Саркастичан израз којим дајете саговорнику до знања да, женској особи о којој сте малопре причали, не фали ама баш ништа...

Vesti koje su toliko nebitne da ih uvek "gurnu između redova" neke zanimljivije da bi ih čuo, jer da se saopštavaju kao posebne niko ne bi obratio pažnju na njih. Na žalost ljudski um trpi sve to iz želje da bi čuo ono što je počeo. I pored svega, ove nebitne vesti dovode širu masu do granice nervnog sloma.

Dobar nacin da se izbegne sopstveno palamudjenje i ispadne dzek.
Agonija nastaje kada neko primeti mikrometarsku mrlju na Vasoj sulji, za koju ste vec znali da postoji, ali jebi ga, lepa sulja pa Vam bi zao da je zbog toga ne prosetate jos jednom pre pranja.

Ofucana varijanta je da glumite Skarlet O'Hara zacudjenost. (Ooh, I can't belive, l can't belive! Is this really possible?)

Detalj iz naslova koji otvara neslućene Scile i Haribde koje je javna ličnost prevladala, a da suzu nije pustila.

I u njoj sve je guši.
Mada, ovo i nije grad, već selo. Ali nebitno, njoj je potrebno više prostora, kako bi bila slobodna kao ptica feniks.

Odavno je bacila blatnjavu motiku a gumene opanke zamenila zlatno-roze air max-icama.
Možda će šuma nebodera odjekivati milozvučnijim cvrkutanjem a mešavina smoga, teških metala i prašine nadimati pluća lepšim vaduhom.

Kaver uredno održavanog fejsbuk profila krasi neki od mostova velegrada, Kalemegdanska tvrđava ili neka druga znamenitost. Ispod fotografija uslikanih na nekom od posećenijih splavova stoji naznaka o njenoj promeni. Nema više stare Spomenke, grad ju je učinio boljom, lepšom, jačom...

Zbogom ruralni traktoristi i krezavi brđani. Ona sada uživa glođući punomasniju safaladu "Rokija, kontraverznog bizMismena". Prejahala je dobru kilometražu dok nije pronašla svoje pravo JA. I ono je, na svo iznenađenje, baš u Beogradu. Ona je rođena za taj grad i udiše ga punim plućima.

Ultimativni odjeb gradske devojke, brđanskom pastuvu koji se nešto mota oko nje, a koji je u velegrad došao bežeći trbuhom za kruhom pre nekih dva meseca, namamljen neonskim reklamama, bilbordima, obećanjima o lakoj zaradi i dobrom provodu. Generalno gledano, ovo je više geografska smernica kojom se označava geografsko područje veoma udaljeno i izolovano od civilizacije, znači ako otprilike kažete da je neko mesto u tri lepe pizde materine, e ovo vam je još koji kilometar uz ili iza brda.

Apsolut-odjeb roditelja na većinu naših nezadovoljstava. Imaš to što imaš, ćuti, sutra se može zaratiti.

Kažemo osobi koja se previše hvali.

Neprikosnoven odgovor na ženinu rečenicu : " Ti ne znaš kakav je porođajni bol, ja sam ga bez anestezije rodila " .
Naravno, zbog činjenice da je bol koji je prouzrokovan kamenom iz bubrega užasno veliki (Treba to da izađe kroz mokraćne kanale) može da se koristi kao pandan na tu rečenicu, koju ćete pre ili kasnije čuti.

Reči se izgovaraju za vreme zagrevanja pred basket. Jednog lika jednom usere da da trojku nakon što je prethodno rekao da ulazi bez koske i odmah čovek traži loptu. Kurac! Neće je dobiti, pre svega zbog bola u palamaru kojeg imaju ostali igrači.

Nije da nam baš puca kurac, ali nije ni daleko od toga.

Konstatacija posle skapiranja da nekadašanja daskara, ravnija od najfensi plazma TV-a sad ima er-begove prve klase na kojima bi joj pozavideli i Kristina Hendriks i tehničari bezbednosti iz fabrike Volvo-a. Pošto je realno nemoguće da joj dojkara poraste toliko za tako malo vremena, il' ga njen fićirić nije izvadio na vreme il' trpa čarape u brus. Treće nema.

Seljačina, alfa seljačina. Skorojević u najgorem smislu. Od nedavno buržuj koji lovom briše bulju, a do skora crna sirotinja koja ne zna odakle će da nabavi novi par gaća. Zato sada kupuje sve što u ceni ima četiri ili više nula, bez obzira koliko to bilo ružno, bezukusno i odvratno. Cirka isključivo viski koji baš i ne prija njegovoj na džibru navikloj sluzokoži, ali jebiga, viski tol'ko košta da radža može samo da mu se sagne. Umesto bundevinog semena od kog je maltene živeo, sada cepa pistaći, po tri kile dnevno. Odeća mu je Ašok Murti stajl. Drugim rečima, stajla bez, ali za te pare je mogao da kupi šestomesečnu zalihu kavijara. Da, kavijar. On voli kavijar, iako od njega dobija instant poriv za bačanje pegle, ali kavijar je toliko skuplji od ajvara, pa mora biti da je do jaja. Deca će mu ići na Megatrend, još uvek je skuplji od državnog fakulteta, sigurno tamo predaju likovi sa Oksforda i Harvarda, za koje je čuo negde na svom plazma TV dimenzija 3 sa 2 koji zauzima centralno mesto u njegovoj 15 sa 15 dnevnoj sobi nameštenoj u stilu ranog šabanizma.

Izraz koji se upotrebljava isključivo za ekstremne nejebice. Ovom metaforom se na duhovit način nagoveštava da dotični nije video a još manje džarao pičke još od rođenja samog Isusa Hrista.

Logika svakog muškarca (čast izuzecima) koja glasi da svaki lik koji stoji pored devojke mora da bude njen dečko, koliko god debilno to izgledalo u nekim situacijama.

Biti svjestan koliko si šupalj je jedan od najgadnijih kompleksa koje neko sebi može nabiti.

Takvi ljudi su svjesni svoga neznanja, te zaviseći od osobe do osobe, obično spadaju u dvije kategorije; tihi šupci koji ganjaju svoju nafaku te generalno ne predstavljaju neku opasnost po druge, i agresivni šupci koji čovjeku ispod njih mogu napraviti pakao od života.

Prva manje opasna kategorija mogu biti recimo manji poduzetnici ili niži poslušnici raznih stranaka.

Ipak opasnija verzija istih su oni koji kroz malo rada, uvlačenja u guzicu i na kraju štele postanu direktori većih firmi, ministri ili profesori.

Kad postanu profesori, naročito, institucija im obično dadne da predaju neki relativno lagan predmet ali za isti postave tobože tako visoke uvjete da studenti njihov predmet znaju padati po nekoliko puta, a kao direktori često imaju nenormalno visoka očekivanja za preduzeće iako ni sami nisu sigurni šta trebaju da rade na svom poslu jer njihovi "podanici" su ti koji završe 99% posla.

Skoro svi smo susreli bar jednu ovakvu osobu u životu, negdje, nekad. Njihov glavni problem je što su gladni priznanja i poštovanja jer ga u ranijem periodu života nisu dobili i sada žele da isto nadoknade u neviđenoj mjeri. Kao što gladan čovjek u očaju počne da primjenjuje silu jer je gladan hljeba i počne da krade, ovi moralni jadnici gladni priznanja i poštovanja istim instiktom počnu primjenjivati silu i strahopoštovanje da bi ostvarili svoje ciljeve, te velika većina ljudi osim totalnih psihopata samo se potrude da završe svojni nužni zadatak kod njih i pobjegnu što brže da je moguće.

Najgora stvar što se može desiti sa njima (a ovakvih balvana ima i na zapadu) je ako neko ovakav pročita Makijavelijevo dijelo "Princ" te nakon istog se ufura da je on u stvari žrtva i nehsvaćeni "intelektualac" i da svi ostali zaslužuju takav tretman od njega jer svi ljudi su šupci i on je daleko superiorniji od njih.

Mada njihova vladavina može potrajati, vrijeme je pokazalo da skoro svi takvi kad-tad glavom udare od zid. Ovo se obično desi kad nalete na nekoga daleko opasnijeg i nerijetko poštenijeg od njih, jer što kažu u Hrvatskoj: "Ni Bog silu ne voli!"

Davno prošlo vreme. Fraza kojem možete da zbunite mlađeg sagovornika i da ga tako zbunjenog ubedite da ste neke stvari radili pre nego što je on uopšte znao za sebe.

Izgovor za nešto što je davno učinjeno i preko čega bi se trebalo preći i obrnuti krug. Najčešće se čuje od djevojke za kojom si bio lud, ali ona je u tebi vidjela slabića, čovjeka koji nema karizmu i budućnost ispred sebe i olako te pomela pod tepih svojom metlom od egoa.

Sada kada si postao neko i nešto, kada više nisi onaj dječak koji iz prikrajka gleda u njenom smjeru nadajući se da će ona pogledati u tvoje oči, a ne u poderane patike i polovne somotne pantole dobivene od tetke iz Njemačke, u njenim očima više nisi samo jedan od mnogih, sada si onaj koga ona želi. Ali ne, ne ide to tako, mala moja. Ne daje se čast tek tako za komad mesa između nogu. I tigar sebi puši kad mu tigrica ne da.

Kažeš da si se promijenila i da voliš onog momka u meni koji sam prije bio? Dobro, možda se i ja promijenim, pa budem onaj stari i zavolim te, jer ovaj "novi ja" sigurno neće. Dotad nastavi da meteš.

Nešto jako staro, još od pre Marije Terezije. Toliko matoro da se ubuđalo, kao i dotična sa kojom to nešto upoređujemo.

Fora na koju se matorci izvlače sa slava, rođendana i ostalih sedeljki kada se smore.
Nakon petnaestominutnog ubeđivanja domaćina da ostanu sledi ova mat rečenica na koju replike nema.
Deca su svetinja - škola je svetinja - amin...