Po nekom ne pisanom pravilu lepog ponašanja običaj je da trgovac svom kupcu u cilju zahvaljivanja i pozdravljanja kaže "Hvala lepo dođite nam opet!".
Da li se baš uvek treba lepo ponašati?
prodavac(majstor):Znači ispisaćemo epitaf "proleće se opet sprema sve je isto u mom kraju samo mene tamo nema", dobro to su 53 slova po 2 evra znači još 110e spomenik je 1000e da ga zaokružimo na 1100 evra.
kupac:Izvolite majstore! I doviđenja.
prodavac:Hvala lepo dođite nam opet!
Kakao-krem u tabli, sa famoznom vevericom na omotu, koja je devedesetih na svakih 15 minuta iskakala na tv-ekranu i nervirala nas, gladne i slinave klince. Proizvodi(o) centroproizvod.
Song:
Dij cipiripi, dij cipiripi,
kii tibli, kii krim,
id sidi ki bimbini,
ji vilim di jidim.
Dij cipiripi, dij cipiripi,
id chikilidi i lishniki,
jir nimi nichig lipshig
id cipiripiji!
cipiripi, cintripriizvid.
Kmhm, mislim centroproizvod.
Širok dijapazon činjenica kojima će se pripisati uzročnost degradacije voljene nam majke i maćehe, od pronevere državnog novca, preko prelaženje ulice van pešačkog do nenameštanja kreveta izjutra.
Iako je stanje u državi, istina, poprilično sjebano, do čega je dovela kombinacija brojnih razloga, ovo tumačenje realni osnov pronalazi u ličnoj pogođenosti amaterskog analitičara određenom situacijom. Uglavnom situacijom koja sa propadanjem države veze nema.
-Diž se lenčino, prošlo podne, normalni svet davno ustao a ti se tu izležavaš. Zbog toga nam i propada država.
-Pusti me u kurac ćale, radim treću smenu već mesec dana.
-Nije opravdanje.
Pojava koja počinje već pomalo da nervira iako je u početku bila simpatična.
Naime, sve je počelo od kukanja Ane Ivanović stranim medijima kako je morala za vreme bombardovanja da trenira u praznom bazenu, a onda se proširilo na skoro sve sportiste i sportove, pa su mesta treninga bivala sve zanimljivija i sve čudnija, a sve samo da bi uveličali svoj uspeh ili opravdali neuspeh, a neki čak i da bi dobili koji dinar više ili gajbu od države, neki prostor u centru grada za male pare ili bilo kakav vid koristi.
U kakvim uslovima počinju brazilski fudbaleri, kenijski atletičari, rumunski gimnastičari i mnogi drugi, pa zasene sportiste iz mnogih drugih zemalja na igrama, zato što imaju znanje, volju i ljubav prema sportu kojim se bave i zemlji koju predstavljaju.
Sestre Moldovan: Jednostavno nismo mogle. Država je kriva zato što mi moramo da treniramo u kanalu Tise, jer ne žele da nam obezbede uslove za bolji rad. Da imamo uslove kao u Engleskoj mi bi pobedile na svakoj Olimpijadi. Država d'uradi nešto po tom pitanju. Mi se satrasmo da predstavljamo Srbiju, a Srbija nam ništa nije dala. Ni stan, ni penziju, ništa.
Novinar Kurajbera: Da, da, ali što ne odete na Adu da trenirate. To vam je samo par kilometara od kuće. Šta radite u kanalu nekom?
Sestre Moldovan: Ovaj razgovor je završen. Od sada samo kukamo na B92.
Ako ste ikad culi za televiziju, culi ste i za ovaj slogan! To je reklama sa Deda Mrazom i letecim kamionima koja pocetkom decembra svake godine uvali poprilicno bolan kurac svim tupavim reklamama za Bonux(Marija ne radi zimi), Merix(moze jorgovan da ga pusi po 'vakoj 'ladnoci), Orbit(jer tokom cele godine govore:"Da Vasi zubi budu snezno beli", pa bi sad to bio bas glup slogan jer svi pisaju po snegu), Dry Cooker(kako ce prase za Bozic da stane u tiganj?), AirWick, Duel...
Reklama za Coca-Colu gde su glavni motivi Novogodisnji praznici je slicna onoj koju sprovodi LDP pred izbore. I jedni i drugi pocinju 2 meseca ranije od ostalih i niko nema pojma o cemu se radi i sta taj lik koji zamislja letece kamione hoce da kaze.
Perverzni zenski glas koji izgovara ovaj tekst u reklami nam nagovestava da cemo se u narednih mesecak dana najesti k'o ljudi i da cemo svaki dan gledati "Sam u kuci" do mile volje. A u pauzama izmedju filmova...
Praznici nam stizu!
Praznici nam stizu!
Praznici nam stizu!
Praznici nam stizu!
čita se: đala
alternativno ime: jala brat
bosanski Milan Stanković, reper i uzor za omladinu
predstavnik Bosne na euroviziji
Ne zamaram se, ma neka je haram
po dupe šaljem trupe Jala će da ga šamara
mala je persu, ma legla bi i tersu
urnebes kada trese to sranje leti ko Jet psu
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Pandan izrazu: Treba nam jedan jak a glup.
Jasan znak da te sagovornik ne sluša. Količina njegove zainteresovanosti za temu razgovora se mjeri stepenima kurčevog bola. Tvoja priča mu je upravo napravila promaju među ušima, što je rezultiralo velikom količinom bola u istim.
- Sad mi počeo i ispitni,a ona bla bla bla bla, truć, bla truć, rok grok spavala grok truć jebanje bla njiiiiiiha bla bla grok truć večera grok grok grok truć truć....
- Ja, ja jes' tako.
- Pa jel' da sam u pravu? I onda ona bla bla bla bla grok grok kva kva ko ko ko rekla stara poslati hrane u petak, truć bla bla bla zev bla bla i rukomet bla bla Šešelj njiiiiiiiiha prrrrrrrrr dvije kokoške bla bla bla truć i onda kaže nikom nijeee žaooo kao meeeeeni, što mi dragu sada druuuuuuuuugi ženiiiiii. Alkohol bla bla bla bla truć žurka bla bla bla grok slatka Maja sa farmaceutskog će biti tamo, bla bla bla haaaaaaaaaa grok bla truć. Truć.
- Pa ono jes' sve to ima svoje. Nego kad hrana stiže i šta reče za Maju?
Za razliku od izbacivanja Kineza, što se odnosi na nuždu broj jedan iliti mokrenje , baciti Obamu se odnosi na nuždu broj dva to jest puštanje faksa.
Naravno kao i kod prvopomenute definicije, izraz je totalno politički i rasno nekorektan jer je nastao zbog boje kože trenutno najpoznatijeg afro-amerikanca na svetu, a usput nam dobro dođe jer mi tradicionalno ne volimo baš puno Amerikance, a ponajviše ne volimo čoveka koji je njihov precednik.
- Ajde bre Mišo hoćeš li više, završiće se termin dok ti kreneš.
- Evo me bre idem.
- Pa šta si radio do sada, pola sata te čekamo?
- Bac'o sam Obamu. U'vatilo me na vratima pa sam mor'o nazad da bombardujem šolju.
KV. Kvalifikovani radnik. Diploma srednje škole u trogodišnjem trajanju.
Gde će bre, on da se zaposli? Nije ni ka-ve završio.
Stara danas izdrndana fora na koju su padali Francuzi u rasejanju.
- ...u Francuskoj...
- Francuz?! pa znam ja francuski, zivjeo sam tamo!... "Že ne se le pe za pare kom u ve za le pak ?" ne razumijes?! hahaha!...
- ...
Najuniverzalniji odgovor starije populacije u zemlji Srbiji, na sve ono što je njima novo i što nikad ranije nisu iskusili, a to je uglavnom zato što u životu nisu izašli iz svog dvorišta. U poslednjih nekoliko godina, ovo je uglavnom "objašnjenje" za povećano prisustvo ludila u građanstvu, koje se manifestuje uglavnom kroz kriminal, najčešće masovna ubistva i samoubistva, kao što su, na primer, porodične tragedije, kad neka prsotina u nekoj vukojebini pobije celu familiju i na kraju izvrši samoubistvo.
Krivci za to ludilo su večito neki deseti faktori, a nikako sam akter događaja. To su uglavnom NATO (čitaj: Amerikanci, mamu im jebem govnarsku) ili đavo, a desi se i da CIJA bude umešana, zašto, pa zato što su nas oni BOMBARDOVALI i ko zna šta su nam bacili od gore, neki kurac palac, da narod poludi i međusobno se poubija, a sve to sa ciljem da unište pravoslavlje i da prouzrokuju neslogu u inače složnom narodu.
Primer 1:
Negde u pizdi materini u unutrašnjosti lepe nam države, ratni veteran uzeo kalaš koji mu ostao iz rata i koji je 15 godina štekao u podrumu i pobio 5 članova porodice, 4 slučajna prolaznika i izvršio samoubistvo.Bakuta sa 2 zuba u glavi i 3 razreda osnovne: Jaooo, kuku leleee, jadna mu majka...ma to su nam oni đavoli nešto bacili odozgo, pa narod poludeo...
Primer2:
Leto, 50 stepeni u hladu, prskanje komaraca se vrši sa 4 meseca zakašnjenja...efekta, naravno, nema, jer je već šurnaest generacija ovih krvopija stasalo i doktoriralo zanat. Ali, objasni ti to širokim narodnim masama (u daljem tekstu ŠNM).ŠNM: Pu, malo izađem iz kuće. vratim se sa 15 ujeda...mamicu im jebem, ovi prskaju ali niš ne vredi, gamad postala otporna na ta čuda, ma to su nam bre ova govna od gore nešto bacila i otišlo sve u kurac, sve se promenilo i postalo degenerisano!
Ljudi često zapadnu u situaciju da sa nepoznatom osobom moraju da započnu razgovor jer bi bilo još neprijatnije da samo ćute. Ako vas poveze neko kao stopera, u busu, u čekaonicama, nepoznate osobe koje čekaju bilo šta... Pogotovu ako su STARIJI ljudi u pitanju... Onda je najlakše spontani razgovor započeti iz pozicije žaljenja, prigovora na vlast, na nekog u odnosu na kog smo mi dobri i ugroženi. Eto, kao već imamo nešto zajedničko. Nikad se ni ne pita ka su ONI.
Čuješ prvo prigovor, pa potvrdu, onda neko kaže - "JEL VIDIŠ ŠTA NAM RADE? Ovo nema smisla više..." Onda ovaj/ova drugi/a iz učtivosti nastavlja da kuka do zla boga!
Pokupi te auto kao stopera na rampi... ko si šta si... I kreće kolko je visoka putarina, pa PDV, gorivo poskupelo ponovo - "ŠTA NAM RADE!?"
- Ti, šta ćeš drugo :-/ - "ma jebi ga!? Evo jedan moj drug pre neki dan, šta mu se desilo..."- Oh my God, they killed Kenny!
- You bastards!
* Who are they?
- You know... bastards...
* But WHO are they? ...
Mesto koje je tokom devedesetih godina imalo viška placeva za prodaju,pa su se tu krajišnici naselili.Odlikuje se po tome što se krajiška muzika čuje na svakom koraku,batine se mogu jako lako dobiti,a ni pucanje iz vaternog oružja nije retkost..
Veternik,Futog,Čelarevo,Busije,Surčin,Batajnica,Rumenka,Bač....
Pomisao, koja prostruji kroz glavu, kada nam postane jasno da je fizički obračun neizbežan, a mi smo u manjini.
Komičan francuskoizgovorni način da nekome kažemo da nas smara.
-Ma kako se ono kaže kad imaš osećaj da si nešto već video i doživeo? De va žu? De va ži?
-De ža vu, da ve žu!
Niko da dođe majku da nam opsuje, jer živimo u Vukojebini, pa nas se čak ni političari ne sete za vreme kampanje.
Ljubavna pesma koju jedan ćoman peva u venu tek ubrizganom heroinu.
Američka skraćenica za Vijetnam, kao da skraćuju riječ od 30 slova. Istovremeno opravdanje za negativne postupke junaka u američkom filmu. Gledalac saosjeća sa junakom, ipak je on samo pokušao donijeti demokratiju.
(Uviđaj na mjestu zločina)
-Ubio je ženu i njenog ljubavnika, zatim je i sebi oduzeo život.
-Nam?
-Nam.
