Učestali odgovor ,,estradnih zvezda''na pitanje novinara šta rade,šta pripremaju i slično.

Изјава "напаћених", који ни дуго након раскида не могу да преболе прву љубав. Сценирају смак света, сечу вена, бесане ноћи, лом срца и немогућност зацељивања истог итд.

To su prpipreme za objavljivanje definicije ili postera na vukajliji.
Od dana kada ti na um "padne" ideja, ti trazis da li postoji nesto slicno, ako ne postoji radujes se svojoj ideji i svom "genijalnom" delu, oblikujes je po svojoj volji i konacno sledi objavljivanje.
I zadovoljno se smeskas dok drugi dizu palceve u vis.

Krvoproliće u susedstvu. Sankcije. Industrija utihnula. Obezvređena valuta. Plate zamenjene bonovima za hleb, džakom brašna i šećera, kartonom kokošjih jaja, kojom flašom zejtina i možda povremenim litrom mleka, ako se posreći. Kvarcovano tržište cveta. Snalažljivost, podmitljivost, dovitljivost, prepredenost, lukavstvo, vrline koje prerastaju u moral. Hvatanje odraslih za glavu je sve učestalije. Neko jednostavno nije prilagodljiv. Davno zapuštena seoska imanja predaka počinju da liče na spas. Put u nadi da je nešto ostalo. Ali Srbija... Tvoje prazne krošnje, tvoje puste njive, rumen obraz prvoga komšije. Tu se ne prolivaju suze, samo RTS1 i proklinjanje dojke ustaške. Stomak gradske pridošlice cvrči. Nedelom se uzima natrag oduzeto. Sa plodonosnih zaplanjskih padina ubiraju se, ko zna čijim znojem zalivene voćke i povrćke. Glad je zaobišla stid..
Roditelji se vraćaju. Dan je bio vreo. Ljube nas i govore - „Bili smo u kupovini!“ Prašnjavi su, dugo su hodali tragajući. Naivnost bi pomislila da nije ni čudo, samoposluge su prave pustinje. Baba im izlazi u susret. Uzima tri bele kese u svoje trošne ruke. Nešto je crveno u njima. Otac preko poda vuče dva praznjikava džaka u ostavu. Izgleda visok, možda zato što sam ja tako mali. Moje dve seste opominju da su gladne. Mati vadi brašno, uzima nekoliko jaja, lomi ih kao da su zlatna. Vruća pogača na stolu se puši. Gnezdo... Vrapčići razapinju kljunove, čekaju da im mati spusti crva u grlo.
Te godine došla je zima. Dnevnik objavljuje dinar = marka. Neki lakoverni slave. Meni su ruke promrzle od grudvanja. Pogodio sam sestru u glavu. Psovala me je. Utrčao sam unutra. Miris obgorelog drveta i toplina. Baba prvi put te zime vadi teglu slatkog od višanja. Otvara je drhtavim rukama i stavlja ispred mene. Tako sam zbunjen. Dugo nisam jeo čokoladu, a ovo je bolje. Baba mi daje kašičicu - "Kusni, pa zatvori teglicu, da ima za Sanju i Anu." – kako samo komično zvuči. Zahvatam kašičicom koliko god mogu. Radost! Višnje se tope u ustima, slatko je. Baba ostavlja teglu u zastakljenu vitrinu. Gledam u teglicu. Ne mogu da trepnem. U njoj ušećerene, ukradene višnje. Tako bih ih rado ukrao! Voda mi teče na ustima, suze mi teku iz očiju. Ne znam da li je to plač. Možda su mi oči osetljive od dima koji curi iz peći. Legao sam da spavam.
Kako sam samo bio mali. Poznavao sam samo snove. Sećanje me sada upoznaje sa prošlošću i njenom javom. Seljaci su se verovatno pitali ko im je ukrao višnje. Ja se pitam gde je nestalo moje detinjstvo? Ko ga je ukrao od mene?

Дакле, добро размисли пре него што почнеш да се бавиш нечим.
Стара, народна изрека слична оној - испеци па реци. Одиграј партију кликера пре сваког већег корака који може оставити трајне последице ако не одради како ваља. Не ради нешто док не будеш сасвим сигуран да ће успети.

Stara hirurška poslovica za lakše dobijanje mita.

Омиљена реченица сваког џанкија или алкоса који се искрено труди, ма колико то лицимерно изгледало, да нас натера да му кажемо да му верујемо да је ово стварно последњи пут да ради то што ради, и да неће више никад.

Rečenica koja usledi nakon što se dvoje ljudi sudare (slučajno) glavama.

Redosled kojim se svaki patolog pridržava.

Bolje da ne diraš.

Dva pop-up prozora koja bi trebalo da se otvore na ovom sajtu nakon što redom kliknete na dugme "Dodaj svoju definiciju" i "Pošalji".

Оно што кажете возачу буса када нагло закочи и сви посрну. Ако неко падне кажете: Ау мајсторе само један, можеш ти то боље.

Moto '90-ih u Srbiji

Kad spremiš pečenje za slavu pa ga jedeš naredna tri dana.

Potpuno apsurdna stvar ako uzmemo u obzir da se dim siri po celom lokalu.

Стара народна мудрост(?!) која учи младе нараштаје да "једном ако погрешиш није страшно, а ако други пут погрешиш онда си будала".

Да не би неко био збуњен, а претпостављам шта сте сви помислили кад сте видели наслов, да пообјасним:

"Мушко дупе" - Паметан човек, храбар човек, јунак.
"Се само једном јебе" - Паметном је једном доста, а ако га зајебу и други пут, онда није "мушко дупе" (видети изнад).

Redovna pojava na putevima Srbije koji imaju dve i više kolovoznih traka...

Филозофија којом се воде искусне женке. Доста је било лоших сексуалних искустава. Џаба што је добар дечко, кад му алатка не ради посао, и кад после њега мораш да се презнојаваш са играчком. Мали ал' техничар је Меси, а таквих нема много. Њима треба један Матераци, да их покупи и однесе као Шевченка на трибине, са све лоптом!

Закључавање врата по изласку из стана обављамо по толиком аутоматизму, да мозак више то и не регистује, јер ту операцију већ има кеширану на хард диску. Узрочник проблема и једини кривац за нашу бригу да ли смо закључали стан...је чиста параноја.

...изрека која `оће рећи да прије него што нпр. кренемо у расправу са неким магистром историје око сеоба Словена,прво се добро поткопамо знањем а тек онда са два пут пређеним и утврђеним градивом (к`о у школи) кренемо у својеврсну "дебату" и у јуриш за нову побједу у знању повијести...