Fraza koja se uz određeni nastavak, koji varira u zavisnosti od situacije, koristi za posmevanje osobi kojoj
ne verujete.
- E zvali su me juče iz Inter Kopa, traže elekrtičara za stalno.
- Aha.
- Ozbiljan sam!
- Jeste, a ja sam juče diplomirao.
Svaki glavni jebac u americkim filmovima bar jednom kaze tu recenicu. Kaze je obicno nekom luzeru koji ga pita za savet tj. sta bi on uradio na njegovom mestu.
Luzer: "imam problem sa popularnoscu, smrc, smrc..."
Jebac: " i ja sam jednom davno imao slican problem"
Luzer(sav iznenadjen i znatizeljan): "i sta si uradio?"
Jebac: "opljackao banku, srusio par aviona, jebao Pamelu,srusio skolu... Ali to sam samo ja!"
Rečenica kojom se pokreće višečasovna rasprava o "Farmi", u krugu ljudi od kojih niko nikada nije gledao istu.
- Kakav besmislen show, "Farma". Čuo sam kako je... bla, bla, bla... Naravno, ne pratim ja to, samo sam čuo.
- Da, a ja sam čuo...
...
Posle nekog vremena:
- A setite se kako su 36-og dana, u 17:37 rekli...
(masa se smeje, niko i dalje ne prati "Farmu")
Rečenica koju kreiramo po sopstvenom izboru u datom trenutku.Služi da spustimo sve one nakurčene klince i pokažemo gde im je mesto.
Primer 1:Kad sam ja vijao curice,ti si se igrao u pesku i jeo pačija govna.
Primer 2:Kad sam ja pio pivo,ti si se na sisu 'ranio.
Ljudi koji su sjebali sito i rešeto. Vršili ekspediciju na Mesec, završavali medicinu i elektrotehnički paralelno, bili frajeri svog vremena... I što je najbitnije uvek su tu, kad najebete.
-Joj bato, zaljubio sam se mnogo:
-E kad sam ja prošao kroz to. Pa sam od te ribe roknuo kevu, bila dobra matorka, mlađu joj sestru, a i ćala bi da se bunio. I da vidiš kako ljubav pusti.-Zamisli juče, dočekam prvi tiket, 20 soma.
-E kad sam ja kroz te vode prošao, ubodem u 10-tom minutu nadoknade, za 70000 i onda sve stvaim na rulet. Ljudi oko mene gledaju, a ja ladan, znam i ako puknem, da ću novi tiket da sastavim.
Nebulozom na nebulozu. I to ne jednu nego par. Argumentacijom besmisla komentarisati najčešće, naravno i ovom naslovu sasvim identične besmislice koje bagra ima kao aman neke jake argumente.
I ništa od svega tog ne bi bilo da je Perica otišao u policiju. Ali policije nema. Nema ni Perice, tu su samo neoborive činjenice kao dokaz dobre volje i širenja optimizma među narodima. Komentari *Ja sam iz Srbije ali...* i *Ja poznajem mnoge Srbe i družim se s njima* daju džek pot vašim socijalno-društvenom aktivnostima, izaziva orgazmične talase oduševljenja okupljenih i jedno veliko ALILUJA.
Sad ste prihvaćeni. Sad možete da nastavite da uživate u klipovima Aprijateljske muzike, gledanju Aprijateljskih utakmica pa čak i da složno drkate na Selmu Bajrami, Severinu i Cecu zajedno sa Čedom, Stipom i Fadilom. Jer sad ste drugari.
Brate, razumemo se. Kužiš frend, bitno je da se mi razumijemo. Ma kontamo se, jarane... šljap šljap šljap bitno je da se kontamo.
To što nikakve veze sa životom nema ko je odakle da bi komentarisao muziku Anadolije ili boju purpura na mošnici vilinog konjica to nema veze, daj bratu ruku u kolu nek' se uhvati s nama i uživa.
Primljen si. Niđe veze.
Samo mali broj odabranih ljudi rađa se na visokoj nozi, živi k'o bubreg u loju i ne poznaje osjećaj brige za egzistenciju, nego se proserava po balovima, velikim dočecima i uber-nakićenim slavama na kojima pokazuju svoj osmijeh koji je jednako pravi koliko i sise sporedne glumice u meksičkim sapunicama. Imaju raskoš, novac, ali i prazninu u duši, a misle da su uhvatili Boga za muda.
Ostali dio žgadiluka muči se od rođenja, živi 'rđavo iz dana u dan, ali je opet veseo i radišan unatoč tome što jedva krpi kraj s krajem. Ta rulja zna kako živjeti život sa par maraka u džepu, kreditom čija je rata trećina mjesečnih primanja i platom koja kasni k'o usvajanje gradiva kod gastarbajtera na tečaju stranog jezika. Živ se čovjek na sve navikne.
- Ups! Pardon, stadoh vam na nogu. Znate kako je, tek sam dobio ove nove cipele od tetke iz Austrije, pa se još nisam navikao na njih, treba vremena da se razgaze. A i ja slabo pješačim, većinom se vozim autom.
- Ma nema veze, ja sam sa sela, navik'o sam da mi stoka staje na noge.
Naši ćalci, u njihovo vreme, bili su najveći trsitelji. Šmekeri koji su šetali i po 5 riba dnevno. Nedeljom su hladili jaja pregrejana vikendom, a mogli su popiti kao četa vojnika stacionirana u Sahari 1944. godine.
Keve su, naravno, bile fine i vaspitane, umerene, ženstvene i pre svega nevine.
Istina je u stvari prosek. Bili su prosečni, baš kao ti i ja. Prosečno pijem, prosečno se zezam i prosečno teslačim jednu ribu. Zadesi se nekad i dve. Al jebote...
Moj matori je u moje vreme kitom armirani beton lomio!
U konkretnom slučaju - ništa ni od majke ni od drugarice
Prekor oca u trenutku svađe sa sinom, kojim ga podseća da je, između ostalog, morao da trpi njegove smrdljive pelene dok je bio beba... Međutim, i sin uzvraća istim.
- Besramniče, ja sam ti pelene bre menjao!
- Pa šta, za 30 godina menjaću i ja tebi!
keva u zabludi, a cerka nece da joj staje na zhulj...
Tugovanka konclogoraša.
- Gde si, Džošua!
- Nisam više. Sad sam B-10223.
- Aha. A gde nam je Ramadan?
- Nije više Ramadan. Sad je C-54330.
- Što smo mi B, a on je C?
- Pa, cigojner.
Suptilni način da izraziš svoje podsvesne želje i to tako da te niko ne osuđuje. Ne osuđuju te jer su ionako same po sebi uglavnom previše nerealne da bi se ostvarile i niko se ne oseća ugroženim. Ali ipak, ostaje neka trunka zadovoljstva, tračak nade da ako je neko uradio nešto nemoguće, možda si ti ipak zaista izgubljen unuk kraljice Elizabete, najstariji i drugi u redu za presto, posle onog njenog matorca od sina, naravno.
-E, Bane, pitao sam je da izađemo posle tri godine. Odjebala me je ali ipak sam kralj!
-Pa ne verujem, ako si ti nju išta pitao, onda sam ja trideset pet godina mlađi Hju Hefner.
-Dobro, nisam pitao, ali sam hteo!
_________________________________________________________________________
-E, Cune, juče sam sreo Džona Titora! On je stvaran! Ponovo se vratio kroz vreme i baš došao ovoga puta iz 2059. u Srbiju duzme neke tehnike, kaže da su skoro uspeli da oprave atmosferu za 30 procenata.
-Aha, a ja sam onda Šeri koja voli da nosi kariranu suknjicu i to samo uz crne, lakovane viskoke potpetice, uz bež, NE BELU košulju!
-E, ali stvarno mislim da je to bio on, čekaj, jesi se ti to depilirao?
-E, vidi avion!
Pesma za "šišanje" gasterbajtera.
Kafančina na putu za Gelzenkirhen.
Posle bezuspešnog taljiganja pesama sa svog novog albuma, novopečeni pevačić-picopevac već počinje da strepi od gazda Mikija poznatog po tome da je pola pevačica sa naše estrade gulilo kolena u njegovoj kancelariji, kao i pola pevača koji su izašli sa polomljenim rebrima usled loše večeri.
Gosti smoreni gledaju na sat. Sav znojav pevačić pretura po svom notesu tražeći pesmu, kad odjednom počinje: "Otišao sam odavno , više niko me ne sluša, ja sam jedna, ja sam jedna napaćena duuuuša"
U kafani nastaje opšti lom. Izbezumljeni gasterbajteri "zovu ture", pije se viski , lomi se inventar.
Eto, pošto sam uspešni privrednik, političar, reditelj, roditelj, orintolog, dobrotvor i mecena ja sam još i pesnik. Aj još to da napomenemo, onako, uz kurac. A što da ne, što da nisam pesnik, kad me Bog za sve dao i kad sam umetnička duša. Izdao sam 3 zbirke i Miki Manojlović čitao na prepunoj književnoj večeri izražajno stihove o Ćordolu na kom sam odraso i rodnom selu gde sam provodio leta. Dobio sam i nagradu, evo je ovde, uramljena, pored diplome od Crvenog krsta kad sam predo tri para usranih pantalona posle one dobre pijanke kod Miće Megatrenda. A jes, zna Mića da napravi parti hehe.
- Dobro večeeee, jaoo malo kasnim, da se ne pozdravljam sa svima...
- Sedi kumo, sedi, evo tu, pored našeg poznatog...
- Ijaooo dobro veče, drago mi je, Žaklina!
- Drago mi je, Vasko.
- Hehe Vasko, baš neobično...
- (Hehe Žaklina, baš kurvanjski...)
- Molim?
- Ništa, kažem, hoćete malo vina?
- A, može, može...
...
- I tako, prepodne nadograđujem nokte, popodne pravim nakit, imaš me na fejsu, dodaj me, lajkuj molim te, ima i nagrada, a čime se ti baviš?
- Paa ja sam pesnik...
- Pesnik?! Pa da, imaš dugu kosu...(!) Haha pa i ja sam pesnikinja, imam izdatu zbirku, onaj kritičar mi pisao kritiku kako se zove... Lampard... Ja sam ti baš umetnička duša... Znači mi smo i kolege...A jesi ti nešto objavljivo? Mogu ja da ti sredim... A čime se ovako baviš?
- Pa pišem... a i s vremena na vreme prevodim...
- Ma pitam te gde radiš?
- Ne radim nigde, Ždraklina, povremeno imam...
- Ijooo mukica, pa dobro šta ćeš, biće bolje, težak ti je život nas umetnika heheh aj videću ja preko muža nešto, ako oćeš, mogu da te zaposliM u trafici...
Često izgovarana rečenica od strane lenje osobe u pokušaju da se izbegne izvršavanje pojedine dužnosti. Ovo se može smatrati čistom psihologijom, jer se u većini slučajeva situacija uspeva preokrenuti u korist te osobe.
Miodragoljub: Mnogo sam gladan, ajde molim te izađi i kupi nam da jedemo.
Miodragoljubinka: Ma idi ti, ja sam prošli put.
Miodragoljub. Dobro, ajde, ja ću.
Izraz koji se neizostavno pojavljuje u konstatacijama starijih nam sugrađana, kada se dogodi da ih televizijska ekipa u bilo kom kontekstu nešto priupita na ulici
-Ne mrzi Vas da po ovoj mećavi dođete na pijacu?
-Pa šta ćete, to je jedino što radim. Inače, ja sam penzionerka, pa tako malo dođem da kupim zeleni, i vratim se kući da se grejem***
-U ovim godinama igrate fudbal?
-Šta ćete, u dobroj sam formi, a imam vremena, inače, ja sam penzioner, pa tako volim da drugujem sa svojim ispisničkim društvom***
-Sa 80 godina ste položili vožnju?
-Da, šta ćete, nisam znala šta da radim, moja najbolja drugarica živi u drugom gradu. A i inače, ja sam penzionerka, pa imam vremena, iako sam svu ušteđevinu dala za ispit.***
-Gospodine Petroviću, u sedamdeset petoj godini planirate ekspediciju na Kilimandžaro?
-Ne, nije mi to naporno. Ja se osećam kao mladić. Inače, ja sam penzioner, pa dok još imam vremena, da ispunim svoju davnašnju želju.
Ukoliko ste postavili ovo pitanje verovatno niste značajna ličnost.
-Gospodine mesta su numerisana, milom vas ustanite i sednite na svoje mesto
-Je l' znaš ti ko sam ja? Ja sam bre Petar Petrović nekadašnji prvak u bici.....
-Drago mi je, sada ustanite
Uvodne riječi neke bakute koja se opasno sprema da kudi današji sistem vrijednosti ili da primjeti nagli napredak tehnologije.
Kad sam ja bila mlada, nije se kući dolazilo u 3 ujutro sa korzoa...
Kad sam ja bila mlada,nije bilo veš-mašine već na potok, pa riljaj...
Bila je vrlo napeta utakmica, do samog kraja.
Svakog momenta je neizvesno, pa se oznojiš i od gledanja iste.
- Crni ti, na šta ličiš? Gola si voda, smrdiš na neku znojčinu.
- Ma idi bre, gledao sam Arsenal, idioti kao i uvek gubili, i dobiše 3:2 na kraju...
- Pa kakve to veze ima?
- Ima, kako nema, Kazorla dve prečke pogodio; oznojih se kao da sam ja igrao tamo sa njima!
