Uobičajena frazetina koju koriste mentoli koji se javljaju po trećerazrednim emisijama kada ih uključe ,,uživo" u program.
Sisata voditeljka:
,,Dobro veče. Koga imamo na vezi?"
MIlanče:
,,Dobro veče. Pozdrav za sve u studiju i sve koji me znaju!"
Sisata:
,,Milanče, odgovorite, molim vas, na nagradno pitanje. Koju pesmu je Keba pevao prvu na svadbi kod gazda Stoleta u Donjem Brijanju u prošlu nedelju? Kao nagradu ćete dobiti večeru za dve osobe u restoranu ,,Mali gmaz" u Beogradu."
Milanče:
,,I koristim priliku da pozdravim mog druga Coku i da mu poželim srećan rođendan."
Sisata:
,,Ali, gospodine Milanče, nagradno pitanje, molim vas..."
Milanče:
,,Jesam pozdravio sve vas u studiju?"
Kaže se za lika kojeg su ispalile sve ženskopolne osobe od Vardara do Triglava.
- Opaa, vidi onu malu burazeru, ajde, bacamo se u promet da navatamo neke fleksibilne za večeras.
- Ja u tome mogu samo da ti odmognem, dobio sam korpu više puta nego Crvenkapica.
Klokvajz i kanter-klokvajz okretanje prsta prilikom fingeringa.
- Loading, load error.
- A, ženo? Šta reče?
- Kažem da si smorio više sa tim prstom dole. Neće da ti se učita "Elite", il' šta? Ne razumem. Ili pređi na stvar, ili da se oblačim.
Postoje ljudi koji uvijek negdje žure a ni sami ne znaju zašto. Ponašaju se kao da je vrijeme nešto što možeš da staviš pod ključ, gomilaš ga i poslije kad ti treba uzmeš nazad. Uvijek su brži od ostalih ali stalno misle da kasne.
Nijesu oni krivi za to što su takvi, krivo je društvo koje im nameće previše obaveza a daje premalo vremena.
Tako postaju gordi ljudi nesvjesni svojih grešaka koji bi htjeli da se takmiče sa vremenom kao Vavilonci sa Bogom pa se zato i predaju brzini koja će im navodno nesebično pomoći da stignu do svog cilja.
Od tog trenutka više nema vremena za prijatelje, za porodicu, za neke stare fotografije, za uspomene, za prošlost i sadašnjost. Od tad pa na dalje više nema silaženja sa autoputa jer stanica koja se nalazi na kraju, gdje će moći da podignu svo vrijeme koje su izgubili je još uvijek negdje daleko u budućnosti.
Ne vode računa o znakovima pored puta, samo žele da idu naprijed ka budućnosti što je brže moguće a jednom kad ona postane sadašnjost ni na nju se neće obazirati već nastaviti ka nekoj novoj budućnosti i sve tako dok ne razume kakve su sve stvari propustili ne osvrćući se oko sebe ali tada je kasno. Već su ispred posljednje stanice na kojoj ih čeka najbrži vozač svih vremena kada shvate poentu bilborda na kojima je pisalo "Ne brže od života".
A: Dolazi pred stanicu gdje sreće mračnu figuru na konju zavijenu u crno Uh, izgleda da imam još da idem.
B: Očekivao sam nekog mlađeg ali možda si samo prerano omatorio. Već si tu u svakom slučaju.
A: Nemoguće, rečeno mi je da me na kraju puta čeka najbrži trkač svih vremena, kojeg samo ja mogu pobjediti.
B: Pa to sam ja, neporaženi šampion od kad je svijeta i vijeka.
A: Ti? Pa tebe bih na toj matoroj kljusini mogao i pješke preteći.
B: Brz jesi ali od mene nikada nećeš biti brži.
A: Ja sam brži i od vremena.
B: Ne, ti si brži od života, od vremena nikad ne možeš biti brži.
A: Hahaha, ne zasmijavaj me, nemam vremena na bacanje.
B: To zvuči ironično kad kaže neko tako brz kao što ti kažeš za sebe. Zašto se jednostavno ne bi potrkali, toliko mi bar možeš učiniti.
A: Ajde kad si navalio, krećemo od onog stuba vidiš.
B: Dokle idemo?
A: Ali do kraja je sve jednolično.
B: Rekao sam ti da je ovo zadnja stanica.
A: Onda 5 kilometra odavde, možeš valjda toliko da procjeniš?
B: Jesi siguran da želiš 5 kilometra.
A: Da, potpuno zašto pitaš?
B: Znači prihvataš trku na 5 kilometara?
A: Da čovječe, zašto si navalio?
B: Jesi siguran?
A: 100%
B: Evo ruka, da potvrdimo! rukuju se Sine, nemaš dovoljno goriva.
Uglavnom osoba koja nikada nema cigare, i stalno se grebe od drugih ljudi.
Grebator: E tebra, imaš cigaru?
P.P. (pošteni pušač): Ej, evo taman sam uzeo...Drži...(pruža mu cigaru uz blagi izraz gađenja na licu)
Grebator: A izvini, da te pitam, imaš li možda i upaljač?
P.P. : Ajde mrš u tri pičke materine, mamu ti jebem grebatorsku, od pušačkog pribora samo usta imaš!
Lokalna radodajka uz čiji se venerin breg popelo više muškaraca nego na molerske merdevine.
Baba je osoba koja odiše iskustvom. Više nema zube, pa teško grize. Ona zna šta je bitno i od suštinske važnosti za srećan, udoban i život ispunjen zadovoljstvom. Ona je proživela. U najgoru ruku, rećiće ti „Mrš svinjo!“ ako si debelo zagovnao. A ako si glavu udario, uvek će da se nađe da rečenicom „kam baba da vidi“ prebaje da ne boli. Ti nikada nećeš razumeti babu, jer to iskustvo nemaš, nisi složio svoje prioritete, „bitni su ti Britni i Fifti“, a ima još soli da jedeš dok ta mudrost do tebe dođe.
Ona je imala prioritete, slagala ih red poredak, kućila se, uspela je u svom životu da se snađe, i danas, kad iz nje progovara iskustvo, uspela je da složi svoje prioritete pod stare dane na dva najbitnija:
Tvrd kurac i meko sirenje.
Unuka: Baba, šta bi mi ti preporučila da ja uradim za ovog mog? Dal valja, šta ti misliš, lep na oko, al kilav mi malo, a i posao nema? Da mu porađujem na crevu il da bataljujem?
Baba: E moja ćerko, da ti kaže baba: ako možeš da si u moje godine priuštiš tvrd kurac i meko sirenje, završila si posao.
Unuka: U pravu si baba, sve mu noge o parket proklizavaju kad zapinje, ništa od toga.
Svakodnevnica jedne obične lenštine.
- Sine, 'ajde iznesi đubre da se mama ne muči.
- Za sat vremena, mrzi me sad.- 'Ajd časkom trkni do prodavnice. Nestalo nam je kafe.
- Mrzi me, kasnije ću.- Večeras u 6 basket. Dolaziš?
- Neću, mrzi me.
Suptilan način saopštavanja nekom da je govedo.
To je ono što izgovaramo kada želimo da odemo od nekog, smorio nas je. Samo što izvrćemo razlog odlaska. Kao mi smo nekog smorili pa nećemo više.
Ironicna opaska nekome ko se trudi da bude duhovit, neuspelu shalu uporno filuje i filuje novim roze elementima...
Tesko je tako dugo zadrzati gestikulaciju ljubaznog, facijalno zgrcenog keza.
U trenutku popustanja, otkocava se faca od grca, izraz ti prelazi u blago kretenski, kao kod glumice Rade Djuricin, pa cisto da se ne osecas ko da si posran, posegni za replikom:
Nemoj brate vise, molim te,
ne mogu vise da izdrzim,
evo vidi, nestalo mi smeha...
Koristi se kada se sagovorniku želi objasniti da niste naivni i da ne nasedate na prevaru (nešto kao: Nisam sisao vesla), a pre svega da ste se opametili.
Ranilović, selo pod Kosmajem, ni po čemu posebno, a Ranilci (stanovnici Ranilovića), ni bolji ni gori od drugih, svoje časno mesto u ovoj frazi zaslužili su zahvaljujući ruralnoj legendi po kojoj su pri otvaranju seoskog košarkaškog igrališta, podeljeni u dva tima, prvo poluvreme igrali 0:0 da bi na poluvremenu neko merenjem utvrdio da su obruči uži od lopte.
Tražio mi Pera 100 evra na zajam do prvog.
PA jesi li mu dao?
Jes`, pa da čekam k`o prošli put 6 meseci. Nema više ludih ni u Raniloviću.
Kada je hladno da biste nosili šorts ali želite da svi vide vašu tetovažu na listu.
-Baš je hladno ali želim da svi vide moju tetovažu da budem glavni baja, ma dignem jednu nogavicu videće se tetovaža, bele čarape još i air maks. A gde mi je huliganka sad kad izlazim u grad ?
Palac - sredstvo za uključivanje kompjutera.
Mali prst - sredstvo za "overavanje" nogara od stolova, stolica, kreveta, točkića od TA peći, pragova...
Ostala 3 prsta - da imaju neku funkciju, imali bi ih i Nindža kornjače.
Poslednji stadijum samoće.Toliko si izolovan od društva da te se ni mobilna mreža na koju si priključen ne seća da postojiš.
-Ko ti je to poslao poruku? Neka treba,a?
-Ma kakvi! Stara kaže da ne zaboravim da svratim do prodavnice!
-Daj bo ne zezaj!Sigurno neka treba de da vidim telefon!
-Ev ti načitaj se!
-Stara,stara,ćale,Mile,stara,stara... jebote šta ti imaš poruka!
-Daj bo ne zajebaji!
-Ne zezam se,meni ni mts više ne šalje poruke!
Konstrukcija koja se prečesto upotrebljava u novinskim člancima uvijek bogate crne hronike a koja uliva sigurnost običnom građaninu i usađuje mu povjerenje u policijski aparat i vladavinu prava.Zamislite kakva bi to tek država bila kada bi sranja uporno pravile osobe koje nisu poznate policiji odranije.
Način da se nekome skrene pažnja da šparta po sobi kao muva bez glave.
- Jao, šta da radim?! Najebao sam ako ćale sazna.
- Prvo, sedi, ubi me promaja od tebe, drugo, evo šta ćeš...
... ja te volim ponajviše.
Najčešće upisivana posveta na poslednjoj stranici SPOMENARa.
Mnogima je bila poslastica prvi se upisati u potpuno nov spomenar i to baš na poslednjoj stranici, tako da drugi nisu imali šanse da vlasnika spomenara vole više od prvoupisanog.
Najbrži način isterivanja fiks ideja, služeći se onom - batina je iz raja izašla.
- Sine, idi da baciš đubre.
- Ne mogu, svet je izgubio boje, Marina je rekla ne.
- Ma nemoj ti zunem jedan poklopac da obrneš krug, idi bacaj đubre i da više nisam čuo da pričaš k'o svilena strina.
- Dobro tatice.
:tštštš:
