Fleke od paste za zube su one fleke koje se nalaze na majci za spavanje. Znate ono: perete zube, perete, peeh-rete, peeh-rete, peeeEeh!-rete. I slučajno vam padne na majcu. Pasta.

Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.

Pored onog od zmija, jedini strah koji gorštaci poznaju.

More - nema. Bazen - nema. Rijeka - potočić. Jezero - formira se kad aprilsko sunce otopi proljećne snjegove, ali je voda u njemu toliko hladna, da smočen nožni palac predstavlja potencijalni rizik od srčanog udara. Ljetni pljuskovi povremeno napune do vrha pojilo za stoku, na kome najhrabriji pokušaju savladati svoj strah, ali se to često zna završiti tragično.

Kada se tome dodaju slučajevi ljudi koji su slučajno upali u bunar i nisu preživjeli zbog vunene odjeće koja se natopljena ponaša kao balast i kada se to sve poveže sa iskonskim strahom od nepoznatog dobijate osobe koje prevoz skelom preko rijeke pamte kao najtraumatičnije iskustvo u životu, padajući ničice i ljubeći zemlju kojom hode, svečano se zaklinju da to u životu neće ponoviti. Kući se vraćaju preko mosta. Žmureći.

Voda nije dobra ni u koljenu, zar ne?

Postoji i varijacija "od mene li se stidiš". Ono što svaki smarač (potencijalni neprobirač - jebač) koristi kao najkul frazu dok očajnički pokušava da namoli dotičnu na seks ili makar na neku akciju.

Vapaj očajnika kome nije ostalo još mnogo solucija u životu i kome je glavni cilj preživeti od jutra do sutra.

Postoji više vrsta fiktivnih sniženja,ali je jedno od najpoznatijih i u praksi najčešćih,takozvano "od" sniženje.Princip je vrlo jednostavan - u izlog ili na neko slično vidno mesto,velikim slovima ispisati slova SNIŽENJE ili RASPRODAJA,zatim posle toga nešto sitnijim slovima ime artikla (npr. haljina) i onda jedva vidljivim fontom,dolazi ključna rečca od posle koje ide bombastična cena,tipa 200din.

Naivna mušterija koja to pročita u brzini,vrlo često skonta da su svi navedeni artikli u radnji po toj ceni,a kad udje i krene u priču sa prodavcem,verovatnoća da će nešto biti kupljeno raste,bez obzira na cenu.

Ovo možemo čuti od većine muškaraca sa sela kada se hvale u društvu veličinom svog polnog uda.

Razlog zbog koga su olovke na šalterima javnih institucija (pošta, banke, domovi zdravlja, zavodi i sl.), vezane kratkim i debelim kanapom.

1.Posto su ukinute vize, uplatiti atraktivan turisticki aranzman do horgoske granice.
2.Pazariti u nekom od brojnih velelepnih objekata SOS Marketa (izbor je velik, od dzaka krompira preko 10-ak kila svinjskih pihtija do burica sa najsvezijom kazahstanskom tursijom)
3.Dati novac u humanitarne svrhe (za lecenje obolelih od populizma, demagogije i drzavne kleptomanije)

Od koji si kuca? To je prvo pitanje koje babe ili dede postavljaju tvom novom drugu ili drugarici kada dodju kod tebe.

Rečenica kojom svaštojeb opravdava svoje grabuljanje. Svaštojebačko iskustvo nalaže da od birača nema jebača, i time se vode oni koji jebu-ne-vade...

Najnoviji proizvod,apsolutni hit u svim bolje snabdevenim prodavnicama. Gardaroba od indijske konoplje,kada pozelite da je menjate,nemojte je bacati.Iskoristite njen fini materijal,srolajte ga i svu radost podelite sa svojim najblizima.

Herkules mod Paladina. Tuki toliko ogroman da bi i Šekil O'Nil rekao ''yebo mather!''. Sreće se redje od pameti u političara, a od viška glava definitivno boli.

Sarma od kiselog kupusa... Uz Nikolu Teslu, šljivovicu, Boj na Kosovu koji nikako da se završi već preko 6 vekova i genetski usađen inat, to je ono što svaki autentični Srbin smatra za svoj nacionalni zaštitni znak.

Ali, ako zagrebemo malo dublje po tom pikantno mirišljavom i dobro ukrčkanom loncu sa sarmama, možebiti pokapiramo i stvarnu istinu o tome gde je pravo mesto na geopolitičkoj mapi sveta za jednog autentičnog srpskog uživaoca gorepomenutog jela.

EU, Rusija, Azija..?

Sarma(ili turski "sarma", khm...) sasvim jasno asocira na to odakle potiče ovo jelo, tako da neka veća pojašnjenja o originalnom poreklu recepta nisu potrebna.
Ali Turci, kao ni ostali bliskoistočni narodi, uopšte nisu znali za kiseli kupus(ne koriste ga čak ni danas), a o tome da se za pripremu sarme koristi svinjetina, svinjska mast, suva svinjska rebra i slično, da i ne govorimo, iz svima poznatih razloga.

A svi dobro znamo da sarma nije ni za kurac kad je posna ili ne-daj-Bože od teletine!

Kiseli kupus, iliti kako ga u njegovoj postojbini Nemačkoj zovu, "sauerkraut", je nešto što sami Nemci misle da potiče originalno iz njihove pokrajine Baden-Virtemberg, mada se Strazburg smatra za prestonicu(Strazburg je bio kroz istoriju čas francuski, čas nemački).
Ali, opet ali! Nemci imaju krajnje bangljava jela od kiselog kupusa i sve se svodi na to da taj kupus jedu samo kao ribanac, a o tome da postoji neko složenije jelo od kiselog kupusa ni reči. Ponajmanje ne nešto što čak i izdaleka liči na srpske sarme.

Pomenuti su i Nemci i Turci...Pažljivom čitaocu je sasvim jasno da Rusi neće nigde biti pomenuti, a niti bilo kakvi Sloveni, niti bilo kakav slovenski ukus za jela.
Jednostavno, Srbi ne vole šči. Ni po receptu, ni po sastojcima.
Ali ne vole ni nemački sauerkraut kuvan u belom vinu, a niti tuske sarme bez kiselog kupusa i svinjetine.
To sve jedu samo ako moraju i ako baš ničega drugog nema!
Ukratko, jedemo mi njihova jela, nije da ne jedemo, ali samo pod moranje i na silu...nikako zato što želimo to sami.

Šta juriš te ovce majmune jedan! Od one marihuane si i zanimanje pomešao. ALO BRE, NISI ČOBAN NEGO ĆOMAN! ŠKK? Gde su sad nestale ovce? Nema veze, pošto sam manje naduvan od tebe, samo da te obavestim da smo nekim čudom u Černobilu i da troglavi konji bježe od nas.

Zbirni naziv za sve stvari koje su toliko na'vatale prasine da sada sluze za ostavljanje poruka po njima. Glavni krivac za izraz su babine serpe, lonci, poklopci, kristalne case i ostala neprskana estetika koji se cuvaju za specijalnu priliku kakva nikada nece doci, a na pomen da se "uzmu iz kredenac" se uvek dobija odgovor "Ne to! Zar to da diras! Pa to sve novo od mladenci!"

Zamislite jednu zelenu livadu i na sred te livade neku kamenčugu.
Na kamenčugi "sedi" jedan gušter, veseo, čio i razdragan. Najveća želja tog guštera je da se igra sa ostalim livadsko-šumskim živuljkama.
Ali, one jadne plaše se stranca koji je čudan i uz to i zelen. Zelen kao trava. Gušter je i dalje na onom kamenu, sam, ali ne "klonjava" duhom.
Da bi zainteresovao svoje buduće prijatelje za igru, pusti priču da je ovaj kamen ispod njega magičan i da on zna njegovu tajnu. Kamen ima sposobnost da pruži najlepše trenutke onima okupljenim oko njega. Ali gušter ne može sam da pretvori takav kamen u mašinu za večnu zabavu. Kamenu su potrebne još neke stvari, da bi gušteru i ostalima pokazao svoje lice. Ali gušter ne zna koje su te stvari. Možda ih ostali znaju.
I tako, dođe prvo zeka kao glavni livadski šmeker i donese cvet maslačka i stavi ga na kamen. Onda se pojavi pčela i pljune malo nektara na kamen, a za njom krene dobroćudni vrabac i stavi na kamen grančicu od vrbe.
Tako redom je svaka životinja stavljala na kamen baš onu stvar misleći da kamenu samo to fali da bi se otvorio. Nove stvari su privlačile nove životinje koje su za sobom donosile druge stvari.
Na kraju priče, supa od kamena i ostalih stvari je stvarno postala magična, jer su se gušter i ostale životinje srećno zabavljale oko nje.

Više o tome: ovde

Opis muškarca koji je potreban ženi koja teško doživljava orgazme. Takođe je poželjno da je jezik ipak kraći od polnog organa.

Strah i trepet za prodavačice koje rade u STRovima, pekarama i ostalim radnjama širom Srbije. Treba videti izraz lica prodavačice kad izvadite jednu takvu novčanicu sa likom Slobodana Jovanovića na njoj. Obično usledi pitanje onako nervozno "imate li nešto sitno", a vi onako sa zlim osmehom kažete "ne". Onda je prodavačica primorana da prazni kasu kako bi vama vratila kusur.

Poslednji komad/parče predjela u ovalu.