U stvari, to je jedini lik iz društva koji ima ribu.

Ne znam ni jednu porodicu iz tog vremena koja nije imala ovo čudo od najmještaja.
Od zida do zida, a skroz nefunkcionalan. Obavezno je morao da ima:
-Stakleno krilo (najčešće žuto staklo na krugove)
-Krilo na amortizer,
-Dva- tri otvorena elementa,
-Dvokrilni ili jednokrilni odrmar sa strane,
-Metalne ručice ( stilski urađene)
- Preko krila dodatni drveni rad ...
Na zidu, naspram ormara, smiješila se naša uokvirena slika ispred bukvara.

pre petnaestak godina chim bi prishao bunaru moja baba bi pochela sa pricha o nekom liku koji zivi unutra...
logichki gledano on sigurno nije tezi od 12 LITARA,koliko je ZAVATALA babina kanta za bunar, jer onda ne bi mogao da izadje iz bunara da pije vodu...
Nem` pojma kako izgleda ali znam da sam sa 10 metara bacao cigle i blokove u bunar ne bih li mu zachuo krik ili mu pak napravio neku kopchu na glavi...

Crni ferari, isti kao što vozi onaj plavi iz poroka Majamija, krstari ulicama nekog grada, ne znam tačno kog, jer tih godina nije bilo para da se putuje.

Auto se zaustavlja i iz njega izlazi čovek u otmenom skupom odelu i sa sunčanim naočarima i kupuje novine. Ali taj šmeker nije ni ratni profiter ni švercer goriva, ni diler droge, kao što su svi očekivali, već naš reprezentativac Siniša Mihajlović.

On zna da za uspeh ne moraš da obijaš golf nekog nesrećnika na parkingu VMA, niti da, sa nekoliko kanistera dizela u gepeku, bežiš od policije po rumunskim njivama.

Za uspeh je potrebno mnogo rada i odricanja i znanja i da ne odustaješ kada si umoran, već da, kada svi ostali završe trening i odu u svlačionicu, ti svaki put ostaneš poslednji na terenu i bez predaha vežbaš izvođenje slobodnih udaraca. Tako se postaje uspešan, tako se postaje najbolji.

Verovatno postoji stručni naziv za ovo. O ovo govno koje verovatno ima svoju, meni nepoznatu svrhu mnoga deca su gubila zube, udarala glavom i zadobijale slične traume. Vremenom su brižni očevi počeli da ih odvaljuju iz zida, da ne bi imali faličnu dečicu.

Mantra koju izgovarate kad vam neko nešto baksuzira.

Baba iz vojne zgrade je baba ekvivalent komšiluku koji kaže kad ga ne pitaju ono nisu oni tu, oni su u garaži. Nalakćena na gelender zimi a leti na klupi sipred ulaza, zna sve, od toga ko se bode do onoga ko koga bode. Ipak, pošto takva baba obavezno nosi šamiju (maramu), da se zaključiti da nije stara gospodja gradskog jezgra nego je došla šezdes treće, s mužem na službu u grad.

Osoba u zrelim godinama (čitaj: već odavno zreo za penziju) koji u ranim jutarnjim časovima vozi pijane, drogirane i na neki drugi način mentalno iskrivljene osobe-saputnike u nekom od vozila GSP-a. Inače, vozio kamione sa krompirima za vreme materijalne krize posle drugog svetskog rata, pa kad više nije bio potreban na dotičnom radnom mestu dobio "prekomandu" u GSP.
Vožnja sa dotičnim majstorom izgleda otprilike ovako: Oko 4-5 ujutru (posle minimum pola sata čekanja, a napolju hladno u pičku materinu) poprilično pijan ulaziš u vozilo koje neodoljivo podseća na autobus (kao neki preteča buseva koje vidjamo po stranim filmovima iz kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih), sedaš na neki od praznih panjeva (čuo sam da te panjeve neki zovu i sedišta, ne znam zašto, meni baš i ne liče na tu stvar na s) i čekaš. Čekaš i čekaš, a u busu hladnije nego napolju, a majstor nikako da krene... Posle jedno deset minuta čuje se jedno gromoglasno brrrrrrrrrrrmmmmm, pa još jednom, i polećemo. Majstor mu ga da po gasu, zabezeknuti saputnici se uz kiseli osmeh pridržavaju za rukohvate iako sede, a ti shvataš da i nije tako loša ideja ono sa pojasevima u busevima što ti je do juče bilo smešno, ma kakvi smešno, urnebesno. Čak i pijana gospoda iz zadnje klupe prestaju da pevaju na svakoj krivini, pevanje trenutno prelazi u "ooooooouuuuuu koji lik", pa onda nastavljaju uz blago izraženo pominjanje majstoreve familije. Ne staje ni na jednom semaforu, iako je iz nekog čudnog razloga na većeni bilo crveno. Na jednom od blažih majstorevih skretanja, na jednu-dve stanice od tvoje kuće, osoba do tebe baci peglu po tvojim cipelama/patikama i tvoja sreća kulminira. Izlaziš iz busa i zahvaljuješ se na specifičan način majstorevim roditeljima što rodiše takav talenat za vožnju. Jedina dobra stvar je što si stigao kući za 5-6 minuta, a inače bi putovao 20 minuta (ukoliko nije gužva).

Devojke koje srecemo na ONIM sajtovima kada pauziramo film ili pak koje same iskacu sa strane.
To su UVEK zgodne, preplanule, atraktivne slobodoumne devojke koje eto nemaju srece u ljubavi pa su odlucile da preko interneta nadju svoju srodnu dusu.

Iznad liste sa devojkama koje prosto samo nas cekaju uglavnom pise "FIND A HORNY GIRL NEAR (mesto iz koga ste)"

Sudbina je htela da se one rode bas u malim mestascima blizu vaseg mesta za koje ste ili culi po nekoj stocnoj pijaci ili sl. ili pak uopste niste culi, ali postoje kada se potrazi na karti.

U pocetku deluje malo sumnjivo jer su to neretko crnkinje ili kineskinje (pa pomislite : STA CE BRE CRNKINJA U OMOLJICI?!?!), ali kada malo bolje promislis, sta je tu je - sudbina ne bira.

Najčešći odgovor poznatih ličnosti na pitanje koje se odnosi na njihovo detinjstvo.

omiljeni izgovor advokata u americkim filmovima

Jedna od najboljih dečijih emisija ikada napravljenih na prostorima ex-Jugoslavije.Zoran Radmilovic i Milena Dravić su donosili radost u naša srca.

Najcesci izvor svadje izmedju brace i sestara u detinjstvu.

Bogati rom (cigiš), koji i pored toga što je namlatio keš u inostranstvu i ima dovoljno da tamo živi prosečno, ili čak nadprosečno dobro, vrati se u rodnu ciganmalu i napravi ogromnu kuću od fasadne cigle, sa ogradom od 2 i po metra i lavovima, orlovima i ostalim zverkama na stubovima. Sve to samo da bi Đeljana, drugarica iz detinjstva prsla za njim kada parkira zlatnu Mečku S500 ispred kuće, i da bi mu zavideli Ramo, Nedžad, Salim i ostala ekipa sa kojom je otimao torbice dok je bio mali. Ali kažu da je svaki početak na dnu!

Fraza koju nam upućuju "dobronamerni", kad se nađemo u kurcu tj. u situaciji kad jedino možemo da se samozavaravamo da se ništa ne dešava...

Rak rana svakog osnovca.Omasiti temu je jedan od najvecih njegovih strahova.Nesto u rangu sa trcanjem krosa i primanjem vakcine.Traziti od deteta kome su samo lastis i lopta u glavi da za 45 min napise celu stranu deluje suludo.Zato umesto da razvija njegovu kreativnost za pisanje kreira njegov osecaj za malverzaciju.

Onaj frajer koji će ti pričati kako ti ne možeš ni da zamisliš autoput sa četri trake- jbg, nemaš sreće ali pošto si iz Srbije tvoj mentalni kapacitet ne može da obuhvati sve četri trake i ne daj bože da si ikada prešao granicu i zapravo video malo tog sveta. On će doći jednom u 10 god na 10 dana u zemlju u kojoj su ljudi mahom nemaštoviti i ne mogu da zamisle kako je njemu dobro u nekoj Nemačkoj varijanti Lajkovca. (ništa protiv Lajkovca)

http://vukajlija.com/zabava/posteri/836

Sinonim za glupost. Sumnja se da joj je broj sivih ćelija jednak temperaturi hladnih decembarskih noći Sibira!

Neizostavna rečenica naših sportskih komentatora.

Dvoje pojedinaca, koje je sudbina povezala na neki način. Da dele taj inventar kroz određeni period njihovog života.