Kažemo osobi koja smara i morališe svima, a verovatno je i sama grešnik/ca, ili je latentn/a/i grešnik/ca, samo da joj je bilo dozvoljeno sve to... Moral, svi znamo koliko je to relativna kategorija, filozofi o tome raspravljaju od kad je sveta i veka i niko ne zna... Sem ovih sa centrom za moral. To se nalazi negde u dubinama putešestvija njihovog mozga negde na mračnoj strani gde vrebaju strašne zveri koje hoće da pojedu sve... Sem hrabrih ratnika svetlosti, koji se od vajkada šibaju s ovima. Jedna, samo jedna moždana ćelija hoće da se buni i bude moralna, iako telo govori: " Ne, mi nismo takvi", a ćelija govori: "takvi smo, zato se treba šibati". I onda nastane haos u biologiji.
Latentni moralista: Iju, kako je to mogla, tako da uradi, da prevari tako lepog dečka, a i on nju, ju sram ih bilo, takvi su jedan za drugog...
Radnik svetlosti: Baba, ne smaraj, sami su se birali
LM: Ajde bre, šta pričaš, to nikada nije bilo
RS: Vremena se menjaju...
LM: To...! Taaaako, pa u gradu prošetati, bože me sačuvaj, ova omlaTina...
RS: Ispalo ti nešto, vidi!
LM: Šta? Gde?
RS: Pipni, šta je ovo, mokro.
LM: Gde mokro?
RS: Centar za moral ti je iscureo iz nervne ćelije.
LM: :mračanpogled:
*
Jedna moždana ćelija: Ups, problem, prosledi, prosledi prosledi, problema nema...
Moralna nervna ćelija: Huuuuuuujaaaaaaaaaaaaaaaha! Gde je problem? Ha? Ha?
JMĆ: problema NEMA! /(nešto proleće), ova se sakriva
MNĆ: Saću ja da rešim situaciju, saću sve da nas spasem!
JMĆ: NEeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!
KaBUM!
Potrudio si se lepo.