Onaj trenutak kada ti baba dodje iz sela, a deda preminuo u kolima
Unuk: De si baba leb te jebo!
Baba: Uh sine, baba ti donela pekmeza.
Unuk: A gde je deda?
Baba: Otišao na ročkudak
Jedina vrsta emisije koja u Srbiji moze da ugrozi gledanost 2.Dnevnika RTSa, s tim sto ce pre ponestati vesti za dnevnik, nego sto ce u serijama ponestati razloga za plakanje...
Na kraju ce u 2768. epizodi plakati jer je ukinut Dnevnik...
Uglavnom su fokusirana na nacin na koji jedes,pijes,pleses,pevas,cak i dises. Svaka moguca radnja na ovom svetu babama je dovoljna da ti predvide boju ociju buduceg muza,visinu krave koju ces cuvati,broj dlaka koje ce ti dete imati na levoj butini.
Sedis na samom uglu stola,nece tebe da voli svekrva.
Ne jedi okrajak muz ce te bije!
Uuuu stomak ti ide na stranu bice taj muski harambasa!
Serija koja je zajebala i čuveni "Alo alo" po rečenicama koje se ponavljaju i do 10 puta po epizodi.
-Mislim,nemo se ljutiš...
-Pivo!(ja bi jedno pivo,ajmo jedno pivo,da zalijemo sa pivo)
-I tako...
-Ja s teb nem niš!
-Zajebalo vek!Još samo da puštaju smeh u pozadini,da nam daju do znanja da bi to trebalo da bude smešno.
Razvojni put jedne jako ambiciozne osobe…ženske…i plave.
Uz put nam je i pevala, glumatala i delila pamet, a ostala je najviše zapamćena po dva home made filmića-i to loša. Kolo sreće se i dalje vrti…Suzana Mančić sreću deli...
Kaže se za nekog ko istu priču ponavlja kao Švaba tra-la-la.
Štreberka: ...i tako izvučem četiri plus, moram da se javim da popravim...
Klošar: haha...a šta slušaš od muzike inače...
Štreberka: Sve! A kako ti stojiš sa Monetarnom ekonomijom?
Klošar: Pa s Monetarnom ekonomijom sam na Vi - pojma je nemam...nego, možemo da odemo...
Štreberka: Što? To je baš gotivan predmet?
Klošar: Alo bre! Ti s Veneovom zbirkom i u VC ideš? Samo škola, jbt! Ko o čemu, baba o ratluku!
Način na koji baba stavlja ostalima do znanja da je, iako je godine gaze, u toku s vremenom i da dosta dobro može da isprati razgovor sa mlađima na višem intelektualnom nivou. Tako se baba ne ustručava da upotrebi i najumršenije jezičke zavrzlame iako joj nedostatak zuba ili sluha u tome prkosi. Na taj način nastaju babine kovanice: arkitekta, krvati (prelaz h u k), gnevnik, gnevna soba (prelaz d u g) i kontinent (baba misli na kontejner, a to mu dođe prelaz svega u svašta)...
Baba: Nije važno da se ima mnogo para, važno je da se ima dovoljno da može solidarno (by baba) da se živi i nema više šta tu da se debatuje(!).
Ja: Jeste, babo, nije bitno kako si to rekla, bitno je da smo te mi razumeli! (smeh)
Baba (ozbiljna): Dabome, nema tu šta da se diskutuje(!).
Nazove baba sa sela - nakupila se jaja, kajmaka, sira, suvog mesa, prepečenice i ostalih domaćih proizvoda, a nema ko otići po dobrovoljni prilog - da ne jedu djeca samo salame, paštete i Frenovke... Tata na putu, mama ne smije sama do sela, dalek put, krivine, makadam, a i da ne isprlja nove cipele ala tržnica... I baba se prvi put u svojih 85 godina spremi i krene za grad! Jedva dočekala autobus, koji datira iz perioda snimanja filma "Ko to tamo peva", i nakon jednočasovnog treskanja i blažeg potresa mozga, stiže baba u grad....
Baba: Šofer, je l', bi l' vi men' mogli kaz't' đe je stanica za grad?
Vozač: Može baba, nije problem..
Baba: Znate, prvi puta sam voji, nijesam sigurna đe b' trebala izić!
Vozač: Samo ti baba sjedi iza mene, ja ću tebi reći malo prije, pa se ti pripremi!
Baba: E valja!
...nakon 45 minuta...
Baba: Šofer, je l' smo blizo?
Vozač: Eto nas za 15-20 minuta.
Baba: U jebla te pita, dede da se spremim!
...ustaje baba, grabi pletenu korpu, provjerava jaja, kajmak, sir, suvo meso i ostale namirnice, prepečenicu pod mišku - plastična flaša od Fante!, staje na prva vrata, i trkom izlazi kada se otvore, da je ne bi, ne d'o Bog, slučajno u'vat'lo za prsluk!
Preživevši nekako ''lude godine'' mladi čovek koji se najeo roditeljske džigerice se susreće sa neobičnim fenomenom čiji je jedini cilj zamena uloga, tj. došao je red da njemu roditelji prožderu neki vitalni organ.
Ja kao 'ćer'' sam uvek bolje komunicirala sa ocem, tako da nisam upućena u ono što očevi priređuju sinovima, al zato odlično znam šta makje priređuju svojim udavačama.
Prvo, počine nezdravo da se interesuje za moj ljubavni život, što je uvek u prošlosti u skladu sa našim prećutnim dogovorom, kulirala.
Drugo, dolazi do spontane materijalizacije velikog broja njenih poznanica sa fakultetski obrazovanim sinovima. (Koji nisu toliki kreteni, koliko nam majke podmeću noge svojim navodadžisanjem.)
Treće, promaja je po njoj najveća pošast čovečanstva! Time- džoketine se trijumfalno vraćaju u garderobu cele porodice!
Keva, postaje svoja staramajka (koja je inače šampion u smaranju), počinje da ti kupuje gaće bubrežare (lakši tip), svileni donji veš koji ćeš da nosiš prve bračne noći (!) i dečije benkice i da ih slaže u tvoj miraz (za čika Lazu). I uvek i zauvek će biti nezadovoljna tvojim kuvanjem, tvojom tehnikom brisanja prašine, zalivanja cveća, ma ni salatu ne znaš da urežeš kako treba, a tek da izabereš dobru tikvicu na pijaci! Zaboravi! Iako sve to savršeno radiš od jedanaeste godine...
Stalno nešto pičkeće, nervira se kao klimakterična veverica, zuji na sve strane u global ne radeći ništa i polako postaje verna kopija svoje majke, a to je nešto što se klela pred ikonom kućnog patrona da nikada neće postati!
Na kraju, kad uvidi šta je postala, samo slegne ramenima i nastavi dalje, uklapajući se u sliku savršene mimikrije.
Samo da ne počne da mi se zabrađuje!
Ima i gadnih deda tamo negde, ali moja familija to ne gaji, nama su muški svi umiljati, tako da nisam upoznata sa rastom i razvojem te živuljke.
Zvukovi koje pravi česma kada posle nestašice nailazi voda kao što su krkljanje, kašljanje, krčanje, zviždanje sa sve propratnim bljuvanjem vode od braon do žute boje.
Čuveni (nazovi tajni, pošto je ubeđen da ga niko ne vidi) pogled na dnevnik profesora koji vas mrzi.
Profesor: Hmmmm... Da vidimoo... Ajde, ajde broooj... (zuk pogled na dnevnik) Sedam!
Žrtva profesorovog lošeg raspoloženja ustaje.
Profesor: Oooo, Radojko, opet ti!I naravno, po običaju, pita te pitanje koje ne znaš.
A, ako nekim slučajnim slučajem znaš... Zašto čas traje četrdeset pet minuta?
Kultna rečenica našega detinjstva potekla sa petoparca u bloku/kraju.Izgovaranjem ove bajalice i vizuelnom signalizacijom na mesto pored stative pokušavali smo da ubedimo više sile da je baš naša ekipica bolja i kvalitetnija te da ne zaslužuje da primi gol iz penala koji je usledio posle sumnjive treće korne.(lopta bila 2 metra u terenu ali je najjači klinac u kraju igrao u suprotnoj ekipi pa je to bila korna)
Veoma česta pojava u pošti, i to sa "ove" strane šaltera. Prati kada se koji šalter oslobodi i tera one koji su na redu da požure.
-'Ajde, momak, šta čekaš, vidiš da je slobodan šalter tri! A ti tamo, eno ti dvojka, nemam ja ceo dan da sedim u pošti!
Žestok fejl. Toliki zajeb da nemaš srca da generatora istog farbaš nekim blagim fenserskim izrazima. Iskaz očajanja i neverice u sposobnost nekoga da fejluje toliko i ostane čitav da ti to i ispriča. Nije da mu želiš loše, ali za njegovo dobro, bitno je iskazati moralnu potrebu da to isto ne ponavlja pred nekim drugim.
- Jesi gledao tekmu juče?
- Jesam, odlična bila. Mesi dao dva gola, Englezi nikad nisu imali boljeg igrača. Da je Murinjo znao pre da ga ubaci u igru, al' jebi ga, loš selektor je loš selektor, ne izvlači ga ni Runi u odbrani.
- Ma zajebalo baba Kuranu. Molim te, zbog tebe, nemoj više da diskutuješ o fudbalu, misliće ljudi da živiš u kanalizaciji. Možda te prozovu i Leonardo.
Smežurano drhtavo stvorenje koje se, nakon mučnog uspinjanja kroz prednja vrata, opreznošću dvogodišnjeg djeteta pušta od držača radi potrage za žrtvom i slobodnim mjestom. Baš tada, zbog majstorovog nervoznog pritiska na papučicu gasa, dolazi do naglog ubrzanja vozila i baba silom inercije biva katapultirana ka središtu autobusa, gdje je od stropoštavanja i sigurne smrti spasi neki najpribraniji šljaker i potom je posadi na prvo oslobođeno sjedište. I taman kad se situacija primiri, poslije stanicu-dvije baba se javi da izlazi na sljedećoj...
Uzrečica koja,kao,treba da bude smešna zbunjenom detetu kome je prvi put ispao zub,pa ne zna da li da se smeje ili plače.
Meni draža vila Zubićka.
A i mom detetu-dobro mu plaća.
Svaka joj je od posebnog značaja, i u svakoj prodavnici uzme po dve!
Svi smo znali neku ludu babu iz kraja koja je štekala mačke gajbi. Tačno si znao koji je njen stan jer se osećao odvratan vonj. Retko kad je izlazila iz stana, samo da bi kupila mleko i hranu za mačke i nešto da sama pojede. Kada mačka ugine ostavlja je u stanu da trune što pravi još veći smrad.
-E, brate, dobio sam 3 mačeta za rođendan, baš su slatki.
-Zar ti već nemaš mačora?
-Imam, a sad imam i 3 mačeta.
-Postaćeš kao ona luda baba što skuplja mačke sa šestog sprata.
Kupovina mobilnog telefona za jedan dinar kod bilo kog mobilnog operatera.
Jako stara stvar, najčešće s tavanskog vašara.
Za pokerskim astalom:
Kuki: Aco, pričekaj sad ću ti doneti stolicu!
Aca: Kuki, matori kakva ti je ovo starudija od stolice jesil to od baba Juce nasledio?
