebem ti ženo i tu tvoju dijetu i sve ti jebem... a sad već osećaš i glad, moraš da se zavaraš nekako.
Ekspresno, trčećim, pomalo teturajućim korakom odletiš do kujne da istreseš iz ambalaže onaj jedan i po kreker, mrvice čipsa, preostalu kockicu čokolade, žele bombonu i zadnju kocku ratluka, usput opičiš palcem leve noge u nogaru od kauča i uz urlik jebenišeš glasno sve što ti padne na pamet u tom trenutku. Donosiš sve te posmrtne ostatke hrane pred TV uz još jedno pivo i... vidiš da je 2:2. Opet psuješ, više i glasnije, uz ženu i dijetu sad joj već ređaš i rodbinu. Palac leve noge ne prestaje da boli, ustvari tek sad počinje da boli u talasima...
A sad ti se samo otvorio apetit. Šta ćeš, odeš da ispržiš ona 2 jaja što si spazio u frižideru, taman ih donosiš spremljena u sobu, igra se 65.minut i gosti se opet raduju... poveli opet?... ne... nego izjednačili na 3:3! Dakle... tri ti dijete jebem i tri familije i tri pičke materine...
Cepiš još 2 piva posle klope, tekma postaje spora, gosti gnjave i dave loptu, kradu vreme a tebe noga još boli tako da je podigneš na kauč i zauzmeš onaj polu-ležeći položaj.
I ista priča. Budiš se, idu reklame... tekma gotova još pre sat i po... sad te već boli kurac i za rezultat i za tekmu, strelce, ma za sve, samo čekaš kad će žena nazad kući da joj ti kažeš par reči 'nako, ko muž ženi kad ima šta da rekne... i samo još jednom nek ti spomene da je na dijeti!
- Oćemo još po jedno?
- Može, al treba i da vozim, jel imaš neki čips ili neku grickalicu, samo da žvaknem bilo šta?
- E to je već teži slučaj... normalno imam, ali trenutno...
- Mora da ti je žena na dijeti...
- Klasika brate... evo naručujem nam dve gurmanske kod Žike Vegetarijanca, biće za 15 minuta...
- Do jaja...
Čovek koji svuda, svakome i u svakoj prilici potvrđuje rečeno, nebitno koliko suprotstavljena mišljenja su u pitanju i u kom procentu on deli ista ta mišljenja. Odobrava sve rečeno šefu, roditeljima, ortaku, kolegama, a sve to iz potrebe da što manje štrci, bode oči, ili navuče nečiji gnev na sebe.
U retkim situacijama kad je čak i njemu neprijatno da po staroj dobroj navici potvrdi svaku tvrdnju, odgovara kratko sa: "Nisam primetio.", jer kako kaže ona poslovica: što manje znaš, duže živiš.
Svi mu sve pričaju , upravo zbog njegove tendencije ka aminovanju baš svake tvrdnje, ne sumnjajući uopšte šta se tu krije i u čemu je fora.
Na poslu, razgovor sa direktorom...
Direktor: Pa, stvarno nije u redu, bre! Zna li ovaj moron od VD-a da sastavi prokleti izveštaj od 120 karaktera? Ne zna debil, pa to ti je! Da ga jebem, i njega i onog konja što ga zaposli. Neeeećemo tako bogami, sledi obrezivanje plate...
Aminaš: Bogami! Izveštaj je daleko od kvalitetnog, štaviše, ispod svakog proseka i nivoa je! Ne znam zašto se čovek ne potrudi malo više...
Direktor: Pa, vidiš kako ti to razumeš! Svi ovde nešto mute, a ti jedini znaš kako i šta! Bravo!Posle kratkog vremena, razgovor sa VD-om...
VD: Čujem da je ludi direktor popizdeo nešto. Ko ga jebe, kupio čo'ek diplomu, pa mu se može. Jebiga, ne zna taj da pređe ulicu bez vodiča I mape, a vodi kao firmu! Hehe, 'bem ti zemlju!
Aminaš: Ma, da bre! Stalno pizdi, a sve nešto nepotrebno... Mora da bude smireniji malo... A, ne ovako k'o iz džungle...
VD: E, konačno neko da i mene podrži... Skroz si ortak, čoveče...Posle kratkog vremena, razgovor sa kafe kuvaricom...
Kafe kuvarica: Jebote, dovde mi je! DOVDE! Titram jaja svakom majmunu, svako mi se izdrkava kako 'oće! Pogotovo onaj jebeni direktor tamo, za onim stolom! A, i ovaj VD k'o iz ludare, dere se tu nešto. Stoka, bre! Ma, ima da im saspem mišomor u kafe sledeći put kad mi dođu!
Aminaš: Da, skroz si u pravu. I mene nerviraju, mogu ti reći. Nisu fer!
Kafe kuvarica: Eee, pravi si... Konačno neko ko se ne ulizuje stoki, već sve kaže što jeste...Posle izvesnog vremena, razgovor sa kolegom...
Kolega: Hehehe, koliko debila u ovoj firmi! Od kafe kuvarice, do direktora! Ne zna se ko tu više sabija u ludilu!!! Sve go kreten!
Aminaš: Ma, da užas!
Kolega: Da se plaća kazna za praznoglavost, dizali bi kredite i pljačkali banke, da je otplate!
Aminaš: Jeste!
Kolega: A, ti si mi nešto mutav, samo klimaš glavom i glasa ne dižeš!
Aminaš: Nisam primetio!
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladnaIščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.Niže od Džeja, rekoh...
Monolog koji usledi nakon konzumiranja albanke sa ortacima u parku.
Ti si moj jedan jedini pravi ortać, 'naš? Svi oni ostali tamo su pičke. Pičketine! Prodali bi me za paklo Marlbr... Marblo.. Marbol... Za paklo pljuga. Ili za bombu Jelena. Ili zbog neke čke. Zbog neke Tee, Mie, Une, Eme, Ele, Zorice, Jovane... Da, da. A mene moja šutnula pre neki dan, sam ti rek'o? Nisam? Pa da, kad sam i mogao da ti kažem. Kaže, ne može više da trpi moje ponašanje, mnogo pijem i duvam. A to što priča, to, to nije istina, što bi rek'o onaj lik sa klipa. Pijem i duvam isto koliko i pre tri godine kada smo se prvi put smuvali. I to sam čak prestao za njene rođendane da dolazim nagudriran, otkad je na prošlom njen matori rekao da ide napolje da izbaci smeće, a ja se popeo na sto, upalio prskalice i zapevao Ćale ti u đubretarimaaa... A ćale joj neki neki profa, drmr nešto. Uvredio se valjda čo'ek što ga degradiram, ko će ga znati. Pa ne ide pesma Ćale ti u ekonomistima ili Ćale ti u molekularnim biologičarima. Pa da. Mislim ne. Eto, sad nemam devojku i bacam ga tri puta dnevno. A? Ma bacio sam oku na neku sa faksa, nosi protezu, sluša Željka Joksimovića i voli Romu. Otkud znam, valjda se loži na tako te pedere. Kruže priče da iznad Šumadije ima istetovirano ROMA. Znaš ono, svi putevi vode u Rim i taj zonfić. Ma da, skrivena fufica, u pravu si 100%...
E, baš je lepo od tebe što me ne prekidaš dok pričam. Devojke vole takve tipove. Mora da jebeš svako drugo veče, a? U svakom slučaju, hvala ti što si me saslušao. Dođi da se izgrlimo kao braća, pa da se rastajemo. Ajde, ajde, zagrliiii, sad me jako zagrli, kaži miiii, nešto lepo slaži miii...Nedaleko odatle, u Studentskom parku
- Tebron, zašto Cvija grli dvaesdvojku el i peva Gocu Tržan?
Zbog velikih promena u životima mališana (kompjuter, tv,..), i bajke treba prilagoditi ovim vremenima.
Crvenkapa:
Keva živi u šumi, ima ćerku dronfulju najveću, koja se potajno već duže vreme vata sa Bakijem, šumarom. Htela žena jedno pre podne da obiđe stara-majku koja je imala kuću tu blizu, preko brda. Put do bakine kuće bio je asfaliran. Normalan. Sasvim običan za seoski put kod nas. Međutim ova Crvenkapa dronfulja se seti da kao bude fina i uzme da odnese ručak, a usput svrati do Bakija koji je krao državnu šumu, malo dalje od glavnog druma. Krenu ona putem zatim, uđe u šumu. Ide ona ide, ptice cvrkuću ona peva "Ja sam kurva mala džiberu sam dala" i odjednom šušnu žbun. Kad iza žbuna Vuk se uštekao, ušiva čarapu čo'ek, ide zima, žena ga ostavila i čopor mu pobego. On onako gladan, nikakav k'o cigan ispred pozorišta, pita Crvenkapicu da mu da neki dinar ili nešto iz korpe.Crvenkapica mu opsova milosnu majku onako kurvinski. Vuku je to jako teško palo jer ga je keva sama podizala i on je bio mnogo vezan za nju, dok je nije pojeo kad je udarila zima. Vuk razjaren onim što je čuo poče da juri kurvu.Nije bio mnogo brz pošto je bio jako gladan, a crvenkapa uhranjena dugonoga kurva brzo je trčala. Spustila se na drum jer joj je tu bilo lakše da beži i krenu trkom ka bakinoj kući. Uđe u kuću, dok je vuk jurio za njom. Ona mu ona zalupi vrata ispred nosa. Vuk kuc, kuc, baba reče "ko je"?Vuk se razdra "Ja sam, mamu vam jebem, otvaraj oću da ubijem kurvu". Baka skinu dvocevku sa zida reče vuku da gvirne kroz špijuna, on gvirnu, ona opali, posle dođe i šumar da utvrdi da je ovaj Vuk stvarno mrtav i svi zajedno sedoše da popiju kafu i da se dogovore oko procenta koji uzima šumar kada proda Vukovo krzno.
Nedorastao situaciji. Bezidejan. U zabludi o svojim mogućnostima
-Gospodine Markoviću, imate li branioca?
-Šta? Ha, jebem ti ned'lju, pa nije dotle došlo...
-Ne mislim tako, mislim imate li nekoga da vas zastupa pred ovim sudom?
-Gospođo sudinice imam, Pero Čedinov, znaš ga, on je ovako vispren čo'ek, samo, otišao prevrnuti otkose , veli ako bude mogao stići, navrnuće. Do tad ja ću k'o Šešelj...-Dobro, vi ste ovdje zbog učestvovanja u tuči. Dana 22. 6. potukli ste se sa Markom Stevićem Devom, tužiocem. On navodi da ste uhvatili njegovu djevojku za zadnjicu, da ste bili u vidno alkoholisanom stanju, da ste insistirali na tuči, uprkos upozorenjima, da dotičnog zovu Deva zbog toga što mu bicepsi liče na devine grbe, slupali ste i inventar kafane u vrijednosti 2500 maraka. Imate li šta da kažete na ove navode?
-Imam. Sve je to tanko, laže pas. Da sam bio pijan, i nisam, dobro se sjećam, otišli ja i ćaća u kafanu, naručili sebi po Badel, k'o i vajek, otresli litar, naručili drugi, kad smo bili pri kraju, veli ćaća: „mali ne pij, ti'š voziti“ i ja više ni kapi nisam, poslije sjeo na konjska kola i otišo kući. Nakon dva sata odem sa jaranima na pivu. Dodjemo u kafanu, sorimo po nekoliko onije malih piva, njih nemam volje brojiti, tu naručim jesti, sjećam se neki cigo obilazio oko nas nosio nek'vu sikiricu, krive eksere, sve prodaje za porciju pasulja, ja pogledam , ama bona k'o da je Pepija klepo, kad mu nisam onu sikiricu među oči zabio, kaže...
-Dobro, to nije relevantno, recite nam kako je došlo do sukoba sa Devom?
-Ama poslije mi ošli, u taj disko. E tu je pičvajz ispo. Izvinjavam se, tu se pičvajz dogodio. Jesam mu lano kokicu za guzicu, dobra treba nema šta, a i ja,' aj ti jazavcu reci da ne ide u kuruze. Ma zamisli ti gospođo sudinice da vama dođe ovako neki papak i kaže „Pičko jedna“, još mi počne duvati mišiće, nema on pojma šta je meni balvana preko ruku prešlo. Pa bi li ga vi polomili,et, tako .
-Pa dobro želite li vi podnijeti protivtužbu, vidim i vi imate dosta modrica i povreda?
-Ne želim, pa đe si ti vidila baka bez parnice Bog te ubio.-Dobro, bače, sad ćeš platiti kaznu, očigleno nisi dorastao situaciji da sam sebe braniš.
Ići na kurac. Konstantno prosipati na nekoga viljuškar random govana,dok mu se ne počne hcl dizati na usta od nervoze. Odlično mentalno izdrkavanje, bolje od supersonične pištaljke, koriste je i životinje i ljudi. Najmanje gasa da odleme je potrebno ratnim veteranima, a nije rijetkost da i pioniri olako popizde.
Suljpa na stolu, na dnevniku Dodik ugnjetava nešto, šutnja i manično depresivna psihoza u zraku.
-Jebem li ti dijete od kilu, ti ćeš nama sudbinu krojit', trnokopom ću ja njega zatuć'.
-De bolan Pucvala, šta ti je nemoj se nervirati toliko.
- Ko?Šta?Meni naš'o gasa davat', sunce li mu jebem, jesmo ja i pokojni Pero Tomin džaba 92 pod lipama djeda Jove čuvali stražu.Eee, sine to su bila vremena, barem je rujnica bilo. Sjećaš li se ti Pere Tominog, njegova ti je kuća kad prođeš Slobe Givita kuću, tamo u Brđanima iza prikrajka.
-O, čo'eka, kako ću ja znati ko je to.
-Pa kako ne znaš jebem mu večeru, je l' bio na krštenju pokojnog Sime Kljake nećaka. Džaba ja vama sine pričam, vi meni i dalje davate gasa...--------------------------------------------------------------------------------------------------
7 ujutro, mrtve mačke nigdje. Odjednom.-Jebem ti mladu ned'lju, tu si se našla macit', đe večeram. Jebo te onaj ko te donio.
-O, jebo te sunce više. Šta je sad Manojlo bilo?
-Šta šta je, mezim jutros ujak Drago mi posl'o koljenice, pa sjeo malo da odmorim, kad mi se mačka poče macit' ispod deke. Svaki dan mi gasa davaju mačketine.
-Pa de šta se uvijek nerviraš. Može li išta lijepo..
-Sve me jebe u životu, 7 operacija, visok pritisak, šećer, tromboza noge još mi i ovo treba. Nemoj mi i ti gasa davat'..---------------------------------------------------------------------------------------------------
Gala restoran, ananasi, grejpfruti, mandžurijska mladica, karine maline, sve u fulu.Brano Popara šiba muholovkom po hrani.-Izvinjavam se, gospodine šta radite to ?
-Matori, jesi sijep? Ubijam mušice, čitavu noć mi gasa davaju. Ne mogu proslaviti k'o čovjek svadbu unuka kuma Steve.
-Ali gospodine, to nije higijenski, ipak ljudi jedu tu hranu.
-Nije higijenski, a ja i prika Đojo smo mogli jest' kereći narezak 53 dana zaredom. Ko te je pit'o.
-Druga su vremena, gospodine.
-Alo, sinovac nemoj me gospodinom zvat', ja sam čovjek seljak i ponosim se time. I koji kurac ste postavili ovaj škart od hrane. Jebali vas vegeterijanci.
ŽIVILE PIČKE, PRASETINA i PREPEČENICA JOVE STEVINOG.
Đurđevdan. Dan na koji se u davna vremena iskupljala hajdučija po šumarcima i započinjala planove za dekapitaciju (lolololol) turskih zulumćara, seme im se zatrlo. Znala je to da bude parada pijanstva i kiča te su hajduci pokazivali veštine koje su stekli tokom zime, a znala je da padne i poneka masna priča o tome kako je oplođenja kćerka jataka ili nedobog jatačka gospođa.
Bajo Pivljanin - Zdravo pobratime Ivo!!!!
Ivo Senjanin - Nisam ti ja pobratim Bajo Pivaljanine, drešino stara!
Bajo Pivljanin - Nisam ja star međede! Šta bi onda reko za Starinu Novaka!
Stari Vujadin - Ja sam ovde najastariji!
Janković Stojan - Ti prdonja da šutiš!
Smiljanić Ilija - Sikter more bagro neotesana!!! Deder uspite po čašu rujnog vina što sam posudio od mog jataka, pa da nazdravimo!
Stari Vujadin - 'Naš šta Smiljaniću, za to "bagro neotesana" sam ja nekad nabijao na kolac!
Bajo Pivljanin - Ne srdi se Vujadine, pogače mu! Živio!!! Živeli!!!!Živeli!!!! :zagrmi se šumom:
U daljini među bukvama naziru se siluete par ljudi..
Ivo Senjanin - Na oružje Sebri!!!!
Stari Vujadin - Ne urlaj stoko uskočka! Nisam ja godine vojevao, palio i žario, pa da me, sad, pod stare dane nabiju na neomašćen kolac!
Smiljanić Ilija - Leba ti Vujadine, šta si navalio na te kočeve celi dan? Da nisi malo zastranio? A? Hahahahahahah....
Janković Stojan -Ilija, konju, 'vataj sablju i ne zajebavaj čo'eka!U međuvremenu....
Stanoje Glavaš - Stanite!!!! Meščini da vidim nekog tamo među onim drvećem!
Hajduk Veljko - De ba Stanoje, šta s' se istripov'o!? U šumi smo čoe'če! Đe god okreneš, drveće je!
Mali Radojica - Vidim i ja!
Zeka Buljubaša- Mali, čini ti se, nema tamo ništa!
Stanoje Glavaš - Da nam je sad Pera Tunguz i ono njegovo oko sokolovo?
Hajduk Veljko - De ljudi , polako ćemo, izvucite sablje! A ti Radojica što si se prep'o tolk'o? Đe su ti muda?
Zeka Buljubaša - hahahahahah...šta ti misliš? Što njega zovu mali, lololo?
Mali Radojica - Ne bih se smijao na tvom mjestu Zeko, pogotovo sa takvim prezimenom! Bulju baša hahaha...kao šupak razumeš...furundžija...
:Šljas, iza ušiju: - Ti 'š takvom junaku da je šupak sramoto jedna!
Mali Radojica - Šalio sam se Stanoje..:šmrc:Druga strana...
Ivo Senjanin - Ilija, jebo me sav svijet ako ono tamo nije Stanoje Glavaš!
Ilija Smiljanić - Misliš?
Janković Stojan - Vala, 'nolke glave nema u Turaka!
Stari Vujadin - OOOOOoooooooo....braćooooooooo!
Bajo Pivljanin- Vid' konja materet! Tišina!!!!
Stari Vujadin - E jebem ti kolje, otkad sam doš'o stalno me neko jebe! Dalje neće moći!!!! :zamanjuje sabljom na Baju:
Ivo Senjanin- Vujadine, brate, smiri se!!!!
Ilija Smiljanić - Zajebav'o se čovek!
Stojan - E jebem ti....jebem tiiii.....jebemti...
Bajo Pivljanin - Vujadine, malo zeze čoveče, vidiš da je Stojan ponovo zabagov'o. Znaš da ima disleksiju kad se uznemiri.
Stari Vujadin - E deco deco! Stojane jes' dobro....Na drugoj strani...
Hajduk Veljko - Ljudi ono su naši!!!
Mali Radojica - Eno ga deda Vujadin!!!!
Stanoje Glavaš - Tooooo braćoooo!!!!
Zeka Buljubaša - Opaaaaa.....ubi zakolji da Turčin ne postoji (ne Bošnjak prim.aut.)Ubrzo se zaori :ubi zakolji......:
Kad su skupili svi skontali su da nema dovoljno vina za sve, bio žešći smor.
Nije zlato sve što sija. Ovo baš važi za sjajne ganc nove podmazane testere na pilani.
Jebeno je zarađivati 'ljeba na pilani. Ima kora k'o godova. Ipak, nisu svi isti što rade, nije svačija muka ista, nit' je isti karakter.
Pomoćnik - Beda neopevana, ali i ne mora da bude. Ima gi razni! Od tatinog sina, svršenog autolimara, koji mora da odradi deset rata za askonu, koju mu je kupio stari istovremno dok je plaćao maturski kod lokalnog geometra, pošto mu sin neprepravljeni nikad zapravo i nije savladao tablicu množenja, do NK siromaha što živi neđe u tri pičke materine, đe se ljudi krste kad vide kola, i ima do posla 2 sata pješke i sat i po biciklom.
Glavni na testeri - Ima deset godina staža, a obrazovanje i nije važno. U kući troje gladnih usta, i valja to prehranit'. Neće taj da potroši, al' zato kad se dočepa rakije i pive nema milosti. Od prstiju ima skoro sve, al samo do pola, jer, dekada nije malo. Ima Fiata ili kadeta kocku, na plin! Oni malo šlihtersatiji primjerci, ili oni kojima žena radi u STR "Plata 300 maraka", imaju i za golfa dvojku 1.6 motor.
Predradnik - Mrcina od čo'eka. Loš i drugima i sebi. Nikad se i nije ženio. Na pilani je odrastao. Alkos godinama. Ima Kadeta suzu sportaka, ili mercedesa stoosamdesetku. Glavni je u kafani, voli slagat' više nego kruva jesti. Kako bi on inače i drugačije mogao sa radnicima? Kako bi mogao da ih valja za dnevnice koje ne da gazda? Ko bi drugi objašnjavao radnicima da je slaba naplata, dok gazda sedmično pojede jedno pragnje sa šumarom i milicijom.
Vozač kamiona - Svaka ozbiljna pilana ima kamion, šticara. On dovozi trupce i odvozi građu. Kao i svi vozači, najpametniji je na svijetu i uporno ponavlja da je otišao selen balans štangle na zadnoj osovini, da su gume preturile stoosamdeset 'iljada. Stomak otegao, žena u kući s djecom, zna ga svaka kafana u okrugu, oči su mu više plave nego normalne, tipični je kavgadžija. U firmi je idol pomoćnicima, pošto njega boli kurac za sve, i ne smije mu ništa ni predradnik ni gazda i borac je za prava radnika, i prvi zove turu kad se pije, a u stvari je samo mustra koja krade gorivo i građu kad je prilika.Gazda - Skorojević tipa alfa seljak. Pare je stekao dok je švercao kupus iz Bijeljine.Auta mijenja k'o čarape. Kuka k'o sinja kukavica, a ima i ne da. Od plate zakida, da bi mogao da kocka. Godišnji ne daje. Malo mu je 15 radnih sati. On je žrtva u svojim očima jer, tobože, jebu ga i radnici i država. Istina je negdje na sredini pošto i on jebe oboje. Stomak mu je do pola astala, ima sat od šesto evra, smeđu kožnu jaknu i kaubojke čizme. Lovac je naravno. Žena mu je pomodarska seljančura teška, a on usput jebe mladu apotekarku kojoj kupuje sve što ona traži.
PS
Na pilani đe Krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi.
Kad iz'edeš nekakav bućkuriš pa ono što iskenjaš bude daleko jestivije od prethodno pojedenog.
Niđe veze sa parodijom, al da sam defku nazvao Paradoks retroaktivnosti digestivnog sistema, oćerali bi me u kurac jer jedem govna. Uostalom, odavno naslovi defki nemaju nikakve veze sa samim defkama, tako da me boli kurac.
Elem, nakon što sam okusio vukajlijaški bućkuriš, iskenjao sam sledeći sadržaj.
Prijatno.
Bio je fin dan, nedelja, sunce se usijalo ko Remčeva ćelava glavudža. "Biće i on tamo!" pomisli čovečuljak dok je užurbano hodao ka mjestu okupljanja. Opet neka raspala kafana sa dva prozora i tri i po guzate konobarice koje će Deky, David i Fejz da spopadaju cijelu noć iako liče na hibrid Seke Sablić i bradavičastog praseta. Ali boli njih kurac, paćenici, metnuli bi ga i u kozu samo da mogu. A ne! Onaj Sedplas jebe koze hehehe jebote, jeste znali to hehehe nema šta drugo međ' ono kamenje. Elem, opet kafana raspala, jebeni džindžer organizovao kao i svako okupljanje. Ko bi drugi nego Ludi Čak što poznaje svih 300 000 registrovanih članova, 'EL IMA ON ŽIVOTA VAN VUKE, JEBO GA ĆAĆA?!
Dolazi i Sanšajn sa armijom Bosanaca da se dernjaju po lokalu i jedu bureke sa mesom ne bi li dokazali neki identitet bosanski. Koga bre boli kurac? Onaj mali huligan Devetar će garant sa bakljom da uleti, pa jebemumater, zajebi navijanje dok domaći iz prirode i društva čeka neurađen! Dolazi i Luks, stari preldžija. Kakav bre to trve preldžija radi s kompjuterima i kurcima po Portugalu? Jebeni Krajišnici i njihov lobi, I'TE ĆA KRAJIŠNICI! Mada, možda dovedu Malu Vidru, otreso bih je ko Roki sestru. Kurac bi je otreso, slomila bi me ko bukve što lomi svakodnevno. MALA vidra- jes', mož' mislit.
Neka druga pička? Dolazi Džoni svimevole Kurajber, možda dovede onu njegovu. Kako bi? Ela! Uh, Ela... ima joj bacam ĐE SU TI KRILA ANĐELE spiku cijelu noć, a on samo nek ka'e nešto, razbiću mu glavudžu o'ma bre! Još neka? A da, biće Kristina, garant, al ima da kuka kako je niko neće jer je mala i debela, cijelu jebenu noć, jebo to. Ma, jebeš pičke, ko je ikad jebo na tim okupljanjima, biće LUDILO! Ima dođu i modovi maćorie! Musaši ili Ciklon batice! Da bleje tamo, budu kao kul, a samo čekaju ko će im se učmari dublje i posle odaberu defku! Znam sve, prič'o mi Jebač, kaže tako on sa 500 govana dogur'o do 16 odabranih! Eh, vol'o bih ja da imam tol'ko, da budem kul.
Nema Debelog Pacova, čuo da neće da bude nekih stokilašica na menstruaciji pa odustao. Voli čo'ek krv i meso, šta ćeš, bolesnik... Nema ni Eleka, ostao kući da drka na Motikine defke, garant. Dal će da dođe Glavni? Da podigne Leprikona na barske stolice, da vidimo i to čudo! Jao Leprikon! Ima zauzme pola kafane, mi ostali da đuskamo oko njegovih guzova.
Ima da bude ona bolji-smo-od-svih ekipica. Mulica, Varner, KaPe, Bušido i ostali što bleje u ćošku i sve gledaju s visine. Dobro, Mulica ne baš... Ima smore nekim sranjima što nikog ne zanimaju. Možda dođe Aleksandarkage, jebač manekenki, ponudiću mu 70 eura za seksualne usluge jebanja u čmar, ne bi mu bilo prvi put da se proda. Kad smo kod Kragujevca, još će dođu Džela i Raleq sa nekim drogama, mamu vam bre ćomansku, pa zato i ličite na petnaestogodišnje krek-kurve, DROGA NE!
Uh, evo stigoh konačno- "ĐE STE LJUDI JEBEM VAM SUNAC!?"
-(svi u glas) DE SI KRALJU SAMO TEBE ČEKAMO! (u sebi: samo nam je ova pajserčina falila)
