Sa 7 godina to su keva i ćale. Kevu moraš da slušaš. Ona će ti u svakoj situaciji pomoći, da spakuješ stvari, da uradiš domaći, naučiš da paziš na času, da se ne biješ. Ćale će te ipak učiti da uzvratiš ako te neko čačne i podjebava. On je u tvojim očima Bog i Batina. Samo jednom da vikne na tebe, sklupčaš se u ćošak sobe i ne mrdaš.

Sa 14 godina to je glavni baja/glavna ženska u školi i baba. On/ona predvodi grupu, ćale više nije Bog i Batina sad je on/ona. Keva i ćale više ne odlučuju za tebe. Postao/la si svoj/a ali ipak ne potpuno svoj/a. Opet moraš da slušaš nekog ko je iznad tebe i ko će odlučivati o tvom sledećem koraku i nije ti svejedno. Mučiš se da li da izađeš iz cele te priče. Babu moraš da slušaš i da jedeš kod nje, jer ti daje kintu. Ako ne pojedeš to što je spremila, nema kinte.

Sa 18 godina potpuno si svoj/a. Možeš da radiš šta hoćeš i koliko hoćeš.

Sa 22 to su izabranik/ca tvog srca, svekrva i šef na poslu. Venčali ste i sada nema više slobodnog života, slušaš sve redom, i kevu/svekrvu i ćaleta/svekra i ženu/muža i šefa na poslu. Dolaze stresovi što zbog napetosti u kući i raznih nesporazuma, što zbog prezahtevnog i škrtog šefa. Svekrva je tu da naređuje i govori kako treba, šta treba, kojim redosledom mora i sva njena pravila mora da se poštuju, ti moraš da je slušaš, nema dalje. Ćale je postalo gundjalo i stalno mu nešto smeta. Žena/muž te razume, pomaže, poštuje voli, ona/on je tu da te sasluša i pruži ti utehu.

Sa 35 godina to je samo tvoja žena/muž i niko više. Živite sami u stanu i niko vam ne smeta.

Sa 78 godina to su lekari i sestre staračkog doma.

S: Dakle, da još jednom ponovimo. Da bi ova akcija čoporativnog odlaska na more uspjela potrebna je delikatna i precizna organizacija, svaki od vas zupčanika mora da odradi besprijekorno svoju ulogu.
Ž: Dobro, Sale, ko tebe postavi za upravnika/menadžera putešestvije?
S: NE OMETAJ RAD ZAJEDNICE! Elem, đe sam stao? Da, Urke je skino sve od Pepersa, popularne stvari barem, i on je zadužen za međunarodne odnose. Tuci samo neke ultrapopularne stvari i strankinje će da te filuju jevrejima, funtićima i dolarima. Na tebe najviše računamo.
U: A ako strankinja zafali, Kotor stoji spreman.
S: Džoni, ti si zadužen za organizaciju prevoza. Drugim riječima, pitao si starce da ti daju golfića?
Dž: Brateu na tom polju skoro sve da je sređeno.
S: Daj, nemoj da zajebavaš, rekli smo ti prije tri mjeseca da ih pitaš.
Dž: Evo, danas ću, čim dođem kući.
S: Oke. Žare, ti si seljak izbosne, ti nabavi pedes' kila kukuruza, to nam je drugi najveći izvor primanja. Kad dođu ovi iz metropole ima da se potuku oko pečenjaka. A i debeli gastosi i Švabe nisu strani pečenjku.
Ž: Jebo mu pas mater, što me zajebavaš? Pusti više te bosanske fore.
S: Dobro, Bošnjak, je li sada bolje?
Ž: Oš ti da te ja malo iznabadam?
S: Gle, je li ti imaš kukuruz ili ne?
Ž: Pfff, reći ću kevi da pošalje džak Bosna-Ekspresom.
S: Dobro, sve je spremno. Prekosutra, ako sve bude kako valja, putujemo.

36 sati kasnije, pred ugovoreni polazak, svi okupljeni, samo Džoni fali. Saletu zvoni telefon.

Dž: E Lesa, matori, brateu, maćoree, ouvaj...
S: Džoni, šta se izmotavaš, đe auto?
Dž: Bratori, erhem, slušaj, imamo malu komplikaciju.
S: Kakvu komplikaciju, jebem ti sunčeve fleke?!
Dž: Znaš, moji se u zadnji tren predomislili, treba sa njima babi da idem, žena na umoru...
S: Ozbiljno? Uuu brate izvini, ako je tako onda razumijem. Ček, je l se to galebovi čuju? I šta to neka djeca se smiju? Džono, gdje si ti?
Dž: E druže, gubiš mi se, ulazim u tunel.
tutututu
S: Dabogda ne izašao iz tunela, pakašu jedan.

Veliki štrumf : Štrumfeta vidi što mi je Kefalo nabudžio motor, kupio sam kilo novih bobice na pijaci pola sam mu dao za ovo, jesi za jedan krug

Gurko : Idem i ja Veliki Štrumfe!!! Hoću i ja!!!

Štrumfeta : Hihihihih... pa ne znam... hihihihihi... Šta će na to reći Deka? A i nemam kacigu...

VŠ: Deka je otišao kod Bake Štrumf na jednu partiju, neće ga biti neko vreme... Nabavio sam superanatomski modelirane šlemove... Menjao sam se sa Lickom za ono pola kile što mi ostalo.

Mrgud: Mrzim matorog pedofila

Gruber: Jebaću mater tom matorom, samo da odradim leđa Ca !!!

Gurko : Grubere mogu I ja da krenem u teretanu?

Mazalo : Nabiću mu kist u dupe pa da vidim dal će da mu padne na pamet da sedne na motor
Kuckalo: Ima da mu zabijem klince pod nokte kao Malom Radojici, on će da se kurči tu pred njom

Gricko: Mljac, mljac, mljac… GRIC, GRIC!!!
Gurko: Gricko jel mogu i ja malo mljac mljac?

Kefalo : Pod svemirskom haljinom
Šarenom lopticom igram badmington
Čeličnom palicom svetlim k'o semafor
Otvorili su mi se novi horizonti… Imam nameru da stvorim novi utragenerisan svemirski modulator i da odletim na golubu, po mogućstvu belom, ne gotivim sive…

Licko: Pričam sa kućama, svađam se sa bojama
Obožavam stvari koje imaju rok trajanja …..Al su dobre bobiceeee... Lepo mi stoji ova crvena boja lica… …op op op…DO JAJA!!! Čekaj, ja nemam jaja? Nema veeezeeee, vidiiii bojeeee… Gargamele čemu ta konjska faca sa primesama ovčije tuge? Vidi mala maca, maca mac mac…

Režiser : Alooo ljudi, Štrumfovi, šta se dešava, daj da radimo posao... Animator daj još crtaj tamo neku sisatu plavušu, i sklanjajte mi Licka i Kefala iz kadra...

Ps', matori, dođ' ovako na tren!

- Reci...

Pazi, znam ja da ste vas dvoje bili tri godine zajedno, ali mi treba savet. U zadnje vreme se nešto ne slažemo. Malo mi je neprijatno, ali neki savet bi dobro došao.

- Aaaaaaaaaaaa, matori, nema problema! (U sebi već spremna pakost i za jedno i za drugo)

Reci...

- Pazi, pusti je da se iskulira dan-dva. Za to vreme, nemoj nikako da se kupaš, voli ona ono kao mačo sranja, znoj, brada, i slično. Treći dan kad se vrati s posla, zaključaj se s njom u sobu i najprljavije stvari joj reci, ona se folira kao da je fina, a voli da je biješ, onda sva vrišti!

Daj, bre, matori, prema meni nikad nije takva bila. Još joj je matorac bezbednjak, ima da me ubije ako joj nešto uradim!

- Ma, neeeeee, pazi, on je nju sputavao u detinjstvu, te je kod nje razvijen taj bunt koji ona tako ispoljava, pazi šta ti kažem. Ima da se prijatno tobom iznenadi.

Hm, ne znam baš...

- Matori, provereno, ne bih te lagao!

A što ste se onda rastali vas dvoje?!

- Ma, ovaj, hmmm, kako da ti objasnim, neka sitnica sa matorcem njenim, ništa ozbiljno...

Dan D (treći dan bez kupanja)

Zdravo, dragi! Baš sam umorna, kako si ti?

- Kučko, bićeš tek izmorena. Danas sam k'o vatra, zapaliću te!

Molim?! Kako to sa mnom razgovaraš?!

- Dolazi u jebenu sobu!

U redu, ali nešto mi nije u redu s tobom...

(škljoc - škljoc...)

Zašto si to uradio i šta to smrdi koji đavo!

- Đavo koji smrdi ima da ti sudi, da te sabljom nebeskom izbuši!

(skida kajiš, kojim udara u drveni sto spavaće sobe...)

- Skidaj se!

Molim?!

- Jebeno se skidaj da ti ne bih sabljom te đavolaste oči izvadio!

A ako neću!

- E, pa onda, imaćeš susret s mračnom silom od trideset santima! Grrrrrrrrrrrrrrrrrr...

(Pljas! Zvuk šamarčine, onako kako je otac učio, sputa đavolju silu kao grom iz vedra neba)

Pička ti materina, zar ti nisam rekla da imam mesečnicu i jebeni završni račun u firmi! Ma, sad zovem oca da istera đavola iz tebe!

- Hej, ljubavi, čekaj, ja sam se samo šalio, ha-ha, večeras Noć veštica, pa malo da razbijemo monotoniju!

Nemoj da ti se jebeno ponovi! Bivši je nešto pokušao, zvala sam tatu, posle je hteo raskid!

- Uuu, jebem ti... (Pljas u čelo, koji sve govori...)

Quentin Tarantino: Postaje režiser, ne videći drugi način da pije viskija sa blagorodnog tabana Salme Hayek. Ono što takođe tada ne uviđa, jeste da nikada neće pronaći tačku smirenja kakvu udovoljavanje cikličnolikim apetitima, prosto, ne stavlja na raspolaganje. Stoga, ubrzo (ca. 10 min) nakon realizacije sna iz ranog puberteta, apetiti rastu, i iznenada moraju da se jebu deca. Asocijacija filmadžija na to gleda sa dozom skeptičnosti, i on usled nedobijanja dozvole pretvara film u krljačinu sa zombijima. Ne uspevajući više ni kroz filmove da iskali svoj sveukupni bes, pokušava da kupi planinu u Srbiji i nastani je svojim naoružanim sledbenicima, ali lokalni tim za krađu ideja (iako ovom prilikom bez Brege) ga preduhitrava i kupi sav kajmak. Doslovno, sada i kajmak prodaju. Quentin, 14-godišnjak zarobljen u telu moćnog i uticajnog čoveka, počinje da snima Kilbilove ne bi li probudio makar trunku sopstvene arogancije i nemoći u potčinjenim gledaocima, golicajući granicu između uzbuđenja percepcije i neverice u nebulozu. Biva proglašen umetnikom o trošku same egzistencije neverice u nebulozu. Zajedno sa njim, na analni ulaz umetnosti (njeni anali), ulaze i široko slavljeni viski, mrki pogledi, serijali tepih-bombi "Horejšo-izjava" da ne mo'š lopatom da ih razgrneš, propali muzičari, kurve, crne rupe u sećanju nakon Traviate i 4 flaše JD-a i pištolji/sablje/nuklearne bombe unete u facu. U Srbiju stiže i "Coyote's" kahvana gde se gorepomenuto proslavlja, čisto zato što ga je Emil...pardon, Nemanja, zajeb'o za brdo na koje se prvobitno nameračio. Na stranu to što je posle kupio Čile na e-bayu, Andi prosto nisu ono na šta se palio kad je bio mali.

Prateći razvoj simptoma koje sve bolnije proživljava kroz period između "Reservoir dogs" i "Inglorious Bastards", ne ostaje nam drugo, do samo da se pitamo - hoće li jadan poživeti dovoljno, da dočekamo Milku Canić obučenu (isključivo) u lampu iz IKEA-e, specijalizovanu za šutanje podmornica, kako kroz 6 sezona brani titulu hrvačice u kerozinu (i loži se na kasete, lomi USB-ove i CD-ove u svakoj epizodi).

I konačno, je li on najefikasniji agent Zarobljavanja U Pubertetu, ili joj je, na neki hronološki neshvatljiv način, otac...?

Tajne šaha; 21:45
-Sada ću vam demonstrirati kratak isječak sa samog kraja nezaboravnog meča Štrakar(crni)-Dranko Tomisavljević(bijeli), odigranog tokom finala otvorenog prvenstva Donji Kokoti 1. maja 1776. godine. Za one koji ne znaju, nešto kasnije istog dana je osnovano ezoterično udruženje Iluminata u hiljadama kilometara udaljenom Ingolštatu od strane Adama Vajshaupta, koji je bio poznat kao strastveni obožavalac šaha. Dakle šta imamo ovdje:
Vidimo Crnog koji je izvanrednim umijećem strateškog mišljenja lišio Bijelog svih figura osim konja, i sada postojano manevriše po tabli ka jednoj, svi su izgledi, veličanstvenoj pobjedi.
Međutim, šta radi Bijeli? Naizgled veoma jednostavan potez, skakač F6... Zastanimo na tren draga gospodo i odajmo počast ovom istorijskom trenutku u svijetu šaha. Čista genijalnost se ogleda u ovom hrabrom potezu gospodina Momišića, pardon Tomisavljevića. Potezu koji će postati najveća misterija moderne šahovske teorije...
Pratite me... Nakon skakača F6 dakle, Crni tuče topom G6. Međutim Bijeli skakač uzvraća veličanstvenim skokom na D4, kojim eliminiše crnog lovca. Crna kraljica tuče na D3... Zatim skakač E2, top A2, skakač C1, crni skakač B3... A2, C8, H1, E4, D7,... (15 minuta) Bijeli skakač ponovo, draga gospodo, ponovo F6, šah mat. Kako, ne pitajte me draga gospodo. Mnogo veći stručnjaci od mene pokušavali su da rašc... rasč... da ra-š-č-ivijaju... Izvinite, malo sam uzbuđen... Hrrrm, hrrm daklem... Da raščiivijaju kompleksnost ovog podviga ali do dan danas, dan danas gospodo... Niko nije uspio. Ali možda to možete biti upravo Vi! Javljajte nam se sa novim idejama i rješenjima situacija koje sam zadao na početku emisije i možete dobiti besplatnu kartu za posjetu muzeju Garija Kasparova. Do idućeg viđenja, pozdrav od ekipe "Tajni šaha" i mene, velemajstora Brajka Zebeca.

Dnevnik; 19:30
Sada vijesti iz sporta. Na finalnom meču šahovskog turnira u Malom Iđošu, velemajstor šahovskog kluba "Anatoli Karpov" iz Novosibirska je fenomenalnim manevrom skakač F6 primorao domaćeg takmičara Radišu Pantelića na prevremenu kapitulaciju usred nervnog sloma koji je pretrpio nakon ovog poteza. Radišino stanje se nedavno stabilizovalo, kako nam je javljeno iz specijalne bolnice "Laza Lazarević", ali su svi izgledi da će ipak ostati na dužem tretmanu. To bi bilo sve od mene, sada odoh da posjetim gospodina Radišu i javljam se sjutra sa svježim vijestima. Ostanite uz TV prijemnike, slijedi repriza finala šahovskog gran-prija Donji Kokoti 2007.

Direktan prenos finala Šahovske Olimpijade u Berlinu:
Meč Emanuel Lasker - Vilhelm Štajnitz
I evo nas dragi gledaoci kraj malih ekrana uključujemo se direktno u sam početak antologijskog meča između dva najveća imena šaha današnjice. Lasker otvara partiju veoma čudnim potezom, skakačem na F6.
- Nagli prekid programa, zatim nestanak struje. Sjutradan u vijestima saznaješ da je uzrok nestanku struje na teritoriji čitave Evrope meteorska kiša koja je zasula kontinent praćena visokim stepenom oblačnosti. Takođe te obavještavaju da je na Grenlandu pronađeno tijelo onesviješćenog vanzemaljca kog upravo ispituju, i koji se smatra glavnim osumnjičenim za sinoćnji nesvakidašnji događaj. Više informacija na internet portalu.

Tata, mama, ćao!

- Zdravo, srce tatino, kako si?

Super, nisam mogla da dočekam da dođem kući, baš neki smor bio danas. Inače, večeras dolazi Andrea, ona drugarica iz odeljenja.

- Je l' to ona lepo mala crnka što ide na gimnastiku?

Aha, samo, tata, molim te, nemoj biti namćor! Pričala sam joj kako si veoma zanimljiv i da si bio prava faca dok si bio mlađi, barem po onome što mi je mama pričala.

- Ljubavi, ne da neću biti namćor, nego... ma, videćeš!

----------------------------------------------------------------------------------------------------

(DING-DONG)

O, pa, dobro nam došla! Andrea beše?

- Da, čika Vojo, kako ste vi?

Bio sam vrlo dobro, al', kad te videh, sad sam odlično!

- Jelena mi je mnogo pričala o vama, kao i gospođa Vera, kaže da ste pravi dasa!

Nadam se da nije sve!

- Kako to mislite?

Ništa, ništa, nešto ja trabunjam! Jelena je u kupatilu, biće tu za koji tren, hajdemo mi u dnevnu sobu da se raskomotimo. Daj mi jaknu da je obesim o čiviluk!

- Izvolite...

Što ti je lepa majičica! Baš ti dovodi do izražaja to lepo lice...

- Hvala, hvala, pravi ste kavaljer!

Evo, izvoli, sedi! Reče mi Jelena da se baviš gimnastikom?

- Aha, idem od desete godine...

Mora da si... veoma rastegljiva....hm, ovaj, mislim, mora da si veoma fleksibilna i da se sad svim sportovima možeš lepo baviti!

- Pa, znate, mnogi ozbiljni sportisti u drugim sportovima su gimnastikom počeli da se bave, pa posle krenuli na druge sportove.

Da, znaš, ja sam u svoje vreme, onako rekreativno, išao u teretanu...

- Stvarno?!

Stvarno, bio sam baš lepo građen, po plaži u Makarskoj su za mnom besnele Hrvatice. Jednom su se čak pobile!

- Ozbiljno?!

Da, da, čista istina, ali Jelenina majka je pobedila i, vidiš, sam me zauzdala. Da sam tad to znao, ne znam ni da l' bih se oženio... mislim, bože, šta pričam! Nego, imate li kakve momke?

- Pa, znate, čika Vojo, gledamo i tražimo, ali kao što možete pretpostaviti, ovi danas su baš klinci, a znate, ja bih volela nekog malo zrelijeg, koji poznaje žensku dušu i psihu, nekog ko je preživeo mnogo štošta...

Znači, da nisam ovakao osedeo i malo oćelavio imao bih šanse? Šalim se ja malo, nemoj da se ljutiš!

- Znate, čika Vojo... kažu da su ti muškarci sa osedelom kosom i malo proćelavi oni sa viškom testosterona i da su oni...

Šta?

- Dobri ljubavnici...

Uuu, ovaj... ozbiljno?

- Aha. Nego, kaže mi Jelena da vi dobro znate matematiku, pa sam mislila, ako vam nije mrsko da meni... i Jeleni, naravno, pomognete? Glupo je da plaćamo časove, a u vama imam... pardon, imamo, sve što nam treba?

Pa, ovaj, sredićemo nešto, ali da budeš dobra... u učenju!

- Čika Vojo, kako da vas ne poslušam kad tako lepo zamolite. Nego, zamolila me Jelena da prenoćim večeras kod vas, da joj pomognem pred test... naravno, ako vama ne smeta?

Khmhhmmmm... ovaj, pobogu, nema problema, naravno, sve super, nema problema!

- Je l' vam dobro?!

Ma, ok sam, samo sam se malo zagrcnuo, ovaj čips mi izgreba grlo!

- Lazo, kako ti je familija?
- Dobro, samo me onaj moj sin sekira, ne znam šta da radim s' njim. Neće da ide na medicinu ni za živu glavu. Kaže, padne u nesvest kad vidi krv.
- Nemoj dete da teraš kad ne može. Tu ni narodna medEcina ne pomaže.

Ovo su neki od recepata narodne medicine:
- Protiv nazeba
Pomešati čašicu konjaka ili vinjaka, kašičicu meda i na vrh noža cimeta. Ovo je odličan napitak za lečenje nazeba.

- Zevanje u društvu
Nezadrživu želju za zevanjem, vrlo neprijatnu pojavu u društvu, otklonićete ako vrhom jezika golicate nepce.

- Ujed komarca
Ako vas ujede komarac a nemate pri ruci odgovarajuci krem ili sprej za ublažavanje svraba, mesto ujeda premažite sodom bikarbonom na koju se kane malo vode. Sve će proći za tren oka.

- Da odstranite žulj
Najbolniji žulj izlečićete lako uz pomoć četkice zamočene u tinkturu joda. Dobro natopite žulj jodom pa ovu operaciju ponovite posle osam dana. Jod prodire sve do korena žulja i ovaj se posle četiri nedelje potpuno osuši.

- Uklanjanje bradavica
Nekoliko svezih, dobro opranih i iseckanih listova čuvarkuće stavljajte na bradavicu dva do tri puta dnevno. Ponavljajte ovu operaciju nekoliko dana i bradavice će nestati.

- Šta sa modricama?
Posle nekog snažnog udarca možete pouzdano očekivati da će vam se na tom mestu pojaviti modrica. Podmetnite odmah to mesto pod slavinu sa toplom vodom. Ili stavite što vreliji oblog, onoliko koliko možete da podnesete a da se ne opečete, na udareno mesto. Na taj način ćete poboljšati krvotok i modrica se neće pojaviti, a bol će se ublažiti.

- Da se ne pojavi čvoruga
Da detetu prilikom udarca o neki predmet ne izraste čvoruga, tamponirajte udareno mesto vatom natopljenom u sirće.

- Ujed osice
Svrab i bol od ujeda osice ublazićete ili čak potpuno otkloniti ako crvenim vrhom šibice koju ste prethodno ovlažili jezikom, pritisnete na mesto uboda.

- Opekotine od pegle
Dovoljna je mala nepažnja pa da se prilikom peglanja opečete. Opekotina će se ublažiti ako odmah opečeno mesto premažete površinom presečenog krompira.

- Mleko protiv opekotina
Ako se opečete, povredjeno mesto odmah zaronite u hladno mleko i ostavite da tako stoji nekoliko trenutaka. Crvenilo i plik se neće pojaviti, a neće ni boleti.

- Opečen jezik
Probajuci jelo često se dešava da opečete jezik. Ako vam se ubuduće to dogodi, dovoljno je da srknete malo sirćeta i neprijatnog bola će nestati.

- Reumatični bolovi
Kuvati 15 minuta u 1 litru vode 69 grama šimšira, dobro zasladiti i piti nekoliko puta dnevno. Vrlo dobro i efikasno sredstvo protiv reumatizma.

- Bol u krstima
Bol u krstima olakšaćete ako na bolno mesto stavite gazu prethodno premazanu kašom spravljenom od 2 šake zobenog brašna skuvanog u malo vode.

- Napadi astme
Jaki napadi astme mogu se ponekad smiriti uzimanjem kocke šećera na koju se kanulo nekoliko kapi esencije od mirodjije.

- Ako dete slučajno proguta pogrešno bombonu i davi se
Dešava se da dete proguta celu bombonu. Nekad je lekar udaljen a često ni hitna pomoć nije dovoljno hitna. Uzmite dete za noge, podignite ga tako da mu glava visi. Pri tome se u grlu stvara neka vrsta grča koja izbacuje bombonu pa i svaki drugi krupan zalogaj.

Prije dvije godine... Ponestalo mi je fora. Doslo je bilo vrijeme da se spasim, cuj spasim, skrasim! U jednoj zemlji bez aorista to bjese. Govorili su mi da nadjem svoje mjesto u ovom sistemu, da sam mlad, zgodan, pametan, i beo. Govore mi to i sad, istim rijecima, ali sa nekim plasljivim demunitivom u glasu. Sad sam malo manje mlad, manje zgodan, manje pametan, i manje beo. I sto je najgore, a sto mi niko ne govori - ostao sam bez fora.

Zapocinjem vic: "Posao covjek kod doktora da cuje vijesti o sinu. Kaze doktor: Gospodine vas sin ce prezivjeti, ali je izgubio prste na rukama, i vise ga ne mozete zvati Krsto, jer NEMA KRSTA BEZ TRI PRSTA."

Vec kod doktorove replike, ispadam iz uloge. Sva energija, sva krv iz doktorove grimase na mom licu, odstruji kroz pete u zemlju. Na licu ostane bezizraz, a doktor, otac, i besprsti Krsto, postanu dosadni, stvarni likovi. Kroz glavu mi, na tren, proleti slika Krsta kako sebi kida prste, fore radi.

Prije dvije godine bacio sam sjajan fazon. Bjese to ostra i duhovita replika jednoj progresivnoj djevojci sa cuclom na dugoj pertli oko vrata, djevojci koja je sakupljala pare za neku djecu, negdje. Jedan sjajan spoj ucenog sarkazma i sarmantne dobrodusnosti (Ne lazem, krsta mi!). Neko vrijeme nakon toga nisam ni shvatao kako sam postao sumoran, tezak kao zemlja, neko ko u sred recenice ostane zagledan u tacku iza zida, za koju je siguran da je niko sem njega ne vidi.

Ne tvrdim da je istina, ali evo kako volim da mislim: Covjek koji ostane bez fora, dobije sposobnost da vidi kroz zidove. Zbog ove misli, sve cesce se pitam, da li ja to mozda i nisam ostao bez fora, nisam ih pogubio, vec sam ih se odrekao svojevoljno? Ovo mozda i jesu puke racionalizacije i trabunjanja hronicno dosadne osobe, ali meni ovo rjesenje ne djeluje uvijek toliko besmisleno.

Namjerno naivan covjek je apsurdna osoba, nepristupacna, mozda dobra u dusi, ali svakako nepozeljna za zezanje. To je problem, govorili su, jer, namjerna ili ne, naivnost je naivnost, i ona iskljucuje kapacitete za poimanje dvosmislenih povezivanja slika i rijeci koje traze kreativnost sa obje strane humora. Naivno je bilo ocekivati da satira moze biti vise od fore, i da se preforsirani pokusaji mogu zavrsiti izvan samodestruktivnog cinizma. A, evo kazi, zar postoji neko ko voli ljude koji zaviruju madjionicarima u sesire?

Cuvaj se ljekova, govorili su mi. Rekose mi, bez zezanja, da oni donose par uspjesnih fazona na jezik, ali zauzvrat ti odnesu osmjeh pri rastanku. Ne budi lud, nisi ti prvi koji se pita ta ista djecacka pitanja, to su bolesti koje se preleze u pubertetu, zivot je nesto drugo, ej! I u pravu bijahu, skoro sa sigurnoscu se moze reci. U ovom post-futurizmu sve je poznato: Nije stvar u pitanjima i odgovorima, smrt je devalvirala, godine se broje odastraga; stvar je u forama, fazonima, igrama rijeci, vicevima i zaboravu. Tihom, bezbolnom, nepritajenom zaboravu.

PROLJEĆE JE STIGLOOOO VRAĆAJU SE 'TICE SAMO N...

-Mrlino ustaj i smanji rikanje! Imamo zasjedanje, did se naoštrio neće ni kave popije, radiće prošće preko leđa, zahtjeva tvoje prisustvo. I otvori malo prozor da izađe ovaj miomiris tvog prkna koji mi govori da si mamuran i danas.

Ja u primaću, prijavim se za kvorum, drmnem raki'cu...

-Ja ne znam šta sam ja Bogu zgriješio i koliko još priloga treba da dadnem onom lopovu da bi koju lijepu riječ reko za mene pa da i mene sunce ogrije samo da me budale ne jedu po drobu... Pa je l' se samo u mojoj kući budale rađaju? Pa ovo nekad prva kuća u selu bila, a vide sad šta joj dopade, poslije mene potop, svaki mi je Uroš Nejaki...
-Dide, ja se izvinjavam što prekidam ekspoze, čekaju me kolege na kavi, a kvorum si već dobio, mogu li ja sad napustiti sjednicu?
-Ne može jebem ti Nedu Arnerić. Ova je o tebi. Je l' istina, što mi vele kod prodavnice da se igraš uskoka sa malom što joj je dida ubilo kad su išli otimati mladu prije pedeset godina, slučajno jadan pao na sikiru leđima?
-Jeste dide, taman kad si se ti negdje ženio.
-Mali, je l' ti to za moj astal dobacuješ nešto dvosmisleno da te sad tljanem sa strane jednom da ti povratim boju k'o dok sam svojevremeno udarao ponos EI NIŠ?

Vidi ćaća da smo krenuli poprilično žustro...

-Može jedna raki'ca majstori?
-A što ne bi moglo?- odgovorišmo uglas.
-Jebo li vas Peja u guzicu , da bi li...

Kad su se strasti smirile...

-Slušaj mali, nije ona dobra za tebe, ti dok se nisi počeo okretati za njom bio si momak za ženidbu, ovako će ti djeca klipe u guzicu zabijati, naopaka je ona. Eto nekuveče se čulo kako joj rozgaš pod prozorom „Majka ćerku gurala u Drinu da je ne da siromašnom sinu...“ Nije to u redu, nismo mi siromašni a i njena majka bi da se riješi metilja, samo nismo ni mi ovce, znaš. Nemoj da budala dođe pa da ti materi pjeva onu staru „svekrvo moja kad rode rogači ne čekaj me ti u vodu skači.“ Slušaj, did je ušparao nešto para, evo ti, 'aj ti završi to svoje škole već jednom, kad si pri kraju, proće to tebe. Ako ne prođe, povješaćemo se kolektivno, a ti vidi.
-Fala dide, opravdaću ja ovo.
-Znam da 'oćeš, ti si meni mitnjak, a ja se rijetko varam u procjeni.

Ćaću kad kap nije spucala...

-Jebem ti nedlju, ovaj se mjesecima ne trijezni a ovaj mu još dade pare. Majko moja što me ne pobaci sa kakvim ja budalama živim.

Utom upada moj nesuđeni kum, sav uštirkan ne zna ni gdje je...

-BARVEČE.
- E sa srećom, ovaj pomračen potpuno.

-Đe si kume , đe si antrago, đe ostala kuconja, idem ponovo na fakultet dao mi did pare da privedem kraju, 'ajmo do zadruge.

Samo još tu noć je odjekivalo pod prozorom...
ČUDILA SE OVCA I ŠILJEŽE KAKO ČOBAN ČOBANICU...

Bio je fin dan, nedelja, sunce se usijalo ko Remčeva ćelava glavudža. "Biće i on tamo!" pomisli čovečuljak dok je užurbano hodao ka mjestu okupljanja. Opet neka raspala kafana sa dva prozora i tri i po guzate konobarice koje će Deky, David i Fejz da spopadaju cijelu noć iako liče na hibrid Seke Sablić i bradavičastog praseta. Ali boli njih kurac, paćenici, metnuli bi ga i u kozu samo da mogu. A ne! Onaj Sedplas jebe koze hehehe jebote, jeste znali to hehehe nema šta drugo međ' ono kamenje. Elem, opet kafana raspala, jebeni džindžer organizovao kao i svako okupljanje. Ko bi drugi nego Ludi Čak što poznaje svih 300 000 registrovanih članova, 'EL IMA ON ŽIVOTA VAN VUKE, JEBO GA ĆAĆA?!

Dolazi i Sanšajn sa armijom Bosanaca da se dernjaju po lokalu i jedu bureke sa mesom ne bi li dokazali neki identitet bosanski. Koga bre boli kurac? Onaj mali huligan Devetar će garant sa bakljom da uleti, pa jebemumater, zajebi navijanje dok domaći iz prirode i društva čeka neurađen! Dolazi i Luks, stari preldžija. Kakav bre to trve preldžija radi s kompjuterima i kurcima po Portugalu? Jebeni Krajišnici i njihov lobi, I'TE ĆA KRAJIŠNICI! Mada, možda dovedu Malu Vidru, otreso bih je ko Roki sestru. Kurac bi je otreso, slomila bi me ko bukve što lomi svakodnevno. MALA vidra- jes', mož' mislit.

Neka druga pička? Dolazi Džoni svimevole Kurajber, možda dovede onu njegovu. Kako bi? Ela! Uh, Ela... ima joj bacam ĐE SU TI KRILA ANĐELE spiku cijelu noć, a on samo nek ka'e nešto, razbiću mu glavudžu o'ma bre! Još neka? A da, biće Kristina, garant, al ima da kuka kako je niko neće jer je mala i debela, cijelu jebenu noć, jebo to. Ma, jebeš pičke, ko je ikad jebo na tim okupljanjima, biće LUDILO! Ima dođu i modovi maćorie! Musaši ili Ciklon batice! Da bleje tamo, budu kao kul, a samo čekaju ko će im se učmari dublje i posle odaberu defku! Znam sve, prič'o mi Jebač, kaže tako on sa 500 govana dogur'o do 16 odabranih! Eh, vol'o bih ja da imam tol'ko, da budem kul.

Nema Debelog Pacova, čuo da neće da bude nekih stokilašica na menstruaciji pa odustao. Voli čo'ek krv i meso, šta ćeš, bolesnik... Nema ni Eleka, ostao kući da drka na Motikine defke, garant. Dal će da dođe Glavni? Da podigne Leprikona na barske stolice, da vidimo i to čudo! Jao Leprikon! Ima zauzme pola kafane, mi ostali da đuskamo oko njegovih guzova.

Ima da bude ona bolji-smo-od-svih ekipica. Mulica, Varner, KaPe, Bušido i ostali što bleje u ćošku i sve gledaju s visine. Dobro, Mulica ne baš... Ima smore nekim sranjima što nikog ne zanimaju. Možda dođe Aleksandarkage, jebač manekenki, ponudiću mu 70 eura za seksualne usluge jebanja u čmar, ne bi mu bilo prvi put da se proda. Kad smo kod Kragujevca, još će dođu Džela i Raleq sa nekim drogama, mamu vam bre ćomansku, pa zato i ličite na petnaestogodišnje krek-kurve, DROGA NE!

Uh, evo stigoh konačno- "ĐE STE LJUDI JEBEM VAM SUNAC!?"
-(svi u glas) DE SI KRALJU SAMO TEBE ČEKAMO! (u sebi: samo nam je ova pajserčina falila)

- Negde u srcu Šumadije, na dan velike mrsne pravoslavne svadbe...

- Kakav divan dan. Ustao si sav ozaren. Danas se ženi tvoj brat od tetke... Nije tebi drago zbog njega. On ženi lokalnu kurvu koju je napumpao. Ti si srećan zbog sebe, danas je tvoj veliki dan.

- Nakon gomile porodičnih krštenja, svadbi, sahrana i ispraćaja. Danas konačno i ti imaš žensku pratnju. I to kakvu pratnju. Crnokosu boginju, sa sjajnim fakultetom i još boljim poslom. Pred njenom biografijom će zli jezici zanemeti. A što je najbitnije konačno ćeš se nasmejati onim lajavim strinama i ujnama u lice. Vratićeš im za sve one priče da si ti šonja. Ostavićeš bez teksta i one najekstremnije, koje su širile priču da nisi ti možda dizajner.

- Nakon zamišljanja zanemelih tetki, shvataš da je vreme za put... Ustaješ, oblačiš najbolje odelo i pališ još jedan adut kod familije na selu, svoj novi auto...
Stižeš na odredište nakon puta, a tamo sve po običaju. Svatovi već lumpuju u dvorištu. Muzika svira a mladenci drhte od treme. Kada su te ugledali i kada su videli šta dovodiš, sve je za tren zanemelo. A onda delirijum i oduševljenje, dočekuju te kao Cezara koji trijumfalno ulazi sa osvojenim plenom...

- Ceremonija može da počne... Odmah vam prilazi oduševljena tetka, sa poslužavnikom. Hvataš se za 30 godina staru rakiju, eksiraš i dobijaš blagi napad epilepsije. Tvoja polovina te prati, uzima isto, i eksira u Dzon Vejn stilu. Rodbina ostaje bez teksta... Nakon par tura, atmosfera se polako zahuhtava... Strine i ujne podvriskuju, svatovi se rumene od alkohola, a tetka sa poslužavnikom kruži kao centrifuga. Pokušavaš da malo oladiš ali ne ide, tura turu stiže... Počinješ da osećaš blagu toplotu u obrazima, ali šta sad, danas je dan za to.

-Nakon niza ceremonija, pucanja iz puške, crkve, opštine i neizostavnog bacanja sita na kuću, konačno stižete u salu za ručavanje i lumpovanje. Suvišno je reći da su sve nabrojane ceremonije ispraćene uz tetkino kruženje sa poslužavnikom.

- Još nije počeo ni Marš na drinu i posluženje torte, a ti si polako počeo da se srozavaš. Prvo su ti malo spale pantalone, zatim se kravata misteriozno razvezala, kosa je počela polako da vijori, a noge da vode politiku svaka za sebe. Pogledaš ka "nežnijoj" polovini, a njoj ništa, i ako te je već prestigla u broju pića. Haljina je na mestu, svaka dlaka stoji pravilno, a ona djuska sa sve štiklama od 10cm... Još uvek ti je drago zbog nje...

-Nakon nekih sat vremena, šećer od torte je u tvom želudcu napravio tandem sa alkoholom. Polako padaš na dno. Zapao si u Toma Zdravković momenat, muka ti je od muzičkog repertoara. Tebi treba Dotako sam dno života. Ponovo gledaš ka svojoj polovini, a ona je tek u fazi "Da zakopčam jeleče"... Već ti polako postaje neprijatno...

- Shvataš da ne izgledaš baš najbolje pored nje, a i tetke i strine sve više uz osmeh pokazuju ka tebi. Pomisliš u sebi "šta li se oni smeju , a ovaj njihov ženi kurvu", a u stanju sužene svesti, ozbiljno razmatraš da to i objaviš na mikrofon... Preko puta tebe sedi zabrinuta majka i uroljani otac koji već pevuši tomin hit Zatvorite sve kafane. Njegovo stanje te malo teši, i ti nastavljaš da nazdravljaš sa svojom polovinom...

- Slavlje je dostiglo zenit, a ti više nisi ni na dnu. Ide dno, gomila fekalija i mulj, pa ti. Prelaziš polako na kiselu vodu, a po stolovima pogledom loviš tanjir sa kiselim kupusom. Za to vreme tvoja "nežnija" i u tom trenutku svakako lepša polovina, prelazi na duple vinjake. Sad je već gledaš u čudu i polako se pitaš da li je ona normalna?! Ali i dalje si ponosan koliko ti to stanje dozvoljava...

- Rodbina je i dalje oduševljena zmajem od snajke, ali tebe gledaju sve čudnije. A onda fijasko. Prilazi ti "zabrinuta" sestra od tetke od pašenoga tvog ujke i daje ti savet da se upristojiš i ugledaš na snajku... Iz momenta ti pripada muka, pokušavaš da ustaneš ali noge te baš i ne slušaju. Krećeš da zadržavaš povraćku, a tvoja lepša polovina videvši koliko je sati, ustaje hitro, ispija vinjak na eks, hvata te pod miške i odvodi u wc... Dok grliš wc šolju i rekonstruišeš jelovnik, podižeš glavu i gledaš iz žablje perspektive ka njoj. Ona i dalje djuska dok namešta frizuru pred ogledalom. Shvataš da si familiji pokazao ko u vašoj vezi nosi pantalone. Suočen sa tom mišlju rešio si da je dosta. Dovodiš se malo u red i objavljuješ odlazak kući. Familija te ispraća ko da si tudji, dok snajku blagosiljaju i ljube.

-Nakon grljenja i ljubljenja snajke, nekako dolazite do parkinga... A onda i definitivni slom ostatka tvoje muškosti. Za vama istrčava tvoja majka, izvinjava se snajki zbog tebe uz konstataciju da si šonja ko tvoj tata... Prvo si se brecnuo ali si na vratima sale ugledao jadnog oca kako ispušta dušu i maše blagoteleći nasmejan svom sinu, tebi, jedinom biću koje ga razumeš. Pomisliš "možda mama zna najbolje" i kreneš da udješ u auto.

- Ali mami kao da nije dosta, počinje da kuka i da te moli da ideš autobusom. A onda se uključuje ona, tvoja "nežnija" polovina. Uzima ti ključeve i saopštava mami da će ona da vozi, što mama oduševljeno prihvata.
Tvoja muškost je nestala bez traga, potez tvoje drage će te napraviti doživotno impotentnim. Kroz glavu ti prolaze tvoje slike u kecelji, dok paješ prašinu i kuvaš ručak. Ne možeš da veruješ da ti je tako hladnokrvno bez imalo osećanja, zgazila i zgnječila ostatke tvoje muškosti u stilu Hanke Paldum. Nemaš snage da se raspravljaš, sedaš na suvozačevo mesto i krećeš da razmišlaš kako se sve ovo desilo. Razmišljanje ti u tom trenutku ne ide baš najbolje, ali dok gledaš svoju dragu, jedna misao se stalno ponavlja... "Sad sam te poveo medju familiju i nikad više"!

U Rodi u Kragujevcu, negde 2019. godine. Željana i Mitar rešiše da povedu svoje klince Majdu i Kristijana u nabavku, a pridružila im se i Željanina mama Stanislava, jer ona poseduje moć (o kako to dobro zvuči) i smisao dolaska u ovaj barsko-ptičiji lanac hipermarketa.

Željana: Ti dragi, piči i kupi nam žestine i đeci sok, a ja i keva ćemo razgledati voće i povrće. Povedi i ovo dvoje sa sobom, da biraju koji će, prošli put sam im kupila onaj milkiđus sa kokosom i ananasom, eno još stoji ispovraćana flaša.
Mitar: Ti baš voliš da mi ih uvaljuješ, pička ti tvoja! Aj, nek ti bude.

...

Željana: Imaju sve, a kao da ništa nemaju! Odoh ja da razgledam higijenu i negu lepote, zajebi ti i voće i povrće! I da lipšemo od prasetine, koga boli kurac, je l' tako mamice?
Stanislava: Jebo te ko te pravio, evo ja ću da biram voće, a ti mi beži s očiju!

...

Željana: Joj, znala sam! Pakovanje od 200 grama vate sa mirisom kung fu odela učitelja Splintera! Još 5 dinara popusta sa super karticom! MAMAAAAAAAAAAAA! :zove je kao Biserka ćaleta kad ne da lovu na novu haljinu:
Stanislava: Imaš li ti stida, crno dete? :pogled ka zelenoj Maliciji: Pa ovo sam tražila! Još se sećam reklame kada je tek izašla, bila sam još klinka! Deder, ćero, pročitaj mi cenu, znaš da sam oćoravela kada te je tvoj ćale pravio hihi...
Željana: 342 dinara, 330 uz super karticu. Aj da kupimo jedan, zlu ne trebalo, ionako bazdi onaj moj k'o da je iz septičke jame izaš'o...

...

Vaš Radio Mileva. Sada je na traci pesma od Suzi - Kralj i kr...
Mitar: Gde ćeš, Kristijane, lepti poljubim?
Kristijan: Eno onog zeke što liže pišu!
Mitar: Šta palamudiš, dete?
Kristijan: Video sam ga na netu, jednom je nekom bati dućkao kure dok je ovaj jeo čorbu!
Mitar: Dolazi 'vamo, sunce ti jebem perverzno! :u sebi: Liker - kupljen, votka, evo iz Rusije original, šljivovicu imam u gajbi, deci Jelen Freš je tu... Odoh do delikatesa, neka ipak đečurlije nek razgledaju igračke...

Mitar: O, taštice, tu ste! Pa jel vas gnjavi mnogo ova luda Željana?
Stanislava: Ma i ti se goni u kurac, sad sam htela nešto da kupim! Aha, evo muti mi se nešto plavo, znači popust, pročitaj šta je.
Mitar: Sr-ne-ća mu-da d bja-nšon! Baš kul zvuči. A i nisu skupa, 566 dinara za 200 grama. Aj da turimo u kolica.
Stanislava: Ajde. I ajmote nazad, već mi se spava...

13 minuta kasnije su se njih petoro nekako našli ispred kase...

Željana: Deco, šta ste kupili? Sine, što ti je krvavo čelo?
Majda: Igrao je Subway Surfers i nehotice je oborio raf sa teglama...
Željana: Ma ko ih jebe, što nisu lepo namestili tegle...
Mitar: Ajde požurite, već smo stigli na red...

klop klop klop x156

Kasirka: Ovo vam je 23.819 dinara. Super kartica slučajno?
Stanislava: Imamo, i to platnu!

okolni kupci zveraju u njih kao da je ova matora babuskara izvadila kalašnjikov i započela rafalnu paljbu

Kasirka: 23.682 dinara. Gotovina ili ček?
Mitar: Gotovina, zajebi mi te bankarske govnarije.
Majda: 130 dinara manje! U, taman sam u školi na času fizike, dok smo radili momenat impulsa potrošila moju poslednju šljokičavu hemijsku, sad da kupim nove!
Mitar: Ma zajebi ti to, hoću da uplatim tiket, večeras Sakramento igra protiv Oklahome, pada mi sigurica, nećeš me zajebati kao prošli put.
Majda: Ali tata!
Mitar: Tutanj. I da vaskrne dinastija Ming, neš dobit.
Majda: TATICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
Mitar: Nije lako biti ćale... Dobićeš ih, jebem li ti majku tvoju!

...

Kasirka: Uz račun ćete dobiti godišnji popust od 50 dinara za telenor zovi i smaraj okolinu postpejd paket! A ako imate kola, imate i pola litra dizela na poklon od našeg partnera.
Mitar: Ali moj je benzinac!
Kasirka: Gospodine, boli me pička na šta se vozite, moje je samo da kažem svoje.
Mitar: Popušite mi ga trajno! Ajmo ljudi odavde, govna jedna smrdljiva...
Stanislava: A super kar...
Mitar: TIŠINA TAMO!!!

Iako bih za sebe morao reći da živim u gradu, svakako bih slagao na neki način. Nisam bio ni sa sela. Ali da bih došao do škole u centar grada bilo mi je potrebno par sati. Tada sam pešačio do škole jer nisam imao para za drugi prevoz. Bilo je i bližih škola ali želja mojih roditelja je bila da se školujem i odrastam u pravom gradskom duhu u društvu malicioznih dečaka, uobraženih devojčica i prepotentnih nastavnika. Već posle prvih par dana tada su počele noge da me bolu od hodanja, leđa su me bolela zbog teških knjiga. Patike su mi prsle i kada je padala kiša bio sam mokrih nogu po ceo dan. Bivao sam iscrpljen toliko da sam bio u stanju da prespavam pola dana u školskoj klupi.
Ono što me radovalo tih dana jeste prizor gradskog užurbanog života. Nikad se nisam zadržavao u gradu. Uvek sam imao toliko vremena da stignem u minut na čas i da se vratim kući peške pre nego što padne mrak. Samo usput, prolazeći bulevarima, trgovima i popločanim stazama uspevao sam da ga vidim. Bio je tako divan. Tramvaj broj 1. Kada bih ga ugledao osećao sam se kao pred nekakvim božanstvom. Elegantnan crveni tek dospeo iz Španije. Kada je on prolazio čitav asfalt je blago poigravao pod njim. Takav zvuk bi me naročito uzbuđivao. Onda bi stao na tramvajsku stanicu gde bi se vrata automatski otvorila par ljudi bi užurbano izašlo, a zatim bi deca uskočila u vagon hitro a stari penzioneri sa šeširima na glavi i bake poštapljene polako uz pomoć mladih džentlmena bivali ukrcani. Zatim bi se začuo karakterističan zvuk sirene na tramvaju, vrata bi se zatvorila i on bi nastavio da klizi dalje šinama. To je bio najlepši prizor u očima jednog deteta.
Moja želja za vožnjom tramvajem se pojačavala iz dana u dan, iz trena u tren. Bio sam ljubomoran na decu koja su prepričavala doživljaje iz tog prevoza. I nisam slušao o tim događajima samo bih se izgubio kada bi pomenuli da su bili u tramvaju. Mogao sam da osetim prijatan miris unutrašnjosti, i gomilu ljudi koja zadovoljno sedi na svojim mestima. Zamišljao sam kako ustupam svoje mesto kakvoj staroj baki ili mladoj devojci uz osmeh... "Ništa, ništa mlada damo, samo sedite tu. Tako." Kakva nepravda, oni su se vozili u tramvaju a meni mokre noge. Svakog dana sam odvajao po nekoliko dinara od svog obroka. Malo sam jeo i bivao iscrpljeniji iz dana u dan. Ali moja želja je bila sve jača i jača i nisam hteo da posustanem.
Bio je to lep sunčan majski dan. Nakon poslednjeg zvona koji je označavao da su časovi za taj dan gotovi. Istrčao sam do prve trafike i spremno zatražio kartu za tramvaj. Dali su mi nekakav papirić. Zahvalio sam se uz širok osmeh. Nikada ranije nisam kupovao na trafici. Samo sam u pekari pazario pogačicu sa čvarkom.
Stao sam na stanicu tramvaja 1. Dok sam čekao bio sam izgubljen od uzbuđenja toliko da sam jedva primetio da je tramvaj stigao. Kada sam pošao da uđem shvatio sam da je tramvaj pun. Toliko pun da ni jedan čovek više nije mogao da stane. Ljudi su bili sabijeni. Čudio sam se tom prizoru i shvatio sam da ne mogu ući. Ali pored moje ubeđenosti da ne može stati ni jedan čovek više, nekoliko starih penzionera je uspelo da se ugura na moje zaprepašćenje.
Ostao sam da čekam sledeći tramvaj 1. Nakon par minuta pojavio se sledeći. Ovaj nije bio tako elegantan kakvog sam zamišljao. Bio je neprijatne spoljašnjosti, trule crvene boje, prljav, polupanog stakla. Jako neprijatno je škripeo. Vrata su se uz škripu jedva otvorila. Niko nije izlazio iz njega, bio je poluprazan. Nisam imao mnogo vremena da razmišljam. Pogledao sam na oznaku i pisalo je 1. Dakle to je on. Ušao sam bez razmišljanja, srce mi je lupalo. Osećao se snažan miris mokraće u njemu, dok sam koračao kroz mračni vagon, nagazio sam na nešto što bi moglo biti živo, čovek neki a možda i nije bio živ. Jako sam se uplašio kada je tramvaj krenuo i umalo nisam pao. U mraku sam ugledao prazno mesto. Kada sam seo osetio sam da je to mesto mokro bilo. Nisam imao snage da ustanem. Noge su mi se odsekle od uzbuđenja i samo sam čekao da tramvaj stane da izađem. Srce mi je sve više i više lupalo. Sledeće čega se sećam je da su mi prišla dva krupna čoveka, predstavili se kao kontrola i tražili kartu. Dao sam im papir koji sam dobio na trafici. Tada sam shvatio da to nije karta nego nekakv fiskalni račun. Uvalili mi na trafici. Kontolori su mi rekli strogim tonom da ne mogu da se vozim bez karte u tramvaju. Toliko sam se uplašio da nisam mogao ni da plačem a hteo sam da vrištim, glas mi se oduzeo. Tada je jedan od kotrolora izvario metalni bokser i krenuo da me puni pesnicama u stomak dok me je drugi držao za ruke. Nešto su vikali na mene, a sve to je snimao telefonom neki student. Posle su me izbacili iz tramvaja i udarali mi glavu o ivičnjak.
Nikad se više nisam vozio tramvajem.