jebote al si me prepao!!

I...Lazović utrčava u šesnaesterac, Stojković izlećeeeee.. PENAL! (Sudija i ostali igrači dotrčavaju do šesnaesterca , na tribinama već makljaža, igrači se koškaju, pukne šamar i izbija opšta tuča).Dragi gledaoci ja sa svoje komentatorske pozicije stvarno ne vidim šta se događa na terenu (a na terenu već krvi do kolena , klupe uleću da "spreče incidente" , navijači se više ne tuku jer je na terenu već mnogo zanimljivije)I ,evo, policija konačno stiže na teren, smiruju se strasti... država i ostale institucije stvarno treba da se pozabavi srpskim fudbalom, šaljemo ružnu sliku u svet ...

Moj razredni u peckoj gimnaziji.

Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...

Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...

Ćale: Sine, moram da popričam s tobom.
Ti (gutaš knedlu, skoro je pominjao otkaz u firmi): Kaži ćale.
Ćale: Šta da kupim majci za 8. mart?
Ti: 'Ajde bre ćale ja mislio nešto bitno!

Devojka: Moram da popričam s tobom.
Ti (zastaje ti knedla, primetio si da je malo čudna u poslednje vreme): Kaži ljubavi.
Devojka: Izgleda da ću da padnem ispit...
Ti: Uh dobro je! Imaš bre drugi rok, položićeš.

Profesor u srednjoj: Marko, moram da ti kažem nešto. (odvodi te u stranu)
Ti(prisećaš se polomljenog prozora, neopravdanih i blindiranog keca iz hemije): Izvolite
Profesor: Trkni do trafike kupi mi Drinu.

dva mesara u klanici....
"kolega,možeš li malo da mi namasatiš nož???
"jašta more,daj ga 'vamo.....
------------------------------------------------------------------------------------------------------
dvojica iskusnih zidara sedi pred zadrugom,ljušti pivo i prisećaju se kako su trtili cure u selu svakom....
1.z:-i tako ti ja velim,moj Mikane,bila dobra ona gazda Spasojeva iz Dublja...
2.z:"eeee a kakvu sam ja tres'o u Miokusu,kad ono radili kod Jove kulaka,uuuh...
iznenada nailazi neki golomudan iz sela....
1z:"a ti mali,masatiš li ti sta,aaa....khe,khe,khe...
G:"ŠKK...????????
2.z:"ahahahaha,ne zna on ni šta je to,taj još ni muda ne češe...khe,khe,khe....
G:"(u sebi) kad sam i stao da vas slušam,jebo me konj....
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
svinjokolj u Žabaru....dokoni seljaci jebavaju lokalnog kasapina iz sela...
Bora:"majstore,jel možeš malo da mi ga namasatiš?
kasapin:"i meni ga Boro ona tvoja masati svako veče,pitaj nju,bas ume......
B:"ŠKK??????
k:"mršupicku maternu,mene si našo da jebeš,nemo da te sad dovatim ovom satarom!!!

Evolucija izlaska:

1. Korzo (1880-1959); šetalište na kom se išlo sa materom pod ruku, šmekale udavače, i u ekstremno drskim slučajevima istima se i prilazilo zarad upoznavanja. Prilika za distanciranu socijalizaciju, s' prvim mrakom svi idu kući, dalje se pišu pisma.

2. Žurka (1960-1999); na javnom mestu ili u privatnom prostoru, prilika kojom se plesom, razgovorom druženjem i zaljubljivanjem proslavljaju život i mladost. Socijalizacija u pravom smislu reči, oslobođena svih stega zahvaljujući seks-revoluciji '60-ih.

3. "Izlazak" (ca. 2000- ):
- Kukaš da ti tvoji daju pare, jer imaš 15 (ili 34, nebitno) godina i nemaš šta pametnije u životu da radiš (škola je samo moranje, hobiji nisu in)
- Iskukaš, pereš kosu i biraš kaiš do 22:00h
- Plačeš do 22:15h jer nisi pazario novu krpicu već nedelju dana (ako si žensko)
- Ideš ispred trafike na -20, jer moraš da se otkineš da bi se ponašao kako trend nalaže, a piće na mestu koje red propisuje košta koliko pola dnevnice tvojih roditelja, pa ćeš uzeti jedno iz obzira
- Stižeš (/donose te) u klub u 01:30h (jer si jako urban, gay je doći pre), na 280db piči muzika koja budi isključivo osećaje mržnje, usamljenosti i otuđenosti
- Počinješ da budeš jako nadrkan i opasan, đuskaš kao da je sve u tvom životu mafijaški zakomplikovano/podređeno svrabu u podnožju pupka; izvodiš ritualne plesove sa pripadnicima "ostalih polova", ako od seksa nema ništa, nikom ništa - nisi ni hteo (jasna stvar); ako pak za seks ima izgleda, vodiš, radiš, ali stavljaš akcenat na činjenicu da si to uradio iz čiste mržnje
- Ako si previše pijan da bi đuskao, kucaš svoje mafijaške poruke (sa naočarima na glavi, iako ni konobar ne vidi gde udara), pošto si već izdegustirao sve što jedan izlazak pruža, đuskanje je za pičke, naravno...
- Hvataš taksi i voziš se samo do polovine puta (uzeo si ono piće, sećaš se...?), stižeš u 07h i ispričaš se sa roditeljima koji piju kafu. "Jel' ti bilo lepo sine?" Kakvo je to pitanje! Pa nije to stvar toga je li bilo lepo...
- Ustaješ u 15h, posle serije povraćanja, dva tanjira supe i čaja od nane, oko 18h dolaziš sebi, i kapiraš da Facebook nacija zaslužuje da čuje za tvoj poslednji podvig

I na to se tvoj izlazak svodi. Da zadovoljiš formu. Vrhunac otuđenja, muzika (kao uvek jasan pokazatelj stepena evolutivnog napretka) nikad hladnija i besciljnija, sistem vrednosti kao da ga je Sadam Husein štrikao, što sa socijalizacijom sve zajedno - ne znam koliko ima veze. Nema veze koliko to košta (previše), ni jesi li upoznao nekoga zanimljivog (nisi), ni je li ti bilo lepo (nije). Ali bez "izlaska", provod nekako...

"Nije to to..."

Pa se mi pitajmo jesu li neki tamo Tadići, ili pre Nikolići krivi za mračnu izvesnost naše budućnosti.

- Tangrlaka tin din tin, tangrlaka tagadaga daka...To, Šerife!! Turbano, samo turbano!!

A što je najgore, posle nam se pridruži i njena drugarica...

Novinar: Kažite nam molim vas, vi ste oftalmolog, koliko otprilike ima zelenookih riđokosih ljudi u Srbiji.
Oftalmolog: Pa oko 10.000. Bez Kosova.

- Dodaj mi taj vinjak, ubi promaja iz ove čaše.

Garnijer šampon za plavu kosu:
Ć- Mah, u redu je, moja je seda, isto je to.

Gel za tuširanje sa šljokicama:
Ć- Mah, u redu je.

Top balsam regenerator:
Ć- Mah, u redu je.

Domestos za WC šolju:
Ć- Mah, u redu je.