Bezvredna hartija.
Papir kojim ništa ne dokazuješ i ne služi ničemu, nego jednostavno ga imaš kod sebe zato što tripuješ da nešto vredi, a ustvari je go kurac od papira i možeš samo dupe njime da obrišeš.
- Bakljava. Ja sam Kristijan Gaši, fudbaljer Sent Galjena.
- Lepo je to dedžgo što se baviš sportom, nego kakav ti je to papir u ruci? Da bi ušao u Rusiju moraš da pokažeš pasoš.
- Pa to je pasoš Republjik Kosova.
- A-ha. Super ti je to, ja sam inače iz Narnije, pa te razumem. Nego daj nam pasoš.
- Alji ovo je pasoš.
- Jeste, jeste. Srećan put nazad. Sledeći.
- Ovo je međunarodni skandalj. Molim Vas pozovite konzuljat Kosova.
- Konzulat Kosova još nemamo. U planu je odmah nakon postavljanja konzulata Srednje Zemlje. Do tada, sikter bre!
Novi pravac u Srpskoj politici čiji je osnivač jedan pacijent zdravstvene ustanove "dr Laza Lazarević". Njegovo ime se ne sme saopštiti iz razumljivih razloga fizičkog od strane prve, a verbalnog linčovanja od strane druge populacije ekstremno pozitivnog mišljenja u odnosu na jednu od ove dve opcije. Naime, ovaj čovek je završio tu gde jeste jer je prešao granicu na kojoj je Tesla stao. Svima je poznato da genijalnost ima granicu posle koje se prelazi na teritoriju ponekad nepravedno osporavane ludosti. Dotični gospodin je uvideo istorijski princip duboko ukorenjen u naš i još neke narode(nisu sa našeg kontinenta te ih nije potrebno imenovati).
Shvatio je 2 principa "govor-delo", kao i "istorijski trenutak-delo":
Prvi princip(govor-delo) je primenio na prvi deo njegove maksime(ni kosovo), jer je primetio obrnutu srazmernost verbalno izražene želje za nečim i njenog realnog ostvarivanja. Jedan od dokaza njegove teoreme koju izlaže je da otkada se počelo vikati "Srbija do Tokija", ta ista Srbija je počela rapidno da se uvlači u sebe, te je on predložio, za početak, radi provere hipoteze da se krene sa izražavanjem želje za NEposedovanjem nečega te je tako nastalo NE kosovu, naravno posle toga sledi Metohija(čije ime uzgred budi rečeno je isčezlo iz usta ekstremista željnih smanjivanja Srbije izražavanjem one separatističke rečenice: "Kosovo je Srbija") i ostali deo sveta(mada on to ne savetuje zbog drugog principa).
U drugom principu(istorijski trenutak-delo) on nalazi nepotrebnu i podsvesno mazohističku tendenciju našeg naroda da se uvek priključuje ili ulazi u projekte koji su očigledno pri izdisaju i u trenutku kada se diljem sveta stvaraju nove i bolje konstrukcije. Dokazi koji, smatra on, potkrepljuju njegovu tezu jesu nepotrebno uključivanje našeg naroda u razne akcije velikih sila protiv još većih(uvek u pogrešnom trenutku), sa objektivno(globalno) neprimetnim učešćem(koliko god nama izgledalo veliko), a ogromnim gubicima koje nismo znali da unovčimo(opet zbog prvog principa) u vidu poštovanja prema žrtvama pre svega a onda i materijalno. On predlaže da Evropsku Uniju sagledamo očima čoveka iz bliske budućnosti i da se ne držimo ad hoc onoga što svi u okruženju rade, jurišaju ka njoj neznajući da je ona samo još jedan projekat koji se približava kraju. Smatra da treba da uradimo suprotno, da poštujući prvi princip, otćutimo Evropskoj Uniji, sagledamo situaciju, stisnemo zube, očistimo i sredimo ovo malo zemlje što nam je ostalo i na sva zvona vičemo(opet lukavo koristeći prvi princip): NE Kosovo, NE Vojvodina, NE boljem životu, NE platama, NE dobrim odnosima sa komšijama, i na kraju krajeva NE jako glupom, jugonostalgičarskom koraku u ovom trenutku - Balkanskoj Uniji.
Srce Srbije, spremljeno za transplataciju u NATO.
Zato što su oni jači, a Srbi se razumeju u politiku k'o Marica u nelinearne funkcije.
Najbitniji problem Srbije.
U odnosu na njega nezaposlenost, siromaštvo, beda i beznađe su prava sitnica.
Sin: Mama, mama, gladan sam!
Majka: Evo ti dušo parče Kosova.
Na Kosovu su uvek, bile srpske vlasti,
Tu je Murat pao, I TACI CE PASTI!
DEO SRBIJE JUČE, DANAS I MALO SUTRA.
Ili kako Srbe najlakše naterati da zaborave da nemaju 'leba da jedu.
Bilo je kolevka Srba, a onda su Srbi prohodali.
Srpsko a naše.
Najveći spomenik svih srpskih poraza kroz istoriju.
nekadašnja pokrajna Srbije tj. Savezne Republike Jugoslavije. ova današnja mlada državica puna je Albanaca zaslugom, jer ako se wratite u prošlost Kosova (90-tih godina) videli bi ste da bi i Vi na njihovom mestu to isto uchinili. žalosno je samo što su mnoga srpska deca izginula dole jer nisu imali para da se isele a da ovi ovde balavci koji su 99-te došli odozdo voze besna kola i kurče se po gradu!
Priloška odredba za vrijeme. U bukvalnom smislu se misli od 1389. a u stvarnosti označava neki dug, neodređen, period.
Neđo: Đesi mala, bilse ti upoznala samnom?
Cura: Zašto?
Neđo: Jer na ovim prostorima od Kosova do danas nije bilo ljepše cure otebe, hehe.
Cura: Hehe, aj nestani.----------------
Baba: Sinko, moreš li otić do apoteke svojoj baki po lijekove?
Neđo: Daj baba nisi normalna, juče mi tražiš da ti kupim parcelu nagroblju a sad oš lijekove, aj odluči se, oš živit il umirat, nemogu ja ulagati i u jedno i u drugo.
Baba: Pi kako si bezobrazan, od svoje četvrte godine do danas sam radila teške poslove a ti tako prema meni...
Neđo: Misliš od Kosova do danas?
Baba: Mrš.
Najpoznatiji i najomiljeniji fudbalski klub u Srbiji koji svi navijaci bodre bez obzira na to ko igra i bez obzira na to da li se izjasnjavaju kao grobari, firmasi ili delije!
Krajnji stepen omiljenovanja neke države.
SP 2010, finale Holandija - Španija
Lik 1: Jooj kako volim ove Holanđane, kakvu igru imaju!
Lik 2: Zašto ne navijaš za Špance idiJote???
Lik 1: Zašto bih navijao za smrdljive Špance???
Lik 2: Pa nisu priznali Kosovo...
Lik 1: :facepalm:
___________________________________________________________Dnevnik 2, RTS1
U nesreći koji su izazvali teroristi u Velikoj Britaniji poginulo je pet stotina ljudi.Lik 1: Joooj što mi je dragoo! E neka su poginuli!
Lik 2: Jesi li ti normalan??? Petsto ljudi poginulo, a ti se raduješ!
Lik 1: Pa da, Englezi su priznali Kosovo!
Lik 2: :iskače kroz prozor:
Erekšn kiler ako je suditi po Vučiću. Takođe po njemu, ima negativan uticaj i na ovulaciju u Srpkinja.
Zašto oćeš da nas razgraničiš od svete spske zemlje?
Ama ljudi nas je manje svakog dana, nemoj da nisam reko. Nestajemo kao narod.
"Naš" Trst 21.veka
S parolom `Trst je naš` odlazili su vojnici JNA u rovove iznad Tršćanskog zaliva. Tenzije su bile velike,a na kraju se ostvarilo ono što su rekli Veliki i isti je opet ostao u okviru Italije. Posle smo sve to pomalo zaboravili i crveni pasoši su nas stavili ispred Fernetiča u bezkonačne kolone zastava, škoda i drugih simbola potrošačkog socijalizma da kupimo neke simbole zapadnog dela evropske Jalte u vidu farmerica, veš-mašina i spumantea, koji si dobio upakovanog uz deterdžent.
Jedna je stvar ne priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova, a sasvim druga - nepriznavanje realnosti.
