Lijepo se obući, dotjerati se.

Stalno gurati nos gde mu nije mesto i odmagati svojim pametovanjem, kada se radi nešto što ne razumeš ili nisi vičan tome. Guziti se.

jutarnja mantra kad znamo da je mnogo lepse ostati u krevetu nego se suociti sa realnoscu svakodnevnice,ponedeljkom narocito....

Izjava moje keve od pre 15 minuta,posle mog podriga,izvedenog posle tanjira izvrsnog gulaša,koji je probudio i polarne Medvede iz zimskog sna.

Vrlo neugodno pitanje, koje postalvjamo sebi u jos neugodnijoj situaciji: svi oko tebe se smeju, a ti ne znas razlog i zbunjeno ih gledas, pa se onda zapitas: Je l' se to, mozda, oni meni smeju?

Vrsta usisivača poznata po tome što sa njima osim što možeš da usisavaš, možeš i da pucaš, bacaš plamen i obaraš avione. Kese za njega se kupuju u prodavnici lakog naoružanja. Generalni sponzor ghostbustersa.

Kaže se za curu koju treba samo da pitaš, jer, ona se voli, puna je ljubavi, prema svima. A i voli se jebat.

"Ukačiti se" znači: popeti se, biti na nečemu.

Sinonim za pasti, smorogati se, smandrljati se, ubiti se.

Rečenica koja se koristi za povlačenje "nema seksa / nema muvanja" granice. Uopšteno se koristi na ljudima sa kojima vam je ugodno, ali vas seksualno ne privlače.
Suptilan način da se kaže: "Nikada se ne bih mogao(la) naložiti na tebe."

Реченица која најбоље описује вечити сукоб генерација, као и савремене технологије и старинског.

U neka davna vremena pšenica se sa njiva skupljala srpom,
(bez čekića i nakovnja - to je neka druga priča).
Posečena stabla pšenice su se zatim donosila na jedno mesto- gumno,
na kome se obavljalo razdvajanje zrna iz klasa od stabla pšenice.
To se radilo mašinom koja se zvala vršalica i bila je jedna od prvih mašina
koja nije imala vojnu namenu sa kojom se u svom životu sreo srpski seljak.
Kao i svaka mašina tog doba i vršalica se tresla kao nenormalna,
kao da svakog trenutka planira da se raspadne na sastavne delove.
Odatle dolazi poređenje, trese se k'o vršalica.

Порука, у најбољој намери, за оне који освићу и омрчу на Вукајлији.

Čovek kome godine ne mogu ništa.

Мото свих Срба који летују на хрватском приморју.

Sredstvo kojim obično najmasniji i najuobraženiji dečko u gimnaziji vrti sve devojke oko malog prsta i menja ih ko čarape samo zato što zna 3 akorda, pa makar imao facu kao tektonski poremećaj. Takođe je i glavna zvezda na ekskurziji. Svako od nas zna bar jednog takvog.

Neiskreno se nećkati odn. neubedljivo se izgovarati.

Poklapati se.
Kada se stvari gađaju njihovo mesto i/ili vreme je identično mestu, odnosno, vremenu na kome bi trebalo da budu.

Ono sto pomislite kad vracate pokvareno mleko u frizider

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.