Zaboravan lik. Po grčkom mitu lik koji je ubio Minotaura ali kada se vraćao u svoj grad, zaboravio je da na brod stavi bela jedra što je značilo da je živ. Kada je njegov otac Egej video crna jedra, pomislio je da mu je si mrtav i skočio sa brda u more (po njemu nazvano Egejsko more).

Dokaz da život je čudo, jer je crna mačka nahranila svoje mačiće letećom ribom, otetom od ljudi iz podzemlja, koji su je uhvatili dok su spašavali pripadnika sakupljača sekundarnih sirovina iz doma, sa vešala. Beli mačor je za to vreme bio na službenom putu.

Svi ljudi vole metroe između ostalog i zbog radoznalosti i prilike da dobiju odgovor na pitanje: šta se nalazi tamo dole u podzemlju. Čuje se svašta, upoznaš grad kad upoznaš podzemlje, banda iz podzemlja, zagrobni život, reka Stiks .... i dalje mašta radi.

Gradovi bez metroa pružaju šansu svojim žiteljima da čekaju na kopanje duboke rupe u zamlji i to u slatkoj neizvesnosti i stalnom odlaganju bilo kakve spoznaje o tajnama podzemlja. A onda dođe i taj dan, iskopa se rupa, izgradi metro, ljudi siđu dole i tek onda shvate da u podzemlju nema ničega i da je ono što ih je zapravo zanimalo gore, na površini, u samom gradu.

Kao i svaka reka Drina i naš život krivuda jer niko od nas ne ide sigurnim , pravim putem već stazama i puteljcima sa puno prepreka. Na tom putu svako od nas vidi nepravde koje peku dušu. Poželimo da sve nepravde ispunimo, ali kao što niko ne može da ispravi sve krivine na Drini, tako niko ne može da ispravi sve nepravde. Ipak , ako jednoga dana na ovom svetu bude dovoljno neustrašivih i snažnih ljudi nepravda će ustupiti mesto pravdi. Dotle, neka vam je svima sa srećom.

Kad pomislite da u životu ne može da vam bude crnje nego što jeste, tržište ima rešenje i za taj problem. Ako se plašite mraka, ne morate to više da radite, jer ovaj proizvod guta mrak, deli ga sa nulom. To je restrikcija za restrikciju struje, crnina za zamračivanje, crna zakrpa za crnu rupu. Prekid programa Vasione.

Pesme koje se narucuju od kafanskog orkestra ili konobarice koja pusta muziku sa zardjalog Ei tranzistora. Na njih se svi prisutni u lokalu otkidaju i naručuju po još jednu turu, dižu se ruke i viču se reči poput: ,,Kuku crna Rado, što mi učini ovoooooooo...'' ili ,,Joooj vraćaaam ti seeee Milanka''. Padanje u trans je standard.

Omiljena ovca u istoriji stočarstva. Radi se o kompjuterskoj igrici u kojoj crna ovca jebe sve bele ovce po pašnjaku i beži od mrzovoljnog dede i džukele čuvara. Ova igrica nam je mnogima ujedno bila i prvi dodir sa sexom zajedno sa isečcima sisa iz novina.
Takođe ove ovčice metaforično predstavljaju jebačice koje žele kurca više nego 'leba da jedu, kao i one što se nećkaju u početku (kao fine) pa se posle džakaraju kao lude.

Čovek koji je, pored Dusana Kovacevica, najplodonosniji scenarista srpskog filma. Izmedju ostalog je napisao: Kad budem mrtav i beo, Varljivo leto, Cuvar plaze u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Sivi dom, Balkan ekspres, Zaboravljeni, Pocetni udarac, Dom za vesanje, Crna macka, beli macor, Kamiondzije, Tango argentino, Vrane, Gore Dole, Mehanizam itd. Njegova jedina mana je nepotizam.

Fraza od koje se svakom studentu ledi krv u žilama. Profesor koji ovo upotrebljava nije svjestan da je negirao svoju svrhu i da slobodno može pokupiti prnje. Mnogi, nažalost, ne razumiju da nije cilj prepričati knjigu koja se koristi kao dio obveznog gradiva, već da se sadržaj izloži na takav način da profesor posluži kao spona između autorovih misli i razine na kojoj se trenutučnoj nalaze studenti. Pritom se može poslužiti različitim anegdotama kako bi zabavnim digresijama skrenuo pozornost na bit koja će neposredno uslijediti. Istodobno, naglasak je na obradi pojmova koji su od iznimne važnosti, a s kojima studenti imaju poteškoće. Nažalost, približavanje materije ostaje nedosanjani san.

Blistavo crni osmijeh. Zubi poput tipki na klaviru.

Vid rekreacije na otvorenom. Iako se radi o pasivnoj rekreaciji, ganglijarenje spada u grupu sledećih aktivnosti: splavarenje, ribarenje itd. jer se isključivo odvija na ili pored određene vodene površine, tekuće ili stajaće (reka, jezero...).
Svima je dostupno, zahteva jednostavno zavaljivanje na nekoj obali (na ležaljci ili sopstvenom turu), gledanje u vodenu površinu i ispijanje omiljenog pića koje ste poneli sa sobom.
Efekti su neprocenjivi: odmaranje ili potpuna rehabilitacija ganglija, preko potrebna savremenom čoveku kako bi sačuvao zdrav razum. Dakle, ganglijarenje kao takvo, takođe je medicinski opravdano i preporučuje se upražnjavanje u velikim količinama.

Тренутак растанка са разумом који наступа када надолазећи молекули алкохола прекину и последњи конац који повезује кортекс са нижим деловима мозга. Пуцање последње комуникационе жице на релацији расуђивање - инстинкти.
Обезнањење. Збогом памети.
Што си упамтио до тог тренутка - то ти је. До краја вечери све твоје активности бележи само црна кутија.

Izuzetno poštovan autor medju pripadnicima Nacionalnog Stroja, Obraza i članovima sajtova Rasonalisti i Stormfront Srbija. Školski primer do čega sve moze dovesti idealistička zanesenost izmišljenom veličinom sopstvenog naroda. Deretić već pet godina drzi prilično posećena predavanja u Novom Sadu i na njima se često mogu videti mladi srpski neonacisti i klerofašisti. Čini se da im je ovaj Deretić glavni ideolog. Evo samo nekih njegovih ideja o "pravoj" srpskoj istoriji, istoriji Srba koja nije "doživela kasapljenje od strane komunista i katoličkih kaluđera":

Zona sumraka našeg vazduhoplovstva. Crna tačka vazdušnih koridora. Mnogi su tu nestali, mnogi će tek da se pojave, naročito oni koje pre deset godina nismo ni mogli da vidimo, a koji nisu ni smeli da se spuste niže, nego nas superiorno rokali iz okrilja Milosrdnog Anđela.
Ako idete na miting, za svaki slučaj ponesite kišobran, moguće su padavine...

Suprotnost od brata Taličnog, kog uvek ukenja i prati ga sreća na svakom koraku, Faličan je nesrećnik kom ništa ne polazi za rukom.

Čovek kom crna mačka ne pređe put, već se posere na patiku.
Čovek koji ne može da ubode u Guči.
Čovek kog deca ne vole. Ni devojke. Ni majka.
Čovek koji jednostavno ne može.

Dobar jebač, ali samo na riječima. Hvalisavac. Predstavlja se za ono što nije.

U teoriji i po priči čo'ek bi reka' Roko Zifredi, u najmanju ruku. U praksi, nesnalažljivi, neobdareni dječak, kome se konačno ukazala prilika da opravda stečeno povjerenje, koje on, kao po običaju uprska. Bukvalno.

U laži su kratke noge, vele stari, samo što u ovom slučaju noge padaju u drugi plan, te se tako slobodno može reći da je u laži kratak kurac.

*Šćepan Mali vladao je Crnom Gorom 1767.-1773. predstavljajući se kao ruski car Petar III, a ustvari je bio nadriljekar i liječio je šuljeve i kurje oči.

Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.

I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.

Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.

Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.

To je obično široka, duboka fioka na starim seoskim ormanima od punog drveta.

U njoj se može naći bukvalno sve. Od igle do lokomotive, preko snimaka za "rengele", sudskih rešenja, ličnih karata, lekova za "živce", tapije od "onog" što se zajebo pa je dedi prodo pijan imanje i čega sve ne.
Fizičari su ubeđeni da se baš u čekmežetu krije crna rupa univerzuma.

2010 godine, u Srbiji postaje sve popularniji odred takozvanih "borbenih monaha".
Usled iscrpljenosti svih ostalih vrsta pregovora , unutar pojedinih delova SPC se došlo do zaključka da je neophodno obnoviti, ojačati i izaći u javnost sa ovim crkvenim redom , čiji koreni po nekim spisama datiraju od ranog 13. veka. Njihove aktivnosti su strogo čuvana crkvena tajna. Kroz istoriju Srpskog naroda njihov rad i delovanje je zabeleženo samo u par navrata: Boj na Kosovu - priče kažu da je Miloš Obilić zapravo bio borbeni monah , ali da je SPC uspela da zataška svoje delovanje u tom slučaju , zbog bojazni odmazde Otomanskog carstva. Još jedan nepotvrdjen slučaj pojavljivanja reda borbenih monaha je zabeležen od strane nevinog posmatrača u Sarajevu 28 Juna 1914.
U skorije vreme jedno od retkih javnih pojavljivanja pripadnika ovog odreda desilo se 2001 godine za vreme održavanja "povorke ponosa" kada je čovek za koga se sumnja da je član ove organizacije otvoreno i u uniformi odreda , podržavao kontra proteste usmerene protiv pripadnika povorke.
Na kraju 14.02.2010 godine , nekoliko pripadnika ove crkvene organizacije je ispred manastira Gračanica pokušalo nasilno da udje u dvorište istog , i time da podršku sada već razrešenom vladici Artemiju, koji je za sada i jedini visoki crkveni zvaničnik koji je otvoreno podržao gore pomenuti crkveni red.
Neki izvori špekulišu da se trenutna baza ovog reda nalazi u manastiru Crna Reka , mada ova vest nikada nije bila potvrdjena.

Jedine pouzdane informacije o načinu rada ovog odreda , dobijene su iz par delova srpskih narodnih pesama i kažu : "pod mantijama kriju sekire a u bradama bojne otrove" , "pristupaju glasnoj meditaciji bolje poznatoj kao rakijanje" , "svaki je ko 7 Jugovica,a Jugovici su bili borbeni monasi,tako da je Jugovica bilo 49"

Poput večne dileme da li je prvo nastala koka ili jaje, tako i ova životinja deli ljude na one koji misle da je crno-bela i one koji misle da je belo-crna. Međutim, odgovor se krije u činjenici da je ona nastala u trenutku kad je majci prirodi ponestalo ostalih boja, pa je upotrebila samo ove dve i tako stvorila zebru.