- Je li, matori, je l' i u vaše vreme bilo ovoliko ubistava, kriminala?
- Pa, uvek je bilo, al' se znalo ko to radi i ko to za dvajesčetri sata hapsi.

GODINA 1965.
„Radovane, ajmo kući, brzo!“
„Šta ti je sad,ženo, još nisi nabrala cveća da staviš u vazu na heklani stonjak što je na televizoru!?“
„Da, ali ide mi se u ve-ce! Velika nužda!“
„Sad mi kažeš, kad smo skoro stigli! Što nisi išla pre nego što smo pošli u livade?“
„A mislila sam ići, ali nisam, otkud znam! Mislila da ću izdržati!“
„E, jedno je misliti, drugo srati, a treće cveće brati! Seri sad ovde!“ (gucne rakije iz čokančića) „U, baš mi se sviđa ova izreka. Zapamtiću je. Možda se ustali.“
„To nije izreka. Naberi mi komuše od kukuruza da obrišem dupe.“
„Što nisi uzela ranije, ženska glavo, znaš ti gde je kukuruz odavde posejan?“
„A mislila sam uzeti, ali nisam.“
„E, jedno je misliti, drugo srati, a treće cveće brati! (mlati srednjim prstom) Ooopaaaa! Opet sam ti uter’o!“
„Valjda bi sad bilo logičnije ’a treće komuše brati’ , ne cveće?“
„Mrš u pičku materinu!“

GODINA 1970.
Otac porodice ulazi besno u kuću, ( čovek kalupa Paje Vujisića, znači pravi muškarac, a ne kao ove metro pičke), skida sako i košulju i ostaje u potkošulji.
„A nek se nosi i šef, i firma i Miroljub ušljivi u pi-čku le-pu materinu!“ seda za sto, flaša rakije i čašica ga već čeka, naginje dve na eks. Žena polako postavlja tanjir i sve za jelo, sin hipik sedi za stolom sav mlitav. „Jebem im ja seme i pleme, meni tako da...Zgaziću ih!“
„Ćale...Nemoj tako. Mir. Neka vlada mir.“
„Šta sereš ti, pička ti materina?! Ženo, šta sere ovaj?!“
„Umesto što psuješ i pretiš treba da voliš...Ne da gaziš ljude, već da sadiš cveće!“
„Šta da radim?“
„Da sadiš cveće.“
„Kakvo cveće, šta sereš?“
„Ne serem, ja tako mislim.“
„Jok, sereš.“
„Jer sve se svodi na isto: mir, ljubav, tolerancija. Sve je to isto.“
„E, misliti i srati i cveće brati nije isto. Neću dočekati da odeš u vojsku. Jebem ti mater, kakvog te skrnavog rodila. Šta si rodila ovo govno!?!“

Kao tviter. Ili deca.

- Jebote, za dve nedelje kreće januarski rok, ja ni krenuo da učim. A izvukao sam onu vešticu Kneževićku, ima da me strelja s vrata kad provali da nemam blage.
- Ma, počeću sutra, ima vremena... Kad bolje razmislim večeras ćemo se napiti, pa ću pola dana prespavati, a i Nevena bi sutra da se kresnemo... Počeću prekosutra, ima vremena.

-Dobro jutro komšo, gde si poš'o ovako rano?
-Idem do komšinice Jagode.
-A ne može, tamo je već Slaviša sa petog sprata, posle idem ja, a ti čekaj svoj red komšo.

narucilac tornja u Pizi: ne mogu da verujem da si uspeo da ga napravis tako krivog! pijanduro! jel znas ti za visak i vodenu meru?
graditelj krivog tornja u Pizi: i kobasica je kriva pa je dobra...
narucilac tornja u Pizi: pa jeste...

1) Lik koji je polagao svake godine od petog razreda i preko veze upisao faks: Od sutra pocinjem da ucim.

2) Od sutra prestajem da pusim.

-Milisave, od' de vamo. Ti si najučeniji u selo, išo si sva četiri razreda. Doš'o neki pa pita za neko mesto. Pominje neki "obor" izmedju Srbije i Rvatske, ništa ga ne razumemo.
-Ajde, 'de ti je taj.
-Evo ga pred Milunovom kafanom.

Pred Milunovom kafanom.

-U sunce ti jebem krvavo kaki je, ki da je kroz neočišćen sulundar proš'o. De ga nadjoste 'vakog! Šta ti treba prijatelju?

-Road to border between Croatia and Serbia!

-Ako, ako .... će te odveze Milisav do tamo al' za jedno dvesta-dvesta pedese' evra. Jel može?

-Good, good ...

-Ajd' ulazi vamo u mog stojadina. Nemo' se izuvaš! Valjda se ne otireš lebac ti se ogadio, da mi ne ugaraviš nove presvlake!

Ćale: Daj da vidim tu knjižicu.
Sin: Ma ne mora ćale ionako znaš sve ocene.
Ćale: Ne seri nego daj knjižicu!
Sin: (U sebi: au najebo sam) Izvoli tata.
...............muk...............
Ćale: Šta je ovo?
Sin: Moje ocene što?
Ćale: Da vidim koliko imaš kečeva: je’n, dva, tri, četiri, pet idukurac. Sa’ćeš da propišaš majčino mleko!
Sin: Nemoj tata molim te!
..................posle par minuta intenzivnog lešenja............
Ćale: Što ne učiš sine?
Sin: Pa učim tata ali ne mogu da zapamtim.
Ćale: Pa što ne možeš da zapamtiš?
Sin: Ne znam, možda mi je u genima.
.................još jedan ovog puta duži muk............
Ćale izlazi iz sobe, a sin se kaje što nije upotrebio argument ranije.

Ja u sup-u, strpljivo čekam svoj red.
Gospođa iza mene: „ Izvinite, a jel mogu ja samo nešto da pitam? “
ja: „ U redu, izvolite.“
Ulazi i nema je da izađe sto godina... I napokon evo je:
ja: „Gospođo, nadam se da su vam unutra otkrili smisao života, jer je moj upravo prošao čekajući Vas.“

E kako je bilo sinoć na žurci ?
Ko kad je Tito umro.

taman se uhvatim za kvaku da se sklonim iz kuce, i eventualno nešto čačnem u garaži, kad žena iz pozadine:
-nemo danas ništa da radiš, težak je praznik, crveno je slovo u kalendaru!!!
-jebo te praznik da te jebo.. kako praznik samo za mene ..a što nije praznik za trgovce, eno sve prodavnice rade, policajce, opštinare,što nije praznik za...

- E...
- Boli me glava...
- A...?
- Oprala sam zube.
- I...
- Uzmi mleko za telo, dole ti je pored vlažnih maramica. Laku noć.

- Je l' sam te jebo sinoć?!

- Jer sam te jebo sinoć!

Šmokljo: Pa vidi brate, ja sam mislio da imam, stvarno jesam, ja ne znam kako sam se zabrojao...
Gazda: Sine, jedno je misliti, a drugo je srati! Ako pare ne budu na stolu za uru vemena mogu da ti sredim da zalivaju zemlju za tobom! Ščuo?
Šmokljo: biće

- Hvataj!
- Ne bacaj!
- Ladno pade u baru.
- Kaci debil... e sad mož' da je jebeš!