Imati internet a nemati Facebook, Myspace, Tweeter i ostale world wide web lokacije na kojima ce svi oni koji nisu slepi kod ociju moci da saznaju vasu kilazu, status veze i broj vasih prijatelja!
Pitanja koja imaju pogresan epitet uz njih.Ona su u Srbiji uglavnom stajaca,i stoje na mestu nekih desetak,dvadesetak godina.
- A sada prelazimo na tekuca pitanja.Kada ce i kako Srbija uci u Evropsku zajednicu,pitali smo gospodina Mirka Cvetkovica,premijera bla bla truc truc
Lik koji je lišen socijalnih vrlina i ne zna kako bi prišao devojci uživo, ali zato u virtualnom svetu skuplja i copy/paste forice sa blogova; postavlja slike iz photoshopa; i smatra sebe veoma privlačnim.
Slika profila :
Lik nosi crne naočare za sunce, zimsku jaknu, a pozadina mu je zid spavaće sobe.
Kažemo osobi koja smara i morališe svima, a verovatno je i sama grešnik/ca, ili je latentn/a/i grešnik/ca, samo da joj je bilo dozvoljeno sve to... Moral, svi znamo koliko je to relativna kategorija, filozofi o tome raspravljaju od kad je sveta i veka i niko ne zna... Sem ovih sa centrom za moral. To se nalazi negde u dubinama putešestvija njihovog mozga negde na mračnoj strani gde vrebaju strašne zveri koje hoće da pojedu sve... Sem hrabrih ratnika svetlosti, koji se od vajkada šibaju s ovima. Jedna, samo jedna moždana ćelija hoće da se buni i bude moralna, iako telo govori: " Ne, mi nismo takvi", a ćelija govori: "takvi smo, zato se treba šibati". I onda nastane haos u biologiji.
Latentni moralista: Iju, kako je to mogla, tako da uradi, da prevari tako lepog dečka, a i on nju, ju sram ih bilo, takvi su jedan za drugog...
Radnik svetlosti: Baba, ne smaraj, sami su se birali
LM: Ajde bre, šta pričaš, to nikada nije bilo
RS: Vremena se menjaju...
LM: To...! Taaaako, pa u gradu prošetati, bože me sačuvaj, ova omlaTina...
RS: Ispalo ti nešto, vidi!
LM: Šta? Gde?
RS: Pipni, šta je ovo, mokro.
LM: Gde mokro?
RS: Centar za moral ti je iscureo iz nervne ćelije.
LM: :mračanpogled:
*
Jedna moždana ćelija: Ups, problem, prosledi, prosledi prosledi, problema nema...
Moralna nervna ćelija: Huuuuuuujaaaaaaaaaaaaaaaha! Gde je problem? Ha? Ha?
JMĆ: problema NEMA! /(nešto proleće), ova se sakriva
MNĆ: Saću ja da rešim situaciju, saću sve da nas spasem!
JMĆ: NEeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!
KaBUM!
Део телефона предвиђен за списак за куповину, дефиницију коју планираш да објавиш на Вукајлији, пушкице за контролни, поруке које нисте имали храбрости да пошаљете, вицеве или неку романтичну copy/paste поруку...
Када их неко случајно прочита, углавном ми постави питање: ''Којој секти ти припадаш?''
Rečenica koju svaki 17-godišnjak mora izgovoriti. Upotrebljava se nakon 6 meseci veze kroz koju on prolazi suva ku*ca. Daje potpuno drukčiji efekat od željenog (šamar, raskid, veto na hvatanje za dupe...)
Ona: Ali, ja tebe volim
On: Da me stvarno voliš spavala bi samnom
Ona: Idem kući
Pinkov"voditelj" kome je najveca vrlina to sto nije homofobichan,inache neodoljivo potseca na chinchilu ,uvek ima lepo "krzno",veseo je,mnogo skakuce i coveka prosto izaziva da ga odere.(ali ne od k..ca)
Besmisleno, a neophodno prazno polje kod raznih registracija, čija se svrha dovodi u pitanje od nastanka iste. Jedna od najistaknutijih teorija tvrdi da se ona tu nalazi kako bi ljudi vežbali copy/paste.
Umetnost pozarevackih boja i copy/paste tehnike. Jedan on najmodernijih i vremenski najblizih nam pravaca. Ova "umetnost" pruza mnogo mogucnosti i nacina da zadovoljite svoju dusicu dozom "kvaliteta". Tako na primer, mozete da gledate 3 americke zastave, od najvece ka najmanjoj i 3 sata razmisljate o smislu slike, izvlacite neku pouku ili sta god. Mozete piljiti i u zanosnu Merlinku i stotine verzija njene face u cvetu mladosti (ovo je mozda bolja opcija, jer je ipak bila neka riba). Mozete se diviti konzervama supe, nareska, limenkama Koka - Kole, copy/paste kipu slobode, smekerici Marlon Brandu i tako dalje. Predstavnik ove popuplarne umetnosti je svakako ranjivi i neshvaceni Endi Varhol sa jos par kolega komercijalista, ciji rad poznavaoci umetnosti u pokusaju izuzeeeetno postuju (iako blage veze nemaju sta brane i cemu se dive).
Kad u 21. veku moras raditi seminarski rad od 15ak stranica pisano, rukom, jer profesora u poznim godinama mrzi (citaj = ne zna!) da proverava da li je neko uradio copy-paste sa Neta na zadatu temu.
Profesor: "Bolje vam je ovako, neg' da svo kopirate s onog emajla... Denise, je l' se tako kaze?!"
Asistent: "I mejla, gospod'ne."
Prof.: "Isti Djavo... Pis'te samo deco, i ja sam kad sam bio k'o vi..."
Imam sad nešto nenadjebivo da vam kažem, da vas prosvijetlim i iz temelja izmijenim smisao vašeg postojanja. To je onako malo zapetljano i meni je teško da se izrazim, ali ako se malo potrudite i vi ćete shvatiti....
Blabla, Bog, đavo, muzika, truć, pisanje, bla, život, brrr, žito.
Niste shvatili? Pa kako? Ah, okrutni svijete, doći će valjda i dan kada će oni poput mene biti shvaćeni i priznati!!!
Ako misliš da nisi shvaćen, u 98% slučajeva to ni ne zaslužuješ. Ako spadaš u onih 2%, jbg, voljeće te 100 godina nakon smrti.
Komponenta racunara za povezivanje na internet koja nam je svima omogucila da vidimo kako je web stranica napravljena, i osmisljena od strane webdesigner-a, prikazujuci prvenstveno tabelu stranice pa zatim ucitavajuci tekst i napokon (dugo ocekivane) slike ...
Kada želite da prekinete dosadan razgovor sa voljenom osobom.
A kada ćeš da me vodiš bla-bla truć-truć...??? E srce ne mogu sada da pričam, ljubim te, ćao!
Evo pisem definiciju u Minecraftu sa modom web displays :) tojest sa minecraft internet modom :D evo kraj definicije :D pozz xD
zapravo nije jos pozz pozz je kad ja kazem da je pozz e sad je pozz pozz ljudi aj caos :D
Osobina web mastera da na stranici za prijavljivanje na neki forum, pored polja za unos podataka postavi i polje sa nekim usranim bojom umrljanim slovima i brojevevima koje nemožeš protumačiti ni posle 25 refresh-ovanja.
Unesite numeraciju koju (ne)vidite u kucici
Omiljena fraza,posebno kod Srba.
Osmisljena tako da u datom trenutku osobi pruzi ekstremno lazni osecaj resenja svih problema.Narocito finansijskih.
Takodje moze se shvatiti i kao "ma boli me ku*ac".Ca ciljem skretanja dosadne teme sagovornika koji je u go*nima do guse.
Tip 1:"Ej sinoc je bilo do jaja!"
Tip 2:"Zamisli,jutros me probudi postar sa kovertom,sabajle kao polozajnik.Ja otvorim,porez za prethodne 4 godine 85 0000din!"
Tip 1:"Ma bice bolje...Nego ona mala,sto mi je dala broj telefona sinoc..."
„Sve je u životu prolazno, moj druže“- stihovi Tome Zdravkovića koji su nenadano označili sudbinu jednog od najpopularnijih krajiških sastava, Krajiških Rolingstonsa, Žare i Gocija. Nekada je ovaj dvojac prašio i uveseljavao široki auditotrijum, da se izrazim ko voditeljka televizije s a nacionalnom frekvencijom... Oni su bili odlično uigran tandem, Endi Kol i Dvajt Jork . Ali ko bi bili pomenuti momci od čokolade da iza njih cjevanice nije lomio veliki Roj Kin? Vjerovatno ne Taj Dvajt Jork i Taj Endi Kol. Tako i ovdje, Žara i Goci ne bi bili to što jesu da im iza leđa sigurnost nije ulivao On, Roca. Autor nezaboravnih minijatura na klavijaturi, druid čijom je magijom mnoga djevica prinijeta na žrtveni oltar u magacinu iza kafane, čovjek kriv za više polupanih glava nego mnogi srednjevjekovnni vladari... Što bi rekao reper Đus u antologijskom hitu, sve je počelo ovako: Jedne hladne decembarske zime u kafani u jednom selu na potezu Šipovo- Mrkonjić Grad- Ribnik dok je Žara basom dovodio atmosferu do usijanja a Goci šmekao pupoljke među ženskićima, nastala je dramska pauza a onda se čulo ROKAJ ROCA CA CA CA CA ... I tada... TTRTTTT TRRRTTTTR RRTRTTTTRTTTT TRTRTR... Vele da niko nije preživio.
Uglavnom, izraz je ušao u narod kao i sve drugo, dugoptrajnim ponavljanjem i širokom praktičnom primjenom. Dakle, kada želiš da izdominiraš, polomiš se od života, ojebeš i oplodiš, izvadiš građeinsku dozvolu, golim rukama prevrneš prikolicu đubra, digneš Opel Korsu na četiri barske stolice otkineš Janu od kurca... prekrstiš se i kažeš: Pomozi Bože. A sad ROKAJ ROCA!!!
Sanjao sam plavog slona od hiljadu tona...Probudio se, sav mokar, ustanem navijem one masirače ispod kreveta što držim mjesto antifriza, doručkujem, popijem šćaćom još jednu, odem namirim blago, i lagano, neradni je dan, lijepo vrijeme svratim malo kod Bate u kafanu tamo isti ko i ja...
-Dobro jutro, ljudi, srećna rađa, kako je? Brko, daj meni , daj njima.
-Jebem ti mladu nedlju jesam ti sto puta rekla da me ne zoveš brko, moram se i ja jednom udati, ne vjerujem da se ijedna zadržala k'o ja ovdje.
-Dobro izvini, uzmi i sebi štaš piti, i pristavi jaja i kobaja tamo negdje oko dva, prodao sam tele, neće me ni Žandarmerija izvući odavde, osim ako ne dovedu Amadeus da mi svira.
I krenulo je rolanje, neumorna Rada je sukala brke i donosila, sve po instrukcijama, gotivila nas k'o da smo u hotelu Bate Buturovića, pokoj mu duši. Kad negdje oko osam zupade brat Boro, veli imaju Braća Lekići u Monaku, ode i on, stigla plata na brenti a došla nova konobarica... Ja sa njim u kola, did pod točkove pjan k'o sova ušara, veli stan'te djeco ja ne smijem babi ovakav na oči.
I otisli mi. Kad u Monaku imaš šta i vidjeti, auto do auta , jedni grcaju drugi riču, do ušiju nam dopire omladinski hit „Čke beogradske“ u interpretaciji pomenutog dvojca, sa jakim basom, i bez ženskih volaka... Ušli smo, stola ni za lijeka, ozvučenje probija i od kamena u bubregu pravi šoder, vidim padoše neka dvojica u povraćotinu i priđošmo za astal, sve kako treba. Dolazi konobarica...
-Zdravo momci, kako je čika Milorade, šta ćete?
-SEDAMDESETDVIJE PIVE.
-Da neće biti puno?- reče navlačeći očima na dida.
-Mala ne prdi, ja tih malih kurčića mogu popiti puna kolica, donesi to kad ti momci kažu!- dobi je baja na iskustvo.
Nije bilo puno pive al se puno pripišalo... Ja u muški, sve zauzeto, a meni nije više bešika onih godina k'o nekad, šta ću kud ću, ja u ženski, skika vriska, vidi seljačine đe piša te vaki je te naki je, taman kad sam najveći pritisak nabio, neki ždral istetoviran iza mene poče se kostriješiti na me sa onom nedovršenom frizurom, pokušavao ja njemu objasniti da nisam mogao durati, al' kakav, ni da čuje. Krenu me lola gurati s leđa, ja opomenem on opet, ja opomenem on opet. E svez'o ja ponos, pa kad sam ga tljano nama' ga sorio. Poče vriska onih curica, ovaj dole leži k'o uboden, i mene panika uhvatila, gledam oko sebe, da mu udarim šamar -dva da ga povratim, one vrište „ajoooj ubi ga evo pop'o mu se na prsi“, uzmem skinem lavabo pa da ga polijem vodom ne bi li jadan došao sebi, utom uđe neki isti k'o ovaj što leži, iskolači oči i on misli da sam ga ubio, a ovaj stvarno k'o mrtav. Ja pokušao objasniti:
-Nisam nedilje mi neg dlanom ga udario.
Uteče, a ja iz klozeta k'o šlogiran, ispričam didu i brati, a vidim i ovi spremaju hajku sve reže prema nama, veli did:
-'Ajte djeco, ja ću braniti odstupnicu, da budem k'o Stevan Sinđelić, 'ajte sokolovi.
Mi na vrata...
MA ZAR DIDA OSTAVITI!!! ROKAJ ROCAAAA !!!!!
I na dušmane : Buč Kasidi, Sandens Kid i Did...
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.