Npr. dobiti minus od Reservoir Doga.

- Sine, što sam cepao pre neki dan jednu klinku, znači molila me da ne prestajem, a ja kao udaram čežnju pa kao dosta je...a pre neki dan isto tako došla mi neka mala....
- Ma Mile znamo bre, ti si Zmaj od snošaja, nema ti ravnog, aj' majke ti donesi pivo i daj neki čips, sa'će tekma.

Ja: Majko idem ja. Ona: Sedi jos malo, gde zuris? Jel ti to ona tvoja meri vreme? Ja: Ma bre zurim da stignem na prenos utakmice. Ona: Utakmica? Gledaj ti ono od cega se zivi, pusti fudbal!

- ...Ma rekao sam joj da batali davanje krvi. Ona je lakša od pera. Kao mali smo se igrali puštanja zmaja sa njom i ona je bila zmaj.
- I šta joj je rekao doktor?
- Doktor počeo da se krsti a sestra zuri u nju i ne veruje. Kapiram da ne bi mogla da je ubode u ruku a kamo li u venu.

-... Kažem ti ja tako, kad sam kupovala ove čizme, tad još bile marke...marka bila tri dinara valjda. Krenem ja do Čumićevog, od Slavije valjda trolom, ne mogu da se setim tačno, kad ono nestane struje, izađem ja pa peške duž Kralja Milana, to je tad bilo Srpskih vladara...vi'š što je glupo to što menjaju imena ulica, tako Svetogorska se drugačije zvala...a znaš u Svetogorskoj je pravno-birotehnička škola...moja sestra htela da upiše, međutim bila beda, ode u frizere, da što pre dođe do kore 'leba! Vidiš tebi lepa frizura, jel je feniraš ili peglaš? Kad smo kod peglanja, imam ja lanenu haljinu neku, ne da se gužva brzo...

-Gospođo, ja sam se samo izvinila jer sam vas zgazila!

-Ma ništa maco, nemoj da brineš, jake prste ja imam! Imam doduše čukalj na nozi, ali ovako sam zdrava da kucnem u drvo! Neće grom u koprive...kad smo kod koprive, moja baba pila svaki dan čaj, doživela devedesetpet godina, ni jednu bolest nije imala. Pa ni ja, tako, da ne ureknem ne bolujem ni od čega!

-Osim od logoreje...(sebi u bradu)

-Šta kažeš mače...gonoreja?! Jedan moj komšija imao to, a komšiluk mi je, samo neki baksuzi...

''Zdravo moja buduća devojko!''
''Kikikiki...jao to mi stalno govore od kako sam promenila pol!:khm khm: Stvarno se ne primećuje?''
''A?''

Ortak: Brate,jesi registrov'o sisu koja je upravo prošla?
Ja: Brate,to mi školska iz osnovne,ta je u trećem osnovne imala veće sise od učiteljice.
Ortak: Kapiram,kapiram.

- Zamisli kad na stručnom seminaru nećemo imati jednokrevetne sobe! Meni zapalo da delim bračni krevet sa malim Pericom iz računovodstva.
- Molim? Reci direktoru da to ne dolazi u obzir! Neka ti obezbedi jednokrevetnu sobu ili jednostavno ne ideš!
- Ne preteruj! Jeste da Perica smrdi ali preživeću nekako, to su samo tri dana.
- Perica smrdi i tebi je to glavni problem? A šta ako navali na tebe?
- Kako da navali kad mu ja ne dam?
- Muškarac i žena sami u sobi, noću ... nikad se ne zna kad će proraditi hemija!
- Jesi ti njega nekad video? Čovečuljak je visok 1.62, proćelav, pegav i nosi tegle. Šta će mi on kad imam tebe? On sa mnom može da bude jedino ako me siluje.
- Pa i to je moguće ...
- Oho! Odakle tebi takve ideje padaju na pamet? Znaš kako kažu - svako polazi od sebe. Znači ti bi navaljivao na ženu da sa njom deliš sobu, pa po automatizmu misliš da će i Perica to uraditi? Ili bi možda silovao? Ili si možda nešto od toga već uradio zimus kad si sa firmom išao u Beč? Jel' jesi? Reci mi!
- Pffff ... ne lupaj! Idi sa tim Pericom, zabole me!

- Tata, tata!
- Kaži sine?
- Vidim, svi peku rakiju, hoćemo li i mi?
- Naravno!
- Ali, od čega tata?
- Kako od čega, pa od, ne znam sine, od nečega, videćemo...
- Izgleda, kako si počeo da ćeš je praviti od govana!
- Sine, zapamti jedno, rakija se može praviti i od šljiva, zapamti...

Prilazi beskućnik sanduku i obraća se pokojniku ...

Beskućnik: "Eto prijatelju, ja nemam danas šta da radim, vidim skupili se ljudi pa rekoh da dodjem i ja da te ispratim. Jeste da nije u redu od mene što se nismo znali i što pijem na tudj račun, ali znam da tebi uopšte ne smeta."

„'Ajmo, smešak, ptičicaaaaaaa“.
(škljoc)
„Au, jebo te, vidi sliku što je dobra! Ovo čudo je bolje od fotošopa! Jaco, vidi, pa ti uopšte nemaš krivi nos! Milanče, mršaviji si jedno pet kila brat bratu! Čiji se bre ovoliki ocrtava na pantalonama?! A, to si samo ti, Milice...“

Nek stoji iza tebe ceo državni aparat sa pet saobraćajnih inženjera kao i pismena potvrda direktora auto-škole, dok kod ćaleta ne položiš, nećeš se navozati u svojoj režiji.

-E mama zovi hitnu mislim da cu se onesvestiti
-Ajde nemoj baljezgati svima je tako od ovog vremena, evo i mene u noge udara

*Ради примера, писаћу као да се обраћам читаоцу*

Отишао си на свадбу рођака Стипе. Није твој рођак, него је од оне твоје калабештије Шокачке. Никада га ниси волео, нервирао те је, али ако не одеш, ова твоја Шокица ти ич неће дати вечерас, а теби је баш притерало. Добро, можда неће бити толико лоше..неће курац, знаш какви су, све што они воле, ти мрзиш, почевши од оних малих колачића до опсесије Звонком Бобаном, ал' ајде, седнеш у свој Пежо па у Лијепу њихову. Све је океј, равно, јебеш га, такво ли је. Ниђе планине, све неке шаховске табле наоколо, а шахиста ни за рч! Никада ти то није било јасно, али добро, такав је народ тамо, канда.

Долазиш у Загреб. Мали град, сви се знају. Долазиш код рође Стипета и трудиш се као луд да не причаш стереотипно, све време се цепајући унутра док слушаш кајкавштину. "Као да сам у "Курсаџијама", мислиш се, само чекаш да искочи Албанац да- и ето га. Пријатељ породице, Тахир Фљамури, честити предузетник из Задра, дошао мало код пријатеља у Загреб, на свадбу и довео ужу фамилију, који су сасвим културно заузели своја места у она четири реда. Наравно, Тахир је љута католичина и свињетину тамани, само понекад прави паузе од месец дана. Канда му рекао лекар. Јес', наравно.

Почињу да доносе 'рану. "Ух, добро је, барем ће се наједем!", ти мислиш, ал' 'оћеш, прц бапарац! Све неки плодови мора, неки зелениш, неке сардине. "То је све из нашег липог Јандрана!", повика Стипе, очигледно подјебавајући тебе. Добро, боли те пенис, ти ћеш општити вечерас, а он мора да трпи ону његову што се последни пут дала кад су Швабе посетиле Загреб '41. Муљаш ту њихову зељанију и њи'ове рибе, јебале их рибе, где је сланина?

Преживиш некако и то, кад онда крене музика, пардон, глазба. Глазба је крајње културна. Све неке тамбуре. "Где тамбуре, јебале их тамбуре!", мислиш се. Цео живот слушаш тамбуре у Срему, сада би и ови да те јебу у здрав мозак. Мисли на награду. Узеће се ова његова мала, па онда кући. Мала не личи ни на шта, дебела, благо ружњикава, али, како си чуо, барем прави добра печења, појавише прасећину. Младожења Омер, убоги Бошњак из Зенице, који је нашао праву љубав када је пре 3.5 месеци ишао у Загреб да ради на грађевини потпуно легално. Љубав је чудна ствар, па да му јебеш матер.

Онда младин отац крене да распреда о својој породици, онда младожењин отац, Муфтазир, крене о својој, па нека бошњачко-хрватска братства, па српска агресија, па курци, па палци. Ти једеш ону сланину што си понео, мајке им га, има барем да једеш неку 'рану на овој свадби, па дабогда цркли сви одреда! Не зато што си националистички шовиниста патриотских наклоности, него зато што си гладан, а ови као да су кувар узели од Диогена!

То траје. Траје целу ноћ. Добро, не целу ноћ, али теби се чини да је цела ноћ! Мрзи те више да живиш. Шта више, одлучио си да више не живиш. Јесте ова твоја добра риба, али ништа није вредно овога. Устајеш, намешташ шајкачу, и громогласно викнеш:" Глазба, некај од Радише Урошевића!"

Следеће чега се сећаш је како биваш искултуриран толико да следећих тисућу година нећеш моћи да неовисно једеш, али боли те уво. Тачније, не само уво, али опет...

- I ženo, vid' kak'a je ova zelena boa! Kaže njen otrov za samo dva minuta može da usmrti čoveka.
- Ćuti nesrećo, ta bi se od tebe otrovala.
- Ma, idi u kurac bre! Da si valjala ne bi mene dopala...